Hvala vam, predsedavajuća.

Takođe od vremena poslaničke grupe.

U amandmanu se kaže da člana veća Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika itd.

Ovaj amandman je Vlada Srbije odbila. Ja se slažem sa mišljenjem da amandman treba odbiti jer ministar je taj koji predlaže kandidate za članove veća Agencije, a Narodna skupština je tu da joj upravo Agencija za borbu protiv korupcije podnosi izveštaj o radu.

Mislim da je od posebnog značaja i rešenje kojim se osnažuje uloga Agencije u zakonodavnom procesu. Direktor i zaposleni će moći da upotrebe iskustva koja su stekli u praktičnoj primeni ovog zakona i na taj način će moći da utiču bar na neka buduća rešenja, da ta buduća zakonska rešenja budu bolja.

Dakle, kroz podnošenje inicijativa za izmenu propisa Agencija će uticati na to kako će izgledati odredbe zakona. Osim toga, Agencija će davati mišljenje na nacrte zakona iz oblasti koje su rizične za nastanak korupcije. Te izmene su u redu i to nije sporno, ali smatram da i na osnovu važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije Agencija je mogla ili čak morala da detaljnije uzme u razmatranje koruptivne radnje o kojima se i u javnosti govorilo.

Na primer, da li je bilo korupcije kada su Dveri finansirane iz raznih državnih institucija i preduzeća? Poznato je da je godinama Boško Obradović dobijao novac od „Kolubare“, i to u godinama kada je „Kolubara“ beležila strahovite gubitke. Da li je bilo korupcije kada su Dveri dobijale donacije od raznih ministarstava? Da li su postojali koruptivni elementi u postupcima Boška Obradovića kada je iz sopstvenog pokreta izvlačio novac koji je dobijen za kampanju 2016. godine?

Očekivano je da Agencija proveri da li su ovakvi ljudi prijavljivali svoju imovinu ili su sa namerom sakrili te podatke jer im se imovina uvećala na problematičan način. Ono što će u narednom periodu biti zadatak Agencije, jeste takva primena zakona da za rezultat imamo manje ovakvih slučajeva, da niko više ne sme da koristi svoju funkciju ili svoj položaj koji će zloupotrebiti i uvećavati ličnu imovinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

U ovoj iscrpnoj raspravi i u načelu i u pojedinostima govorili smo o predloženim rešenjima čija će primena sutradan imati višestruki značaj.

Na prvom mestu je naravno, pooštravanje kaznene politike na taj način što se granice koje sada važe pomeraju i u minimalnom i u maksimalnom iznosu. Akcenat je naravno stavljen na krivična dela sa elementom nasilja.

Ja bih se još jednom osvrnula na prihvaćene predloge od strane Fondacije Tijane Jurić, da bar po tim pitanjima budemo jedinstveni, oni koji bi sedeli ovde preko puta, ali nažalost, sede u parku ispod šatora, oni su odjednom rešili da te predloge ne podržavaju, upravo zbog politike i zbog svog licemerja i doveli su do toga da se o tim predlozima raspravlja koji nije upućen samo na struku.

U istoj toj emisiji o kojoj je kolega Martinović govorio, sam Jurić je rekao da je imao poziv od te tzv. opozicije, da umesto parole „1 od pet miliona“, istaknu parolu „doživotan zatvor“.

Dakle, oni su od samog početka želeli da ovu priču politizuju, da na taj način prikupe poene ne mareći mnogo za to koji je zapravo cilj izmena Krivičnog zakonika. A, danas na društvenim mrežama se na najružniji način oglašavaju upravo o tim predlozima Fondacije „Tijana Jurić“. Boško Obradović kaže – nije to taj zakon. Vladimir Gajić se ruga i kaže da je to sada Tijanin i Aleksandrov zakon. Naravno, misleći na Aleksandra Vučića. Vesna Pešić poziva poslanika da ne glasaju za ovaj zakon, jer su oko nas svakako svi psihopate. Nenad Konstantinović kaže – bićemo najgori u Evropi ako usvojimo ovaj zakon. Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Jerkov, svi koji su potpisali nisu ovde da raspravljaju o zakonu i izjasnili su se da neće doći u parlament da podrže ovakve predloge za izmene Krivičnog zakonika.

Znači, oni su rešili da ne podrže ovaj Predlog zakona samo zato što ga je podržala SNS, samo zato što ga je Vlada Republike Srbije predložila iako mora postojati i formalan predlagač zakon. Nije u redu spočitavati narodnim poslanicima iz vladajuće većine niti SNS što stoji iza ovih predloga, jer mi smo ti koji smo otvoreno dali podršku ovom zakonu i nismo se predomislili iz političkih razloga. Ne koristimo mi Tijanin zakon za napade na opoziciju, već samo kažemo ono što je istina.

