Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni se ovaj amandman dopada, ukoliko se ne usvaja, ostaje na razmišljanje Vladi AP Vojvodine i Skupštini AP Vojvodine. Ovo vam govorim zato što u obrazloženju piše da su se u suštini dve vlade dogovorile, dakle, da u nekom budućem periodu uzmu u razmatranje ovu inicijativu i ovaj predlog, koji je otprilike glasio da u Skupštinu Razvojnog fonda Vojvodine bude koptiran i delegiran po jedan predstavnik lokalnih samouprava sa teritorije Vojvodine.
Mislim da bi to doprinelo ravnomernom regionalnom razvoju i same Vojvodine. Dakle, tu vidim jednu dobru inicijativu, o kojoj ubuduće treba razmisliti, ukoliko sad ne može ovo da prođe nekim novim izmenama i dopunama. Mislim da je to za svaku pohvalu i da trebaju lokalne samouprave da u što većoj meri učestvuju Razvojnom fondu Vojvodine, jer pre svega on je namenjen za razvoj lokalnih samouprava na teritoriji cele Vojvodine, neću da sumnjam da je namenjen samo Novom Sadu. Verujem da bi sve lokalne samouprave rado uzele učešće u Skupštini Razvojnog fonda AP Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću stav Vlade. Investitore treba naterati da investiraju, da iskoriste dozvole koje su dobili, jer to je neka vrsta nacionalnog dobra i ta dozvola ne može da bude tapija zauvek, a da ništa ne gradite, da se bavite preprodajom firme koja ima tu dozvolu.
Dakle, upravo zbog zaštite životne sredine da koristimo što manje uglja, a što više obnovljivih izvora energije. Vlada je u pravu, investitore treba privesti poznanju prava, odnosno treba ih privesti investiciji za koju su se kandidovali. U nekim drugim državama, mislim da je Vlada bila preblaga, sem gubitka dozvole propisuju se velike novčane kazne zato što država gubi, ne samo u energiji, gubi i u novcu i gubi na korišćenju resursa. U mnogim zemljama sem gubitka dozvole propisana je i velika novčana kazna zbog toga što investitor ne sagradi ono za šta je dobio dozvolu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ne znam ovo više kako da nazovem. Stvarno mislim da ću morati da zamolim da nam oprostite sve njihove greške. Da kažem i zašto? Ova kuknjava ovde nad dugovima "Srbijagasa" i drugim dugovima, liči mi kao na ono kada neko ubije čoveka, pa sutra dođe na sahranu, pa kuka i izjavljuje saučešće da bi se napravio nevin i prikrio svoje tragove.
Hajde da se složimo da je dug zemlje u junu, tu je naravno i dug "Srbijagasa", da je javni dug, dug privrede i stanovništva bio veći od 45 milijardi evra.
Oko toga možemo da se složimo. Da li možemo da se složimo oko toga da nam treba u 2013. godini za servisiranje javnog duga tri milijarde evra da bi sanirali taj dug, koji je napravljen? Da li se slažemo da ide 800 miliona evra samo za kamatu? Da li nam je ostavljen deficit već u julu koji je trebao do kraja godine da bude dve milijarde evra? Da li je to sve skupa preko 50 milijardi evra duga, ne samo u "Srbijagasu", nego u svim javnim preduzećima, dugovima privrede, dugovima stanovništva? Da li je "Srbijagas", recimo, 2009. godine, ko je tada vladao? Da li je ta firma imala gubitak od preko 95 miliona evra? Da li se slažemo da je dug u "Srbijagasu" nasleđen? Mislim da možemo da se složimo.
Da li možemo da se složimo da grejna sezona gotovo da nije započeta u Srbiji, u pravom smislu te reči? Nismo mi napravili dugove u "Srbijagasu" i ako su napravljeni za vreme ove vlasti, napravljeni su, recimo, u procentima od 0,5%. Da li su gubici svih javnih preduzeća u 2010. godini bili jednu milijardu evra? Da li smo to mi napravili? Ko je vladao u tom periodu? Ko je napravio te dugove? Znamo ko ih je nasledio, sadašnja Vlada.
Da li je NIS 2008. godine imao gubitak od 90 miliona evra? Da li je NIS 2011. godine imao dobitak od 400 miliona evra? Kada uzmete to minus 90, plus 400, kako to neko za godinu dana napravi 400 miliona evra? Isti NIS, dve rafinerije, isto pumpe, a neko dok je to bilo javno preduzeće napravi dug od 90 miliona evra. Gde se delo tih 500 miliona evra?
Sada neko nama morališe i priča kako je neko ispraznio džepove građana. To nije tačno. Oni su lustrirali, ne samo političke protivnike, to su samo pokušali, lustrirali su seljake sa njiva, radnike iz fabrika, uništili privredu, uništili poljoprivredu, uništili industriju. Nismo mi ispraznili novčanike građana. Vi ste ih ispraznili, puneći džepove svojih stranačkih prvaka i svojih stranačkih prijatelja. Vi u stranci imate milionere, a ne mi. Vaš predsednik stranke je milijarder, nije naš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo obraćanje prema meni i pozivanje na devedesete mnogo smeta. S obzirom da sam imao desetak žrtava u očevoj i majčinoj familiji u devedesetim godinama, podsećanje na to kod mene evocira vrlo jake doživljaje i vrlo teške uspomene.
