Dame i gospodo narodni poslanici, već sam reklamirao ove članove 106. i 107.. Govornik se nije držao teme, pri tome je glumio da mu je neko dobacuje i malo se i uvredljivo obraćao, a iznosio je i činjenice da neke kartice ovde stoje, koje uopšte ne stoje.
Dakle, rekao je više neistina, a mislim da se čak meni pokušao direktno obratiti. Mislim da je samo pokušao. Spominjao je tu raznorazne banane. Kada je već spominjao te banane, da ga pitam – a šta je to ručao vaš prvi predsednik sa tim istim čovekom?
Vi ste spominjali banane. Bi ste spominjali ili ste stajali pred ogledalom i držali bananu, pa vam se priviđalo – šta je to vaš prvi predsednik ručao? Što nije jeo banane, što je jeo tako stare? Što je jeo ribu, mogla mu je neka kost stati u grlu, pa je moglo biti svega i svačega? Nemojte nama prebacivati to i nemojte ni da pokušavate.
To šta ću ja kopati, ponosim se svojom zemljoradnjom. Ne ponosim se time kao ovi. Vi se ponosite podatkom da ste otrovali ne znam koliko građana Kruševca. Taj podatak i ta činjenica je vas kvalifikovala…
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Rističeviću, da se držimo povrede Poslovnika.)
Mojom zemljoradnjom se ponosim, a ako treba da iskopam kanal, za ovu državu ću da ga iskopam, ali za vas, za vas neću da uradim ništa. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram član 104. a to je pravo na repliku. Jeste to diskreciono pravo predsedavajućeg da odredi ko ima pravo na repliku, ali je u prethodna dva stava propisano kada jedan poslanik ima pravo na repliku. Ne znam po kom poslovničkom osnovu je moje prethodnik dobio pravo na tu repliku. Koliko znam, niko ga nije pomenuo. Koliko znam, nije ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Koliko znam, nije ni šef poslaničke grupe.
Ponovo ponavljam, nemam ništa protiv favorizovanja opozicije, ali to treba imati neku meru. On je više puta aludirao u mom pravcu spominjući Inđiju, ne znajući da Goran Ješić nije tvorac industrijske zone, već ja. On to vrlo dobro zna. On vrlo dobro zna i koja firma je tamo napravljena.

Sačekajte malo. Dakle, bez obzira što je aludirao u mom pravcu, bez obzira što je govorio neistinu, nisam tražio pravo na repliku jer sam smatrao da bi prekršio ovaj stav 104, a vi ste njemu dozvolili nekoliko puta da se ovde ponaša kao da on vodi ovu sednicu, a pri tome se uvredljivo izražavao koliko je hteo i pri tome nije dobio nijednu opomenu. Nisam pristalica tih opomena, ali vas molim da ubuduće uhvatite neku ravnotežu da ne obespravite opoziciju, ali i da mi ne dođemo u poziciju da moramo da se branimo od njihovih grešaka. Hvala.          

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao amandman gospodina Karića i slušao diskutante. Nemam ništa protiv načina provere tačnosti merenja itd. Ono što mene zabrinjava je što se vrlo brzo zaboravlja kakvu smo mi to državu nasledili i šta se radilo u periodu koji je bio pre nas.
Govoriću otprilike o merenjima iz sredine iz koje dolazim.
Postoje tri vrste zagađenja – zagađenje vazduha, o čemu raspravljamo, postoji i zagađenje zemljišta i voda. U sredini iz koje sam ja, merenjem se lako može utvrditi da je zagađeno i zemljište i voda i vazduh. Dakle, na kilometar i 200 od centra Inđije, na vodozahvatu, regionalnom vodozahvatu, napravljena je fabrika za reciklažu olovnih akumulatora. To je gospodin Dulić bio zabranio, a onda na volšeban način Vlada Vojvodine i nadležni sekretarijat je dao dozvolu da se na vodozahvatu izgradi fabrika za reciklažu olova, a da se otpadne vode ubacuju u upojni kanal u fabričkom krugu, dakle, direktno iznad vodozahvata. I dan-danas ta fabrika za reciklažu olovnih akumulatora radi i time zagađuje ceo jedan regionalni vodozahvat.