Ovi koji podržavaju šatro politiku su ti koji zloupotrebljavaju i ljudska prava i ovaj parlament. Ako to nešto znači, ponovo ću pozvati sve kolege i koleginice narodne poslanike da podržimo ovaj predlog zakona, a vi gospođo Kuburović svakako imate našu podršku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se upravo predlaže da se osuđeni na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti posle 25 godina izdržane kazne, umesto posle 27, jer je tako predviđeno Statutom Međunarodnog krivičnog suda. Kao što smo mogli da vidimo u obrazloženju Vlade koja je predložila da se ovaj amandman odbije, kaže se da po praksi Evropskog suda za ljudska prava, ovakvo zakonodavno rešenje jeste moguće, pod uslovom da postoje drugi odgovarajući mehanizmi za preispitivanje izrečene kazne, a u našem pravnom sistemu takvi mehanizmi upravo i postoje.

Iz tog razloga, ovaj amandman treba odbiti. Amandmanom se dalje predlaže brisanje stava koji definiše za koja krivična dela sud ne može uslovno otpustiti osuđenog. Dakle, predlaže se da se upravo inicijative i rešenja Fondacije "Tijana Jurić" ne prihvate.

Ja moram da kažem, a tako to rade poslanici, koji sa jedne strane glume velike borce za mame i decu, a sa druge strane podnose amandmane kojima jasno stavljaju do znanja svim građanima Srbije šta u stvari misle o zaštiti dece, trudnica i mama.

Potpisnici ovog amandmana su sa Tatjanom Macurom u stranci moderne Srbije, i ne samo što ih nema u parlamentu, već oni podnose amandman na Predlog zakona koji uvodi strože kažnjavanje za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, obljubu nad detetom i obljubu zloupotrebe položaja tražeći da se ovakvo rešenje briše.

Setimo se samo koliko su oni pričali o Tijaninom zakonu, koliko su puta prebacivali što taj zakon nije usvojen, a pri tom i tada su prilazili vrlo ozbiljnim i za mnoge ljude, nažalost, za mnoge porodice sa bolnim pitanjima, isključivo da bi to koristili za napad na vlast, na Aleksandra Vučića, na Vladu Srbije.

Sada rade isto to, samo u obrnutom smeru. Sada napadaju rešenja koja su tada zastupali. Sada nisu za doživotni zatvor, sada nisu za oštriju kaznenu politiku, samo zato što su videli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistirao na strožem kažnjavanju, samo zato što su videli da je Vlada Republike Srbije prihvatila rešenja, odnosno predloge Igora Jurića iz Fondacije "Tijana Jurić". Ako oni misle da je to bavljenje politikom, očigledno misle da je to način na koji se brinu o građanima, a ja mislim da oni greše.

Smatram da oni ipak moraju da dođu u parlament, da glasaju za ove predloge, jer jedino tako i na taj način mogu da pokažu da zaista žele da zaštite decu, trudnice, nemoćne ljude, a ne samo da bude važno da li će prikupiti jeftine političke poene i da bude važno da li je taj zakon predložila vlast ili opozicija. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospođa ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se jer želim da dam podršku amandmanu kolege Rističevića, ali istovremeno želim da dam podršku i predlozima koji se nalaze u ovom članu. Na taj način želim da kažem svoje mišljenje, a to je da sam za pooštravanje kaznene politike u našoj zemlji. Naime, iz kojih razloga, član 194. se odnosi na nasilje u porodici, dakle na krivično delo kojim se primenom nasilja ugrožava život, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.

Donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici mi smo stavili akcenat na problem nasilja u porodičnim odnosima, čije su posledice vrlo često jako teške. I tada smo ukazali na značaj povezivanja organa i institucija u borbi protiv nasilja, ukazali smo na to koliko je važno žrtvama porodičnog nasilja pružiti sigurnost i mogućnost da, pošto prijave nasilje, dalje nastave sa svojim životom.

Vlada Srbije je, kao što znate, 18. maj proglasila za Dan sećanja na žene žrtve nasilja, i to one koje su stradale u nasilju u porodici, 2015. godine.

Ovde sada imamo izmenu člana tako što se uvodi stroža kazna ako je nastupila smrt člana porodice i učinilac će se kazniti zatvorom u trajanju od pet do 15 godina, umesto u trajanju od tri do 15 godina, što svakako ima moju podršku. Takođe, ako je član porodice maloletno lice, kazna je najmanje 10 godina zatvora.

Upravo iz ovakvih predloga vidi se i namera Vlade da se detaljno regulišu konkretna pitanja, da se pooštravanjem kaznene politike stane na put kriminalu, da stopa izvršenja ovakvih krivičnih dela bude manja i svakako da se građani osećaju sigurnije i da imaju puno poverenje u pravosudni sistem. Zbog toga ja ovakve predloge i podržavam. Zahvaljujem.

Hvala.

