Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno uvažavajući prethodnog govornika, reklamiram član 107. Fašizam je čudna stvar. Ja na određeni način razumem Sulju Ugljanina. Srbija mu je bila dobra dok je imao fotelju ovde. Onog trenutka kada je izgubio fotelju Srbija nije više bila za njega država. To je stav Sulejmana Ugljanina. To je čovek konflikta, čovek koji želi da homogenizuje Bošnjake oko konflikta koji će sam izazvati. Ja nisam od onih koji će nasesti na ratoborne, ratnohuškaške i nacionalističke izjave Sulejmana Ugljanina. Srbija treba da ide napred.

Lako ćemo mi sa Sulejmanom Ugljaninom, vrlo lako, ali ja pitam ove retoričare koji glasno osuđuju, što i ja činim, Sulejmana Ugljanina – da li su sa podjednakom težinom osudili poziv na vešanje, poziv na vešanje na Terazijama, poziv na silovanje, to mi nešto kao minimum fašizma, da li su na isti način osuđivali poziv na puč, na vojno hapšenje i policijsko hapšenje regularnog izabranog predsednika Republike Srbije? Ja to nisam čuo iz ovih klupa odakle čujem glasne, opravdano glasne izlive prema Sulejmanu Ugljaninu. Mislim da je to zaslužio, ali da smo mi kao Skupština zaslužili da nam iz tih klupa objasne, iz tog saveza boškomir-lepomir da nam objasne - da li je izjava da je carica Milica makro svoje ćerke Olivere prostitutke službeni stav te koalicije ili je to istup samo jednog od lidera? Da li je to deo fašizma? Da li je to deo pod znacima navoda govora mržnje? Ja se slažem s tim.

Moramo imati jednak tretman za sve. Pri tome treba da odelimo Sulejmana Ugljanina od Bošnjaka, jer Bošnjaci nisu zaslužili da imaju takvog Sulejmana Ugljanina. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, povredili ste član 108, 109, mada cenim vašu tolerantnost. Trebali ste opomenuti gospodina Božovića, jer se uglavnom služi neistinama.

Radi se o poslaniku koji je osetljiv na neke uvrede, a ja ću vam sada pokazati koliko je on osetljiv. Ovo je tvit te velike demokratske gromade Balše Božovića, gde mojoj malenkosti kojoj sam duplo stariji napiše – pali majmune. To su ovi fini, prefinjeni drugosrbijanci itd. Dakle, nema laži, nema prevare.

Nadalje, on se zalaže za zaštitu novinara, on je protiv nasilja, ali to im ne smeta da napišu – bandere su spremne, kako provodite poslednje dane ološi. Upućeno Vučiću, Vučićeviću, „Informeru“, Đukanoviću i mojoj malenkosti.

Nadalje, pročitaću naravno i tvit velike goramade Slaviše Lekić. Dakle, to su ovi koji su osetljivi. Nisam kablovski operater, nisam bio vlasnik medija, nemam 100 miliona, nisam trgovac reklamama, nisam dao NUNS pare kao što je to uradio Dragan Đilas, pa Slaviša Lekić napiše – Marijan Rističević je u „Upitniku“, Bujke, ladno može da podnese ostavku, uspeo je što niko nije, uveo magarca u studio RTS.

Idemo dalje, da vidimo koliko su ti osetljivi organizmi. Vučiću i Vučićeviću, Rističeviću, Mitroviću – jeste li već izabrali bandere sa kojih želite da visite? Da li je to taj govor tolerancije za koji se oni zalažu?

Idemo dalje, kada su u pitanju novinari koji su ocenjeni kerovima. To je proizvod DS, Slaviša Lekić – kada apelujem na Vučića da veže kerove, ne mislim na Vučićevića, on je džukela, novembar 2015. godine.

