Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, naravno sa obrazloženjem i sa biografijama kandidata.

Shodno Zakonu o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je objavilo oglas za izbor javnih tužilaca u Srbiji, nakon čega je, naravno, formiralo Komisiju za utvrđivanje blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava kandidata, koje je kasnije, koje su bile blagovremene i potpune, prosledilo Veću na dalje odlučivanje.

Formirana je i Komisija za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva.

Državno veće tužilaca je svakako vrednovalo stručnost i osposobljenost kandidata, predstavljanje programa, organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva i druge kriterijume koji su od važnosti za predlaganje kandidata.

Nadam se da će ovi kandidati na pravi način odgovoriti, pre svega, svim profesionalnim izazovima koji ih očekuju, da će postupati u skladu sa Ustavom i zakonima koji važe u našoj zemlji i da će raditi na tome i dati svoj doprinos da situacija u Srbiji bude bolja kada govorimo o vladavini prava onoliko koliko je to, naravno, u njihovoj nadležnosti.

Verujem da će to zahtevati mnogo odricanja sa njihove strane, ali ja ih pozivam da ne pokleknu, naročito kada se radi o borbi protiv kriminala i korupcije, jer, koliko vidim, ovde u dokumentaciji imamo i jedan predlog za Javnog tužioca za organizovani kriminal, a državi je u svakom slučaju potrebna pomoć da ostane dosledna u toj borbi.

Suzbijanje kriminala i korupcije je još uvek i biće jedan od strateških ciljeva Vlade Srbije ne samo zbog članstva u EU, već pre svega zbog toga što želimo da živimo u zdravom društvu i zbog sigurnosti naših građana.

Kada smo kod sigurnosti naših građana, ja mogu da postavim danas pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin Srbije i da li je bezbedan? Da li na ovo pitanje mogu da odgovore državni organi koje svakodnevno pozivamo da reaguju, jer napadi na Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu ne prestaju i da li činjenica da je Aleksandar Vučić predsednik države kvalifikuje ponašanje koje često ima elemente krivičnih dela?

Drugo je pitanje koliko je loše to što smo navikli da je predsednik države svakoga dana meta napada, pa to ne samo više da nije ni vest, nego nije ni osnov izgleda da državni organi reaguju.

Kako je moguće da psovanje majke predsedniku Republike bude kreativni bes, da je seksističko vređanje ministarki čin intelektualne kritike, da su naslovne strane na kojima je predsedniku meta na čelu normalna stvar, da elektronski mediji plasiraju afere o porodici predsednika bez ikakvih činjenica i argumenata, da su najstrašnije pretnje upućene predsednikovoj deci i da su objavljene na društvenim mrežama, što pod pravim imenima i prezimenima, što pod lažnim nekim profilima, a da to nije ispitao niko?

Kako je moguće da danas reči streljanje, vešanje, krvavi scenario, revanšizam, bitange iz Skupštine, zatvaranje ljudi, osveta, itd. ne znače ništa i državne organe ne interesuje u kom kontekstu su te reči izgovorene?

Da li je moguće da se za takvo ponašanje ne snose nikakve posledice i da li to znači da postaje normalno da se šikanira i porodica Vučić, ali i svi funkcioneri i članovi SNS?

Zgodno je danas kada govorimo o izboru na funkcije javnih tužilaca da se osvrnemo i na stanje u pravosuđu, ali takođe i da se prisetimo nekih situacija koje su obeležile period propadanja, mogu slobodno da kažem, našeg pravosuđa do 2012. godine, ali je zgodno da govorimo i o nekim aktuelnim političkim temama, pa možda i dnevno-političkim koje su od značaja za naše sugrađane, a koje naše sugrađane interesuju, jer zaista žele da budu informisani i da razumeju, na primer, na koji način se to trošio budžet Srbije do 2012. godine ili, na primer, budžet grada Beograda dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Ova tema o kojoj ću govoriti ima vrlo mnogo veze sa današnjom tačkom dnevnog reda. Ima mnogo veze sa nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno sa obavezom sudija da presuđuju u skladu sa zakonom, da donose odluke bez obzira na to da li neko pripada političkoj partiji i kojoj, ali i sa obavezom tužilaca koje danas biramo da pokreću postupke u skladu sa svojim nadležnostima.

Tako očekujem reakciju državnih organa u jednoj konkretnoj stvari o kojoj je mnogo mojih koleginica i kolega pričalo ovde u parlamentu. Iako znamo da ćemo biti targetirani, da ćemo biti pominjani u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, da ćemo biti obeleženi na različite načine, da će nas vređati i omalovažavati, ali zarad istine koju smo mi dužni da pružimo građanima Srbije, mi ćemo nastaviti ovde u parlamentu da se borimo i da damo svoj doprinos u borbi i protiv lopovluka, i protiv kriminala, i protiv obmanjivanja građana, i plasiranja kojekakvih laži i izmišljotina.

Naime, mogli smo da vidimo rezultate istraživačkog novinarstva sa kojima su javnost upoznali novinari „Novosti“ i mislim da je mnoge od nas, mene svakako, iznenadila količina novca koja se povezuje sa Draganom Đilasom, odnosno količina novca koja se nalazi na njegovim računima ili računima njegovih firmi koje on ima u inostranstvu. U pitanju su svakako iznosi koje on nije prikazao, odnosno nije prijavio nadležnim državnim organima kada je ušao u politiku, što dalje nas navodi na pitanje na koji način je stečen toliki novac i da li je bilo eventualno zloupotreba položaja na kojima se on u svojoj političkoj karijeri nalazio.

Dalje, kako je moguće da u vreme kada je Đilas bio na vlasti Srbija propadala i siromašila, a njegovi računi su se punili novcem? Da li taj novac ima veze sa aferama koje se vezuju za period njegovog vršenja vlasti kada je bio na mestu gradonačelnika grada Beograda? Podsetiću vas da su neki tragovi postojali i da su neki tadašnji njegovi saradnici i hapšeni, i procesuirani upravo zbog afera i zloupotreba za koje se utvrdilo da su ispumpavali novac iz budžeta grada, dok su se kažem, pojedinci bogatili.

Zbog svih ovih pitanja koja muče i narodne poslanike, ali muče i građane Srbije sa kojima smo mi u svakodnevnom kontaktu i koji nas to pitaju, insistiram na istrazi, ali i na primeni zakona, a pre svega na tome da se građanima Srbije kaže istina, jer se radi o njihovom novcu, odnosno o novcu iz budžeta. Građani Srbije moraju da saznaju da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskala Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj, jer pretragom švajcarskih poslovnih portala možete videti da je upravo Paskal Šmit ovlašćeno lice u 34 firme, između ostalog i u firmi Dragana Đilasa.

Dakle, radi se o firmi koja do 28. decembra prošle godine nosi naziv Multikom Open AG kada menja naziv u Open Internešenal AG, čiji su potpisnici upravo Đilas i Šmit, a činjenica da je tri puta izvršena dokapitalizacija, odnosno povećanje sredstava na računu i promena imena. Upravo te činjenice izazivaju sumnju da se radi ili o pranju novca, ili o izbegavanju plaćanja poreza.

Osim toga, sumnjivo je poslovanje i firme Askanius ltd, iza koje takođe stoji ime Dragana Đilasa, na čijem računu na Mauricijusu ima skoro šest miliona evra. Dalje, Đilas ima račun i u Hong Hongu na kome se nalazi više od tri miliona evra, a ponovo se kao ovlašćena lica javljaju Dragan Đilas i Paskal Šmit, kao i lica koja su vezana za desetine drugih računa u čak 17 zemalja.

Osim toga što očekujem da naši državni organi rade svoj posao i provere ove navode, postoji mogućnost da se u istragu uključe državni organi drugih zemalja, dakle zemalja u kojima postoje ti računi, i potpuno je jasno koje razmere je dobio ceo ovaj slučaj zbog čega je Dragan Đilas nervozan. Dakle, on nije nervozan samo zbog političke kampanje koju bi trebalo da sprovede ukoliko planira da učestvuje na izborima aprila sledeće godine, već on ni sam, čini mi se, nije siguran u kojim sve zemljama postoje računi i koliko ima para na svojim računima.