Evo, kolege su me podstakle da i ja kažem nešto i o očekivanjima od Agencije za borbu protiv korupcije i o nekim drugim stvarima. Pričali smo do sada kako svi sumnjaju da je Dragan Đilas zapravo kupio političku partiju. Ja bih podsetila javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo stranku Miroslava Aleksića. Naravno, postavlja se pitanje sa kojim parama, koliko para je to koštalo, odakle su te pare i kako su te pare zarađene?

Naravno, ako postoji sumnja da su javne funkcije korišćene zarad nekog ličnog bogaćenja ili zarad toga da se kasnije kupuju političke partije, svakako da Agencija za borbu protiv korupcije treba da reaguje.

Mi znamo da tu Đilasovu nazovi stranku sada čine i Borko Stefanović i Marinika Tepić i Marko Bastać i taj čuveni Bane banana, Branislav Jovanović iz Niša. Naravno da je Agencija dužna da proverava sve njih.

Radi se o tome da zaista postoji mnogo vidova korupcije, da je mnogo elemenata u ponašanju političara koji su do skoro bili na vlasti, a koji su sada eto tako tek rešili da se vrate na političku scenu samo na taj način što će prosto ostaviti partije koje su imali i uzeti neke nazovi nove partije.

Postavlja se pitanje da li su odbornici ili poslanici kupljeni i koliko je to koštalo i da li je to smelo da se uradi po zakonu ili nije smelo da se uradi po zakonu?

Ja se zaista slažem i sa kolegom Đukanovićem, da Agencija za borbu protiv korupcije ima dosta posla i u tom smislu. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Još uvek smo na terenu Predloga zakona o sprečavanju korupcije i normi koje se odnose na Agenciju za borbu protiv korupcije. Rasprava je vrlo konstruktivna i zanimljiva. Da rasprava bude još zanimljivija ovaj amandman, po kome sam se ja javila, potpisao je i Miroslav Aleksić koji je prodao svoju stranku Vuku Jeremiću, pa sada želi da kroz amandman praktično da predlog koji iznos treba izdvojiti iz budžeta Republike Srbije za finansiranje rada Agencije za borbu protiv korupcije.

Šta smo mi to iz medija mogli da saznamo? Da li će onda biti opravdano naše pitanje – da li su te malverzacije, o kojima čitamo, istinite i da li će biti opravdano pitanje – da li se zaista radi o sumama novca o kojima slušamo ili čitamo? Pri tom ti političari koji su do skoro bili na vlasti, koji su do skoro bili na javnim funkcijama ni jednog trenutka nisu demantovali da li su zaista kupili stranke, da li su zaista te javne funkcije koristili za lično bogaćenje.

Naravno, ovaj Predlog zakona će zajedno sa primenom drugih zakona morati da odgovori na takva pitanja. Moraće da odgovori na pitanje – da li su, kada, na koji način javne funkcije korišćene za lično bogaćenje funkcionera?

Zaista se nadam da mi više nećemo imati slučajeve u našoj zemlji da neko posle mandata provedenog na javnoj funkciji kao Dragan Đilas stekne imovinu koja se meri stotinama miliona evra, jer to zaista i nije cilj obavljanja javne funkcije. Uvek je pitanje da li je sva ta javna investicija u Beogradu morala da se završi na taj način da se sutradan postavi pitanje – da li se radilo o aferi ili se nije radilo o aferi i da sada mi posle toliko godina govorimo kako su te afere bile sinonim za lopovluk.

Setićemo se da je Beograd ostavljen sa dugovima od preko milijardu evra. Imamo bus-plus kada nije ispoštovan Zakon o javnim nabavkama. Imamo nabavku softvera koji se nikada nije koristio, a koštao je građane Beograda skoro deset miliona evra. Imamo rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Imamo most na Adi. Imamo privatizaciju Luke Beograd. Imamo mnogo toga što je bilo sporno, a što će neko, nadam se, u bliskoj budućnosti morati da istraži zato što su onda vrlo očekivana pitanja – šta se desilo sa parama, na čijim računima je završio taj novac i kod koga je završio novac građana Beograda i građana Srbije.

Meni je žao što poslanici od preko puta nisu prisutni. Oni su sada u šatori i raspravljaju tamo o zakonima, a lepo su možda mogli ovde da kažu na koji način su to sve radili i da nam daju odgovore na neka pitanja.

Na žalost, sve su to primeri iz naše bliske prošlosti. Nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon. Ja ću mu svakako dati podršku, jer će ovaj zakon upravo raditi na rasvetljavanju ovih pitanja, ali i preventivno za ubuduće sprečiti ovakvo ponašanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se po amandmanu da bih se nadovezala na ovo inspirativno izlaganje kolege Rističevića, koji nas je sve lepo podsetio kako je to bilo dok je na vlasti bila DS. Ja to neću ponavljati, ali hoću da ponovim ono što je već više puta ovde rečeno, a tiče se upravo razlike između vlasti i DS i SNS.