To što Balša Božović nije na nekim odborima, predlažem da odbore održavate na Maldivima ili na nekim drugim belosvetskim ostrvima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati sve ove zakone i budući da naša poslanička grupa ima veoma malo vremena ju ću preostalo vreme poslaničke grupe ustupiti gospodinu Miletiću i verujem da će on detaljno podržati, takođe, ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine ministre, morate poraditi malo na ovim kafanama. Ili da ih bude manje, ili da im se ograniči radno vreme, ili da pre večere ne služe alkohol, ili da služe u manjim količinama. Imali smo sada pokaznu vežbu „Fruškogorskog bisera“ koji je ovde prikazao sebe kao eksperta za korupciju. Samo šteta što je bio sa one druge strane korupcije. Pri tome se pozvao, verovao ili ne, na „svetu kravu“ koja se zove Poverenik za informacije od javnog značaja.

Koliko je taj poverenik nezavistan pokazuje i to koliko je vrstan, a koliko je stručan pokazuje to što je bio ministar u njegovoj Vladi. Koliko se ja sećam, bio je ministar, bio je potpredsednik Skupštine, bio je poslanik, bio je u tri partije. Pravo da vam kažem, ne znam kako se ta moralna gromada našla na mestu poverenika, jer to je trebalo da pripadne nekom vrsnom pravniku koji se nije bavio politikom.

Sledeće što je on pokušao da izbegne da odgovori – a kakva je to korupcija bila prilikom prodaje DIN-a, prilikom prodaje DIV-a, koja je izvršena za vreme „Sablje“, a on kao tadašnji ministar unutrašnjih poslova i te kako je zaslužan što je „Sablja“ uvedena, jer je dopustio da kao ministar unutrašnjih poslova dopusti da mu bude ubijen premijer jedne članice i da na kraju zauzme njegovo mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, on se pozvao na svoje godine. Kažu da mudrost ide sa godinama, ali, mom kolegi poljoprivredniku idu samo godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam dirnut govorom kolege koji je govorio o korupciji.

Nema onih koji se bolje razumeju u korupciju, a reklamiram član 103, 106, 108, 109, i verujem, bez obzira na vašu tolerantnost, da ste mogli izreći neku meru iz članova 108. i 109.

Oni se najbolje razumeju u korupciju. Kada smo svojevremeno 2000. godine rušili režim Saše Jankovića, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, koji su bili sastavni deo tog režima, mene su uhapsili sa tri letka, a pored mene sa vrećom para iz Segedina je prošao upravo kolega koji je malopre govorio. On sa vrećom para iz Segedina za Beograd kod Homena, a ja sa tri letka u policijski pritvor. Tako da verujem da je on veoma kvalifikovan da govori o korupciji, jer je sa korupcijom ušao u politiku.

Odemo ti mi u stan Ćuruvije da uzmemo majice, otporaške sa pesnicom, kaže on – nema šta vi mislite, nema majica, ovo-ono, a da bi opravdali onu vreću para, sutradan objave kako je nestalo 100 hiljada majica i ne znam koliko propagandnog materijala, itd, kao da su oni to odštampali pa nestalo, a s obzirom da nisu ni imali nisu ni štampali, znači sav novac je završio u njihovim privatnim džepovima.

Kao politička stranka su eksperti za korupciju i mora da ga podsetim da stvarno u Srbiji ponovo jenjava borba protiv korupcije, a znate zašto? Zato što ste vi pali sa vlasti, pa sve je manje ima, ne tvrdim da nema, ali ima je manje 10 puta nego što je bilo kod vas. A što se pravosuđa tiče, pa vi ste bre mrtvo čoveka izabrali za sudiju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, od Davidovića do Groovam do Mićunovića, Đinđića, Nikole Miloševića, do Balše Božovića, da li je to normalno? To je moje prvo pitanje.

Takođe, pitanje vezano za stranku bivšeg režima, protiv koje ja nemam ništa, koja se zove DS, ali se još samo uvek zove DS, moje pitanje je vezano za korupciju, a od kog novca Balša Božović kupuje garderobu koja košta po nekoliko hiljada evra i to u najskupljim buticima u Londonu? Dakle, ja kad bih imao tako skupu garderobu ja bih to držao u sefu, ne bi nosio na sebi, jer bi to stavio u sef, jer je to ogromno bogatstvo, to košta, njegov komad garderobe košta i po nekoliko vagona pšenice i zato ja pitam Ministarstvo finansija, poreske organe, odakle Balši Božoviću novac da može da kupuje skupu garderobu i da može u jednom letu aviona, do londonskih butika, ekskluzivnih da potroši po 20.000 evra?