Naravno, umesto da građanima razjasni sve ovo, umesto da da odgovore na pitanja odakle milionske cifre u evrima, on se uvlači sve dublje, ide iz laži u laž, i to smo već mesecima unazad mogli da konstatujemo, ali kada ga nešto pitate, jedini i glavni cilj je odgovor da je za sve kriv Aleksandar Vučić koji instruira napade na njega i, naravno, SNS. Krivi su mu bili i novinari kada su postavljali ovakva pitanja. U svojoj nervozi, a kažem, nadam se da će pored naših državnih organa učestvovati i državni organi iz drugih zemalja u toj istrazi, on ide iz greške u grešku pokušavajući da sakrije poreklo novca.

Dakle, ovde ne osporavam činjenicu da u Srbiji treba da postoje bogati ljudi, naravno, ali političari koji su stekli toliki novac u vreme dok su bili na vlasti i na funkcijama su posebna kategorija i njihova imovina treba da se ispita, odnosno način na koji su oni stekli svoju imovinu. Nedopustivo je, naravno, da neko koristi svoje pozicije i bavljenje politikom za lično bogaćenje. Prema tome, nadležni organi treba da ispitaju sve sumnje u poreklo imovine i da onda provere da li su obaveze prema državi izmirene.

Ako malo dublje zagrebemo ispod površine Đilasovih laži, možemo da naiđemo i na skandalozno velike količine novca koji je možda novac građana Srbije, ali nailazimo i na rezultate istraživačkog novinarstva u vidu miliona evra na računima u inostranstvu. Možemo da naiđemo i na dokumente koji to dokazuju i na vrlo jake činjenice koje bacaju ozbiljnu sumnju na način sticanja imovine.

Zamislite kakve nas informacije očekuju ako zaista ova istraga od strane naših državnih organa ili državnih organa drugih zemalja bude sprovedena, o koliko transakcija koje su protivzakonite ćemo govoriti, koliko je tu bilo zloupotreba položaja, koliko ispumpavanja državnog novca, koliko trgovina uticajem i koliko stanova za Dragana Đilasa i njegovog brata.

Naravno, između ostalog, kada govorimo o tužiocima moramo imati u vidu i ovakve stvari, moramo državnim organima dati podršku sa ovog mesta da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer samo kroz institucionalno delovanje moći ćemo da saznamo istinu, ali ćemo moći da budemo sigurni da će pravda biti zadovoljena. Kažem, drugo je pitanje da li će taj novac, na kraju svih krajeva, na bilo kakav posredan način biti oduzet ili vraćen u budžet odakle je i uzet, ako se tako bude ispostavilo.

Isti taj Dragan Đilas se svakoga dana oseća pozvanim da na najgori mogući način vređa predsednika Aleksandra Vučića, da mu upućuje pretnje, da plasira izmišljotine, i ne samo protiv predsednika Aleksandra Vučića, već protiv svih iz SNS koji dignu glas i kažu istinu. Kreira se jedna politika linčovanja, jedna kampanja progona, što na društvenim mrežama, što na medijima koje upravo on finansira, a gde smo bez prestanka predmet omalovažavanja i na ličnom i na profesionalnom planu.

Sećate se da smo brzinom svetlosti postojali predlozi u kojekakvim emisijama i da su za nas glasali, a pri tom su davali komentare koji naravno ni u kom slučaju nisu primereni.

Oni, naravno, izvlače i naše rečenice iz konteksta, daju im potpuno drugačije značenje i na ovaj način radeći sve to, naravno, vređaju naše dostojanstvo, govore o tome kako izgledamo ili kako govorimo, da nam Aleksandar Vučić piše govore koje čitamo, trude se da na sve načine unize naš lični i profesionalni integritet.

To beskrupulozno targetiranje narodnih poslanika iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, naravno članova predsedništva ili članova glavnog odbora SNS obično dolazi od ljudi za koje ja volim da kažem kad se pogledaju u ogledalo uglavnom vide jedno veliko ništa.

Takvi ljudi upravo pretenduju da dođu na vlast, da zauzmu fotelje u kojima su nekada bili i da što pre nastave tamo gde su stali kako bi se osigurali, kako bi obezbedili svoje lično bogaćenje, ali sa druge strane to, mi smo svi svesni toga, naravno znači jednu nebrigu o građanima Srbije i apsolutno o njihovim potrebama.

Iz svega ovoga što sam iznela, naravno, može da se izvede zaključak zašto o tome danas govorim, zato što su na dnevnom redu predlozi za nosioce pravosudnih funkcija, predlozi za javne tužioce od kojih očekujem da profesionalno i odgovorno sutradan kada ih ovde izaberemo rade svoj posao.

Želim sada da neko vreme posvetim i aktuelnoj temi republičkog referenduma, jer mi možemo u javnosti da čujemo različite informacije, pa bi bilo dobro da sa ovog mesta koje naravno nosi i podrazumeva veliku dozu odgovornosti kažemo građanima šta jeste, a šta nije tačno. Nemamo mi poslanici sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ništa da krijemo, a politika koju sprovodimo i koju sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić nam nalaže da narodu kažemo uvek istinu.

Proteklih dana smo mogli da vidimo mnoge opozicione političare koji vode anti-referendumsku kampanju ili negativnu referendumsku kampanju ili pozivaju građane da uopšte ne izađu na Republičku referendum ili ih pozivaju da na referendumu zaokruže „ne“.

Najpre, želim da kažem da je jako loše dovoditi u vezu Republički referendum sa izborima koji nas očekuju aprila sledeće godine. Zatim, jako je loše uticati na ljude ne iskoriste svoje pravo i da ne izađu na referendum jer to znači da ih oni pozivaju da ne učestvuju u donošenju odluka koje su važne za Srbiju, ali koje će se naravno reflektovati na sve njih.

Na kraju, niko nije ovlašćen da utiče na to kako će se i na koji način građani izjašnjavati i da li će na referendumu zaokružiti „da“ ili „ne“, osim pravnih lica koja su se u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnu inicijativi uredno prijavila i dobila dozvolu da sprovode referendumsku kampanju.

Dakle, radi se o mešanju političke izborne kampanje sa referendumskom kampanjom. Radi se o kršenju Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i jednoj svojevrsnoj zloupotrebi republičkog referenduma u političke svrhe, jer ako nekome kažete da je „ne“ na referendumu zapravo „ne“ za Aleksandra Vučića i SNS, a referendum nije izlazak na izbore koji će se desiti 3. aprila sledeće godine, već je referendum odluka da li su Srbiji potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne, onda ste učinili zloupotrebu i onda ste prekršili Zakon o referendumu.

Izlazak na referendum nije glasanje za ocepljenje Kosova i Metohije, niti za ukidanje ljudskih prava, niti za uvođenje obavezne vakcinacije, niti za uvođenje ili ulazak ili izlazak, kako god su to oni nazvali, migranata u našu zemlju.

Bez ikakve potrebe opozicione partije plaše ljude, obmanjuju ljude danima govoreći da će se bilo koje od ovih pitanja koje sam pomenula naći pred njima na referendumu 16. januara.

Želim da iskoristim priliku i da sa ovog mesta zamolim građane Srbije da odvoje malo vremena i da pročitaju obaveštenje koje će svi dobiti na kućnu adresu, a koje je već RIK dostavila trećini, otprilike, našeg stanovništva, koje je i sastavljala i usvojila na sednici RIK i koja sadrži sve potrebne informacije koje su građanima potrebne da bi odlučili kako da se izjasne na referendumu.

Takođe, moći će iz štampanih i elektronskih medija da vide spotove koje će napraviti upravo RIK koja je za to ovlašćena, a koja će pružati informacije koje su od značaja za izlazak na referendum.

Kada smo imali ovde na dnevnom redu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, istakli smo značaj više vrsta referenduma. Zbog čega? Zbog toga što se taj značaj ogleda upravo u učešću građana u donošenju odluka, bez obzira na to da li se radi o republičkom ili o bilo kom drugom referendumu.