Nisam ja bio u Vladi devedesetih, a već sam rekao da je DS imala ministre u Vladi Slobodana Miloševića, i u republičkoj, i u saveznoj…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas…)
Vraćam se odmah.
Nisam ja išao na Pale da jedem vola. Nisam ništa bio kriv. U to vreme sam osnivao Građanski savez, a oni su jeli vola na Palama i to može da potvrdi kolega Zoran Ostojić. Nisam ja kriv za devedesete, a moja familija je nastradala, a sada neko ko bi mogao subjektivno da bude kriv za to meni prebacuje. Ne sećam se kada sam ga vodio pred Vladu. Izvinjavam se, zaboravio sam.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po žagoru najverovatnije da se dopadam mojim političkim protivnicima.
Ovde je spominjan Nušić. On je poznati pisac, napisao je, čini mi se i pripovetku "Politički protivnik". Dakle, nisu samo, bivši režim, poznavaoci kulture postoje i neki drugi koji to dobro poznaju. Odraz njihove kulture se video pre mog govora. Dakle, takva količina žamora, ne znam čime sam to zasluži, takva galama. Najverovatnije da ih nečim iritiram. Iritiram ih istinom.
Već kad smo kod komedija i tragedija koje je Nušić pisao, već kad ste pomenuli, hajde da vidimo vaše komedije. Hajde da vidimo tog vašeg srčanog branioca amandmana, hajde da vidimo vaše javne nabavke. Hajde da vidimo Univerzijadu. Zašto jedna javna nabavka koja se recimo zove Univerzijada, zašto jedno preduzeće koje je osnovano u tu svrhu, zašto je to postala državna tajna? Zašto se ne zna koliko je taj vaš vrli, srčani, prebogati branilac tog amandmana, zašto je on i kako je imenovao umetničkog direktora? Koliko ga je plaćao? Da li ćemo to ikada saznati? Zašto je to u arhivu to postala tajna? Zašto to ne može da se zna? Da li je to komedija ili je to tragedija? Danas vi nama nešto govorite o našem zakonu o javnim nabavkama, dajte da vidimo šta ste vi pre nas radili? Dakle, šta je radila stranka bivšeg režima.
Kad smo već kod Nušića on je pisao i druga književna dela: "Vlast", "Pokojnik", "Sumnjivo lice", "Put oko sveta", "Narodni poslanik", ali je napisao i "Mister dolara".
Vi ste putovali oko sveta, politički ste, hajde da vas ne nazovem po ovoj pripoveci, bili ste vlast, da li ste pokojnik ili niste, ali "Mister dolara" imate. On je malopre ustao, tako srčano galamio, tako lupa, pljeska sopstvenom govoru, da ja mislim da ga dlanovi bole, da će ga boleti tri dana. Hajde da vidimo tog "Mister dolara" da nam objasni tu Univerzijadu, kako se desila, ko je bio umetnički direktor, kako su novci plaćeni, koliko je to plaćeno, čiji su sinovi to radili itd, da vidimo te sve sukobe interesa o kojima oni govore na bazi ovog zakona.
Neka ustane mister dolar ili mister 12 miliona dolara, a predsednik stranke vam je mister milijarde dolara. Hvala.

Dame i gospodo, evo da se i ja složim sa predlogom amandmana. Složio bih se da je on izvodljiv u praksi, da je ne samo pravno moguć, on je svakako pravno moguć, ali je u praksi nemoguć za izvesti, odnosno nije primenjiv, nije praktičan.
Još nešto, da ga je predložio gospodin Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novog Sada, svakako bih ga prihvatio, pa makar bio i u praksi nemoguć, znajući da će čovek sve učiniti da se on sprovede.
Zašto je nemoguć za primenu? Njime je predviđeno da se učenici osnovnih škola i predškolskih ustanova hrane isključivo organskim proizvodima, sa proizvodima koji imaju sertifikat da su organskog i domaćeg porekla. Toliko sam razumeo amandman. Organska hrana je produkt organske poljoprivredne proizvodnje i ona u ovom trenutku u Srbiji jedva da postoji. Ona je ispod svetskog proseka. U Srbiji se organska proizvodnja odvija negde na manje od 4.000 ha od ukupno četiri miliona i nešto hektara. Dakle, ona po površinama zauzima samo 0,1% naših oraničnih površina.