Drugo pitanje za iste organe, odakle Balši Božoviću novac da letuje zimi kada treba da zimuje on letuje, za 30.000 evra na Maldivima? S obzirom da su njegovi jedini prihodi, a ovo pitanje je za Agenciju za borbu protiv korupcije, da su njegovi jedini prihodi, prihodi odavde. Dakle, gotovo je svima jasno da taj novac potiče od prethodne pljačke radnika prilikom otpuštanja, prodaje fabrika itd.

Sledeće moje pitanje vezano za Vuka Jeremića zvanog Vuk potomak, kada će konačno biti potvrđeno ciframa, dan, mesec i čas kada je Vuk Jeremić dobijao stotine hiljada evra od katarske ambasade, od muslimanske braće i kada će biti objavljeno koliko je novca i koliko je miliona dobio od firmi sa Hon Konga vezano za Patrika Hua i ekipu sa kojom je sarađivao, a verovatno i trgovao oružjem. Interesuje me kada će podaci saopšteni s obzirom da sam ja ovo pitanje postavio pre više od godinu dana i nikada nisam dobio kompletan odgovor jer je navodno to bankarska tajna.

Dakle, želim da znam, kada, koliko i u koje vreme i u koji čas je Vuk Jeremić zvani Vuk potomak dobio milione dolara i stotine hiljada evra od katarske ambasade i firmi sa Hon Konga. S tim u vezi, takođe hoću da znam da li je tačno da je Vuk Jeremić sa svoje konsalting firme, odnosno preduzetničke radnje prebacio 650.000 dolara u Siti banku za jednog urednika TV dnevnika Republike Srbije, RTS? Hoću tačne odgovore.

Takođe želim da pitam šta će Vlada Republike Srbije preduzeti i da li je tačno da je Dragan Đilas saveznik Boška Obradovića u američkoj ambasadi se žalio na ruski uticaj i sebe predstavio kao velikog borca protiv ruskog uticaja u Republici Srbiji i kao protivnik tadašnjeg ambasadora Konužina. Dakle, hoću odgovor na pitanje, šta će Vlada preduzeti povodom toga, jer to može da naruši naše prijateljske odnose sa Rusijom. Moje pitanje za Boška Obradovića, šta radi u tom društvu koje se bori protiv ruskog uticaja.

Dragan Đilas je rekao da su on i Boško Obradović kao Staljin i Čerčil, meni više liče na LJotića i Hitlera i s tim u vezi hoću da znam, koliko je Mlađan Đorđević, desna ruka Dragana Đilasa, nekadašnji savetnik Borisa Tadića, prebacio 2012. godine, odnosno doneo u džaku para Dverima da odnesu opozicione glasove i da spreče promene 2012. godine?

Takođe želim da znam koliko su novca dobili od Brajana Martina iz američke ambasade da promene kurs i od porodično pravoslavne organizacije postanu antisrpska organizacija? Koliko puta su se sreli i da mi organi bezbednosti kažu, koliko su se puta sreli i koliko je novca američka ambasada ili američki partneri uputila organizaciji koja se zove srpske Dveri, a u stvari su postale antisrpske Dveri?

Takođe, želim da znam, koliko je novca Marija Janjušević dobila za organizaciju „Moja Inđija“ koja je registrovana na njenoj adresi do 2012. godine od predsednika opštine Gorana Ješića da bi takođe sprečila promene vlasti u Inđiji? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, poznati čovek iz naroda koji je najbenignije što je radio pitao kao naučnik, pita kao stručnjak da li su kokoške doživele stres u Srbiji? Druga njegova čuvena izjava u poseti jednom seljačkom domaćinstvu, takođe benigno je bilo – evo, gle čuda, baš nekim proviđenjem noćas pred moju posetu domaćinu se krava oštenila. Ako se Tadiću krave štene, onda se moja kuca zove krava.

