Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9677">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

U ovom članu pravo refakcije imaju i oni koji biodizel upotrebljavaju u industrijske svrhe. Ja sam tu predvideo i da poljoprivredna gazdinstva koja koriste tu energiju za grejanje, odnosno za sušenje poljoprivrednih proizvoda budu u prilici da imaju pravo na refakciju, da se deo novca kojima plate taj biodizel vrati. Radi se o sušenju, recimo, duvana, šljiva, poljoprivrednih proizvoda, zrnastih, pšenice koja je vlažna, kukuruza. Tu se ranije koristilo lož ulje. Od kad je lož ulje prešlo u akcizu koja se plaćala na dizel, u tom smislu su zemljoradnici prešli na biodizel. Dakle, prilikom sušenja šljiva, duvana, pšenice koja je vlažna, kukuruza koji je vlažan, oni koriste to kao gorivo, na neki način u industrijske svrhe. Zato sam predvideo da ovim amandmanom izjednačim pravo na refakciju onih koji to koriste u industriji i poljoprivredna gazdinstva koja to koriste za grejanje i sušenje poljoprivrednih proizvoda. Hvala.
Ovim amandmanom sam predvideo da se ovaj zakon neće primenjivati na registrovana poljoprivredna gazdinstva koja na svojim gazdinstvima za svoje potrebe proizvode biogorivo i biotečnosti. Ima i takvih gazdinstava koji imaju te male rafinerije i koji su do sada prerađivali suncokret uglavnom i neke druge poljoprivredne proizvode i od toga pravili biodizel za sopstvene potrebe. Teško ih je uopšte registrovati kao proizvođače energenata. Ne znam kako će se ovaj zakon primenjivati na njih. Stoga sam predvideo da oni budu izuzeti ukoliko to proizvode za svoje svrhe i na svom gazdinstvu. Ukoliko to ne prođe, tu ne mogu ništa, tu pomoći nema, ali mislim da je teško njih uopšte ubaciti u neki registar. Dakle, takva gazdinstva postoje. Samo sam hteo da se to na neki način kroz zakon i konstatuje, jer mislim da će biti veoma teško ih uopšte prevesti u neke proizvođače energenata i da će biti teško uvesti akcize na takvu vrstu proizvodnje, s obzirom da ona završi na sopstvenom gazdinstvu.
Dame i gospodo narodni poslanici, razumeo sam da je potreba za donošenjem ovog zakona proisteklo iz toga što je, posle uvođenja akcize na lož ulje, naglo porastao uvoz biodizela i biotečnosti u našoj zemlji i da je time državna kasa oštećena, a da se na takav način razvijaju proizvodnje biogoriva i biotečnosti u drugim zemljama.
Stoga sam predložio ovim amandmanom da se ovaj zakon ne primenjuje na biogoriva i biotečnosti koji se proizvode u Srbiji. Time sam hteo da pod jedan, sprečim šverc na uvoz koji se vrši iz zemalja u okruženju i da na određen način ne stavljamo u istu ravan njihove proizvođače biodizela i biotečnosti, a da na određen način favorizujemo domaću proizvodnju koja je veoma zakržljala i da takav način, kroz preradu biomase, zelene mase i odeđenih poljoprivrednih proizvoda, njihovom preradom dobijamo biodizel i na određeni način favorizujemo proizvođače obnovljivih izvora energije i energije uopšte i da na takav način, kroz preradu poljoprivrednih proizvoda i otvorimo neka radna mesta, da u istoj ravni ne budu oni koji uvoze biodizel i, kako Vlada tvrdi, na određeni način švercuju i podvaljuju i na takav način oštećuju budžet, i da veoma zakržljalu proizvodnju biogoriva i biotečnosti oživimo i da se ovaj zakon ne primenjuje na domaće proizvođače kojih je veoma malo i proizvode veoma male količine, da ih na određeni način podstaknemo, pre nego što počnemo da ih šišamo, odnosno da im izraste neko runo koje ćemo kasnije, nekim novim zakonom, kada se razvije proizvodnja biodizela i biotečnosti u našoj zemlji, pa ćemo ih posle toga oporezovati kada oni dobiju malo vetra u leđa. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću glasati za amandman koji je podnela poslanička grupa DSS. Osnovni razlozi za to su što se vrednost nepokretnosti utvrđuje na osnovu korisne površine i prosečne cene.
