Meni je lično drago što je danas među nama ustavotvorac, jedan od pisaca republičkog Ustava, jer u Ustavu Srbije piše: "Narodna Skupština Srbije odlučuje o ratu i miru". O ratu nije odlučivala, o miru jeste. Dalje: "Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, predsednik Republike Srbije proglašava ratno stanje". Da li je to on učinio? Nije. Za vreme ratnog stanja predsednik Srbije može da donosi akte iz nadležnosti Narodne skupštine dok se ne steknu uslovi da se ona sastane. Ako je predsednik donosio akte iz nadležnosti Narodne skupštine onda je mogao donositi zakone i to pod uslovom da je proglasio ratno stanje, a ne uredbe. Uredbe su podzakonska akta i one nisu u nadležnosti ovog parlamenta. Takvi zakoni i po Ustavu Srbije podnose se Narodnoj skupštini na potvrdu, čim se steknu uslovi da se ona sastane. Je li to učinjeno? Nije. Skupština se sastala 3.6.1999. godine, a ove uredbe nisu podnete Narodnoj Skupštini. Zato bih danas, umesto što je na dnevnom redu potvrđivanje uredbi trebalo da stoji, da Narodna skupština oceni da je predsednik Republike Milan Milutinović povredio Ustav Srbije i pokrene postupak za njegov  opoziv. Gospodin Milutinović je ovim uredbama izvršio državni udar, jer je uzeo više vlasti nego što mu pripada.
Budući da ste vi glasali, valjda smatrate da ne bi trebalo ni da ga poštujete. Naravno da će vladajuća većina odbiti moj predlog, da se gospodinu Milutinoviću pomogne da ode, zbog povrede Ustava, ustavnim postupkom za njegov opoziv, jer očito smatra da predsednik Republike ne mora čitati Ustav, već mora samo slušati, valjda, vrhovnog komandanta.
Gospodin Milutinović je već 100 puta iz političkih razloga morao otići, da je imao ličnog dostojanstva, otišao bi onog dana kada je odlučio da povuče granični kamen prema Beogradu. U ovim uredbama predsednik je povećao represiju prema stanovništvu i prema neposlušnim radnicima MUP-a, a sa ciljem lova na rezerviste, otimanja imovine, zatvaranja raznih radnji i zatvaranja neistomišljenika.
Uredbe o ličnim kartama i promeni boravišta uopšte nisu za Narodnu skupštinu. Te uredbe su pre za "Politikin zabavnik", "Diznilend", a možda i za "Bambilend". One su dokaz da olovka trpi sve, da olovka nema dušu, a papir trpi sve. Predsednik naređuje da za jedan dan 700 hiljada maloletnika mora imati ličnu kartu. Da je NATO pakt bacao lične karte iz aviona, ne bi uspeo da baci 700 hiljada ličnih karata za jedan dan.
Uredba o okupljanju građana je u stvari uredba protiv okupljanja građana i doneta je da se maksimalno pojača represija prema građanima. Nadalje, sledećim uredbama propisuje se kako iscediti "suvu drenovinu" i prikupiti što više sredstava i što brže naplatiti, kako efikasno oduzimati robu. Ovakvih stvari nije bilo ni za vreme Turaka.
Pa onda ide Uredba o igrama na sreću. Pa da smo mi imali sreće ne bi ni imali ovakvo državno rukovodstvo. Gospodin Milutinović naređuje ministrima da moraju da vrše funkciju i posle davanja ostavki. Po Ustavu, samo vlada u ostavci, dakle, cela vlada, kada da ostavku, mora do izbora nove da vrši funkciju. Dakle, vlada, a ne ministri. Mi nismo imali tu sreću da naša vlada da ostavku.
Interesantna je Uredba o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu. Predsednik Republike je potrošio 30% više od planiranog, Skupština 20% manje, a Vlada gotovo 40% više od planiranog. Predsednik i Vlada su poskupeli, poslanici pojeftinili. MUP je potrošio 80% više od planiranog, potrošio je pet milijardi dinara od planiranih tri i nešto. Potrošio je dvogodišnji rod pšenice, dakle, negde oko pet miliona tona pšenice, ili 127 hiljada ITM traktora.