Dakle, to je nešto najbenignije i meni ne smeta ni što se izvinjavao svuda po svetu i kome treba i kome ne treba, izvinjavao se po više puta za svaki slučaj misleći da građani nekih drugih država treba da glasaju za njega i da mu obezbede izbor.

Naime, 2008. godine želeći da obnovi svoj izbor, odnosno da bude reizabran za predsednika Republike Srbije, on je preko svojih ljudi u američkoj ambasadi tražio da se proglašenje nezavisnosti od strane Albanaca na KiM tzv. države Kosovo da se to odloži dok se ne završi drugi krug izbora 2008. godine, što se i desilo. Znači, u njegovu korist su kukali i Borko Stefanović i Vuk Jeremić moleći Amerikance da utiču na Albance što su ovi učinili i zakletvu je Boris Tadić dao 14. februara 2008. godine, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. februara 2008. godine, a Boris Tadić je junački pobegao u Rumuniji kad su izbili nemiri.

Takođe, treba utvrditi odgovornost Borisa Tadića ovo u vezi njegove veze sa narkokartelom, da vas podsetim da je za vreme kada je prestao da bude ministar odbrane, kada je štekovana droga po izjavama generala koji su davali izjave u Topčideru, u objektu „Karaš“, gde su ubijeni vojnici Jakovljević i Milovanović. Postoji velika sumnja da je Boris Tadić znao da su tamo štekovani narkotici koji su prodavani na tržištu Srbije i EU i prilikom pokušaja vađenja dok je on bio predsednik Republike Srbije smrtno su stradala dva vojnika, za sada pod neverovatnim i gotovo nepoznatim okolnostima, ali posle izjave jednog oficira jasno je utvrđeno da su narko dileri likvidirali ta dva vojnika, a on je roditeljima poginulih vojnika, ne znajući šta znači izgubiti vojnika ponudio novac. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim što gospodin Aleksić trenutno reklamira moju suprugu, inače je ona lepa žena. Ali, zahvalan sam i „Blic“-u i „Nin“-u na podršci koju pružaju mojoj malenkosti. Bio bih zabrinut da to ne čine.

Ali, gospodin Aleksić je jedno pogrešio. Kada je žena Vuka Jeremića koja je dobila 650 hiljada evra na račun u „Siti banku“, kada je neko nešto rekao protiv nje, ona je za svih 650 hiljada dolara, pardon, ako sam rekao evra, bilo je dolara, u „Siti banku“ u NJujorku, dakle, ona je za svih 650 hiljada dolara organizovala konferenciju za štampu. I, tom prilikom je plakala.

I gle čuda, ona koja je bila supruga jednog opozicionog lidera, bila je i urednik TV Dnevnika RTS. Eto koliko mi gušimo medije, eto koliko je nesloboda medija, a i supruga gospodina Aleksića radi kao urednica u TV Trstenik, iako je po profesiji učiteljica, dakle, radi u javnom sektoru.

Ja izbegavam da pominjem porodične odnose ukoliko članovi porodice ne rade u javnom sektoru, što u ovom slučaju, verovatno, i slučaj.

Dakle, ona se rasplakala i tom prilikom izbacila sve kolege novinare za koje je mislila da oni nisu dostojni da slušaju takvu veliku novinarsku gromadu koja je, eto, brakom sa Vukom Jeremićem, razumeš, zaradila silne milione.

Što se tiče gospodina Aleksića, on je preko Dinkića i svog tasta, moram da pomenem zato što je bio šef NSZ u Trsteniku, dobio oko 50 miliona dinara za Fond za unapređenje ljudskih resursa i to je bio novac namenjen za, recimo, košenje trave u februaru mesecu, za prikupljanje lišća, itd, ali se ni jedan aktivista nije pronašao koji se time bavio.

Ugovor koji je potpisao je negde oko 50 miliona evra, novac je podignut u kešu, tako da je zahvaljujući tim malverzacijama on izašao bogatiji za nekoliko stotina hiljada evra i pri tome uspeo da se učlani u razne stranke, uključujući Borisa Tadića, pa ne znam do kojih stranaka je sve bio, ali sopstveno je izgleda debelo unovčio.