Pošto sam ja predsednik NSS i dolazim iz Inđije, ja za ovakva rešenja iz ovog zakona ne mogu glasati. Poljoprivrednici u ovom trenutku, barem u mojoj opštini, na određeno poljoprivredno zemljište već plaćaju dva poreza. Jedno je taksa za građevinsko zemljište, a drugo je bio porez na katastarsku osnovicu, koji se ukida.
Znači, već smo bili oporezovani i za poljoprivrednu delatnost, a u isto vreme, njive koje su se koristile za poljoprivrednu proizvodnju su proglašavane građevinskim zemljištem. Prostornim planovima, po regulacionim planovima, pola seoskih atara je proglašavano za građevinsko zemljište, samo sa jednim ciljem da lokalne samouprave uberu što više para u svoju kasu. Ovaj zakon tu situaciju još više pogoršava.
Dakle, ima zemljoradnika koji imaju pet hektara poljoprivrednog zemljišta, koji se sticajem okolnosti nalaze u građevinskim zonama zato što su to lokalne samouprave zacrtale građevinsku zonu onoliko koliko su mislili da njima treba para, tako da će i u buduće plaćati dva poreza. Jedan porez će biti na imovinu, kao poljoprivredno zemljište, a ovaj zakon ne sprečava da se u isto vreme na to poljoprivredno zemljište naplaćuje i porez na građevinsko zemljište. Ukoliko se to nalazi u nekoj dobroj zoni, to je 1% i ja ne verujem da će lokalna samouprava, poput Inđije, propustiti priliku da utvrdi zone onako kako lokalnim vlastima odgovara.
Kod mene su lokalne vlasti ujedno i vlasnici svojih privatnih građevinskih zona. Dakle, nije teško pretpostaviti da će one glasati da njihova zona ne bude prva, a da ona koja bi u praksi trebala da bude druga, ona će u stvari biti prva. Na takav način će pokušati da nateraju vlasnike da njima ustupe parcele koje oni proglase za građevinske.
Zemljoradnici koji imaju pet hektara u tzv. građevinskim zonama, po ovom zakonu mogu doći u priliku da plate i do 2000 evra poreza po jednom hektaru i ne samo to, na isto to zemljište koje će se u istom trenutku voditi kao građevinsko, mogu doći u priliku da plate i 0,4% poreza na poljoprivredno zemljište, kao što se i sad dva puta plaćaju takse na isto zemljište i u buduće će plaćati, ali to neće biti katastarska osnovica, nego će to biti taksa, odnosno porez na poljoprivredno zemljište, kao porez na imovinu i sa druge strane ta ista parcela će biti svrstana u građevinsku zonu gde će oni naplaćivati 1% porez na imovinu, ili 0,8% ukoliko se to graniči, ukoliko spadne u onu drugu zonu.
Tako da dolazimo u priliku da određeni poljoprivrednici, barem na teritoriji moje opštine, a verujem da ima još takvih, dođu u situaciju da plate i do 2800 evra po jednom hektaru poreza na imovinu i ja jednostavno iz tog razloga ću podržati ovaj amandman da se ovaj član briše ili u suprotnom, ja ne mogu takav zakon prihvatiti s obzirom da dolazim iz takve sredine gde smo već plaćali velike dvostruke poreze na poljoprivredno zemljište, u jednom trenutku kao poljoprivredno, a u drugom trenutku i po pet do deset hektara nam se nađe u građevinskoj zoni, tako da svakako ne mogu prihvatiti ovo zakonsko rešenje. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kod prethodnog amandman ja nemam drugog izbora, već da ovo podržim. Mene naprosto prošli put dirnuo aplauz iz redova bivšeg režima. Mislim da uopšte nisu razumeli suštinu.