Druga stvar, sem biljnih organskih proizvoda postoje i stočarski organski proizvodi, a stočarska proizvodnja nije usklađena sa biljnom organskom proizvodnjom. Već sam rekao da ona zahvata jedva 0,1% površina i uglavnom se ti proizvodi po unapred dogovorenim ugovorima izvoze. Za organsku proizvodnju ne možete da se opredelite u roku od jedne godine. Dakle, organska proizvodnja iziskuje određeno praćenje te proizvodnje u dužem vremenskom roku. Da bi došli do organskog proizvoda morate da kontrolišete zemljište nekoliko godina. Na njemu se ne mogu primenjivati pesticidi, herbicidi i, naravno, mineralna đubriva, i to u nekom dužem vremenskom roku, sigurno dužem periodu od pet godina.
Dakle, em nam je proizvodnja mala, em u dogledno vreme ne možemo proizvesti dovoljno organske hrane, barem po meni, em je i procedura za dobijanje sertifikata, s obzirom da je potrebno više godina da se to prati, dosta komplikovana. Ta hrana je dva i po puta skuplja, ali nevezano za skupoću teško je to izvesti, odnosno ovaj amandman primeniti, s obzirom da je u svetu negde malo više organske proizvodnje i ona je nešto veća, čini mi se gotovo deset puta veća nego u Srbiji, ali je ipak manja od 1%. Em su ti proizvodi skupi, što i nije najbitnije, em je proizvodnja mala, em se ovde insistira da to bude domaćeg porekla i sada, recimo, onaj iz predškolske ustanove i onaj iz škole treba to da nabavi, da izvrši tu nabavku, treba da prepozna u supermarketu koji je paradajz domaći organski, koji je strani, da li će mu podvaliti ili neće.
Imajući sve u vidu, smatram da ovaj amandman nije primenjiv u ovom trenutku u Srbiji. Dakle, negde oko 10% populacije, to je negde oko 800.000 učenika i onih koji pohađaju predškolske ustanove, treba da se ishrani sa 0,1% površina. Ovaj amandman je nemoguć u primeni. Kao ideja je dobar i ja bih svakako to podržao i treba gurati ministarstvo u tom pravcu da se organska proizvodnja u narednom periodu poveća, da se stvore uslovi za organsku proizvodnju, pod broj jedan, da se ne primenjuju mineralna đubriva, herbicidi i pesticidi, da se to zemljište izoluje, da bi u budućnosti možda stekli uslove za primenu ovakvog amandmana. Ukoliko bi ga usvojili, mi bi naprosto propisali da se u predškolskim ustanovama može primenjivati, odnosno da se mogu deca hraniti samo ovom vrstom proizvoda. Bukvalno bi ih doveli do gladi jer ne bi mogli da konzumiraju hranu koju nije moguće nabaviti. Em ne može da bude uvozna, em mora da bude domaća, em je nema ni na svetskom, ni na našem tržištu, em je nemoguće u vrlo kratkom roku proizvesti.
Smatram da je predlagač imao dobru ideju, ali da je sprovede ovim zakonom, trebao je još pre desetak godina svoje koalicione partnere upozoriti da ministri poljoprivrede, umesto podsticanja tajkuna, treba više da podstiču organsku proizvodnju, da imamo dovoljno organskih proizvoda. Da su ministri iz bivšeg režima vodili takvu poljoprivrednu politiku, sada ja ne bih nikakvu dilemu imao oko prihvatanja ovog amandmana. Ovako je on u praksi nemoguć jer bi doveli decu do gladi, a dovoljno je što su roditelji, bake i deke dovedeni do gladi, biće previše da i decu žrtvujemo zbog jednog amandmana, s obzirom da mislim da je nemoguć za sprovođenje. Hvala.

Zahvaljujem se na tome što je jedan od prethodnih govornika rekao, da sam mu održao predavanje. S obzirom da sam predsednik Narodne seljačke stranke, poprilično se razumem u ovu materiju, ja sam u njoj od 1988. godine, čak i u zaštiti životne sredine koja je bitan element mog programa. Primenjivao sam odredbe mogućih svih svetskih zakona o zaštiti životne sredine na ovoj teritoriji, uvek sam se zalagao za to i zalagaću se i dalje.
Što se tiče genetski modifikovanih organizama, ja nisam došao tamo iz prostog razloga što sam tražio, a ovde ima predsednik tog odbora, može to i potvrditi, da najbolji ekolog Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta, bude pozvan na taj skup, s obzirom da je više puta upozoravao s pravom na ugroženost života i zdravlja ljudi. On nije pozvan, a najeminentniji je u toj oblasti, najkvalfikovaniji i iz tog razloga ja na takav skup nisam hteo da dođem, jer za mene zaštita životne sredine nije politika, već je to, pre svega, profesija onih koji se bave tim.
Drugo, koliko sam uspeo da objasnim, rekao sam da te hrane nema dovoljno. Predlagač amandmana kaže da zakon može da se primenjuje, a ne mora, ali se samim tim ovaj amandman može primenjivati, ali ne mora određeno vreme, to i ne bi bio problem da je amandman tako usklađen. Doslovce piše – naručioci koji obavljaju delatnost ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta u obavezi su da potrebne proizvode obezbede nabavkom organskih domaćih sertifikovanih proizvoda od domaćih sertifikovanih proizvođača. Uz svo uvažavanje amandmana koji bih prihvatio, nemoguće je nabaviti toliko hrane organskog porekla u ovom trenutku u Srbiji, posebno da oni budu domaći.