Dakle, već smo svi svedoci da se SNS zaista snažno zalaže za borbu protiv korupcije i kriminala i to se vidi svakoga dana, mi to na delu pokazujemo. Kod nas se vidi da nema zaštićenih i da postoji nulta tolerancija prema kriminalu. Poslednji primeri su i opština Grocka, predsednik opštine Grocka, rukovodstvo opštine Požega. Ovo govorim zaista samo zbog građana da bi ih stalno podsećala na razliku između vlasti i DS i vlasti i SNS.

Još jednom, što se tiče ovog zakona, ranije jeste Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije bio sporan u nekim članovima, odnosno u nekim normama. Neke norme jesu bile nejasne, upravo su se ticale kumulacije funkcija, sukoba interesa, prijavljivanja imovine funkcionera. Ja se zaista nadam da će ovim zakonom, kada bude stupio na snagu, sve to biti razjašnjeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti kratko na predloge za potvrđivanje finansijskih ugovora koji se odnose na lokalne samouprave, zato što znam koliko je lokalnim samoupravama važno da zajedno sa Republikom učestvuju na projektima.

Najpre finansijski ugovor „Partnerstvo za lokalni razvoj sa Evropskom investicionom bankom“, koji će učiniti da se Srbiji odobri zajam u iznosu od 22 miliona evra za finansijsku podršku investicijama u preko 40 jedinica lokalne samouprave, upravo koje su u prethodnom periodu bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, koje imaju nizak stepen razvijenosti i one koje su postigle dobre rezultate u reformi javne uprave.

Projekat će obuhvatiti rekonstrukciju opštinskih zgrada, izgradnju pijaca, obnavljanje vrtića i bioskopa.

Još jedan finansijski ugovor koji će Srbija zaključiti sa Evropskom investicionom bankom, a koji bih ja želela da isteknem, je okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture. On podrazumeva i iznos od 40 miliona evra i što je jako važno, odnosi se na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu.

Često se u vodovod ulažu sredstva iz razloga hitnih intervencija ili sredstva koja su lakše dostupna lokalnim samoupravama. Zbog toga moraju da se postave prioriteti u smislu potrošnje, korišćenja izvorišta, smanjenja gubitaka vode ili rekonstrukcije starih vodovodnih sistema.

Slični problemi su i u kanalizacionoj mreži. Dakle, moraju se postaviti prioriteti u izgradnji kanalizacionih mreža, kolektora i mora se uvesti red u korišćenje, odnosno u postojanje podzemnih voda i zemljišta.

Naravno, ovo je sve važno za lokalne samouprave, a to ni danas poslanike koji podržavaju šatro politiku ne interesuje. Njih ne zanima realnost. Njih ne zanima život građana Srbije. Oni žive u paralelnom svetu. Od juče imaju i svoje pasoše koje im je Zoran Živković podelio.

Još jedan dokaz njihovog licemerja je i zvanično saopštenje DS u kome se kaže da je donošenje Tijaninog zakona zapravo propaganda, zapravo način na koji SNS prikuplja jeftine političke poene i zloupotreba prava. Eto sa kakvim ljudima mi želimo da razgovaramo i eto kakve ljude mi želimo da pozovemo da se vrate u parlament.

Ali, ovom prilikom ja se i njima obraćam, pa ću im ja ovom prilikom govoriti kako mi otvaramo autoputeve, a oni kada se budu vratili u parlament neka nam kažu šta su oni učinili za građane Srbije.

Dakle, želim da kažem da će se u subotu krak Koridora 10 od Mađarske do Severne Makedonije pustiti u saobraćaj. Dobili smo najsavremeniji autoput po svim svetskim i evropskim standardima. Ako znamo da je samo u 2018. godini kroz našu zemlju prošlo 56 miliona automobila, znamo koliki je značaj. Ovoga ne bi bilo da nemamo stabilan budžet i stabilnu ekonomiju.

Stoga, pozivam poslanike da podrže ove predloge, da podrže intenciju Vlade da Srbija bude moderna i razvijenija zemlja. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju načelne rasprave o vrlo važnim predlozima želim najpre da se zahvalim kolegama koje su učestvovale u ovoj raspravi. Čuli smo različita mišljenja, različite stavove, različite poglede na materiju koju će ovi zakoni regulisati.

Mi koji smo učestvovali učinili smo ovu raspravu konstruktivnijom.