Takođe, izgradnja divlja, izgradnja gasovod u Trsteniku, gde je svom prijatelju bez građevinske dozvole dozvolio da izgradi gasovod, a onda raspisao konkurs za snabdevanje, gde samo oni koji imaju gasovod mogu da snabdevaju opštinske institucije gasom i na takav način obogatio sebe i bližnjeg svog.

Takođe, JKP „Počekovina“ koje ima jednog zaposlenog, seosko preduzeće, tj. njega i jedan pokvareni kamion, je takođe afera u kojoj je on ostavio svoje tragove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi sam dobio pre izvesnog vremena materijale koje su verovatno dobili i neki drugi narodni poslanici. Radi se o Izbornoj listi Dveri i radi se o zloupotrebi sredstava koja su namenjena za kampanju političkih stranaka.

Naime, po zakonu, sva sredstva koja se ne utroše u kampanji, treba da se vrate u budžet Republike Srbije. To u ovom slučaju nije urađeno.

Politička organizacija Srpske Dveri, sada sa vrlo diskutabilnim nazivom, novac nije vratila u budžet Republike Srbije.

Naime, oni su od svojih kandidata osnovali više preduzetničkih radnji, najviše u Borči, koji su bili na izbornim listama Dveri i na takav način kod preduzetnike radnje oprali oko 250 hiljada evra ili 30 miliona sredstava iz izborne kampanje.

Dakle, taj novac, umesto da se vrati državi Srbiji, umesto da posluži, kako oni kažu, za stare, bolesne, nemoćne, za socijalne slučajeve, je završio u njihovim privatnim džepovima. Nekoliko tih preduzetničkih radnji se nalazi u Borči i ima međusobno povezanih lica.

Novac koji su dobijali, recimo, za elektroradove je iznosio pet, šest miliona dinara. Novac koji je utrošen navodno za popravku kompjutera je bio negde 7.200.000 dinara i onda se postavlja pitanja koje su to kompozicije, koji su to vozovi, vagoni i koliko je vagona u tim vozovima bilo sa kompjuterima koje su oni popravljali u toku izborne kampanje?

Deo novca je završio i u advokatskim kancelarijama, ali kada pogledate ko su vlasnici tih preduzetničkih radnji i kada pogledate da je novac podignut u kešu, onda vidite da su to sve bila lica koja su se nalazila na njihovim izbornim listama ili se radilo o odbornicima te političke organizacije.

Novac je podignut u kešu i ono što bi gledaoci trebali da znaju jeste da preduzetničke radnje do određenog limita ne podležu PDV-u i na takav način je izbegnuto plaćanje poreza kroz fiktivne, simulovane poslove i još jednom, sem što novac nije vraćen u budžet, oštećena Republika Srbija.

Dakle, radi se o političkoj stranci koja ovde prodaje poštenje. Radi se o savezniku gospodina Đilasa. Radi se o političkoj organizaciji koja je na različite načine nabavljala sredstva za izbornu kampanju, ali nesumnjivo da su kroz ove fiktivne troškove izvršili krivično delo pranja novca. Nesumnjivo je i to da su izvršili krivično delo utaje poreza i zato ja postavljam pitanje i želim da se osnuje anketni odbor – šta su poreski i drugi organi učinili da bi se ove činjenice jasno, nedvosmisleno utvrdile? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić je nedvosmisleno učestvovalo u izgradnji divlje „države kosovo“. On je zajedno sa Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, zajedno i sa Miroslavom Aleksićem pravio lažnu „državu kosovo i metohiju“ da bi sačuvao njihovu vlast, a pre svega vlast Borisa Tadića.

Vuk Jeremić se izvinjavao američkom ambasadoru za svoju nacionalnu retoriku koju je, kako je sam tvrdio, upotrebljavao da bi sticao političke poene u zemlji.