Ja ne glasam za ovaj zakon ne zato što sumnjam u trenutnu vladajuću većinu na republičkom nivou. Dakle, s obzirom da se radi o lokalnom prihodu, a ja živim u sredini gde oni vrše vlast, iz tog razloga koga zmije ujedaju i guštera se boji. To je jedan od razloga zašto ja prihvatam ovaj amandman da se članovi koji govore o poljoprivrednom zemljištu, o građevinskom zemljištu, brišu.
Iz toga podržavam amandman koji su podneli poslanici iz poslaničke grupe DSS. Pokušao sam da navedem i primere za to i u koliko su razumeli, a pre svega zbog gledalaca, radi se o opštini iz koje ja dolazim, a to je opština Inđija.
Dakle, u toj opštini su proglasili preko tri hiljade hektara građevinskim zemljištem. Dakle, svako selo koje ima svoju katastarsku opštinu, a samo jedno nema, dakle, čini mi se da to sedam katastarskih opština ukupno je polovina poljoprivrednog zemljišta proglašeno ujedno i građevinskim.
Do sada se plaćala taksa za građevinsko zemljište i plaćao se porez na katastarsku osnovicu koja se ovim setom zakona ukida. Međutim, uvodi se kao imovina, kao mogući porez na imovinu i poljoprivredno zemljište, odnosno šumsko zemljište i građevinsko zemljište.
Pitam se i sve glasno pitam – ko će sprečiti takve lokalne samouprave koje se ponašaju u stilu – što oko vidi leva ruka isplati u privatni desni džep?
Ko će ih sprečiti da u buduće poljoprivredno zemljište ujedno bude i građevinsko i da lokalne uprave prihoda to procenjuju na 200 hiljada evra i da na takav način ukoliko to uzmete da je to neka prva zona i ako uzmete onih 0,4% na poljoprivredno zemljište, dakle, doći ćemo do procenta 1, 4% zemljišta koje je i poljoprivredno i građevinsko, koje zemljoradnicima služi i kao poljoprivredno i nikada neće, po meni, postati građevinsko, posebno neće postati polovina lokalne samouprave proglašena građevinskom zonom.
Ko će njih sprečiti da to urade? Dakle, izbori i građani na izborima svi smo svedoci da takve vlasti mogu na određeni način sa tim novcem i da potkupe građane i da ponovo overe izbore, na takav način što će deo sredstava koje prikupe raznim tokovima usmeriti da svoju vlast overe što duže.
Ja u takvoj sredini živim i zato to pitanje postavljam, sledeće, ukoliko se razvrsta nepokretnost na ovaj način, na koji se predlaže zakonom, ja se opravdano bojim da će jedna procena biti po utvrđivanju poreza, a sasvim druga procena, ako hoćemo da stavimo hipoteku. A onda nešto što mi oni procene kao građevinsko zemljište da košta 200 hiljada evra po hektaru, a ima poljoprivrednika koji u takvim zonama imaju i po 15 hektara zemljišta koje se tretira i kao poljoprivredno i građevinsko, dakle, oni bi, ukoliko lokalna samouprava sa onom lokalnom vlasti ostane, mogla vrlo lako da ih obuhvati porez i do 20 hiljada evra, što na imovinu, što na poljoprivredno zemljište, jer nema nikakve granice u zakonu koja to može da spreči, a ukoliko želite da stavite hipoteku na takvo zemljište,a ono ne vredi 200 hiljada po hektaru, onda bi ta ista poreska uprava, proceni ga na vrednost od 10 hiljada evra.
Dakle, s obzirom da je hipoteka dvostruka i trostruka za takvo zemljište ne možete dobiti pod hipotekom, odnosno podići kredit od trećine te vrednosti.