Naravno, videli smo iz dostavljenih predloga Ministarstva pravde da je uspostavljen normativni okvir, uspostavljen je institucionalni okvir. Sve institucije obavezane su na borbu protiv kriminala i korupcije. Oni će svi zajedno činiti jedinstven sistem u toj borbi. Ne samo u regionu, već ako budemo uporedili Srbiju sa zemljama članicama EU videćemo da prednjačimo u konstantnoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Ovakve izmene i dopune unaprediće naše krivično zakonodavstvo i tu borbu će učiniti snažnijom. Iz uporedne prakse mogli smo da vidimo kakve kazne su predviđene za teška dela u zemljama EU. Zašto bi se onda kritikovali predlozi za naše krivično zakonodavstvo? Zašto bi se kritikovala naša težnja da u kaznenu politiku uvedemo kazne koje će biti adekvatnije za počinjena krivična dela?

Ovakvim predlozima država zaista šalje pravu poruku - da je istrajna u borbi protiv kriminala, da neće tolerisati krivična dela, a da će štititi decu, žene, nemoćna lica, porodicu.

Prihvatanje predloga iz inicijative Fondacije "Tijana Jurić" znači ne samo uspeh te fondacije, ne samo uspeh Ministarstva pravde, već uspeh svih nas. Ali, znači i dug na koji su nas obavezala izvršenja samih tih krivičnih dela, zato što o tome odlučujemo. Znači i korak napred u pravnom sistemu koji treba da pruži pravnu sigurnost svim građanima Srbije.

To izgleda ne razumeju ili ne žele da prihvate samo pristalice Saveza za Srbiju, oni poslanici koji nisu učestvovali u ovoj raspravi, a daju sebi za pravo da kritikuju predložena rešenja. Prvo nije bilo dobro što odmah nije usvojen taj zakon, sada nije dobro što će Tijanin zakon biti usvojen.

Meni je žao što poslanici koji podržavaju Savez za Srbiju nisu učestvovali ni u ovoj raspravi. Oni su mnogo puta i do sada pokazali da su izneverili građane koji su za njih glasali jer ih nema u parlamentu da o ovako važnim pitanjima raspravljaju. Ne daju svoj doprinos u raspravi o ovako važnim pitanjima iz čisto političkih razloga, pitanja koja se tiču monstruoznih krivičnih dela izvršenih nad decom i upravo je to pokazalo koliko su oni zapravo nezainteresovani za zdravu i normalnu Srbiju.

Izjave pristalica Saveza za Srbiju koje smo imali prilike da čujemo su vrhunac licemerja i usmerene su isključivo na prikupljanje jeftinih političkih poena. Ne daje se baš doprinos raspravi iz hola ili još manje se daje doprinos raspravi iz šatora. Čak je Boško Obradović otišao tako daleko da je rekao - nije to taj zakon. To se u šatorima raspravlja o zakonima? To ulica daje svoje mišljenje iz parka?

Dakle, radi se o promociji Saveza za Srbiju, pri čemu na beskrupulozan način koriste najstrašnije stvari učinjene deci koja su silovana i na svirep način ubijena. Zar ljudi koji šetaju i koji kampuju sa predstavnicima Saveza za Srbiju ne podržavaju 160 hiljada ljudi koji su svojim potpisima pokrenuli čitav ovaj proces raspravljanja o kazni doživotnog zatvora. Da li su oni zaista ovlastili Boška Obradovića da kritikuje strože kažnjavanje silovatelja i ubica dece?

Želim da se zahvalim na kraju Fondaciji "Tijana Jurić" na predlozima i inicijativi. Žao mi je što je povod za to gubitak života na svirep i monstruozan način.

Želim da se zahvalim i vama, gospođo ministre i vašem timu na ozbiljnom i posvećenom radu koji nam je omogućio da o ovim predlozima govorimo.

Potpuno je jasna namera države da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, da uredi krivično zakonodavstvo do detalja, a pre svega da pooštri kaznenu politiku i da da šansu građanima da veruju u naš pravosudni sistem koji će im pružiti apsolutnu sigurnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo Kuburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imamo izmene i dopune koje će naše krivično zakonodavstvo unaprediti i zaslužuju pažnju javnosti, ali svakako i kvalitetnu raspravu u parlamentu. Jasna je namera države da se suoči sa najopasnijim vidovima kriminala, i to upravo putem izmena i dopuna određenih zakona i sprovođenjem sistemskih mera. Na sveobuhvatan način se moraju rešiti konkretna pitanja i zbog toga se menja kaznena politika da bi borba sa kriminalom bila delotvorna.

Upravo iz tog razloga pred nama su izmene i dopune Krivičnog zakonika. Rezultati analize dosadašnje kaznene politike upravo su uputili na njeno nužno menjanje. Najpre i kada kazne nisu male dolazi vrlo često do situacija da se u postupku izriču minimalne kazne ili da se u postupku koristi institut ublažavanja kazne, dok maksimalne kazne gotovo nikada nisu izrečene.