Za agrarni budžet, kod poljoprivrede je potrošeno 900 miliona, to su značajna sredstva, da su ih dobili seljaci. Većina sredstava je potrošena na prerađivače mleka, ulja, hleba, i prijatelje Ministarstva poljoprivrede. Isplaćivane su premije prijateljima Ministarstva za stotine junica koje ne postoje, na fiktivnu lažnu dokumentaciju. Možda zato ministar poljoprivrede odbija sastanak sa mnom, mada ja nedeljama tražim taj sastanak.
Program naturalne razmene je propao i Vlada duguje seljacima traktore i mehanizaciju. Štedelo se na zaštiti životne okoline, omladini, sportu, socijalnim pitanjima, u rudarstvu, energetici, u nauci i tehnologiji, u kulturi. Štedelo se na brzi o porodici. Ova država se stara samo o jednoj porodici, pod parolom: "Sve porodice za jednu porodicu".
Udruženje boraca od 1990. godine dobilo je tri puta manje sredstava od Udruženja boraca 1945. Valjda nam je Tito još uvek miliji i draži.
Ministarstvo vera dobilo je malo i od toga uštedelo jednu trećinu. Ova vlast izgleda ne veruje u Boga nebeskog, već u svog zemaljskog, za vreme rata ispodzemaljskog, tj. podrumskog.
Da li je ovaj račun u stvari tačan? Ako je tako, ovde je sabrano da su rashodi (ovo je vaš papir) 16 milijardi 807 miliona 2.914 dinara. Prihodi su isto toliki, ali kad se pažljivije saberu, prihodi nisu 16 milijardi 807 miliona 472 hiljade 914, već preko 30 milijardi i 208 miliona dinara. Negde je iz prihoda iscurelo 13 milijardi i 400 miliona dinara. Po prošlogodišnjem kursu ovde nedostaje dve milijarde i 233 miliona maraka.
Ako je ovo tačno, onda imamo posla sa lopovima, i nije čudo što nam na vreme niste dostavili materijal za sednicu. Vi ste ovde predvideli sredstva za obnovu zemlje. Ja ne znam šta ćete vi obnoviti. Vi za pet godina niste uspeli da pokrpite dve rupe na putu. Iz inostranstva vam nude pomoć za obnovu Balkana, ali se zna pod kojim uslovima. Vojvodini je nuđen most, vi ste odbili da izdate vize stručnjacima, koji su trebali da procene kako će taj most da postave.
Za AP Vojvodinu, koja u budžetu učestvuje sa više od 30%, vraćeno je za njene potrebe manje od 1%. To nije jedina pljačka Vojvodine. Samo kroz ponižavajuće nisku cenu pšenice, olakšali ste Vojvodinu ove godine za pola milijarde maraka i pitate nas šta će nam autonomija. Treba nam da zaštitimo ne samo prirodna i stvorena dobra, već i da se zaštitimo da sutra ne prođemo kao Kosovo.
Sa Srbijom uvek hoćemo, Srbijom nećemo, dosta je bilo - vama žito, nama slama. Mi nećemo više slamu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vas pažljivo slušao, pa vas molim da i vi mene saslušate. Slušajući pojedine naše predstavnike u državnoj delegaciji, koja je učestvovala u razgovorima u Rambujeu i Parizu, mislim da smo prošli upravo onako kakva nam je bila i delegacija. Slušajući gospodina ratnog retoričara mogu da kažem da se slažem sa njim da su Amerikanci i Englezi zli i stvarno su nas bombardovali, ali ne znam gospodine kako ste tim zlim i opakim Amerikancima mogli da nudite svojevremeno vojnu pomoć 1991. godine u američko-iračkom ratu u Zalivu.
Danas po drugi put po hitnom postupku raspravljamo o kosovskom čvoru. Drešiti ili seći, NATO pakt ili rat. Odgovore na ova pitanja neko je već znao, a taj neko rešio je da za svoje već donete odluke podeli odgovornost na Skupštini. Čuli smo izveštaj državne delegacije, videli smo i dokumente, nismo stigli da ih pročitamo, ali između ove dve poslednje sednice poslanici su mogli da se informišu tako što su na RTS mogli da čuju o velikom uspehu u Rambujeu, koga sada odjednom nema i da gledaju na mitinzima podrške zastave, barjake i dosta slika vodenog lika.