Ja bih glasao svakako za ovaj zakon, samo da je uneta jedna odredba, da ukoliko onaj kome se zemljište, na takav način proglasi u građevinsko, ukoliko je nezadovoljan visinom poreza, da može, a da lokalna samouprava ima obavezu, da ukoliko vlasnik tog zemljišta, koje je ujedno i poljoprivredno i građevinsko, da ukoliko ima želju da proda to zemljište, po toj ceni, da je lokalna samouprava u obavezi, sa obzirom da je to utvrdila za građevinske potrebe, da je u obavezi da taj hektar plati 200 hiljada evra, koliko će najverovatnije u mojoj opštini proceniti da jedan hektar poljoprivrednog zemljišta, koga su oni sticajem okolnosti ucrtali u građevinsko zemljište, želeći, pre svega da od građevinskih taksi napune budžet, da u takvim slučajevima, lokalna samouprava ima obavezu, da otkupi od onoga ko je nezadovoljan visinom poreza, odnosno procenjenom utvrđenom osnovicom vrednosti nepokretnosti, a ja kažem, što se mene tiče, uglavnom se radi o poljoprivrednom zemljištu.
Moja obaveza je tim veća, bez obzira koje mogu dobiti stranke bivšeg režima, jer sam ja iz Narodne seljačke stranke, u izbornoj kampanji smo govorili, doduše i sa nekim drugim, da će biti sveta obaveza da oživimo selo, da branimo poljoprivredu, a uvođenjem dvostrukog oporezivanja poljoprivrednog zemljišta kao poljoprivrednog, pa plus kao građevinsko, pa plus kao moguća taksa koja je određena u lokalnim samoupravama,kao što je moja, mogu da utvrde, sa tim smo daleko od onoga što sam ja i moja stranka obećavali u predizbornoj kampanji.
Dakle, to su razlozi zbog čega ja to radim, i nije demokratija jednoglasje. Demokratija u okviru jedne celine je pravo na razlike i ukoliko je neko primetio pravo na razlike, onda je trebao da vidi, da i ova poslanička grupa, i vladajuća većina, da ima određene razlike i da je to odraz neke demokratije, jer svako od nas ima pravo da misli svojom glavom i glasa svojim prstom.
Ukoliko neko misli samo jednom glavom i glasa samo jednom glavom i jednim prstom, onda taj ne shvata šta je demokratija i u tom slučaju ja ne zameram njihove nastupe, u kome oni govore o nekoj tobože krizi u vladajućoj većini, zato što određeni poslanici, neće da glasaju za određena zakonska rešenja, to je njihovo pravo i osnovna odlika nekog demokratskog sistema, biti različit, pa makar biti različit i u određenoj vladajućoj grupi i poslaničkoj grupi.
Dakle, da se razumemo, ovo što ću sam ja protiv i što tražim da građevinsko zemljište i poljoprivredno budu izuzeti, posebno poljoprivredno, ne može građevinsko, i da bude izuzeto iz osnovice, odnosno da ta nepokretnost ne bude razvrstana kao osnovica za plaćanje poreza od 0,4 i 0,8 i 1%, zavisi koju će skalu upotrebiti na nama je odraz mog lošeg iskustva, baš sa strankama bivšeg režima koje vladaju u mom mestu, gde samo gledaju kako će pare da uzmu, a ne računaju kako će pare da zarade, gde se javni sektor gomila, a broj zaposlenih i sve to, gde proizvodnja ne raste, jer vidi se samo nastojanje, posebno lokalnih samouprava da se uzme što više i napune budžeti.
Ovu svađu u Skupštini vidim kao svađu oko raspodele budžeta, šta će pripasti lokalnim samoupravama, a šta Republici. Nisam video da niko kritikuje ministra, evo, ja ću biti prvi, što se javni sektor ne smanji, što imamo 600 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, što imamo manje od 300 hiljada zaposlenih. Pre svega sam za to da prvo smanjimo javni sektor na neki pristojan broj činovnika, pa onda da razgovaramo o mogućem povećanju određenih poreza.
Svaka čast poslanicima, ukoliko sam se zabunio, koji su na takav način imali pristup, ali uglavnom oni koji su vlast u lokalnim sredinama traže da što više napune lokalni budžet. Oni koji su na vlasti u Republici žele da Republika zadrži što više sredstava. Mislim da su ovim zakonom namireni i jedni i drugi.