Pod broj dva, vazduh nam je zagađen i to se merenjima lako može utvrditi jer na kilometar i po od centra Inđije je napravljena fabrika za preradu cinka.
Pod broj tri, zemljište nezagađeno, na najplodnijoj ravnici su napravljene neke regionalne deponije, pare povučene, to ovde pojedini poslanici i znaju, zloupotrebljene iz više izvora, otišle u privatne džepove, a nama je ostala regionalna stočna grobnica, iako u blizini nemamo nikakvu klanicu. Dakle, to je čisto pravljeno da se uzme novac i da se kroz stočnu grobnicu zagadi i zemljište. Takođe, napravljena je i regionalna deponija za smeće, takođe nedovoljno dobro urađena. Novac je uzet iz stranih i domaćih izvora, zloupotrebljen. Mislim da su organi gonjenja tu.
Znači, nije problem u amandmanu. Problem je što bivši režim je jedno mislio, drugo je pričao, a treće je radio. Dakle, ovo je dokaz. Što se tiče merenja, otprilike savetujem ministarstvu i Vladi, ukoliko ima nekih stranih donacija, da se nabavi avion laboratorija, s obzirom da treba vršiti merenja, a otpadne smese se ispuštaju iz aviona sa visokih visina. Dakle, svedoci smo da je štampa prepuna natpisa o tome. Čak je i jedna švedska političarka ili ministarka potvrdila da takva zagađenja postoje, da se od 2006. godine, gle čuda, od 2006, 2007. godine, iznad našeg neba na velikim visinama ispuštaju jako otrovne materije u čijem sastavu ima teških metala i svega i da to utiče na zdravlje i živote ljudi, a da mi ta merenja ne možemo izvršiti bez aviona laboratorije. Bio bih praktičan i savetovao ministarku da što pre nabavimo avion laboratoriju, kojim možemo vršiti ta merenja i utvrditi koliki je stepen zagađenosti našeg vazduha, jer na običan način, koliko sam razumeo, a moram priznati da sam laik u tom smislu, na običan način se ne može sa zemlje mernim stanicama utvrditi stepen zagađenja otrova koji se puštaju iz letelica međunarodnih letova koji idu na velikim visinama iznad naše zemlje.
Što se tiče akcije "Očistimo Srbiju", mislim da je vreme da i mi jednom preduzmemo tu akciju, ministarstvo je to veoma dobro započelo, i da već jednom očistimo Srbiju od političkih subjekata koji su pare od zaštite životne sredine arčili i trošili na sasvim druge aktivnosti, na sebe, svoja ortačka društva i svoju družinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako bih pozdravio brigu za ozonski omotač i supstance koje ga oštećuju. Ono što mene zabrinjava je da kolege treba da pogledaju okolinu.
Hajde da se pitamo da li "Sartid" utiče na ozonski omotač i koliko. Pitam ministarstvo da li ikad izvršeno merenje koliko ta firma zarađuje životnu okolinu, koliko utiče na zagađenje vazduha od kad su Amerikanci ušli u "Sartid"? Da li su ikad ta merenja izvršena? Da li je iko ikad pokušao u poslednjih deset godina da uđe i da izmeri zagađenja u okviru i u okolini fabrike "Sartid", Železare Smederevo? Koliko znam, ne. Koliko znam, nema nikakve evidencije o filterima, kakva vrsta i kakvi filteri tamo postoje, nema evidencije o merenju, ne znamo koliko je zagađenje. Koliko znam, nisu smeli ni da uđu u "Sartid", da pokušaju da izvrše merenja i da prekontrolišu filtere. To je ono koliko znam.
Voleo bih da me ministarstvo demantuje i da kaže, s obzirom da ti podaci nisu tajna, kada i ko je vršio ta merenja posle 2002. i 2003. godine, od kada je izvršena privatizacija "US Still", odnosno Železare Smederevo. Jedino što smo dobili od te Železare Smederevo za jedan evro je dug od 500 miliona evra koji je pripao državi.