Koalicija "Vojvodina" u potpunosti podržava teritorijalni integritet Srbije i nepromenljivost njenih granica, a nas Vojvođane niko ne zarezuje, mi se pitamo manje od Egipćana. Ponekad imamo pravo reči ukoliko nam ne isključe ozvučenje, što je bio slučaj na prošloj sednici i što je bio slučaj dok je govorio danas predsednik Koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov. Tako mi uživamo sva prava koja se mogu svesti na to da imamo pravo da oremo, sejemo, kopamo, žanjemo i ćutimo. Koliko ste naše hrane odneli pobunjenim Albancima kao humanitarnu pomoć? Vojvođani seju, Rugova i Tači se smeju.
Gledano uopšteno građani Vojvodine i građani Srbije uživaju samo mučenička prava u državi u kojoj sve nazaduje, osim lopovluka, špekulacija i mahinacija svih vrsta, koje napreduju i bujaju. Problem Kosova ovaj odnarođeni režim je nasledio. Zašto mi stalno pretite da ćete me ubiti? Čemu to? (Smeh u sali.) Gospodine ministre za rupe, ako hoćete nešto da vidite stvarno smešno doneću vam ogledalo.

Problem Kosova ovaj odnarođeni režim je nasledio i poodavno ga zapustio i propustio priliku da u povoljnijim geopolitičkim okolnostima problem Kosova makar ublaži. Ne da problem nije rešen, nego su ga negovali i koristili u svrhu odbrane vlasti, a bogami i slasti. TV Srbija daje reč samo onima koji će navodno braniti i odbraniti Kosovo. Ja se slažem da svi branimo Kosovo, ali je problem u sledećem - niko neće da ide i da živi na Kosovu. Koliko sam razumeo, stav našeg rukovodstva je da bez obzira na moguće vojne akcije NATO pakta branimo Kosovo i ne prihvatamo dokument koji su u Parizu potpisali pobunjeni Albanci.
Šta će se desiti u slučaju da Kosovo ne odbranimo? Zašto nam se ne kaže kolike su nam šanse da dobijemo rat i bolja rešenja? Odgovor je - gotovo nikakve. Novija istorija govori nam da smo posle odbijanja loših rešenja dobijali i prihvatali još lošija, koja su se posle predstavljala kao velika pobeda naše politike. Zašto ne kažete građanima Srbije da odbijeni Haški dokument za nas Srbe bio je sto puta bolje rešenje od kasnije potpisanog Dejtonskog sporazuma, koji se slavio kao velika pobeda sve do Brčkog. Od celog sveta čine nam se nepravde. Saveznike nemamo. Rusi su nam takvi saveznici da mi se čini da bi nas za jedan dobar kredit sami bombadovali. Hoćemo ponovo da ispravljamo nepravde. Dokle ćemo mi Srbi ispravljati sve svetske nepravde.
Pogledajmo unazad i vidimo da smo, ispravljajući svetske nepravde, desetkovali naciju i doveli je na prag biološkog opstanka. General poziva mladiće da krenu putevima 1.300 kaplara. Zašto im nije rekao koliko ih je preživelo? Citiraju se reči Cara Lazara - ne ravna se prema sili koja je ispred nas, već prema svetinji koju branimo. Svetinja 1389. nije odbranjena, Lazar je izgubio glavu. Danas Car Lazar neće na Kosovo, a Marko će sigurno zakasniti.
Mi iz Koalicije "Vojvodina" nismo ni očekivali da će naša delegacija bilo šta potpisati zato što mi znamo ko u ovoj zemlji potpisuje lažne sporazume. Svakako ga ne potpisuje Egipćanin. Režim je zarad odbrane vlasti i privilegija zemlju već doveo do ekonomske, vojne, naučno-tehnološke propasti. Sada će pozvati građane, sirotinju, raju na novo izginuće da brane teritoriju. Bojim se, takva su nam iskustva, da ćemo braneći postojeći poredak izgubiti i ljude i teritoriju.