Naprosto bih želeo da raste proizvodnja, a da padaju porezi, ukoliko je to moguće. To bi bila moja zamerka ovim zakonima. Podržavam ovaj amandman, s obzirom da nemam ni jedno drugo rešenje u ovom slučaju. Hvala.
Govoriću po amandmanu, bez obzira što sam pogrešno protumačen.
Ja sam gotovo uvređen načinom na koji stranka bivšeg režima, bez obzira na svoj naziv, posmatra moje pravo na razliku. To pravo na razliku je demokratska tekovina i neko ko uopšte želi da bude demokrata mora to pravo na razliku da poštuje, čak da ga smatra nečim pozitivnim.
Čak sam naveo zbog čega sve ovo radim i naveo sam da je razlog mog neslaganja vladanje stranke bivšeg režima u mojoj opštini.
Dakle, ta mogućnost takvog vladanja da se može ponovi, recimo, i ovoj vladajućoj većini. Za sada se to nije desilo, ali jedan od razloga zašto ja mislim drugačije je moje negativno iskustvo koje se po ovom amandmanu i po ovom zakonu i po predloženom rešenju dešavalo u ovoj opštini.
Bojim se da to što razmišljam svojom glavom i što u okviru vladajuće većine po mnogim pitanjima određeni poslanici razmišljaju svojom glavom nije razlog za kritiku. Dakle, ovde smo kritikovani zato što ja ili neko drugi razmišlja svojom glavom, a to ne priliči jednoj vladajućoj većini?
Ja nisam kriv što su oni razmišljali jednom glavom, što su grešili, što je iz toga proistekla ona čuvena pljačka građana itd. samo zato što se niko iz vladajuće većine u bivšem režimu nije smeo usprotiviti mišljenju one jedne glave.
Niti hoću da razmišljam jednom glavom, niti hoću da glasam jednim prstom. Dakle, pravo na razliku je moje osnovno pravo i zato prihvatam ovaj amandman i zato ne želim da glasam za ovaj zakon iz razloga koje sam naveo, zbog lošeg iskustva u vladavini bivšeg režima u mojoj opštini. Hvala.
Po treći put govorim zašto prihvatam ovaj amandman, odnosno zašto ću glasati ovaj amandman i zašto, ako se ništa ne izmeni, zbog poljoprivrednog zemljišta ne mogu da prihvatim ovaj zakon.
Nisam rekao da ću misliti jedno, a glasati drugačije. Naprotiv, rekao sam da je moje pravo i da mislim drugačije i da glasam drugačije, ali privilegiju da neko misli svojom glavom, može da oseti samo onaj ko takođe misli svojom glavom. Onaj drugi to nikako ne može znati. I nije problem samo imati glavu, treba nešto imati u glavi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni ovaj amandman izgleda smisleno i gotovo da sam bio rešen za to da glasam, ali tu ima jedan problem. Čitajući tekst – poreski obveznik koji u stanu živi, stiče olakšice od 50%.
Ima raznih poreskih obveznika. Ima onaj ko živi u 16 kvadrata, ima onaj ko živi u 30 kvadrata i onaj ko živi u 50 kvadrata, a znam i neke pripadnike bivšeg režima koji žive i u 1.000 kvadrata. Ukoliko živi u penthausu od 250 kvadrata, njega bi obuhvatila poreska olakšica kao i onog radnika koji je jedva otkupio stan i možda živi u 25 do 35 kvadrata.
Da je ovo malo stepenovano i da je ograničeno određenim brojem kvadrata, svakako bih za ovo glasao. Da je pisalo da je to, otprilike, neki radnički stan do 60 kvadrata i kuća do 100 kvadrata, koja nije u nekoj ekstra zoni, sa zadovoljstvom bih glasao za ovakav amandman. Međutim, nije isto ako neko živi u stanu od 35 kvadrata i neko ko ima tri stana od 100 kvadrata, da ne navodim imena, radi se o pripadnicima bivšeg režima, ili žive u penthausu koji ima 240 kvadrata i vredi, po njihovim procenama u mojoj opštini, oko 500.000 evra.