Samo da vas podsetim, kada je ta železara kupovana od države Srbije, kupljena je bez ikakvog duga. Država je preuzela preko milijardu evra duga, prodala za 26 miliona Železaru Smederevo, koju niko nije smeo da kontroliše koliko zagađuje životnu sredinu. Kada su nam je ponovo vratili, vratili su nam je za jedan evro, ali sa dugom od 500 miliona evra za koji niko nikad nije odgovarao, kao što neće odgovarati ni za narušavanje ozonskog omotača zagađenjem iz te železare, s obzirom da merenja nisu vršena, niti ima evidencije o filterima koja su tamo korišćena. Hvala.

Zahvaljujem.
Bio sam blizak da prihvatimo ove rokove koje je predlagač amandmana naveo. To su rokovi za operatere koji vrše samostalne poslove merenja zagađenja vazduha. Međutim, ministarka je to obrazložila i mislim da taj rok treba produžiti, ali da ta merenja moraju da budu tačna. Dakle, da ne dođemo u poziciju koju smo zatekli, da zateknemo zapuštenu industrijski nemoćnu zemlju sa zagađenim velikim gradovima, kao što su Smederevo, Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Bor. Dakle, ta merenja moraju da se prate, jer iole moćnije industrije ili su zagađenja u pojedinim gradovima velika. Imamo bogatu i plodnu zemlju sa siromašnim ljudima. Imamo manjak industrije, zagađen vazduh, zemlju i vodu.
Ono što bih hteo da pitam je ko će vršiti odgovarajuća merenja, recimo, za firme koje sam već naveo u Inđiji? Dakle, pod vrlo sumnjivim okolnostima su date ekološke saglasnosti, tako da imamo potpuno zagađenje vazduha. Ukoliko oni to samostalno tamo budu nešto merili, ukoliko ekološki inspektori to ne urade, ja se pitam šta će biti sa reciklažom olovnih akumulatora na vodozahvatu gde se otpadne vode direktno puštaju upojni kanal iznad regionalnog vodozahvata?
Pod broj dva, time se zagađuje i vazduh i zemljište, tako što se šljaka i prašina odnose na gradsku deponiju, odakle vetrovi to raznose i time zagađuju i vazduh i zemljište. Ko će ta merenja izvršiti, da li će to operateri samostalno da izvrše ili će ministarstvu u skladu sa ovlašćenjima poslati nekog ekološkog inspektora, da utvrdi da li je tačno ono što ja pričam.
Takođe, voleo bih da je bivša vlast ta merenja vršila poštenije, da su se iz Fonda za zaštitu životne sredine koristila sredstva za zaštitu životne sredine. Uglavnom, preko pola je potrošeno za različite svrhe. Merenja nisu vršena a negde su ta sredstva direktno korišćena za zagađenje životne sredine. Citiraću gospodina Dinkića koji je rekao da su neke firme subvencionisane da uvoze polovne akumulatore i gume i da ih prerađuju i time još više ugrožavaju životnu sredinu.
Takođe pitam, ko će izvršiti merenja za cinkarnu koju sam naveo, ko će da prekontroliše projekat upravljanja klaničnog otpada u Inđiji za koje je povučeno 25 miliona evra, a mi tamo nemamo ni klanicu? Gotovo je neverovatno zbog čega su korišćene pare, odnosno povlačene pare iz IPA fondova, državne pare itd.
Takođe hoću da pitam, šta je sa onima što u štampi ima, zagađenjem iz vazduha od aviona koji vrše zaprašivanje, jer se priča da tu ima aluminijuma, barijuma i drugih štetnih materija? To je ono što pada kao paučina na zemlju. Ko će ta merenja vršiti i na koji način, s obzirom da nemamo avion laboratoriju? Hoćemo li dopustiti da oni koji lete na velikim visinama, a to su švedski političari potvrdili, vrše zaprašivanja a navodno vrše hlađenje od globalnog zagrevanja, hoćemo li to i na koji način prekontrolisati?