Što se tiče onog poslednjeg, da li se ja zalažem sa subvencionisanje proizvodnje te hrane – svakako, i to je jedna od sugestija koju sam ja dao Ministarstvu poljoprivrede i oni prihvatili. Moram da pitam – zašto su milioni subvencija ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Rističeviću.)
... za proizvodnju mineralnih đubriva za vreme bivšeg režima, ukoliko oni podržavaju zaštitu životne sredine, itd. Milioni su spiskani na sankcionisanje tajkuna ...
(Predsednik: Hvala, gospodine Rističeviću.)
... a sada se nama pripoveda nešto drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je DS i da je njima jasno da su kroz Zakon o privatizaciji, Zakon o javnim preduzećima, kroz javne nabavke temeljno opljačkali ovaj narod i ne treba puno biti pametan da im se to objasni. Opljačkali su milione da bi oni bili milioneri i danas imamo dve vrste ljudi – nekoliko hiljada njih koji sve imaju i sedam miliona ljudi koji sve nemaju.
Za vreme njihove vladavine javne nabavke su većinom bile državne tajne, a državne tajne su im bile javne. Ostavili su državu bez države i zato nam sad morališu i pričaju o tome kako narod gleda u prazan novčanik. Znate li, gospodo iz DS, zašto narod gleda u prazan novčanik? Zato što ste vi napunili svoje novčanike i svoje račune i svoje sefove. Ostavili ste državu bez države i dosta mi je vašeg moralisanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici prvo ću nešto reći o Razvojnom fondu. Ja sam onaj jedan jedini poslanik koji je glasao da se ovo ne nađe na dnevnom redu, a živim u Vojvodini.
Razlog tome je po malo licemerna politika, ne vas lično, nego vojvođanske Vlade i Bojana Pajtića. Pre manje od mesec dana ovde se tvrdilo da je Razvojna banka Vojvodine jedna kapitalna stvar za vojvođansku Vladu, za Vojvodinu, da je ona na džinovskim nogama, stabilna, da su plasmani stabilni itd, da i to ne treba dirati, da ponuda koja je tada ponuđena od Ministarstva finansija da se ta banka preuzme na način na koji je preuzeta "Agrobanka", da ta ponuda nije dobra, itd. itd.
Bez obzira što nisam glasao da to bude na dnevnom redu, glasaću da Vojvodina ima svoj razvojni fond, ali bojim se da ću se prevariti. Mislim na Razvojni fond Vojvodine, a ovi što vladaju u Novom Sadu, vojvođanska Vlada, ne vi lično oni razmišljaju da je to razvojni fond Bojana Pajtića.
U toj dilemi, ipak ću glasati za Razvojni fond Vojvodine, bez obzira što će on najverovatnije biti zloupotrebljen na isti način na koji je zloupotrebljen fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i na isti način na koji je zloupotrebljena Razvojna banka Vojvodine.
Kaže jedan mudrac – ko napravi jednu grešku i ne ispravi je, taj je načinio drugu grešku. Pri tome mislim da vi niste napravili ličnu grešku, ali da je napravila Pokrajinska vlada, da ste vi samo kao predsednik Skupštine bili predlagač jednog zakona, kao ovlašćeni predstavnik predlagača i da ste ovde bili i u tom svojstvu govorili o Razvojnoj banci Vojvodine ne znajući da će pasti dogovor između predsednika Pokrajinske vlade, najverovatnije i ministra finansija. S obzirom na stanje u Razvojnoj banci Vojvodine, koje verovatno ni vama nije bilo poznato do kraja, a naravno ni nama nije poznato. Bez tog razloga ste pokušali da branite ono što se nije moglo odbraniti i načinili ste nehotice grešku zato što su oni koji su zastupali stav da je Razvojna banka Vojvodine stabilna, nisu bili rešenje problema, već sastavni deo tog problema.
Šta će biti sa gubicima u Razvojnoj banci Vojvodine, to ne možemo znati. Koliko znamo ima 110 miliona evra osiguranih depozita i 100 miliona neosiguranih depozita. Dakle, najverovatnije da će se kapital iz Razvojne banke Vojvodine upumpati u Razvojni fond Vojvodine, da će se Razvojni fond Vojvodine na takav način napuniti, da će se još emitovati nekih osam milijardi hartija od vrednosti, da bi se sanirali delimično gubici u Razvojnoj banci Vojvodine. Onda će se pripojiti nekoj drugoj banci. Ta neka druga banka će dobiti praznu ljušturu, te gubitke neko mora sanirati, a Razvojni fond Vojvodine će dobiti 18 milijardi da se Vlada Vojvodine, na čelu sa Bojanom Pajtićem i dalje može igrati investicije.