Kako su do njega došli, to je neko drugo pitanje. Ukoliko bi odredili ovakvu olakšicu, koja obuhvata sve, onda mislim da to ne bi bilo pravedno prema onima koji su plaćali porez, siromašili dok su se drugi bogatili, da ista poreska olakšica ne može da obuhvata jedne i druge.
Inače, cenim ovaj amandman veoma pozitivno, sem što nemate limite, vrednost nekretnine ili broj kvadrata u određenoj zoni. Da to sadrži ovaj amandman, svakako bih za njega glasao. Ovako, ne mogu, jer u isti položaj stavlja i one koji su pljačkali i one koji su opljačkani. Hvala.
U potpunosti podržavam ova izlaganja, ali iz ovog amandmana ne vidim da će neki pojedinac koji sam živi u nekretnini, koja ima 250 kvadrata i samo živi u njemu, da ne ulazimo u način kako je došao do toga, ne vidim da će biti izuzet od ovog člana zakona, ukoliko usvojimo ovaj amandman.
U svemu ostalom, vaše izlaganje podržavam, samo je problem u onima koji imaju 250 kvadrata, žive sami. Bez obzira što je to nešto veći porez on opet ima olakšice od 50%, kao i oni najsiromašniji koji žive od 25 do 30 kvadrata. Ne možete to sporiti. Da ste to limitirali do određene vrednosti za to bih svakako glasao. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je na član 12, to je porez na nasleđe i poklon. Plaća se na prava svojine, ukoliko ja nisam pogrešio, nadam se da nisam.
U ovom slučaju ja ne mogu da glasam za ovaj amandman, čak naprotiv, ne postoji amandman, a bilo bi dobro da postoji, koji bi dopunio ovo. Ovde se porez za nasleđe i poklon plaća na nasleđe, odnosno na poklon primljen, gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje. Ovo pod tri, depozit u banci. Žao mi je što ne stoji, a ne znam da li ću dobiti to objašnjenje – u zemlji i inostranstvu.
Znam mnogo ljudi iz stranke bivšeg režima koji sve što im se pronađe kažu da su dobili na poklon iz inostranstva, od bogatog ujaka iz Hrvatske, od bogate tetke iz Australije itd, tako da ne znam šta će biti sa tim nasleđenim novcem koji je uglavnom bio našeg porekla, koji je uglavnom izvučen na razno razne načine iz budžeta, kroz javne nabavke itd. Ovaj član 12. svakako treba da ostane, a po meni, Ministarstvo finansija treba da razmisli da ubuduće taj zakon dopuni, da se tu precizira da pokloni, posebno koje dobijaju ljudi koji su bili na vlasti, koje dobiju i prikažu u Agenciju za borbu protiv korupcije, da depozite u banci, gotov novac i štedne uloge koje dobiju od bogatih tetaka, bogatih ujaka, stričeva itd, bliže i dalje rodbine, koja je uglavnom pomrla posle poklona, pa se to više ne može ni utvrditi, da se to debelo preispita i da se ta poreska stopa, na takve poklone uveća, a i da bude predmet neke istrage. Hvala.
Ja ću i dalje govoriti o amandmanu koji je podnela poslanička grupa DSS, odnosno gospodin Mihajlov. Mislim da prethodni govornik uopšte nije govorio o tom amandmanu, da je malo pobrkao, da govori o amandmanu koji je davno prošao. Međutim, ne zameram predsedavajućoj, stvarno je ovo naporno, pa vam ne zameram na propustu koji ste nehotice učinili.