Vuk Jeremić je promenio, zajedno sa Borisom Tadićem, rezoluciju, Predlog rezolucije u UN i UN zamenio EULEKS-om i time eliminisao iz postupka Rusiju i Kinu, našu zemlju doveo u težak položaj, a po meni počinio, zajedno sa Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, Borkom Stefanovićem, počinio akt veleizdaje.

Naime, pomenuta gospoda su često odlazila kod DŽenifer Braš u Američku ambasadu i govorili da oni nemaju ništa protiv nezavisnosti Kosova, ali da se ona desi posle izbora Tadića.

Pošto sam ovde optužen da nešto lažem, moram da pokažem, u tu svrhu, i kako su se delili ugovori o sprovođenju raznih radova između Nacionalne službe za zapošljavanje, LJubiša Knežević, tast malog potomka, dakle, gospodina Aleksića, koji je potpisao ugovore i prebacio pare na Fond za unapređenje ljudskih resursa, dok su proglašavali lažnu državu Kosovo i Metohiju, lažnu državu Kosovo, našu južnu pokrajinu: četiri miliona 277 hiljada; pa četiri miliona 537 hiljada; pa devet miliona 407 hiljada; pa 11 miliona 876 hiljada; pa dva miliona i 60 hiljada; pa, malo im bilo, tri miliona 954 hiljade; pa za negu starih lica, nije pronađeno ni jedno koje je negovano, devet miliona 284 hiljade; pa za javne radove devet miliona 328 hiljada, koji nisu urađeni.

Pri tome, Udruženje su sačinjavali: LJubiša Knežević, tast gospodina Aleksića, člana Vuka Jeremića, njegove stranke, Marija Knežević, supruga pomenutog gospodina i sam Miroslav Aleksić, a na kraju odgovornost su probali da prebace na Juliju Jovanović, i ovde potpis gospodina Aleksića, kojim ovlašćuje tu gospođu da raspolaže sredstvima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja imovinu, ja kako „Blic“ i „Nin“ kaže – ja lopov, a nikada nisam vršio izvršnu vlast, dakle nisam je vršio, nisam bio direktor javnih preduzeća, ja svu svoju imovinu koju je porodica stekla menjam za imovinu Gorana Ješića, koju je on stekao za nekoliko godina. Gotovo sam spreman da svu svoju imovinu zamenim za onaj njegov stan u Beču od 160m2 u centru Beča. Dakle, toliko i o onim prethodnim zamerkama o poreklu imovine itd. apsolutno sam za to, ali ćete se grdno razočarati.

Voleo bih da vaši funkcioneri Đilas, Đilas, Đilas, Jeremić itd. budu spremni da zamene imovinu sa gospodinom Martinovićem, sa mnom itd. sa ministrima u Vladi Republike Srbije, da vidimo ko je to „Direkt medija“, ko je to na trgovini reklamama zaradio 100 miliona evra.

Draga gospodo iz bivše DS, iz bivšeg režima vi koji ste opljačkali penzionere, deke, bake, vi koji ste opljačkali trudnice, vi koji ste samo u gradu Beogradu dugovali 400 miliona dinara, vi koji ste naplatili protivpravno 3,5 milijarde više za vrtiće pa mi to moramo da vraćamo, evo mi smo spremni da menjamo svoju imovinu sa vama.

Izbori na koje se pozivate i govorite o krađi, pa ja ću vam reći afere Gorana Ješića. Kao predsednik skupštine opštine, a to gospodin Martinović zna, smenjen sam 5. oktobra 2007. godine u zgradi Uprave vodovoda. Tako ste vi birali, bez kvoruma, bez ičega. Tako ste vi poštovali volju naroda.

Da vas podsetim da su svi izbori, pa i oni u Inđiji uvek održavani, sada se održavaju i republički i lokalni i gradski, po propisima koje ste vi doneli. Hoćete da kažete da ste doneli lopovske propise?

Organi za sprovođenje izbora ste uvek vi u većini, Zakon o finansiranju političkih stranaka i političke aktivnosti ste doneli vi i danas kukate kako neko ima više para, pa ko vam je kriv što ste zavalili DS, što ste pustili da Đilas izreketira i da koristi kao privezak. Ko vam je kriv što vam je stranka 1000 i nešto dana u blokadi? Ostavili ste, rasformirali ste neke druge stranke.