Takođe, želim da objasnim i zbog čega je raspisan referendum za 16. januar sledeće godine. Samim Ustavom su taksativno navedeni razlozi, odnosno situacije u kojima je raspisivanje republičkog referenduma obavezno.

Dakle, radi se o promenama u oblasti pravosuđa kada se menja uređenje vlasti, što je ovde slučaj jer se radi o sudskoj vlasti, raspisivanje republičkog referenduma je obavezno po samom Ustavu.

Dakle, ništa se ovde ne radi ispod žita, ništa se ne krije, ceo postupak je bio i ostaće javan i transparentan i na kraju krajeva svi koji smo u tom postupku učestvovali ili još uvek učestvujemo, potpuno to argumentovano radimo i svesni smo odgovornosti koju podrazumeva obaveštavanje građana o ovim pitanjima.

Prema tome, opozicija koja kaže zaokružite „ne“ na referendumu, recite „ne“ Aleksandru Vučiću ili SNS, čini zloupotrebu referenduma, krši zakon i vodi negativnu kampanju pred izbore koji nas očekuju aprila meseca sledeće godine.

U nedostatku naravno politike koju bi ponudili građanima, oni se hvataju za slamku, oni izvrću sve što mogu kako bi obmanjivali narod i na taj način sebi privukli glasače. Oni plaše narod povezivajući referendum sa statusom naše južne pokrajine Kosovom i Metohijom, autonomne pokrajine ili bilo kojim drugim pitanjem na koje se republički referendum opšte ne odnosi.

Oni su počeli sa pričom da je napravljena greška u postavljanju referendumskog pitanja, što takođe nije bio slučaj i nije bilo tačno i sada nastavljaju dalje da bezobzirno izmišljaju i plasiraju neistine.

U toku postupka koji je dugo trajao, kao što i sami znate, nije se promena Ustava desila preko noći, bio je javan i transparentan i mi smo u svakom delu tog postupka isticali zbog čega ustavne promene u oblasti pravosuđa. Želimo da pravosudni sistem dodatno ojačamo jer nam je cilj punopravno članstvu u EU.

Dakle, zapravo je situacija vrlo prosta i tu situaciju koju mi odavde objašnjavamo građanima, opozicione političke partije žele da na ne znam koji način, odnosno na vrlo pogrešan način okrenu u svoju korist. Ničeg tu ni skrivenog ni lažnog nema.

Naša borba za bolju Srbiju je vrlo jasna, svakodnevna i zbog građana Srbije koji nam daju legitimitet, mi ćemo nastaviti punom parom napred u nove pobede, pa i na sledećim izborima koji nas očekuju aprila, a posle aprila meseca kada pobedi Aleksandar Vučić i SNS, Srbija će pobeđivati u svim oblastima na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo predloge zakone koje je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, od kojih bih ja najpre izdvojila predlog koji se odnosi na mere pomoći i podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije bolesti Kovid-19.

Svi smo svesni činjenice da je pandemija Kovid-19 loše uticala na evropsku i svetsku privredu. Naravno da je normalno da se posledice osećaju i kod nas. Međutim, iz sednice u sednicu ovde u Narodnoj skupštini mi možemo da vidimo da Vlada Srbije intenzivno radi na ublažavanju negativnih posledica uticaja pandemije, što prema građanima kao fizičkim licima, što prema pravnim licima, odnosno prema privredi Srbije uopšte.

Treba podsetiti da smo u jeku korone za samo četiri meseca otvorili dve nove Kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici, a onda još jednu u Novom Sadu. Zdravlje ljudi je bilo i uvek će biti na prvom mestu.

Na samom početku izborili smo se na tržištu za dovoljan broj respiratora, posle toga smo akcenat bacili na imunizaciju stanovništva i obezbedili više različitih vakcina, od kojih su građani mogli da izaberu i da ih prime naravno besplatno, za razliku od mnogo država i u našem okruženju i u Evropi, a kojima smo mi pomagali određenim brojem doza vakcina ili na taj način što su njihovi državljani mogli da dođu u našu zemlju i da se vakcinišu naravno potpuno besplatno.

Sada možemo da govorimo i o leku koji je stigao u Srbiju protiv korona virusa. Pre nekoliko dana smo čuli i predsednika Aleksandra Vučića koji je predstavio lek i rekao da će najpre stići za 50 hiljada ljudi, a onda će stići i za sve ostale kojima je naravno taj lek potreban.

Osim toga, vidimo i čuli smo danas i od Siniše Malog ministra finansija da država radi i na sprovođenju mera koje će pomoći našoj privredi na koju je pandemija negativno uticala i smatram da treba u svakom slučaju podržati ovaj predlog.

Još jedan predlog koji sam želela danas da istaknem, odnosi se na izgradnju državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, što pokazuje da i pored negativnih posledica Kovid 19 mi nastavljamo da u godini koju je obeležila pandemija da završavamo projekte ali i da započinjemo projekte izgradnje naše zemlje. Nismo stali sa izgradnjom puteva, modernizacijom pruga, niti sa projektima u bilo kojoj delatnosti, jer naša država sada ima para, imamo sigurnu državnu kasu, ali naravno imamo i uslova da stanemo iza svakog započetog projekta i da ga dovršimo u predviđenom roku.

Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju radova na izgradnji autoputa Niš – Merdare u dužini od 76,3 kilometra poručio da će to biti put koji je građen za razvoj Toplice i svakako dela Nišavskog okruga, ali i za uspostavljanje boljih odnosa sa Srbima sa Kosova i Metohije i bližih odnosa sa Albancima.

Tada je podsetio, ja bih to želela da ponovim, da će se ovog meseca raditi na izgradnji istovremeno čak deset autoputeva, odnosno deonica i to su Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik i obilaznica oko Kragujevca.

Prema tome, smatram da su predlozi zakona koji su danas pred nama dobri, smatram da zaslužuju podršku i pozivam na kraju koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i danas na dnevnom redu imamo predloge zakona koji će bitno unaprediti naše zakonodavstvo u oblastima u kojima su predloženi.

Predlozi jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa možemo o njima danas da raspravljamo u plenumu. I šta da kažem posle moje uvažene koleginice Sandre Božić, koja vodi resorni Odbor za kulturu i informisanje, skupštinski odbor, zaista nam je, pored gospođe Gojković, pružila dosta informacija. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ipak na drugačiji način posmatra predloge zakona, pa će moje izlaganje možda biti malo drugačije.

Dakle, mi smo danas ovde da po ko zna koji put pokažemo da se i u Skupštini borimo za uređenu i pristojnu Srbiju i da smo sa Vladom Srbije zaista proteklih godinu i po dana ponovo bili na zajedničkom zadatku.

Predlozi Vlade će uvek imati podršku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, i trudićemo se i na dalje da zajedno, kao i do sada, unapređujemo akte za čije donošenje je Narodna skupština nadležna.

U tom smislu, želim da kratko prokomentarišem i poslednje istraživanje agencije „Faktor plus“, koje pokazuje da SNS ima podršku čak 57% građana Srbije i to nam govori da smo do sada dobro radili, naravno, uvek možemo bolje, menjajući stvari koje nam se nalaze na putu još jače i ubedljivije pobede na predstojećim izborima.

S druge strane, uglavnom na ulici, na društvenim mrežama, ali i u mnogim medijima čiji su vlasnici pripadnici bivšeg režima, imamo one koji ne žele pristojnu i uređenu Srbiju, već žele nasilje, haos i potpunu devalvaciju sistema vrednosti.

Zašto ja to kažem? Zato što je psovanje majke predsedniku pre nekog vremena bio kreativni bes. Uvrede koje su upućene ministru Dariji Kisić Tepavčević su, kako oni kažu, kritička reč intelektualaca, i naravno, na raznim naslovnim stranama jedna od tih je i ova naslovna strana, možemo da vidimo na raznim tajkunskim medijima i portalima da se vodi svakodnevna besomučna kampanja protiv svih nas iz SNS, naravno, pre svega, protiv predsednika Aleksandra Vučića, pritom iznoseći neistine zbog kojih bi i Aleksandar Vučić i SNS izgledali loše, odnosno bili prikazani u lošem svetlu.