Što se tiče ovog amandmana, već sam rekao da bih ga vrlo rado prihvatio i u tom obliku bih ga prihvatio. Nisam kriv što se neko prepoznao u bogatom ujaku iz Hrvatske. Postoje neke naše kolege koje su vršile vlast u prethodnom periodu, postoje stranke bivšeg režima koje su reketirale određene firme, a kad se novčana i materijalna situacija poboljšala, da bi opravdali to među svojim građanima, oni su rekli da su to nasledili od bogatog ujaka iz Hrvatske koji je, gle čuda, umro, pa su oni to nasledili i odjednom postali bogati, nekada bili siroti otporaši, odjednom se preko noći obogatili i to je najbolje pripisati pokojnom ujaku iz Hrvatske. A ja sam baš osetljiv na te ujake iz Hrvatske, tako da sam voleo da se ovaj amandman dopuni, a ko se tu prepoznao, to je već njegova krivica.
Ja sam strpljivo 14 sati slušao sve ovo što sam imao da čujem. Naprosto sam iznenađen i frapiran govorima koje sam čuo od strane nekih. Nisam mogao da poverujem da neko na ovu stranu prebaci neku bahatost, da govori o bahatosti 15 minuta, a da pri tome ta osoba zaspi uveče praznih džepova na tetkinom kauču, a kada se probudi, na računu mu osvane 12 miliona evra. Ako to nije bahato …
Gospodine predsedniče, držim se dnevnog reda makar 50% više nego što su se do sada držali svi govornici.
Ja sam ovde slušao razne priče o dahijama, o raznim likovima iz romana "Hajduci". Nema šta nisam slušao, a sada ću pričati malo o razlozima zbog čega se donose ovi poreski zakoni.
Pitanje je da li bi se ovi poreski zakoni donosili da smo, kada smo dolazili, stekli neku sređenu zemlju. Po količini zamerki koja je došla sa suprotne strane, neupućen čovek bi rekao da smo ovde došli u jednu sređenu državu, bez ikakvih problema, državu koja nije imala, a imala je, 36 milijardi spoljnog duga, državu u kojoj je nezaposlenost samo u poslednje četiri godine skočila za 350.000 ljudi. Sada tih 350.000 ljudi naravno ne uplaćuju doprinose i zato menjamo ovaj zakon. Tih 350.000 ljudi samo na zaradama bi imali milijardu, na doprinosima 700 miliona evra i ne bi bilo potrebno menjati ove zakone.
Ono što sam slušao od onih koji su pričali o privredi, o porezima, a koji u životu, to moram slobodno da kažem, nisu imali nikakve privredne rezultate, gotovo da gumicu na česmi nisu zavrnuli, mislili bi da mi kada smo došli na vlast da smo sve upropastili.
Ovi zakoni se ne bi donosili da nismo zatekli ogromne dugove, ogromne deficite, da nismo zatekli 370.000 novonezaposlenih ljudi, da je u Srbiji je samo 44% radno aktivnog stanovništva radilo, da je od 2000. godine u Srbiji nestalo 900.000 radnih mesta, da je bez penzija 320.000 ljudi starijih od 65 godina, da ima preko 500.000 penzionera čije su penzije 13.000 dinara, da 180.000 ljudi smo zatekli koji navodno rade, a ne primaju lične dohotke. Dakle, u sve to bih poverovao, u njihove zamerke da nismo zatekli opšte rasulo.
Mi smo čuli neku pesmu koja je ovde navedena. Ja mislim da bi njima najbolje pristajala pesma: "Mirno spavaj nano, sve je opljačkano". Što je oko videlo, leva ruka isplatila do desnog džepa.
Možda ne bi morali da menjamo ove zakone da bivši režim od javnih funkcija i javnih poslova nije napravio privatni biznis.
Ne znam koje su te dahije? Najverovatnije se misli na ove iz beogradske nahije, na gradonačelnika, na Gangulu. Možda se mislilo na Đilasa? Možda se mislilo na Ješića i na njegov stan u Beču od 116 kvadrata za koji su rekli da to nije istina? Možda mislite na onih 937 miliona evra koje je njihov predsednik stranke zaradio onog trenutka kada je došao na javnu funkciju u narednih pet godina? Baš bih voleo da čujem koji je on to proizvod imao kada je zaradio gotovo milijardi dolara.