Voleo bih da znam šta je sa sistemom HAARP, da li je on u vezi sa tim avionima ili nije? Na kraju se nadam da se nećemo baviti zaštitom životne sredine na način na koji je to radio bivši režim, uništavanjem industrije su štitili životnu sredinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je amandman koji je parafrazirao juče jedan moj kolega iz opozicije i očigledno da je on pogrešio zakon, a ne kolega iz moje poslaničke grupe. Radi se o članu gde se posle stava 5. dodaje stav 6. koji glasi – prethodni stav se neće primenjivati u slučaju raspada EU, već će se kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza u smislu stava 1. ovog člana voditi zemlja u kojoj se roba proizvodi, odnosno uvozi.
Zašto sam predložio ovaj amandman? Zato što je u prethodnom stavu kao zemlja proizvodnje se ne navodi zemlja članica EU nego EU kao država odakle roba dolazi. S obzirom na krizu u EU, s obzirom da nemaju jedinstveni fiskalni sistem, s obzirom na to da Britanija svaki čas preti istupanjem, s obzirom na krizu u Grčkoj, s obzirom na ekonomsku krizu u većini zemalja članica EU i s obzirom da ćemo tek 2022. godine u najboljem slučaju biti članovi EU, a da neki političari evropski kao što je Jelko Hacin zbijaju neslane šale govoreći da će Srbija ući u EU za vreme predsedavanja Turske, predložio sam ovaj amandman. Vlada ga je odbila i rekla da je on hipotetički i da se bavi pretpostavkama.
I Zakon o budžetu je pretpostavka, pretpostavka da ćemo ubrati određena sredstva od PDV itd, ali se neću previše buniti. Ukoliko Vlada ne želi da prihvati ovaj amandman kojim se omogućava dugoročno sprovođenje ovog zakona da ne moramo u slučaju raspada EU, koja se može raspasti pre nego SFRJ jer nema elemente koje je bivša SFRJ imala, ukoliko dođe do raspada ovaj zakon neće biti sprovodljiv. Ukoliko Vlada ne želi da ovo prihvati, povući ću ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, pokušao sam da se bavim realnom situacijom. Nisam kriv što kasnimo i kaskamo za EU. Priznajem evropske vrednosti. Ne govorim u ime SNS. Moja stranka je Narodna seljačka stranka. Nemojte moj amandman lepiti celoj poslaničkoj grupi. To je jedno.
Drugo, nisam ja kriv što kaskamo za EU i što je sad kao godina mogućeg našeg ulaska označena tek 2022. godina. Nisam ja vodio ovu zemlju 12 godina. Da ste se manje bavili pljačkom građana, da ste se više bavili evropskim vrednostima i standardima pre bi ušli u EU. Međutim, vi ste imali preča posla. Do gole kože ste pelješili sirotinju, raju i pritom ste to pokrivali evropskim idejama i zato kasnimo za EU i otuda ovaj amandman koji se bavi hipotetičkom situacijom. Reći ću da je ta mogućnost otvorena o raspadu i reći ću da s obzirom da Vlada ne prihvata ovaj amandman da ću ga povući.
Nije moja krivica to što nismo članovi EU. Krivica je do onih koji su vodili zemlju. Ne mogu biti kriv, obrađivao sam zemlju. Nisam se bavio politikom u zadnjih šest, sedam, osam godina u parlamentu na način na koji se bavila stranka prethodnog govornika. Ako je krivica do nekog, onda je krivica do njih. Stvarno ne znam ko vlada ovom državom? Najverovatnije marsovci. Hvala.

Po amandmanu. Predlagač sam. To je moj amandman, ako niste zaboravili.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se bavio hipotetičkom situacijom. Živeli smo u jednoj državi koja se raspala. Bojim se da je nekim mojim kolegama više žao činjenice da se EU može raspasti, nego činjenice da se Srbija raspada. Više su zabrinuti ovim drugim podatkom.
Što se tiče nekih drugih stvari, nije Gadafi odlikovao mene, odlikovao je vašeg predsednika. To ne uzimam za negativnu vrednost. Dakle, niste vi bili baš toliko evropejci…
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Rističeviću…)
Dopustili ste…
(Predsedavajući: Ne, ne, gospodine Rističeviću.)
Radi se o replici. Predlagač sam amandmana. Ovde je bilo…
(Predsedavajući: Ostavimo EU…)
Ovde je bilo kvalifikacija… (isključen mikrofon.)