Da na primer uzmemo krivično delo silovanja. U 36% slučajeva izrečena je kazna od tri godine zatvora, u 34% slučajeva kazna je od tri do pet godina zatvora. Postavlja se pitanje zašto je onda predviđena kazna do 12 godina zatvora, ako u 70% krivičnih dela u svom maksimumu kazna je iznosila pet godina, odnosno kretalo se u rasponu između tri i pet godina. Slični su rezultati analize kaznene politike za još mnoga krivična dela. Da li to onda znači da se na ovaj način vrši dekriminalizacija krivičnih dela i da li bi to bila dobra poruka koja bi se poslala od strane države koja upravo i uređuje kaznenu politiku.

To su samo neka pitanja koja su dovela do razmišljanja o povećanju minimalnih i maksimalnih kazni za sva krivična dela koja podrazumevaju nasilničko ponašanje, ali biće predviđeni i kvalifikovani oblici krivičnih dela, što znači težu kaznu, kao što su na primer neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Najviše vremena treba posvetiti svakako najznačajnijoj izmeni Krivičnog zakonika, a to je uvođenje doživotnog zatvora, kao kazne koja će zameniti kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina. Ove izmene obuhvataju i inicijativu Fondacije „Tijane Jurić“, pa je kazna doživotnog zatvora predviđena za krivična dela – silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom položaja, a kada je krivično delo za posledicu imalo smrt lica ili je učinjeno nad detetom.

U vezi sa tim, izmene koje se dalje predlažu odnose se na uslovni otpust. One predviđaju da se lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora, a za krivična dela obuhvaćena inicijativom „Tijane Jurić“ uslovnog otpusta nema. Predsednik Srbije i Vlada Srbije štite osnovne vrednosti – decu, trudnice, porodicu kao stub našeg društva.

Međutim, nažalost, i ovako osetljiva pitanja jedan deo opozicije koristi za prikupljanje jeftinih političkih poena. Prvo su osuli paljbu po nama, po Vladi Republike Srbije, što navodno nismo želeli da usvojimo Tijanin zakon, vodili su u medijima hajku protiv predsednika Srbija i Vlade Srbije, pisali su da oni ignorišu Igora Jurića, da čak sa njim ne želi niko ni da razgovara. A sada kada su predlozi Fondacije „Tijana Jurić“ ušli u proceduru, sada pričaju kako takva rešenja nisu u skladu sa evropskim standardima. To jasno govori o vrhuncu licemerja onih koji ne mare ni za decu ni za porodicu, ni za prava ili status žena u Srbiji. Oni se bave šatorima, blokiranjem radova, blokiranjem saobraćaja, sprečavanjem da na svaki način Srbija bude pristojna i uređena zemlja u kojoj će vladati zakon. Takvi ljudi su sebi dali pravo da kritikuju kažnjavanje silovatelja i ubica dece.

I dok smo još uvek na terenu kaznene politike, ako uporedimo kazne predviđene za pojedina krivična dela, videćemo da je kaznena politika oštrija. Na primer, za krivično delo zlostavljanja i mučenja kazna od jedne do osam godina menja se kaznom od dve do 10. Ono što je vrlo važno za nasilje u porodici, ako je nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom u trajanju od pet do 15 godina, umesto od tri do 15 godina. Ako je član porodice maloletno lice, kazna je najmanje 10 godina zatvora. Imamo krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, umesto kazne od tri meseca do tri godine sada je kazna jedna do pet godina.

Ovo su samo neki od primera koji pokazuju visok stepen spremnosti države da se obračuna sa kriminalom.

Još jedna novina je oštrija kaznena politika kada su u pitanju povratnici gde će se praktično visina minimalne kazne sa svakim sledećim izvršenjem krivičnog dela povećavati. Uz sve ovo, naravno, biće potrebne još neke reforme koje će podrazumevati dodatno angažovanje sudija i tužilaca, odnosno sudova i tužilaštava, jer ako želimo da se suđenje završi za godinu dana, oni će morati da obezbede i kontinuitet glavnog pretresa.

Smatram da je jako važno i uvođenje novog krivičnog dela, a to je napad na advokata, gde je za osnovno krivično delo predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Dakle, u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe, što je predviđeno kao osnovno delo koje će imati i svoje kvalifikovane oblike za koje će biti predviđena teža kazna zatvora.

Naravno, usled ovakvih izmena i dopuna koje su predložene, logično je da slede izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Pri tom, ovde su nam date danas i neke izmene i dopune, koje se tiču nekih tehničkih stvari, odnosno ovde su pred nama zbog izmene i dopuna Krivičnog zakonika iz 2016. godine, a tiču se krivičnih dela protiv privrede, tako da bi se sada samo radilo na usaglašavanju.

Imamo, takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ovde se takođe radi o nekim tehničkim stvarima, o izmenama tehničkog karaktera, razlog je takođe usklađivanje sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine.