Hoćete da vodite državu, hoćete da vodite narod, a stranka vam u blokadi 1000 i nešto dana. Pričate o lopovluku, vi dižete „Mame su zakon“, pa vi ste oštetili penzionere, trudnice, porodilje, vi ste oštetili roditelje koji su slali decu u vrtiće, vi ste, bre, jedne lopuže. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, srpska crkva, SPC, Grčka pravoslavna crkva su anatemisali masone.

Gospođa Janjušević, član organizacije koja sebe želi da predstavi kao crkvenu pravoslavnu porodičnu organizaciju je velika majstorica trećeg stepena velike ženske lože, velike ženske masonske lože u Srbiji.

Ja ne znam da li su masoni nešto loše, ali njen lider Boško Obradović, koga toliko hvali, tvrdi i optužuje Vladu Srbije da je loše ako masoni sede u njoj, da su masoni nešto loše.

Srpska crkva tvrdi da su masoni nešto loše. Borko Stefanović ne tvrdi. Marija Janjušević i politička stranka Dveri, srpske Dveri, a ja kažem antisrpske su u savezu sa Borko Stefanovićem, levica Srbije. To je gospodin koji svira i peva, pored spaljenog krsta. Dakle, oni su hrišćanska organizacija, ali su u savezu sa antihrišćanima, oni koji pale krstove. Oni su protiv masona, ali su masoni.

Oni su za slobodne izbore, ali nisu protiv da masoni kako kažu, oni moraju ući u parlament i nisu protiv toga da ih Skot te noći ugura u parlament, odnosno da na određen način bude pitanje da li ćemo biti bombardovani ukoliko se oni ne nađu u skupštinskim klupama.

Sada vidimo i zašto. Oni su za ruski uticaj. Da, ja pitam koja je razlika između ovog gospodina i ovog koji lomi krst na Kosovu.

Oni su za KiM, ali sede sa ljudima koji su pomogli izgradnju KiM 2008. godine. Oni su protiv Đilasa, ali su za Đilasa. Oni su za ruski uticaj, ali DŽenifer Braš 13. avgusta 2009. godine, otvoreno je pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji, kao i pouzdanog zaštitnika homoseksualne parade.

Oni su protiv parade, ali su za Đilasa koji kaže da je zaštitnik toga.

Nadalje, DŽenifer Braš, gradonačelnik Beograda i čelnik DS Dragan Đilas, je otvoreno izrazio nezadovoljstvo ruskog ambasadora Konuzina. Oni su za Ruse, ali su sa onima koji su protiv Rusa.

I zato tražim da se osnuje ovaj anketni odbor, da vidimo šta ta tajna društva rade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se gospodin Atlagić ne naljuti, ja nisam bio komunista, ali onaj vic o Titu, Smederevu, grožđu i gvožđu sam razumeo. Meni je jako zanimljiv, ali ga je ispričao najmlađi Titov odbornik. Znači, ove Dveri što su protiv komunista, oni tako najmlađeg Titovog odbornika komunistu, to prime onako.

Dame i gospodo narodni poslanici, STAR projekat je bio namenjen za oživljavanje stočarstva na Staroj Planini. Vrlo zanimljivo. U tom periodu od 2004. godine, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine profesor Ševarlić je bio profesor za zadrugarstvo na Poljoprivrednom fakultetu. I, nije mu padalo na pamet da tada traži zabranu genetički modifikovanih organizama, zato što je kod njega radila modifikacija na novac. Dakle, od stranke bivšeg režima je dobio 62.000 evra za STAR projekat. On će reći da to nije tačno.

Međutim, ja tu imam i fakture. Imam fakture sve četiri, da je novac isplaćen, Društvo agrarnih ekonomista, udruženju gospodina Ševarlića. Evo, ovde sve. Čak i jedan njegov zahtev ispunjen latinicom. To oni koji štite ćirilicu, vrlo rado pišu latinicom kad je u pitanju novac.