Voleo bih da nam se kaže, pre nego što ostatak sveta krene na ostatak jednog naroda, ko će u slučaju neuspeha odgovarati? Hoće li neko od odgovornih podneti ostavku? Ako ne daj bože dođe do vojne intervencije i zbog nje izgubimo vojnu moć i vojne efektive, preostale još iz Titovog doba, moram vas upozoriti da mogu oživeti stare teritorijalne aspiracije našeg suseda i čime ćemo se onda braniti? Što se tiče Amerikanaca i Engleza, stvarno su krivi zato što su četrdesetih godina bombardovanjem u Jugoslaviji ustoličili jednu vlast iz koje je proistekla i ova današnja. Zato mi iz Koalicije "Vojvodina" pozivamo vlast, onu koja može da stavi svoj potpis, da ukoliko ne želi da ovo bude priča sa tužnim krajem, da maksimalno pokuša da poboljša dokument i takav poboljšani dokument potpiše. Radnike treba vratiti u fabrike, njima treba posao, seljake treba vratiti u njive, dizele umesto u tenkove sipajmo u traktore, sačuvajmo ljude. Ukoliko ne učinimo sve da se vojna intervencija spreči, ukoliko se ide u izolaciju radi vlasti, u sukob radi amnestiranja odgovornosti, ukoliko idemo na to da umesto potpisom silom za trajno izgubimo Kosovo, onda mi imamo najhrabriju vlast na svetu. Ne zato što se ničega ne boji, već zato što se ničega ne stidi. Hvala.

Poslanici "Koalicije Vojvodina" protestuju protiv nečuvenog akta diskriminacije od strane Radio-televizije Srbije, kome je bio izložen predsednik "Koalicije Vojvodina", narodni poslanik Dragan Veselinov, jer za vreme njegovog govora televizija je isključila ton, tako da gledaoci nisu mogli da čuju njegove reči. Gospodine predsedavajući, ne znam da li će se to desiti i meni.
Srbija se branila u Kninu, branili ste je u Bosni, a ne daj bože sutra je možete braniti u Beogradu. Gospodin potpredsenik Vlade, osim što je pokazao da je dobar geometar, malo je preterao u osudi Amerikanaca, s obzirom da se 1991. godine nudio Džordžu Bušu da svoje četnike povede u pomoć američkoj vojsci u zalivu.
Ostaju ova dva dana pre sudnjeg dana da Narodna Skupština raspravlja o Kosovu po hitnom postupku. Kao da je tamo, ne daj bože, bio zemljotres, a ne kriza, koja traje više od deset godina. A da budemo iskreni do kraja, ova skupština se i ne pita, niti je ikada odlučivala o tako važnim i velikim problemima. Odluke se donose na drugom mestu, znamo i kome, a potom, radi podele odgovornosti, Skupština odluči kako je već odlučeno na nenadležnom mestu.
Stavovi međunarodne zajednice su takvi da su svi protiv nas osim Rusa i Kineza. Dal je to tako? Naravno da nije. Da nezavaravamo narod, Rusi će eventualnu vojnu intervenciju osuditi, ali će za jedan dobar kredit zažmuriti Iako spoljna politika nije tržišna, ipak trguju. A iz pušaka kineske proizvodnje poodavno se puca na našu policiju, civile.
Kad smo već kod oružja, voleo bih da neko iz vlasti odgovori odakle pobunjenim Albancima toliko oružja? Dal( je to kućna radinost, u šta ne verujem, ili je neki uvoz, u šta verujem?
Nijednog trenutka ne podržavajući terorizam na Kosovu i spoljne pritiske, hoću da kažem da dobar deo krivice snosi naša vlast, koja vuče kontinuitet od osamdesetih godina, koja je umesto u političke i ekonomske reforme krenula u očuvanje vlasti po svaku cenu, pa i cenu sukoba. U tim sukobima mi smo izgubli sve, a naši protivnici dobijali sve.
Vlast sebe predstavlja kao zaštitnika naroda. A kako su nas štitili negde, bolje da nisu . Na hiljade ljudi žrtvovano je za teritorije, da bismo izgubili i ljude i teritorije. Vlast želi da stvori utisak da se žrtvuje za narod, a u stvari žrtvuje narod zarad vlasti, a bogami i slasti.