Nažalost, na taj način oni samo privlače pažnju. Oni zdravu politiku koju će ponuditi građanima Srbije nemaju. Oni koriste teške reči, kao što su vešanje, streljanje, šišanje. Njihova politika je politika nasilja i politika mržnje.

Ja ću samo na kraju da kažem da ćemo mi nastaviti da se borimo, ne na prljav način, kao što to čine Đilas, Jeremić, Lutovac i njima slični nazovi političari, i trudićemo se da ovih 57% podignemo, jer narod zaslužuje puteve, škole, narod zaslužuje mostove i pruge, zaslužuje pravnu državu, a ne demonstracije, uličarenje i vešala ako slučajno neko ne podrži tajkunsku politiku.

Svakako ću predloge zakona u danu za glasanje podržati, jer smatram i da će danas biti konstruktivna rasprava između ministara i svih narodnih poslanika koji su danas ovde u sali, a smatram i da su predlozi zakona odlični, da se Srbija razvija u svim onim oblastima u kojima su predloženi. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući, uvaženi gospodine Dačiću, što ste mi dali reč.

Gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, a namerno sam za kraj ostavila i goste na galeriji, članove Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Posebno mi je zadovoljstvo što ste vi danas ovde da ispratite današnju raspravu.

Uvaženi građani Srbije, kao što je svima poznato, Vlada Republike Srbije je 4. decembra 2020. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije. U skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. maja utvrdio da je navedeni predlog podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku i o tome podneo izveštaj Narodnoj skupštini, koja je 7. juna na posebnoj sednici razmotrila i dvotrećinskoj većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, naravno, usvojila predlog Vlade za promenu Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj ustavnih promena, imajući u vidu ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, ovaj odbor je u više navrata organizovao javna slušanja na temu „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, a radi pribavljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka u oblasti pravosuđa.

Na ovim javnim slušanjima koja su održana ne samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, učestvovali su predstavnici pravosuđa, predstavnici strukovnih udruženja, predstavnici nezavisnih državnih organa, predstavnici stručne javnosti, advokatskih komora Srbije, Vojvodine, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici civilnog društva, predstavnici ambasada zemalja članica EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji, Misije OEBS-a u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, kao i svi zainteresovani činioci, pravna lica ili građani koji su pokazali želju da uzmu učešće i da iznesu svoj pogled ili svoje stanovište na ustavne promene.

Javna slušanja su bila prenošena, dakle, imala su svoj lajv strim, snimljena su, nalaze se na zvaničnim skupštinskim kanalima, dostupna su javnosti. Sa tih javnih slušanja takođe postoje zapisnici koje je Radna grupa koristila upravo zbog primedbi ili predloga koji su razmatrani kako bi se našli u aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

Na svim javnim slušanjima bili su prisutni članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, učestvovali su u diskusijama kako bi mogli sutradan da o ovim aktima glasaju na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Ovaj odbor formirao je Radnu grupu sa zadatkom da izradi akt o promeni Ustava Republike Srbije. Želim da kažem i ko je tu radnu grupu činio. Dakle, činili su je: prof. dr Vladan Petrov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije za Srbiju, Branko Marinković, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde, Darko Radojičić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde, dr Miloš Stanić i dr Miroslav Đorđević, naučni saradnici u Institutu za uporedno pravo, Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i počasni predsednik Društva sudija Srbije, dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i zamenik predsednika Državnog veća tužilaca, Bojan Milisavljević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Članovi Radne grupe su prisustvovali javnim slušanjima, kako bi čuli različite predloge i stavove zainteresovanih činilaca ili kako bi na samom javnom slušanju obrazložili razloge zbog kojih smo se kao Radna grupa koja radi na izradi akta o promeni Ustava odlučili za neko rešenje.

Još jedna informacija o Radnoj grupi, jer sam više puta pitana u nekim neformalnim razgovorima - članovi Radne grupe nisu imali nikakvu naknadu za ovaj rad. Dakle, građane Srbije nije ništa koštala Radna grupa. Skupština je imala određene troškove koji su se ticali javnih slušanja i koji su se odnosili isključivo na prevoz na članove odbora i ništa više, a Radna grupa je svoje sednice održavala u skupštinskim odborskim salama.

Radna grupa je svoj rad završila 3. septembra, nakon čega je sproveden još jedan krug javnih slušanja, na kojima je predstavljen akt koji je Radna grupa izradila i koji je posle toga bio upućen Venecijanskoj komisiji na pozitivno mišljenje.

Ono što javnost treba da shvati, a što se tiče Venecijanske komisije, jeste da su nam njihovi eksperti zaista mnogo pomogli da ostanemo dosledni cilju koji smo imali na početku ovog postupka, a to je da sprovedemo ovaj deo reformi na najbolji mogući način, u smislu implementiranja njihovih preporuka, kao pravila koja važe u EU, a da sa druge strane to bude i uklopljeno u naše zakonodavstvo i sutradan primenjivo.

U ovoj godini je dva puta zatraženo mišljenje Venecijanske komisije o usklađenosti Predloga akta o promeni Ustava sa međunarodnim standardima i dva puta je Venecijanska komisija nama dala svoje mišljenje.

U prvom mišljenju koje smo dobili posle njihove plenarne sednice, održane 15. oktobra, date su preporuke koje je trebalo prihvatiti radi unapređenja konačnog teksta Akta o promeni Ustava. Preporuke su prihvaćene i na najbolji mogući način implementirane.

Uvek kažem da je Radna grupa imala težak zadatak, jer je tokom postupka bilo potrebno da i mi razjasnimo neke stvari predstavnicima Venecijanske komisije, upravo zbog različitosti koje postoje u našim pravnim sistemima. Navešću vam samo jedan primer.

Izvestioci nisu dobro razumeli, recimo, razliku između dva pravna sredstva koja se podnose Ustavnom sudu. Radi se o ustavnoj žalbi i o žalbi Ustavnom sudu. Ustavna žalba se podnosi kada su iscrpljena sva pravna sredstva i služi zaštiti Ustavom zajamčenih prava, pa smo, recimo, iz tih razloga dobili preporuku da jedan član promenimo.

I članovi Radne grupe i članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali su on-lajn sastanke sa predstavnicima Venecijanske komisije, uvek je bila tu ili gospođa Popović kao ministar pravde ili Vladimir Vinš ili bilo koji predstavnik ministra pravde, zato što smo i na početku i na prvom sastanku dogovorili sa premijerkom Brnabić i sa predsednikom Skupštine Dačićem da ćemo zajedno, timski raditi na ovom zadatku. Mi smo zajedno sa predstavnicima Venecijanske komisije dolazili do rešenja koja će imati najbolje efekte u našem pravosudnom sistemu ubuduće.

Na plenarnom zasedanju Venecijanske komisije u Veneciji, oktobra meseca, 15. oktobra, delegacija Srbije je bila prisutna i ono što je negde bila možda i naša lična satisfakcija ali svakako satisfakcija za našu državu jeste da smo tada mogli da čujemo reči hvale od strane izvestioca za našu tačku dnevnog reda, ali ne samo od strane jednog izvestioca, već i od svih predstavnika Venecijanske komisije koji su naročito istakli važnost stepena transparentnosti i inkluzivnosti koji smo postigli u toku celog postupka.

Od Venecijanske komisije dobili smo pozitivno mišljenje odmah posle toga. Iako kasnije, recimo, nismo bili formalno u obavezi da ponovo tražimo pozitivno mišljenje, mi smo zbog dobrih odnosa sa predstavnicima Venecijanske komisije odlučili da posle implementiranja preporuka još jednom pošaljemo Venecijanskoj komisiji tekst Nacrta akta o promeni Ustava, kako bismo dobili još jedno tzv. hitno mišljenje Venecijanske komisije, koje je takođe bilo pozitivno. Na taj način smo postupak pred Venecijanskom komisijom i okončali.