Izmene i dopune koje su obimnije, takođe, tiču se Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Ove izmene i dopune, odnose se na proširenje nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija i za njih su predviđene sledeće nadležnosti. Dakle, donošenje odluke da se izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Oni će biti ovlašćeni i da donose odluke, da se osuđeni može uputiti na rad van zavoda, ukoliko je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda, na taj način što će on puno radno vreme provoditi kod poslodavca, a ostalo radno vreme će provoditi u zavodu. Tu je i donošenje odluke o privremenom otpustu osuđenog sa izdržavanje kazne zatvora ako bi dalje izvršenja kazne bilo nehumano, na primer, u slučaju teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti.

Ovde postoji u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, postoji još izmena i dopuna, one se uglavnom odnose na uslove koji su potrebni za postavljanje direktora uprave, odnose se na zvanja zaposlenih, ali isto tako odnose se i na sprovođenje obuka i usavršavanja zaposlenih u upravi.

Na kraju, tu je i Predlog zakona o sprečavanju korupcije. Borba protiv korupcije je jako važna i predstavlja jedan od prioriteta u procesu reformi koja Srbija sprovodi. Srbija je prva država, podsetila bih na to da je Srbija prva država koja je pozvana da bude deo mreže institucija za prevenciju korupcije, koja je osnovana 2018. godine, tu mrežu sada čini više od 15 država, a cilj je upravo razmena informacija i dobrih praksi u borbi protiv korupcije.

Mi smo i do sada uspeli, donekle da promenimo percepciju građana o korupciji da promenimo njihovo poverenje, da vratimo njihovo poverenje u pravosudni sistem koji je ozbiljno bio poljuljan do 2012. godine, da povratimo njihovo poverenje u rad državnih organa koji su nadležni da se sa korupcijom obračunavaju.

Donošenje ovakvih zakona, jačanje institucija, umrežavanje tih institucija još više će doprineti da građani vide da se radi na unapređenju borbe protiv korupcije i da se praktično na taj način i stvara povoljniji, bolji, zdraviji ambijent, ne samo za strane investicije, već i za razvoj privrede i ekonomije uopšte.

Srbija je, ja bih rekla na dobrom putu u sistemskoj borbi protiv korupcije i u toj borbi protiv korupcije učestvuju sve institucije bez ikakvog izuzetka. Naročito je značajan rad specijalnih odeljenja za borbu protiv korupcije u okviru četiri centra koji se nalaze u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Shodno tome povećan je broj osuđujućih presuda kada je reč o krivičnim delima sa koruptivnim elementom. U poslednjih godinu dana imamo više od 400 osuđujućih presuda kojima je izrečena kazna zatvora, a po više od 10.000 krivičnih prijava su tužilaštva postupala. Ovoj borbi doprineće i donošenje zakona o sprečavanju korupcije.

Pre svega, u ranijem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno još uvek važećem dosta je bilo nejasnih odredaba u tom zakonu što se videlo u primeni samog zakona, to se odnosilo uglavnom na prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera na sukob interesa, na kumulaciju javnih funkcija, na rokove koji moraju biti ispoštovani.

Ovim zakonom uspostaviće se normativni okvir, sa druge strane, ispoštovaće se međunarodne obaveze, smanjiće se rizik od nastanka korupcije i pojačaće se odgovornost, kako organa javne vlasti, tako i javnih funkcionera. Neće više moći funkcioneri kao nekada da koriste javne funkcije u svrhu ličnog bogaćenja i stvaranja monopola za svoj lični biznis.

Nadam se da više nećemo imati slučajeve da neko poput Đilasa, nakon mandata provedenog na javnoj funkciji stekne imovinu koja se meri stotinama miliona evra. Da li je to cilj javne funkcije? Da li je cilj da neko, pa makar to bio i Dragan Đilas, upropasti grad da bi sebi obezbedio 500 miliona evra? Da li baš svaka javna investicija u Đilasovo vreme u Beogradu je morala da preraste u aferu i da bude sinonim za lopovluk? Sve su to samo primeri i to samo neki primeri iz naše bliske prošlosti za koje sam sigurna da će ovaj zakon sprečiti.

Iz svega se jasno vidi da država ima čvrsto opredeljenje da se izbori sa kriminalom i sa korupcijom, da stane na put svim oblicima kriminala i da građanima pruži potpunu pravnu sigurnost. Iz svih ovih razloga, pozivam sve narodne poslanike da daju podršku ovim predlozima zakona ali da daju podršku i naporima Vlade i predsednika Srbije da od Srbije napravi pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo ću kratko, evo i kolega Milija Miletić me je podstakao, koji uvek govori o aerodromu u Nišu, da i ja nešto kažem.

Istakla bih da zaista za taj grad i za taj deo Srbije je jako važno što je država toliko uložila u modernizaciju i u tehničku opremljenost aerodroma. Takođe, za Nišlije jeste važno što će sedište biti upravo u Nišu. Svesni smo koliko je napora uloženo da se poveća i broj putnika.