Ko će odgovarati za neviđenu pljačku koja je ravna pljački "Agrobanke"? Ostaje da se vidi. Šta je sve finansirano iz Razvojne banke Vojvodine i Fonda za kapitalno ulaganje ostaće tajna. Iznosio sam da su se finansirale razne šupice, kokošinjci, koji su vredeli i po više hiljada stotina evra. To je predmet za istragu, nije predmet za nas ali se bojim da će to iz nekih političkih razloga, zbog nekog mira u kući ostati tajna, da nikada nećemo saznati pravu istinu gde su otišli novci iz Razvojne banke Vojvodine i zašto taj kriminal, pod znacima navoda, nije sankcionisan.
Što se tiče Razvojnog fonda Vojvodine, podržaću ga, ali kao i gospodin Šajn, tražim da se taj Fond decentralizuje. Gotovo je neverovatno da Srem od ukupnih ulaganja dobije samo 10%. Dakle, taj treći će se najverovatnije razviti i u Razvojnom fondu Vojvodine. Treba i Vojvodinu decentralizovati, na način na koji treba decentralizovati Srbiju, pa je decentralizovati na tri regiona, da regioni budu decentralizovani na nivou opštine i da se tačno zna koliko šta dobija iz Fonda za kapitalna ulaganja, iz Razvojnog fonda Vojvodine, da ne bude međusobnog iskorišćavanja jednog dela Vojvodine, na štetu drugog dela.
Dakle, bojim se da ćemo sve te minuse pokriti tako što će to sanirati ljudi, platiti ljudi koji često gladni, a svojom gladnom decom ležu u svojim sobama.
Dakle, niko ništa neće procesuirati, parama sirotinje ćemo zatvoriti javašluk, neviđeni javašluk bankara i političara koji se zbio, ne samo u Razvojnoj banci Vojvodine nego i u Agrobanci.
Upravo vlast koja je tamo bila, vladala je do nedavno i u Srbiji i došli smo u situaciju, da u jednoj bogatoj zemlji sa najplodnijim zemljištem, žive siromašni i gladni ljudi, Srbija je gotovo postala Somalija, štrajk glađu u Srbiji više nije protesna pojava već opštenarodna pojava.
Što se tiče Zakona o energetici, bojim se da smo, zahvaljujući nekim mojim prethodnim kolegama koji su govorili iz bivšeg režima da smo mi imali sreće. Ko je vodio državu, dobro smo i prošli. Što se tiče tog zakona, već je izneto da su energetske dozvole zbog kojih se ovde bune, dobili bivši direktor NIS, bivša ministarka energetike, takođe, bivši ministar energetike. To su bile neke tri energetske dozvole za vetro-parkove. I, gle čuda, pojavio se i bivši finansijski direktor stranke bivšeg režima, dakle, MK , koji je takođe dobio dozvolu za vetro-park. To je ovaj isti koji ima jahtu od 48 metara, bivši finansijski direktor stranke bivšeg režima. To je ovaj isti koji se zalaže za brzo otpuštanje radnika. Ovu jahtu, em je kupio, em je napravio šećernu penu, em je kupio tri šećerane za tri evra, ali porez na ovu jahtu ne plaća u Srbiji, već je plaća na nekom drugom mestu.
Toliko o poštenju, ali da nastavimo o energetskim dozvolama, one ne mogu da se preprodaju, to sam razumeo ali firme koje imaju te energetske dozvole, mogu da se preprodaju i da budu predmet trgovine. Da li ćete preprodati dozvolu ili je firma dobila dozvolu i to preprodala, ostaje da se vidi šta će biti učinjeno.
Ne mislim da se investicije sprečavaju tako što nekoga ubrzavate da u roku od tri godine mora da započne investiciju za koju je dobio dozvolu. Tu ne vidim ništa retroaktivno. Ako ste dobili dozvolu za gradnju kuće, ne možete da izbegnete da nekim novim zakonom neko ubrza vašu gradnju i da kaže – ta vam dozvola vredi tri godine. Ukoliko ne započnete tu gradnju, više nećete imati dozvolu. To je u nekim segmentima gradnje gotovo normalna stvar.
Ono što se meni sviđa kod energetike, a spajam je sa poljoprivredom, mislim da je to razvojna šansa ove zemlje. Ali, voleo bih da se napravi kombinacija. Ta kombinacija treba da se sastoji od kombinacije gde bi bile farme, paneli, ujedno i paneli i gasni generatori, da proizvodnja od sunca, vetra, vodnih tokova, biomase, termalni izvori, biogasa i proizvodnja od smeća, koje smo takođe zaboravili, da ta vrsta obnovljive energije bude zastupljena i u poljoprivredi kroz kombinaciju koju sam već spomenuo.