Hoćemo li biti patrioti, pa na osnovu onog refernduma, na koji smo potrošili milione dinara, bolje da smo napravili neku fabriku ili platili seljacima proizvode, hoćemo li na osnovu tog referenduma pozvati građane Srbije da brane Kosovo i državu, u kojoj nisu izvršene ni osnovne političke i ekonomske reforme? A to je uzrok ne samo kosovske krize . Od političkih reformi izvršeno je samo šminkanje. Za političke snage naš narod s pravom kaže: Svi su isti, samo im se stranke drugačije zovu. Opozicija je ugušena, jer sad ide kao dve palice uz doboš, uz vladajuću partiju.
Od objektivnog informisanja nije ostalo ništa osim takse na brojila i po jedan lažov u kući, koji nam govori kako je kod nas sve uredu, a svuda u svetu potop.
U Srbiji osim nakazne latino - američke privatizacije, gde je mali broj ljudi napunio džepove, nikakve ekonomske reforme nije bilo. Hoćemo li braniti Kosovo i državu, u kojoj caruju razbojnici, bezakonje, kriminal, nasilje i korupcija? Da je na snazi Dušanov zakonik u Srbiji i da se za krađe seku ruke, petina države bi bila bogaljasta, bar po ovim na Dedinju. Kako braniti državu, u kojoj neko prevari milione štediša za više stotina miliona maraka i šeta slobodno?
Država je uvela stotine poreza, taksa, doprinosa, razne harače. To je država u kojoj se poljoprivredni proizvodi ne prodaju već predaju, ne otkupljuju, već preuzimaju i ne plaćaju. Novac nije sredstvo za kupovinu robe, već sredstvo za kupovinu deviza. Naša vlast ne voli ništa sa Zapada osim zapadnog novca i zapadnih automobila.
Hoće li vlast u odbranu Kosova pozvati građane na srpsko junaštvo? Pa, mi smo bili Srbi i pre ove vlasti, bićemo i posle nje, a bogami neki su bili Srbi i kada su se zvali komunistima, od kojih danas čestit Srbin ne može ući u crkvu. Naša zamerka se odnosi na to što na ovu sednicu nije pozvan predstavnik Srpske pravoslavne crkve, na primer Vladika Artemije. Danas je Kosovo na redu, a šta je sa Vojvodinom, njenom autonomijom, koja je danas takva da ni pecaroške dozvole ne možemo samostalno izdavati. Ili, ako možemo, onda jedan primerak moramo slati u Beograd.
Građani Vojvodine su miroljubivi ljudi, oni neće puške, već traže nazad svoj novčanik. Traže samo takvu autonomiju, sa kojom mogu uspešno da štite prirodna i stvorena dobra, da upravljaju sami celom Vojvodinom, teritorijom do "Gazele", sa vojvođanskom rukom u vojvođanskom džepu. Mi ne želimo sukobe sa braćom preko Save i Dunava. Mi jesmo braća, ali nam kese nisu sestre. Mi hoćemo samo čist račun, čist račun je duga ljubav.
Odluku o Parizu ste već doneli. Mi bi trebalo da glasamo protiv nje, ali nećemo s obzirom da idete u Pariz. Mi jesmo opozicija vlasti, ali nismo opozicija državi i građanima. Putujte u Pariz i savet "Kolacije Vojvodine" je da na svakom papiru koji potpišete, uključujući i hotelski račun, stoji da je isključena svaka mogućnost za nezavisnost Kosova. Potom pristupite ozbiljnim političkim i ekonomskim reformama u Srbiji.
Zbog opisanog stanja, u kome se država nalazi, putujte u Pariz, učinite kompromis zbog dobra građana Srbije, mada bi za njih možda bilo najbolje da se neki odande i ne vrate. Ako odlučite da ne putujete, onda će biti gadno kao u onoj narodnoj pesmi: "Beži Milane, moja ružo, NATO -pakt se naoružo". Hvala.

Ovaj predlog zakona daje Vladi pravo da poremećaje u proizvodnji i prometu roba na tržištu otkloni neekonomskim merama, dakle ne samo puštanjem robe iz robnih rezervi, uvozom slične robe i puštanjem na tržište, već ima pravo da uvede privremene mere u proizvodnji, u promet proizvoda za koje smatra da je došlo do poremećaja na tržištu.
To su diktatorske mere i one su odlika dirigovane privrede.
Vlada može sa ovim da favorizuje određena pravna lica, da stvara ....