Kao što vidite, ove promene se nisu desile preko noći. Iza nas je postupak koji je trajao sasvim sigurno od početka ovog saziva, ali možemo da se vratimo još dalje u prošlost, ako se setimo da je i 2018. godine, čini mi se, Venecijanska komisija dala određeno mišljenje na tzv. ustavne amandmane i tome je prethodio jedan dugotrajan postupak u svakom slučaju.

Srbija je spremna da radi na unapređenju zakonodavnog sistema. Srbija je spremna da radi na unapređenju zakonodavnog sistema u celini, ali konkretnije kasnije i zakonodavnog okvira koji obuhvata zakone koje bi trebalo promeniti, odnosno uskladiti sa Ustavom posle ovih promena, ukoliko ih građani Srbije budu potvrdili, i to smo i istakli na sastancima da je od velikog značaja kada smo razgovarali sa evropskim ekspertima.

Nadam se, sa druge strane, da će svi koji su pozvani u ovom postupku iz EU da ocenjuju naš rad, da će objektivno sagledavati sve i da će reći da smo uspeli. Jer, mi smo posvećeni ovom postupku ne da bismo pričali kako nešto radimo ili da bismo odglumili neku ulogu, već zato što smo rešeni da se i na ovaj način borimo za građane Srbije, ako će to značiti sutradan otvaranje klastera ili bolji položaj Srbije generalno na međunarodnoj sceni.

Nadam se, takođe, da smo postigli širi društveni konsenzus po ovim pitanjima, jer to je bio takođe jedan od ciljeva sa kojim smo krenuli sa prvog sastanka na kome smo se o tome dogovarali sa predsednikom Dačićem i sa premijerkom Anom Brnabić.

Danas se pred vama nalazi Predlog akta o promeni Ustava, sa obrazloženjem. Ja se nadam da će posle konstruktivne rasprave biti i usvojen. Rekla bih da je to dobro za naš put ka formalnom punopravnom članstvu u EU, rekla bih da je to dobro za naše pravosuđe, čiji će organi i nosioci pravosudnih funkcija dobiti veće nadležnosti, ali to će za njih svakako značiti i veću odgovornost.

Rekla bih da je dobro za rejting Srbije, koja svakodnevno pokazuje da može da stane rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama u mnogim oblastima. Ovo će svakako popraviti status naše zemlje u međunarodnoj zajednici. Dobro je da pokažemo da smo spremni da možemo da idemo do kraja, da smo spremni da ne odustajemo, da ćemo se boriti, jer sve ovo će na kraju značiti bolje uslove za život građana Srbije.

Sa ovim bih završila, a kasnije ću svakako nastaviti u delu u kome ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik ovlašćene grupe. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Bez ikakve namere da ulazim u replike ili da otvaram diskusiju po nekim pitanjima, samo želim da obavestim građane Srbije o nečemu što zaista jesu činjenice. Mi danas govorimo o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa i smatram da je, sa jedne strane, zaista dobro da možda proširimo diskusiju na ostale delove Ustava. Reći ću vam da je utoliko bilo teže radnoj grupi da menja samo jedan deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe zato što je Radna grupa uvek morala da ima na umu da te odredbe, koje mi stvaramo na toj Radnoj grupi, moramo da stvorimo na takav način da budu komplementarne sa ostalim delovima Ustava, ali i da usvojimo neka pravila koja se primenjuju u zemljama EU.

Dakle, mi možemo govoriti u nekom budućem periodu o tome da se menja ceo Ustav, odnosno da se donese ceo Ustav, ali to danas nije tema. Svakako su tema ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Što se tiče nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji nikada nisu bili diskriminisani, a naročito ne od strane vlasti koju čini ili predvodi SNS. To pokazujemo ovde u Narodnoj skupštini kada donosimo zakone. Imamo Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina itd. Ne bismo usvajali u Narodnoj skupštini zakone koji se tiču položaja ili popravljanja položaja nacionalnih manjina… U svakom slučaju, stoji činjenica da je po poštovanju ljudskih i manjinskih prava Srbija među prvima u Evropi.

Ostalo mi je samo da zarad javnosti kažem, a i zbog kolega i koleginica koji sede na galeriji danas da je odnos sa predstavnicima civilnih društava, tokom javnih slušanja, zaista bio dobar i kvalitetan. Znate, mi smo prihvatili to da svi oni imaju neka različita mišljenja, različita stanovišta i da će dati svoje predloge. Mnogo tih predloga koja su dala strukovna udruženja i Udruženje sudija i tužilaca i CEPRIS i Jukom itd. je zaista prihvaćeno i implementirano u ovaj tekst koji se danas pred vama nalazi.

Sa druge strane, mnogo predstavnika civilnog sektora ili strukovna udruženja sam ja lično čula kada su u gostovanjima na televizijama hvalili bez ikakve potrebe da ja sada imam potrebu da hvalim ovaj nacrt akta o promeni Ustava, ali zapravo sedeli smo i zajedno radili. To je ono bitno da se kaže i ono što građani Srbije treba da znaju je da smo sa predstavnicima civilnog društva, koji su ovde učestvovali na javnom slušanju, koje je trajalo od 11 ujutru do pola osam uveče, davali svoje predloge i svoja mišljenja. Iskoristiću priliku da se predstavnicima civilnog društva na tome i zahvalim. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Iskoristila sam priliku da se ipak javim po Poslovniku zato što želim da napomenem, da vam kažem da je Ustav najviši akt Republike Srbije, u kojoj pored Srba žive i pripadnici nacionalnih manjina.

Danas raspravljamo o pitanjima koja se odnose na sve građane Srbije. Molim vas da u tom duhu danas i raspravljamo, da danas govorimo o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa koje će pogoditi sve građane Srbije.

Potpuno mi je jasno da kolege žele da kroz povredu Poslovnika repliciraju jedni drugima, ali smatram da bi danas ova sednica trebalo da ima drugačiji karakter i da bismo mogli da se usredsredimo na ove ustavne promene u oblasti pravosuđa kako bismo znali da će to biti najbolje što smo mi uradili za građane Srbije koji prate ovu sednicu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, dragi gosti na galeriji u Narodnoj skupštini, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas je za nas značajan dan, značajan dan za našu zemlju. Danas ćemo pokazati na kakve smo sve promene spremni, na kakva odricanja i da smo apsolutno posvećeni ostvarivanju ciljeva kojima se rukovodimo, sa namerom da građanima Srbije bude bolje u svakom smislu, pa i kada govorimo o oblasti pravosuđa.

Iza Predloga za promenu Ustava Republike Srbije u ovoj oblasti koji je danas pred nama stoji mnogo rada, mnogo sastanaka, sednica, radnih grupa, javnih slušanja, uključivanja javnosti u najširem mogućem smislu i smatram da smo ovaj posao koji ćemo danas, nadam se, privesti kraju uradili najbolje što smo umeli, tako da nadalje uzdignute glave možemo da idemo u reforme koje se tiču pravosuđa.

Danas je poseban dan u kome ćemo početi da pišemo stranice moderne političke istorije. Danas je dan na koji ćemo biti ponosni kada buduće generacije o našem zalaganju i o našem radu budu učile, jer od reformi koje sprovodimo mnogo toga zavisiće za našu zemlju.

Koliko je velika uloga ovog skupštinskog saziva možemo da zaključimo i zbog činjenice da se, od kako je višestranačje zastupljeno u našoj zemlji poslednjih tridesetak godina, ovakav postupak sprovodio 1990, 2006. godine, pa danas. Da li je ranije trebalo ući u ove promene ili ne, o tome možemo da diskutujemo, ali ono što je važno jeste da u ovom trenutku postoji politička volja oličena u nameri da se unapredi naše zakonodavstvo, da se pravosuđe detaljnije uredi, da se uvedu evropski postulati u funkcionisanje našeg pravosudnog sistema.

Svima nama koji smo učestvovali u ovom postupku zadatak je bio da dostignemo apsolutni politički i društveni konsenzus, jer samo na taj način možemo biti sigurni da smo pred građane Srbije izašli sa predlogom koji je dobar upravo zbog istorijske odgovornosti koju ćemo nositi.