Druga kombinacija koju treba pomenuti je staklenik, povrće plus paneli, koja takođe treba da donese i zemljoradnicima dohodak, a i da se taj dohodak dopunjava i na kakav način pravi jeftinije povrće kroz proizvodnju energije. Takođe, mini hidrocentrale sa ribnjakom su daleko isplativija stvar nego samo mini hidrocentrale. To će biti doprinos mene, moje Narodne seljačke stranke u onome što vidimo u Zakonu o energetici, u izmenama, u raznim uredbama i insistiramo da i naši zemljoradnici, farmeri, mogu da dobiju energetske dozvole i da dobiju odgovarajuću dokumentaciju da na svojim farmama podignu panele, naprave gasne generatore, da naprave staklenike sa panelima i da prave, posebno u ovim donjim delovima zapadne Srbije, da prave na raznim vodotokovima hidrocentrale sa ribnjacima i da tako uvećavaju svoje dohotke i da na takav način dođe i do nekog razvoja tih pasivnih krajeva.
Što se tiče ne tih dragih investitora, nisam video šta su investirali, a jednog sam već pokazao. Samim tim, da pređem na ove garancije. Ovde je mnogo o tome govoreno. Govoreno je kako se sa ovim garancijama Vlada zadužuje. Samo da podsetim da se ovim garancijama pokrivaju minusi koje su u tim javnim preduzećima napravila stranka bivšeg režima. To je iznuđen korak da se pokrije neki minus koji je ranije nastao. Samo da podsetim da je minus koji država ima trenutno, negde do kraja 2013. godine zahvaljujući stranci bivšeg režima, plus privreda, plus građani, da će taj dug dostići 50 milijardi evra i sada slušamo te pripovetke i pripovedanja onih koji su nas zadužili do guše, kako su se zabrinuli za ovaj dug koji treba da se sanira i koji su oni napravili negde oko 200 miliona.
Ne zna m šta će oni raditi kada uskoro počne hapšenje tih njihovih energetskih tajkuna. Kod ovih garancija oni zaboravljaju da smo davali garancije i da je ova skupština davala garancije i za njihovog lidera, i ja tvrdim da ta stranka više ne sarađuje sa tajkunima. Sasvim odgovorno tvrdim, njihovu stranku sada vodi tajkun. Čovek koji je napravio onaj most da prevede žedne preko vode, koji je koštao ne znam koliko je koštao i u koji će se uložiti, a ne znamo ni koliko će se uložiti.
Sada. malo na kraju i ko je kada bio vlast. Ovde je spominjan domaćin koji nešto tamo, domaćinska neka politika, a meni bivši režim liči na domaćina koji je pozajmljivao pare od komšija, da od komšija kupi robu za te iste novce i njemu samo ostaju dugovi. Dakle, u tu poziciju su nas doveli.
Što se tiče diplome, virtuelna ili ne, moram da odgovorim da ne može svako da studira sedam, osam godina, kao određeni poljoprivredni stručnjaci, kojima je na Poljoprivrednom fakultetu zasmetala titula, bista, pa su tražili da se tu stavi svinja ili magarac.
Takođe, moram da kažem da zaboravnost nije dobra stvar. Ovde je govoreno o devedesetim. Moram da vas podsetim, a veoma mi je teško da nisu samo radikali bili u Miloševićevoj Vladi. Moram da vas podsetim na Đorđa Perišića, mislim da se tako zvao pokojnik, da je bio član Savezne vlade i član DS. Mislim da se u tom sastavu Vlade bila dva člana DS. Takođe moram da podsetim da u toj Vladi devedesetih, u Republičkoj vladi je bio gospodin Radulović, koji je posle toga sa C marketom nešto uradio i sada nije tu.
Ne znam šta je ovde još rečeno. Spominjani su radnici, od 250.000 radnika iz beogradskog prstena, radničkog prstena, ostalo je da radi samo 20.000, poslednji energetski potencijal. Ovi što se hvale velikim uvozom energije, pa eto nismo bili u mraku, ali smo se zato zadužili do grla da bi platili tu energiju njihovim nekim prijateljima tajkunima, dakle, poslednji neki hidro potencijal, evo gospodin Škundrić neka me ispravi, napravljen je u zavoju u Pirotu 1989. godine, ukoliko se dobro sećam.
Na kraju da kažem da nisam zadovoljan borbom protiv korupcije, ali iz drugog razloga, ne kao stranka bivšeg režima, mislim da se to pomalo čisti, da to treba više da se čisti, da je cela Srbija korumpirana, da to treba više istražiti, dve hiljade ljudi. Kad se meni njiva okorovi, onda upotrebim total i onda se redom seče korov, od najvećeg do najmanjeg, jer i onaj najmanji jednog će dana postati veliki. Tako se čuva proizvodnja.
Na kraju da kažem da je bivši režim bio gori od cunamija, gori od svake elementarne nepogode, to dođe i prođe, a ovo je trajalo deset do dvanaest godina. Hvala.

Šta ću, prethodno sam je javio.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 108. st. 1. i 2. "O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomene, oduzimanja reči ili udaljavanja sa sednice." To je u vezi sa članom 107. gde se kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Dakle, lako je mrtvom vuku rep meriti. Apsolutno to nije uredu. Čovek još nije proglašen krivim. On se nalazi tamo gde se nalazi.