Moj amandman glasi – "prethodni stav se neće primenjivati u slučaju raspada EU, već će se kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza, u smislu stava 1. ovog člana voditi zemlja u kojoj se roba proizvodi, odnosno uvozi".
Dakle, nije isto da li se roba uvozi iz Grčke, Kipra, Nemačke itd. Kada se nešto uvozi iz Nemačke, onda znamo da je Nemačka. Dakle, amandman govori o tome.
Mom prethodniku ste dopustili da govori šta je hteo. On je na kraju spominjao nekog magarca. U znak poštovanja prema njemu, prekrstiću ga. Hvala.

Kao predlagač amandmana.
Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da smisao ovog mog amandmana uopšte zanemaruju. Nije smisao da uvredim evropejce. Za vrednosti EU i sam sam se zalagao i danas se zalažem, za evropske vrednosti u standardima itd. Ne možemo poslovati sa zemljama koje su van EU, ukoliko te vrednosti ne dostignemo. Ima dostignuća EU koje treba poštovati.
Takođe, moram da kažem da je trenutno Srbija zemlja u Evropi na uslovnoj slobodi. Moramo sve činjenice uzeti u obzir. Ne tvrdim da je samo bivša vlast odgovorna za to. Tvrdim da ja baš nisam najodgovorniji za mogući raspad EU. Nisam ja štampao evre, nisam ja napravio dugove, nisam ja probio budžete kao Grčka itd. To je realnost. Građani Srbije imaju pravo, po meni, da u slučaju raspada EU, zajednice država, da znaju iz koje zemlje roba dolazi. Ponavljam, nije isto, ukoliko se to desi, da li roba dolazi iz Nemačke, da li roba dolazi sa Kipra, da li roba dolazi iz Grčke. To je bio smisao amandmana, da znamo poreklo zemlje iz koje roba dolazi, ukoliko se desi ono što sam ja napisao, dakle, ukoliko dođe do raspada. Raspala se SFRJ, raspale se mnoge tvorevine, postoje i neke druge, evro-azijska unija itd, postoje i neke druge unije, pa se kao zemlja porekla navodi zemlja gde se roba proizvodi.
Dakle, ukoliko sada to priznamo da je EU, nećemo valjda to priznavati ukoliko se EU raspadne. Vi mene optužujete za to što ne verujem dovoljno EU. Nisam ja kriv što sve manje građana veruje u to, što svega 41% veruje u EU. Voleo bih da veruje više. Nažalost, nisam ja odgovoran za tu činjenicu, odgovoran je onaj koji je vladao. Nisam ja vladao, nisu vladali marsovci, valjda znamo ko je odgovoran za to.
Smisao amandmana koji ću povući, zato što Vlada kaže da je hipotetički, je bio da ukoliko se to raspadne, da znamo zemlju porekla odakle roba dolazi i ništa drugo.

Peti put moram da kažem, zbog obrazloženja Vlade da se radi o hipotetičkom amandmanu - šta će biti ako bude, da ja povlačim taj amandman. Da bih ga povukao, to moram pismeno. Da bi to uradio pismeno, moramo da završimo raspravu jer imam još jedan amandman, potpuno svestan onoga što sam napisao. Jedino što sam želeo jeste da omogućim da zakon funkcioniše i u slučaju eventualnog raspada EU. Na ovo su svi skočili zaštitnički da ja nemam pojma više ko šta štiti. Ne vidim zašto je problem u ovom amandmanu. Nekome nije problem što dva puta više uvozimo robe nego izvozimo, ali im je problem jedan amandman sa kojim sam želeo da se nesmetano primenjuje zakon i u slučaju nekog dešavanja.
Dakle, povlačim ovaj amandman. Da bi to uradio, moram da uradim pismeno. Da bi to uradio pismeno, mora rasprava da se završi, jer imam još jedan amandman. Hvala.

Dame i gospodo, radi se o amandmanu koji u članu 10. stav 8, posle stava 7, koji glasi da se odredbe ovog člana ne primenjuju na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta. Posle tih reči, dodao sam reči "ili se prodaja vrši na pijačnim tezgama". Radi se o isticanju cena.