Nije bilo lako sprovesti ovaj postupak. Radna grupa je imala težak zadatak da promene koje uvodimo budu komplementarne sa drugim delovima Ustava, da novine budu u skladu sa našim zakonodavstvom, a da ipak ispunimo obaveze koje smo preuzeli zarad punopravnog članstva u EU i da uspemo da na pravi način implementiramo pravila koja važe u evropskim zemljama.

Između ostalog, zbog dostizanja najšireg konsenzusa bila je sazvana i sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sa predstavnicima vanparlamentarne opozicije. Jedina takve vrste sasvim sigurno u ovom sazivu, a rekla bih i u prethodnim sazivima Narodne skupštine da to nije bila praksa. Zašto mislim da je ovo od velikog značaja? Zašto mislim da je ovo dobro?

Prvo, čuli smo i drugačije stavove onih koji su se odazvali pozivu, a drugo videli smo i ko je bez razmišljanja odbio da dođe i na taj način građanima Srbije stavio do znanja da ih ne zanimaju važna politička pitanja, odnosno pitanja od velike važnosti za Srbiju u svakom slučaju. Boško Obradović je sam stvorio utisak o sebi da ga interesuje da bude u prelaznoj vladi ili da razgovara o izbornim uslovima kojima samo što se nisu građani Srbije i SNS obavezali da ćemo svi glasati za njega. O takvim ustupcima se radi. Lutovac je takođe izdao saopštenje u kome se javno protivi da učestvuje u dijalogu o ustavnim promenama. Na moju dušu greh, moj je utisak da ne zna šta sve ovo tačno znači.

U svakom slučaju, neretko se dešava da pojedinci iz te vanparlamentarne opozicije, iz vanparlamentarnih opozicionih redova grade priču na neistinama i zasipaju građane dezinformacijama kako su ustavne promene u oblasti pravosuđa samo paravan za nešto što ćemo uraditi ispod žita, što ćemo sakriti, što ćemo slagati, kako ćemo izbaciti preambulu koja se odnosi na našu južnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju, kako ćemo danas iskoristiti ovu sednicu da obmanemo narod i kroz ustavne promene koje se tiču pravosuđa provučemo nešto sa čim javnost nismo upoznali. Ništa od navedenog mi danas nećemo uraditi, jer se ustavne promene tiču samo i isključivo oblasti pravosuđa.

Juče smo mogli da vidimo kako se putem pojedinih medija šire dezinformacije i iznose neistine kada se radi o izuzetno važnim pitanjima, kakvo je referendumsko pitanje. Mi narodni poslanici iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smo tu da objasnimo građanima o čemu se radi. Naša je obaveza da reagujemo u svakom trenutku kada ih neko obmanjuje, jer mi smo njihovi predstavnici ovde u Narodnoj skupštini, a u koju oni imaju poverenje, a to će, nadam se, sasvim sam sigurna u to ponovo pokazati u aprilu mesecu. Naime, pojedini mediji su juče preneli da je Odbor napravio grešku sa referendumskim pitanje, pa da je to posle ispravljeno, a to se u stvari nije desilo.

Potpuno mi je neshvatljivo kako je moguće da dozvole sebi da su toliko otvoreno zlonamerni i maliciozni u svojoj nameri da vrše opstrukciju svega dobrog što se radi za Srbiju, ako znamo da se sednice Odbora snimaju i da svi koji su zainteresovani mogu da čuju koje odluke su na sednici Odbora i ne samo Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, već svih odbora Narodne skupštine, koje odluke su donete.

Važno je da kažemo građanima Srbije kako će referendumsko pitanje glasiti, jer će, očekujemo 16. januara, upravo oni odlučiti da li se ide u ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne.

Dakle, na prvoj jučerašnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdili smo referendumsko pitanje koje će glasiti – da li ste za potvrđivanje Akta o promeni ustava Republike Srbije?

U skladu sa novim Zakonom o referendumu koji je stupio na snagu, ispunili smo obavezu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i poslali referendumsko pitanje na mišljenje RIK i dobili mišljenje da je pitanje ispravno na jasan i nedvosmislen način formulisano, bez sugestivnog navođenja na davanje odgovora, kao i da su ponuđeni odgovori odgovarajući i upravo smo to konstatovali na drugoj jučerašnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Kao što vidite, nije Odbor napravio nikakvu grešku, već se putem medija koji opoziciji inače za to služe, građani namerno zbunjuju i sasvim svesno obmanjuju.

Želim da kažem i da ove ustavne promene nisu uvod ni u kakvu tzv. „reformu pravosuđa“ koja se desila već 2009. godine, svi se toga jako dobro sećamo, a koja je za rezultat imala samo paralizu rada i paralizu rada sudova, a sudije na pravdi Boga izbačena na ulicu i milionske troškove koje je pretrpeo budžet Republike Srbije.

U to vreme uticaj politike na pravosuđe i na izbor nosilaca pravosudnih funkcija bio je ogroman, a sada smo spremni čak i na to da Narodna skupština izgubi svaku ulogu u izboru sudija i predsednika sudova.

Velika je razlika, složićete se kada odbori DS biraju sudije po političkoj podobnosti od situacije u kojoj ćemo biti ukoliko se ovi predlozi koji su danas pred nama usvoje večeras, a koja podrazumeva da se sudije biraju same između sebe, odnosno da mnogo veću ulogu ima Visoki savet sudstva.

Konkretnije, posle usvajanja ovih promena neće više biti tzv. „probnog trogodišnjeg perioda“ za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Imali smo i promene koje nisu bile suštinske prirode, kao što su promene u nazivima, pa će npr. Vrhovni kasacioni sud biti Vrhovni sud, a republički, npr. javni tužilac biti vrhovni javni tužilac. O tome ćemo nešto kasnije.

Dalje, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva koji će činiti šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Izbor istaknutih pravnika detaljno je regulisan. Dakle, biraju se među kandidatima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini, a nadležni skupštinski odbor je u obavezi da predloži dupli broj kandidata od onog broja kandidata koji je potreban.

Ukoliko to nije moguće iz bilo kog razloga, te članove će birati komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i to onda među svim kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.

Iako deluje komplikovano, izbor ovakve vrste je moguće sprovesti na jednostavan i Ustavom predviđen način. Možda je važno naglasiti da član Visokog saveta sudstva koga bira Narodna skupština ne sme biti član političke partije.

Podsetiću vas da sada Visoki savet sudstva čine predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine kao članovi po položaju, odnosno po funkciji i osam članova koje bira Narodna skupština.

Dalje, neće biti više zamenika javnog tužioca, već će svi biti tužioci. Ako pogledamo hijerarhiju, odnosno ko sve vrši funkciju javnog tužilaštva, to će biti Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Državno veće tužilaca zvaće se Visoki savet tužilaštva, a promeniće se i sastav. Činiće ga pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Radi poređenja, podsetiću vas da sastav Državnog veća tužilaca danas čine Republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine po položaju, odnosno po funkciji i osam članova koje bira Narodna skupština.

Ove novine koje sam kratko navela, svakako možda nisu najvažnije i sasvim sigurno nisu jedine, ali sam želela da pokušam da kod građana koji prate današnju sednicu stvorim sliku o tome o kakvim izmenama se radi, da se zaista radi o izmenama koje se tiču isključivo oblasti pravosuđa.

Kada govorimo o Ustavnom zakonu, on je važan zbog sprovođenja promena koje su predložene kroz Akt o promeni Ustava. Moram da kažem i to da se Radna grupa nije mnogo bavila samom sadržinom Ustavnog zakona zato što se u jednom delu radi više o političkom pitanju nego o stručnom. Zbog toga se više time bavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i na sednici Odbora smo se složili da rokovi koje predviđa Ustavni zakon budu duži nego što je to bio slučaj kada govorimo o ustavu iz 2006. godine zato što sada imamo na umu da se nalazimo u izbornoj godini i svesni smo činjenice da to podrazumeva pauzu u radu Vlade, ali isto tako i Narodne skupštine.