Kada smo mi došli, nije se živelo od zarađenog, već od zaduženog. Prodata je gotovo sva društvena imovina. Neprestano peglamo njihove deficite. Govore oni da se ovim zakonima dere koža građana, zaboraveći da su oni tu kožu nekoliko puta već odrali.
Ovi zakoni koje sada donosimo su rezultat njihovog ekonomskog koncepta koji je zasnovan na stranim bankama, na stranim trgovinskim lancima, na prodaji strane robe, na obaranju carina. Njihova ekonomska politika je dovela do ovde, da su prodali gotovo sve fabrike koje su imale monopol, fabrike cigareta, cementare, pivare, preradu nafte. Prodali su telekomunikacije i sav taj novac su potrošili. Ostatak imovine prodali su svojim prijateljima tajkunima, a ono što nije valjalo, to je ostalo da osiromašeni građani kroz porez izdržavaju.
Danas nam oni zameraju na ovim zakonima, iako su neprestano, ne samo četiri godine, već u zadnjih 12 godina, devet godina uzimali od siromašnih i davali bogatima.
Kolika je beda i siromaštvo u Srbiji, gotovo da je izlično govoriti. Srbija koju smo zatekli je bila potpuno zapuštena zemlja u kojoj su se dimila dva fabrička odžaka, zemlja bez proizvodnje, zemlja u kojoj se proizvodila laž, prevara, obmana, itd. Pokušaj da sa stranim investicijama nadomesti izgubljena radna mesta je samo nastavak pogubne ekonomske politike koju je vodio bivši režim. Te strane investicije dolaze zbog toga što smo jeftina radna snaga i onda siromašni građani treba da plaćaju subvencije firmama da bi bili radna snaga stranim investitorima. Hiljadu zaposlenih na jednog zaposlenog koji radi kod stranih investitora gubili smo 9,5 zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. To je bila njihova ekonomska politika, to je bila ekonomska politika propalović.
Već kad smo kod romana "Hajduci" tamo postoji još jedan lik koji se zove "Trta-Mrta", koji je vozio gondolu, pravi pljeskavice i bio poprilično mastan. Mislim da oni koji su od naše privrede napravili suvu drenovinu i nama zameraju što iz nje ne može više ništa da se iscedi, oni koji su u javnom sektoru ostavili 550 hiljada ljudi, a u proizvodnji broj radnika se vodi na 300 hiljada ljudi, danas nama zameraju na svojim greškama.
Kada smo kod zakona na dobit ja moram reći da za taj zakon ne mogu glasati. Iz prostog razloga što se poljoprivredno zemljište uvrstava kao imovina, kao osnovica za porez na imovinu i sada neko ko ima 15 hektara treba da plati gotovo 600 evra poreza na imovinu, na poljoprivredno zemljište to zemljoradnici u ovom trenutku posle sušne godine i posle propasti koju smo imali ne mogu da izdrže iz toga ukoliko se amandmanom ne ispravi Zakon o porezu na dobit i poljoprivredno zemljište ne bude izuzeto iz poreza na dobit, ja za takav zakon ne mogu glasati.
Mislim da moramo prekinuti sa pogubnom ekonomskom politikom koju nam je ostavila vlada bivšeg režima, da jednostavno uložimo novac u poljoprivredu i prehrambenu industriju i da bivši režim umesto što je napravio dubioze od 600 miliona evra u "Agrobanci" i Razvojnoj banci Vojvodine i da je napravio jedan funkcionalan most za 50 miliona evra, a ne onaj od 450 miliona evra da su tih milijardu uložili u poljoprivredu, da su nabavili stočni fond, da su kupili 500 hiljada krava, danas bi od mesa, mleka i prerade mesa i mleka imali gotovo svake godine milijardu društvenog proizvoda i na takav način povratili čast i dostojanstvo, ne samo srpskom seljaku već i srpskom radniku. Umesto da su to uradili oni neće da nam oproste ni svoje greške. Toliko. Hvala.
Ne razumem neartikulisane krike, ali nema veza, ne možete me dekoncentrisati.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član, gospodine Andriću…
(Ivan Andrić s mesta: Evo neću.)