Dakle, nije za očekivati da neko ko kao trgovac radi na pijačnoj tezgi, gde je prostor veoma mali i skučen, da ovu obavezu ima. S tim u vezi sam i predložio ovo rešenje, da pijačni trgovci nemaju obavezu isticanja cena. S tim u vezi, želim da kažem da se oni uveliko bune zato što im je ostala obaveza fiskalnih kasa, iako rade u veoma otežanim uslovima, napolju itd. Mnogim zanatlijama i preduzetnicima je fiskalna kasa ukinuta, a njima nije. Sada im je ostalo i to, kako sam protumačio zakon, da moraju da ističu cene, iako kao trgovci rade na pijačnim tezgama. S obzirom na uslove u kojima rade i na skučenost prostora, mislio sam da oni budu izuzeti od pravila isticanja cena na proizvodima kojima trguju u veoma uskom prostoru i po nepovoljnim vremenskim uslovima, često i pod vedrim nebom.
Ukoliko Vlada ne prihvata ovaj amandman, naravno da ću i njega povući u pismenoj ili pisanoj formi. Kada me Fridrih Nojma bude stipendirao, svakako ću izučiti pravilno sve ove reči. Hvala.

Mislio sam, što se tiče amandmana, da sam bio jasan. Dakle, nisam tražio da se nelegalno trguje, posebno ne namirnicama koje su jako kvarljive. To je jedan moj kolega radio, pa je potrovao pola Kruševca. Sada je našao za shodno da on priča o kvarljivim namirnicama. Dakle, to nisam predlagao.
Predložio sam ono što sam mislio da je dobra ideja. Dakle, ja ne moram da razmišljam glavom svoje Vlade. Pokušavam da razmišljam sam, ja sam predsednik Narodne seljačke stranke. Pokušavam da proguram neki amandman. Ukoliko to ne odgovara većini, ukoliko ne može da prođe, moje pravo je da ga povučem ili ne povučem ili mi se to demokratsko pravo osporava od nekih koji misle da su predstavnici DS, ona se u stvari samo tako zove.
Dakle, pozvaću se, s obzirom da se moj prethodnik uvek poziva na narodne poslovice, ima jedna koja glasi – kapu mu možeš kupiti, ali pamet nikako. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bih podržao, ali iz dva razloga ne mogu. Znači, Ministarstvo poljoprivrede je pet godina bilo u rukama stranke koja je sada opoziciona. Tek pete godine, neposredno pred izbore, uvedeni su savetodavci. Njih više hiljada su, po meni, to pravo stekli samo zato da bi se uvećao broj glasača. Prethodni ministar poljoprivrede je to čak priznao na glavnom odboru svoje stranke i rekao, da toga nije bilo, da bi broj glasova koji je dobila njegova izborna lista bio daleko manji nego inače. Dakle, dva su razloga. Jedan je da to nisu uveli prve godine, druge godine, treće godine, četvrte godine, već nekoliko meseci pred izbore i drugi razlog je to što košta.
Kao poljoprivrednik, gotovo da nisam video te savetodavce, niti sam imao neku praktičnu korist. Mislim da smo iz tih sredstava koja su potrošena, a tu je ministar poljoprivrede, da smo iz tih sredstava mogli da ispremiramo nekoliko hiljada, a možda i nekoliko desetina hiljada krava i da uvećamo svoj stočni fond. Umesto toga, mi smo finansirali savetodavce koji su gotovo bili beskorisni i nisu ničim doprineli da se uveća poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, da ne kažemo da je suša uzela svoj danak. Mislim da ni savetodavci, čak i da je bila normalna godina, ne bi doprineli nekom uvećanju poljoprivredne proizvodnje.
Među tim savetodavcima bilo je članova raznoraznih stranaka, uglavnom su one bile naklonjene vladajućoj garnituri. Ovo vidim kao pokušaj da se savetodavcima koji su u međuvremenu, odlukom Ministarstva poljoprivrede, taj status izgubili, ponovo na određeni način kroz ovaj amandman dodvore i da u budućnosti i dalje tako održavaju svoje glasačko telo. Ako nisam u pravu, dakle, ako je to imalo neke druge efekte, osim glasačkih, tu je ministar poljoprivrede, pa neka me ispravi. Hvala.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)