Vlada će, naravno, biti ta koja će morati da predloži određene zakone Narodnoj skupštini. Narodna skupština će u određenom trajanju biti raspuštena. Zbog toga su predviđeni duži rokovi u Ustavnom zakonu. Prema tome, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o VSS i Zakon o DVT uskladiće se sa izmenama, ukoliko one naravno budu prihvaćene od strane građana Srbije u roku od godinu dana, a odredbe svih ostalih zakona biće usklađene sa izmenama u roku od dve godine.

Ono što je važno, a takođe znači da se u Srbiji neće ponoviti nikakva slična reforma pravosuđa kakva se desila 2009. godine jesu odredbe koje garantuju nosiocima pravosudnih funkcija da će nastaviti sa obavljanjem svojih funkcija.

Dakle, članovi postojećeg saziva VSS i DVT iz reda sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju te funkcije do isteka mandata na koju su izabrani. Sudije Vrhovnog kasacionog suda i sudsko osoblje nastavljaju svoje funkcije, odnosno radni odnos do donošenja zakona koji se usklađuju sa ustavnim promenama koje se odnose na naziv suda. Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su izabrani na stalnu funkciju, nastavljaju da vrše svoje funkcije u sudovima, odnosno tužilaštvima za koje su izabrani, a sudije i zamenici javnih tužilaca koji su izabrani na funkciju na tri godine, danom proglašenja Ustavnog zakona, smatraju se izabranim na stalnu funkciju.

Dakle, niko neće primoravati nosioce pravosudnih funkcija da odu sa svog posla, niko neće sprovoditi nasilni reizbor, niti se dešava bilo šta što može da podseća na reformu iz 2009. godine. Prema tome, oni mogu mirno da nastave da rade svoj posao.

Dok sam se juče pripremala za današnju sednicu, razmišljala sam kako nekome ko nije zainteresovan ili nekome ko nije dovoljno informisan, kako objasniti o čemu se radi? Kako nekome približiti uopšte ideju o referendumu? Šta bih ja rekla, zbog čega da neko izađe na referendum? Mislim da je dobra ideja da ovu današnju skupštinsku raspravu iskoristimo i da pozovemo građane da se zainteresuju, ali isto tako i da ostvare svoje Ustavom i zakonom zagarantovana prava da odluče da učestvuju u donošenju odluka koje su važne za državu i za sve nas, ali da ih pozovemo i da nam pomognu da sprovedemo reforme u oblasti pravosuđa i da svi zajedno kreiramo budućnost naše zemlje.

Ovo je pravi način za uključivanje građana, njihovo delovanje kroz institucije ove države, ne blokadom puteva, ne ograničavanjem prava drugih ljudi na slobodno kretanje ili nekih drugih prava, ne na ulici, već na referendumu i na izborima. I, eto prilike, 3. aprila.

Na nama je da nastavimo da radimo, da sprovodimo reforme koje će doneti dobro Srbiji, da vodimo borbu za uspešniju i uređeniju Srbiju za koju su nam građani dali legitimitet i da ih pitamo, da pitamo narod šta misli. Narod će odlučiti na referendumu da li su nam potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa. Mi smo tu da im sve pripremimo, da im predložimo. Tako radi odgovorna vlast. To je rezultat politike koju sprovodi Aleksandar Vučić. Neka se građani pitaju. Živela Srbija!

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sam naziv Predloga zakona o kome danas raspravljamo govori o tome koliko je važno pitanje danas na dnevnom redu - Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ustav Republike Srbije kaže: „Suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“.

Važeći Zakon o referendumu donet je 1994. godine. Ustav Republike Srbije donet je 2006. godine i očigledno je da nije postojala politička volja da se ovako važan zakon uskladi sa Ustavom i donese do kraja 2008. godine, kako je to propisano Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je, kažem, donet 2006. godine.

Sada, ne samo da postoji politička volja, već je jednostavno prihvaćeno da taj posao mora biti završen, da nije zdravo za naš zakonodavni sistem, da postoji zakon koji nije u saglasnosti sa Ustavom i zbog toga je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i formiralo Radnu grupu koja je radila na ovom predlogu. Najznačajnija odredba koju bih ja istakla, na čijem usaglašavanju se radi, odnosi se na propisivanje cenzusa za uspeh referenduma.

Član 203. stav 8. Ustava Republike Srbije kaže: „Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača“.

U važećem Zakonu o referendumu stoji odredba da je za uspeh referenduma potrebno da na referendum izađe više od polovine upisanih birača. Ova odredba nije u skladu sa napred navedenim članom Ustava, prema tome postoji realna potreba da se novi Zakon o referendumu u ovom delu uskladi sa važećim Ustavom.

Osim usklađivanja sa Ustavom, bilo je važno da se u zakonu prepozna i primena najviših standarda za sprovođenje referenduma i narodnih inicijativa koje su uspostavljene u evropskim državama, ali i u drugim demokratskim zemljama i najznačajniji standardi su u stvari preporuke Saveta Evrope.

U tom smislu, mogu da ocenim da je od velike važnosti bila saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa Venecijanskom komisijom, čiji eksperti su mnogo pomogli u sačinjavanju ovog predloga, baš kao što su pomogli i u sačinjavanju Nacrta akta o promeni Ustava.

Ne radi se tu o tome da smo mi samo sve njihove preporuke prepisali, da smo mi te preporuke usvojili i stavili ih u bilo koji akt ili u zakon, radi se o tome da ćemo prema njihovim smernicama popraviti naše zakonodavstvo kako bismo dostigli standarde koji važe u evropskim zemljama. To možemo samo ako pravila koja važe u EU prilagodimo našem pravnom i političkom sistemu, uopšte društvu u kome živimo, a naš sistem tim pravilima.

Svesni smo činjenica da je jedan od prioriteta rada Vlade Srbije dostizanje punopravnog članstva u EU i da nas na tom putu očekuje mnogo izazova na koje ćemo morati da odgovorimo i to nadam se uspešno i činimo. U tom smislu je saradnja sa Venecijanskom komisijom bila od presudnog značaja, kako za izradu akta o promeni Ustava, tako i saradnja sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je radilo na izradi ovog Predloga zakona o referendumu o kome danas raspravljamo.

Ustav definiše više vrsta referenduma i dobro je što u ovom predlogu možemo da vidimo da su sve te vrste regulisane. Dakle, radi se o republičkom, pokrajinskom i lokalnom referendumu.

Dalje, tu je referendum za celu teritoriju ili za deo teritorije, obavezni i fakultativni, prethodni i naknadni, ustavotvorni, zakonodavni i upravni i savetodavni.

Logično je da se za različita pitanja raspisuje druga vrsta referenduma. Na ovaj način za pitanja koja su definisana Ustavom i za koje je potrebno da se izjasne svi građani, raspisaće se republički referendum, ali ako se neko pitanje tiče, recimo, lokalne zajednice, raspisaće se lokalni ili neki drugi referendum koji je od značaja kako bi se rešilo pitanje koje je takođe od značaja za taj deo teritorije naše zemlje.

Na ovaj način omogućeno je stalno izjašnjavanje građana, učestvovanje građana u donošenju odluka koje se tiču, na kraju, upravo njih samih. Sa druge strane, to znači i veliku pomoć državi i lokalnoj samoupravi, jer ćemo onda znati, onda će institucije države i lokalne samouprave znati na koji način razmišljaju građani i u kom smeru bi trebalo da se ide u budućnosti.

Smatram da je od presudnog značaja za primenu ovog zakona i učestvovanje šireg kruga ljudi na referendumu, što će biti omogućeno na taj način što će ovaj zakon predvideti da mogu da glasaju i interno raseljena lica prema boravištu na glasačkom mestu u Srbiji koje izaberu ili prema boravištu na glasačkim mestima u inostranstvu.

Na taj način možemo očekivati primenu zakona u punom kapacitetu kada se radi o omogućavanju građanima da učestvuju u donošenju odluka, što je takođe jedan od prioriteta za donošenje ovog zakona.