Ovo je jedan od dokaza da Vlada Srbije uvažava potrebu da se razvija jug zemlje. Prvi put je jug u fokusu razvoja onako kako je to upravo pre nekoliko godina i obećao Aleksandar Vučić. Dakle, ne samo nove fabrike i nova radna mesta, sada imamo aerodrom na koji možemo biti ponosni i kada kažemo Niš možemo smatrati da govorimo o simbolu razvoja. Naravno impozantan je broj od pola miliona putnika za aerodrom koji je do samo pre nekoliko godina nije bio u funkciji. To svakako za grad Niš i za taj deo Srbije mnogo znači. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, samo kratko želim na nešto da ukažem. Pre svega, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Apsolutno se slažem sa mišljenjem Vlade da se isti odbije iz razloga koji su navedeni u obrazloženju, a čija je osnova i da su već predviđena sredstva za sprovođenje ovog zakonskog rešenja.

Naravno, Đorđe Vukadinović umesto da radi svoj posao i da bude danas u sali kada je već podneo amandman, on uredno prima poslaničku platu koju koristi da bi putovao po Srbiji i da bi afirmisao Savez za Srbiju. Pa znate šta, i u tom Savezu za Srbiju se nalaze ljudi koji su mogli da predlože neko rešenje i koji su u neko vreme bili svesni tog problema.

Na kraju krajeva, može da priča ko šta hoće, ipak su Aleksandar Vučić i ova Vlada na čelu sa Anom Brnabić bili ti koji su prvi otvoreno govorili o ovom problemu, ali su prvi i predložili rešenje kakvo takvo. Rešenje može biti odlično, može biti manje dobro. Svako rešenje može i treba da se kritikuje da bi bilo još bolje, ali nemojmo da zaboravimo da su upravo oni ljudi koji su predlagali ovakve amandmane, a koji nisu danas u sali, jer uporno pokušavaju da bojkotuju, do te mere licemerni da upravo nisu ni tu da bi svoje amandmane obrazložili. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je važnih tačaka na dnevnom redu, ali naravno najveća pažnja javnosti usmerena je na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Problem je nastao onog trenutka kada su građani zaključili ugovore o kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima, i to upravo iz razloga da bi zadovoljili jednu svoju osnovnu potrebu, a to je potreba za stanovanjem.

Ovim zakonom urediće se prava i obaveze kako banaka, tako i fizičkih lica i pokušaće da se reši problem koji je nastao. Sada još uvek ima više od 16 ili 17 hiljada onih koji su zaduženi u švajcarskim francima, što je dovelo do socijalnog problema, a taj socijalni problem može biti veći, to je Vlada Srbije i prepoznala, upravo taj problem će Vlada i pokušati da reši.

Iz budžeta u ove svrhe će moći da bude izdvojeno više od 11 milijardi dinara. Čuli smo i od ministra Siniše Malog, čuli smo i od moje koleginice Aleksandre Tomić, predstavnika naše poslaničke grupe, ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe detalje o kojima ja neću govoriti. Ono što sam ja želela da kažem i na šta sam želela da ukažem jeste da je ovaj problem rešiv bio onda kada se u samu situaciju uključio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Svakako mora se imati na umu i to da je sada naš budžet stabilan, jer bez stabilnih finansija i bez suficita u budžetu Vlada svakako ne bi mogla da se odluči na ovakav korak. Ovo je još jedan pokazatelj i još jedan rezultat da Vlada Srbije na odgovoran i domaćinski način sprovodi politiku. I dok je vlast do 2012. godine ohrabrivala ljude da se zadužuju, sada mi ponovo moramo da vraćamo dugove i da ispravljamo greške prethodne vlasti.

Želela sam samo kratko da pomenem i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju aerodromima. Vlada je pokazala da se obećanja drže, rečeno je da će se aerodrom u Nišu razvijati, rečeno je da će se u njega ulagati i u smislu modernizacije i u svakom drugom smislu. Ovaj zakon će omogućiti da u Nišu bude sedište aerodroma Srbije odakle će se upravljati aerodromima u Nišu i u Kraljevu.

To je velika stvar za naš grad. Imaćemo letove za razne destinacije, ali ćemo imati i priliku da broj inostranih gostiju poraste i da se učvrsti Niš kao turistički centar ovog dela Srbije. Ako samo uzmemo u obzir da pre nekoliko godina ovaj aerodrom nije bio funkcionalan i da nije imao putnike, a sada činjenicu da se ide i ka broju od pola miliona putnika, to govori sve za sebe.

Potpuno je jasno zašto ću ja i lično i kao deo poslaničke grupe Srpske napredne stranke podržati ove predloge zakona. Danas ćemo takođe po ko zna koji put u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ pokazati kako izgleda normalna i pristojna Srbija i kako izgleda podrška naroda koju ima Aleksandar Vučić i politika SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.