Hrvati su kupili "Oluju", "Bljesak" i presudu, a mi na ovakav način sudimo svojima. Nije lepo i nije korektno i suprotno je Poslovniku raditi to što je radio jedan moj kolega, dakle, ne prejudicirajući šta će tu na kraju biti.
Još nešto, ovo je uvreda za kompletan srpski narod. Reč poglavnik je naziv za poglavnika Pavelića. Za vreme vladanja tog poglavnika nastradalo je oko milion Srba i to je bio početak etničkog čišćenja Srba sa vekovnih njihovih prostora, koje je dovršeno sa akcijom "Oluje" i "Bljesak", Gotovinom i Marčakom…

Gospođo predsedavajuća, reč poglavnik može da se odnosi samo na poglavnika Pavelića…       

Možete da mi oduzmete. Dozvolite mi na kraju još da kažem… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stara narodna izreka – da mi je njegova pamet da malo odmorim glavu. To je moj komentar na izlaganje nekih kolega.
(Predsednik: Nemojte, gospodine Rističeviću, to je uvredljiv izraz. Molim vas, nastavite izlaganje po dnevnom redu.)
Nikoga nisam pomenuo, pomenuo sam samo narodnu izreku i ne morate da me molite.
Svakako ću glasati za ove garancije. Odmah bih na početku rekao da ministarka energetike nije tu, jer je u Beču i u poseti je energetskoj zajednici, koliko znam. Tek toliko da to kažem u uvodu.
Naravno, glasaću za ovu garanciju iz razloga što se ona odnosi na energetiku. Energetika je jedna od naših razvojnih šansi. Od tih 74 miliona, koliko znam, devet miliona je bespovratno i to je grant. Bilo bi greh ne glasati za to, posebno kada se radi o jednoj važnoj grani koja je perspektiva Srbije.
Ovde smo glasali za razne garancije. Nisam bio u prilici da glasam za garanciju za most. Taj most, koji vodi od jedne mesne zajednice u Beogradu do druge mesne zajednice, ovde je dobio garanciju, garanciju koja nije kao ova produktivna i taj most je poslužio da se prevedu žedni preko vode. Ničemu drugome nije služio. Na kraju, taj most će izaći 600 miliona evra.
Nama je bolje da zaboravimo garanciju koju smo dali od 150 miliona evra, da više ne dajemo nikakve garancije slične prirode. Bolje da taj most zaboravimo i da napravimo neki drugi jeftiniji, u blizini saobraćajnica, za nekih 20-30 miliona evra, nego da gradimo saobraćajnice zbog garancije koja je izdata u prošlom sazivu ove Skupštine. Na sreću, nisam bio u prilici da glasam za takvu vrstu garancije.
Koliko je to utrošeno mleka, hleba itd, sa tačnom preciznošću ne mogu znati. Svakako ću podržati energetiku, ali ne mogu da podržim u budućnosti neke garancije koje se budu odnosile na most.
Kako to da je glavni grad, kome smo dali te garancije, dužan 802 miliona evra, preko zakonom dozvoljene zaduženosti i za to neko mora da odgovara, a slušamo njegove sledbenike ovde kako nam drže moralne lekcije? Kako je to grad zadužen sa 802 miliona evra, a onaj ko vodi grad je milijarder, i to multimilijarder? U dinarima, to je preko 100 milijardi dinara od 2005. godine do danas, koje su zaradile privatne firme predsednik jedne stranke, koja je nekad vladala ovom državom i upropastila sve što je mogla da upropasti.
Da prevedem na jaja, da bi me razumeli, neko ko ima preko 100 milijardi, za period od 2005. godine do danas, zaradio je 10 milijardi jaja. Toliko o jajima i jajarama. Takođe, kada prevedem 100 milijardi na hleb i mleko, dobijem tri milijarde litara mleka, ili tri milijarde vekni hleba. Sa time možete da nahranite 30 miliona porodica godišnje. Pitaću tog čiku, koji je predsednik jedne važne stranke – čiko, jel sav ovaj 'lebac tvoj?
Što se tiče sledećih tačaka dnevnog reda, svakako ću podržati sporazum sa Belorusijom, iz razloga što, sem EU, a ovde ima velikih opredeljenja za pridruživanjem toj zajednici, nastaje i evro-azijska unija, koju trenutno čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, a u budućnosti treba da se priključe i neke druge zemlje. To je velika šansa i za Balkan i za Srbiju, pre svega, zato što će, verujem, otvoriti šansa i za našu privredu, što će to uneti i dozu političke stabilnosti, globalne političke stabilnosti, što će se stvoriti na ovim prostorima dva bloka i što ćemo moći da biramo, i ne samo da biramo, već i da sarađujemo i sa jednom i sa drugom zajednicom. To je šansa za našu privredu, to je šansa za našu poljoprivedu, to je šansa za našu energetiku i nju treba svakako iskoristiti i na istoku i na zapadu, kao što predsednik Republike kaže – mi smo kuća sa dvoja vrata. To što je neko jedna vrata zalupio, to je njegova greška, nije naša.