Dakle, tražio je novac, 60.000 evra, za studiju koja nije urađena. Dakle, te studije nigde nema. Trebalo je da se uradi u 1.000 primeraka, evo, sve četiri fakture. Ova je najmanja od 80.000 dinara, ova je 24.000 evra, ova je 18.000 evra, ova je 15.000 evra i evo zaglavlje, evo potpis gospodina Ševarlića. Nema laži, nema prevare.

Dakle, to je ta organizacija koja se bori protiv genetički modifikovanih organizama i to nestručno, šećerašima, bolesnicima kažem, da ukoliko bi to uradili, ne bi bilo insulina. Dakle, toj temi treba pristupiti pažljivo, odmeriti, ne treba o tome paušalno govoriti, posebno kad se zna da je podržavao Ivanu Dulić Marković koja je uvezla 220.000 tona sojine sačme od genetički modifikovane soje.

Znači, kada je u pitanju novac, sve može, ali kada novca više nema, kada ne dobija od Ministarstva poljoprivrede novac, onda on je protiv genetičkim modifikovanim organizama, onda oni su protiv komunizma, onda protiv masona. Oni su protiv svega onoga što su oni postali. Društvo Čerčil i Staljin, Đilas i Boško Obradović, meni više liči na društvo LJotić – Hitler. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Atlagić je opširno govorio o tome, a što se tiče onih lekarskih pregleda koje je on preporučio nama, ja moram reći da ih on nije prošao ni kao ministar, ni kao predsednik Vlade, a ni kao potencijalni vojnik 1978. godine.

Ja ću sledeće vreme, pošto ima sličnih dopuna, prepustiti mojim kolegama. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što predstavnici saveza lopuša i džabalebaroša i ljotićevaca nisu ovde, jer bih sada uz ovo mogao da im objasnim šta je fašizam u kome je Boško Obradović poodavno duboko zagazio.

Dakle, napredak se javlja u jednoj zemlji kad vešti lideri prepoznaju šansu i uzmu stvari u svoje ruke i okrenu stvari na bolje. Mislim da je to rekao Truman.

Da bi, seljaci kažu, imali dobru žetvu, morate da imate dobro seme, dobro oranje i dobru setvu. Vremena iza nas su bila takva da su naši politički protivnici, ne neistomišljenici, nego zlomišljenici, ne po pitanju nas, već po pitanju sopstvene zemlje, oni su želeli pre svega da imaju žetvu i berbu, ali bez setve i bez oranja, bez truda. Ta vremena su iza nas.

Mene raduje što je napredak ove zemlje prepoznat i što su on ne bazira na uvozu tuđe robe za tuđi novac, što BDP raste iz proizvodnje i prerade. Mi moramo građevinske materijale, prirodne i ostale upotrebljavati u podizanju farmi i prerađivačkih kapaciteta i obnovljive energije, da tu energiju iskoristimo da što seljaci proizvedu na njivama, da njihovi sinovi, koji su odvaže da se bave poljoprivredom, da to prerade i da dobijemo dobar prehrambeni proizvod, da poljoprivredu i prehrambenu industriju modernizujemo, jer se uskoro bogatstvo jedne zemlje neće meriti količinom zlata i dijamanata, već količinom hrane i pijaće vode koju ta zemlja može proizvesti.

Pošto imam još malo vremena, ja bih pozvao Đoku Vukadinovića, koji sada nije tu, koji je tako srceparajuće govorio o poljoprivredi, želeći da privuče biračko telo da glasa za njih, iako ih uopšte nema na sednicama Narodne skupštine, kao što vidite nema ni Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Gorana Ješića, mesecima, a eto, oni brinu za poljoprivredu, cenu dizela itd. S obzirom, da mi je preporučio taj Đoka Vukadinović, veliki poljoprivrednik od danas, da treba da sedim ispred prodavnice i da pijem pivo, evo, ja ga pozivam da dođe kod mene da mi pomogne u oranju. Ja ću dizel da sipam, nema on nikakav problem. Hvala.