Taj drugi sporazum treba da omogući da naš pošteni i čestiti narod konačno može da zaradi nešto u svojoj zemlji. Kako to da je naš narod vrlo vredan, cenjen svugde na zapadu i u inostranstvu, gde god radi je cenjen kao radna snaga, cenjen kao stručna radna snaga, samo u našoj zemlji ne može da ostvari ono što može da ostvari u belom svetu? To je stvar do političkog uređenja i stvaranja ambijenta u sopstvenoj državi, da ono što rade u drugim ekonomijama i u drugim državama, mogu da urade i u sopstvenoj državi. Našem narodu treba dati šansu.
Ovi pre nas su napravili državu bez ikakvih šansi za razvoj, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije. Mi moramo da prekinemo to i moramo da uđemo u neku vrstu slave, da smo povratili čast i dostojanstvo ovoj državi, da omogućimo da naš narod konačno podigne glavu, podigne i svoju glavu i zastavu svoje države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam dokle će se kršiti Poslovnik na moju štetu. Pažljivo pogledajte sve stenograme, nisam pomenuo ni jedno ime ni jednu stranku. Naprosto, komentarisao sam samo govore prethodnih kolega i nisam kriv ukoliko se neko u tome prepoznao.
Ovde se grubo vređam. Već nekoliko puta sam od raznih primeraka prozivan za izradu pečata od krompira. Jedini pečat koji imam je pečat Narodne Seljačke Stranke. Ako misle da taj pečat treba da bude izrađen od krompira, priznajem tu grešku. Za razliku od njih mene ne finansiraju ni tajkuni, ne finansira me niko, pa ako sam to delo napravio onda sam ga svakako napravio iz nemaštine, ali ne mogu da se setim. Kriv sam jer sam iz neke siromašne stranke i oni smatraju da sam napravio da sam napravio pečat od krompira i to je greh za koji mene optužuju danima.
Bio sam jasan. Ova zemlja je zadužena za oko 50 milijardi. Javni dug koji smo zatekli i rupa sa kojom je trebalo zatvoriti vraćanje javnog duga, koji je dospeo, je preko 20 milijardi evra. Ukupan dug privrede stanovništva i javni dug države je bio blizu 50 milijardi. O tome treba da razgovaramo i o tome treba da se zamisle svi oni koji govore o ceni mleka. Naravno da znam kolika je cena mleka. Naravno da znam kolika je cena hleba. Naravno da znam kolika je cena jaja. Znam koliko duguje Kruševačka toplana. Duguje 7,3 miliona evra ili ako prevedete na jaja, oni vole da se prevode na jaja, to je 73 miliona komada jaja ili 21 milion vekni hleba, ili 21 milion litara mleka.
(Predsednik: Vreme.)
Cena litre mleka zavisi od toga da li je farma mala ili velika. Otkupna cena nažalost kod njih je varirala. Krava nije bila krava. Litar mleka nije bio litar mleka. Priznajem da u potpunosti ne znam sve cene.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, prošlo je dva minuta.)
Završavam u jednoj rečenici. Ne znam pošto je cena mleka, hajde da se složimo sa tim, ali on ne zna koliko njegov šef ima para. Da ga na kraju pitam, ne znam, – pošto je jedno govedo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram povredu člana 110. koji kaže – mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji posle toga narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Samo da vas podsetim, da ste malo pre zapretili opomenom jednom narodnom poslaniku, a da ga niste upozorili da bi to bila treća opomena, s obzirom da su mu juče bile izrečene dve. Dakle, treća ne može da se izrekne. Ne znam šta još mogu da uradim da bi odobrovoljio ovog primerka od poslanika.
Dakle, jedino što reklamiram jeste da ga ne upozoravate da ćete mu izreći opomenu s obzirom da bi mu to bila treća. Nisam taj koji zagovara udaljavanje opozicije, ali morate ga privesti po znanju Poslovnika i morate ga upozoriti da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, sopstveno dostojanstvo i vaše, a nisam za to da mu se izrekne tako drastična mera, ali ga morate upozoriti i na to. Verujem da ovde ima onih koji na gradskim skupštinama spavaju, pa ne znaju šta rade njihovi lideri, ali zato onda ovde iznose neprimerene optužbe, kao što se ovde radi o jednom poslaniku koji je vrlo lepo prespavao gradsku skupštinu pa sad ne zna šta je njegov lider uradio.
Koliko su oni dobri bili i koliko se pozivaju na izbore, toliko su dobri bili da su smenili sopstvenog predsednika, toliko im je bio dobar kandidat, a on sam je govorio o njihovom kvalitetu. Dakle, želim da ih upozorite da ćete ubuduće primenjivati Poslovnik, s obzirom da sam ja sinoć "popio" jednu opomenu, a da je ničim nisam zaslužio.