Ono što bih želela da istaknem kao posebno važno jeste javnost, kojoj ovoj predlog pridaje veliku pažnju. Uvodi se obaveza nadležne izborne komisije, što je u ovom slučaju RIK, da pripremi akt kojim se građanima pružaju tzv. „objektivne informacije“ o predmetu referenduma upravo iz razloga da bi građani mogli da dobiju potrebne informacije, da bi mogli da sagledaju sve argumente i da odluče na koji način će se izjasniti, na koji način će odgovoriti na referendumsko pitanje, da li će njihov odgovor biti za ili protiv u skladu sa pitanjem koje se postavlja, a koje se odnosi na teritoriju cele naše zemlje ili je vezano za lokalnu zajednicu. Objektivne informacije biće dostupne, odnosno biće u formi dopisa, dostavljene svim biračima na njihove adrese prebivališta.

Dalje, zaštita prava tokom sprovođenja referenduma je još jedno vrlo važno pitanje koje ovaj zakon reguliše. Građanin koga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, ali i ovlašćeni predlagač, svaki poslanik, narodni poslanik ili odbornik povodom donete odluke, izvršene radnje ili učinjenog propusta nadležne komisije, glasačkog odbora ili potkomisije, ima pravo na prigovor nadležnoj komisiji u roku od 48 sati.

Ovim odredbama koje se odnose na ova pitanja dalje se regulišu rokovi. Dakle, nadležna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 96 sati. Protiv rešenja nadležne komisije, donetog po prigovoru, podnosilac prigovora može podneti žalbu upravnom sudu. Rok je takođe 96 sati, ali ono što je za građane Srbije možda važnije od rokova u ovom trenutku, jeste da je obezbeđena dvostepenost u odlučivanju, čime će svakako zaštita prava građana tokom sprovođenja referenduma biti jača.

Želim na kratko da se osvrnem i na odredbe koje se odnose na narodnu inicijativu. Narodna inicijativa će moći da dovede do raspisivanja referenduma na zahtev građana. Dakle, najmanje tri birača formira inicijativni odbor sa predlogom za narodnu inicijativu.

Pre početka prikupljanja potpisa, inicijativni odbor dostavlja predsedniku nadležne Skupštine predlog narodne inicijative, kako bi se sproveo verifikacioni postupak.

Predsednik Skupštine utvrđuje da li se predlog narodne inicijative odnosi na pitanja o kojima se ne može raspisati referendum, da li je predlog podnet u propisanom obliku koji zakon predviđa u zavisnosti od toga, naravno, kakva vrsta narodne inicijative se predlaže, da li je predlog podneo inicijativni odbor koji je formiran u skladu sa ovim Zakonom o referendumu i da li je predmet referenduma, naravno, u nadležnosti Skupštine kojoj je inicijativa upućena. Ukoliko je predlog narodne inicijative u skladu sa zakonom i sa svim uslovima čije se ispunjenje traži, predsednik Skupštine obavestiće inicijativni odbor kada počinje da teče rok od 90 dana za prikupljanje potpisa za listu potpisnika.

Ono što je drugačije predloženo, što možemo da vidimo u ovom predlogu u odnosu na važeći zakon jeste rok za prikupljanje potpisa koji je proširen sa sedam na 90 dana i na taj način želim da kažem da je ostavljeno skoro 13 puta duže vreme u odnosu na ono koje važi danas za prikupljanje potpisa, što će naravno u mnogome olakšati sam postupak jer građani mogu da mnogo lakše organizuju svoje obaveze u ovoj fazi postupka.

Legitimitet narodne inicijative ostvaruje se upravo overom ovih potpisa, ali značajna novina je, što smo mogli da čujemo i od ministarke Obradović, mogućnost prikupljanja elektronskih potpisa građana koji ne podležu overi potpisa.

Predlogom zakona je takođe ukinuta obaveza prijavljivanja Ministarstvu unutrašnjih poslova mesta za prikupljanje potpisa. Nakon predaje liste potpisnika Skupštini vrši se provera podnete liste i naravno upoređivanje sa biračkim spiskom.

Ukoliko je prikupljen dovoljan broj potpisa narodna inicijativa se smatra pokrenutom. Ako je narodna inicijativa pokrenuta sa ciljem raspisivanja referenduma, nadležni odbor, odnosno nadležno radno telo Skupštine potvrđuje da li su ispunjeni i ostali uslovi koji su predviđeni ovim zakonom i prosleđuje Skupštini zahtev za raspisivanje referenduma. Sednicama radnih tela može da prisustvuje i predsednik inicijativnog odbora, što je od velikog značaja za uključivanje građana, a tokom ovog postupka, naravno, može se i odbaciti neki predlog.

Nakon provere liste sa potpisima, liste potpisnika i prilikom odlučivanja o zahtevu za raspisivanje referenduma inicijativni odbor, naravno, ima pravo da podnese tužbu Upravnom sudu ukoliko smatra da Skupština nije pravilno odlučila.

Narodna inicijativa kao oblik direktne demokratije je važan postupak za našu zemlju. Prisutan je dakle u našem sistemu i jako je važan ako želimo da pratimo demokratski nivo evropskih zemalja i u ovoj oblasti.

Ono što je važno jeste da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave shvatilo zadatak da na odgovarajući način izradi predlog koji je danas pred nama. Šta znači na odgovarajući način? Znači da pre svega uskladi odredbe sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom, da odredbe izradi i u normativnom i u sadržinskom smislu na način koji će biti kompatibilan sa našim pravnim sistemom i drugim zakonima koji su od važnosti za pitanje referenduma, ali i da ispoštuje pravila koja važe u EU i da na pravi način implementira preporuke koje su dobijene od Venecijanske komisije bilo u toku samog postupka izrade nacrta zakona, bilo na kraju sa dobijanjem pozitivnog mišljenja na nacrt zakona.

Zbog položaja Srbije u procesu dobijanja punopravnog članstva u EU mnogo se mora voditi računa o svim detaljima koje sam upravo navela jer sa jedne strane mi se jesmo obavezali da implementiramo pravila ili postulate EU, ali sa druge strane to moramo učiniti tako da to ne remeti naš zakonodavni ili politički sistem ili norme koje danas kod nas važe.

U tom smislu želim da kažem da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave apsolutno ispunilo zadatak i prema Venecijanskoj komisiji, ali je ispunilo i rokove koji su možda malo bili nametnuti zbog sprovođenja ustavnih promena. Drago mi je da smo na kraju pokazali da smo tim koji je na jednom zadatku. Radili smo na različitim aktima, ali ti akti su teško povezani. Naravno, ovde mislim osim Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i na Ministarstvo pravde i na Narodnu skupštinu.

Ono zbog čega bih želela da reagujem jer smatram da je važno jeste plasiranje laži i insinuacija koje su upućene na to da se nešto radi ispod žita, kao da niko ne može da ode na sajt Vlade ili na sajt Narodne skupštine i da proveri koji su akti u proceduri, a naravno da može i te laži se naravno koriste za pozivanje ljudi da ne izađu na referendum. Dakle, ja ovde ne govorim o tome da se možda pozivaju ljudi da daju negativan odgovor na primer kada se radi o ustavnim promenama na referendumu. Ovde se radi o tome da se pozivaju ljudi da uopšte ne izađu na referendum. Smatram da je to mnogo opasnija situacija jer izaziva nezadovoljstvo kod građana zašto nisu pitani. Dalje, oni misle da je donošenje ovakvog zakona pogrešno slušajući isključivo dezinformacije.

Sa druge strane, zakon neće moći da se primenjuje u punom kapacitetu ako građani nisu zainteresovani da daju svoje mišljenje na referendumu o važnim pitanjima. U svakom slučaju, to nanosi štetu državi, a na kraju i svim građanima Srbije.

Stvara se loša atmosfera, građani se odvraćaju od ostvarivanja svojih prava a sve zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, toliko jeftinih da se čak koristi i status naše južne pokrajine KiM u te svrhe, naravno kada govorimo o raspisivanju referenduma zbog ustavnih promena koje se, naglašavam, dešavaju u oblasti pravosuđa.

Neistine se naravno šire preko dela tajkunskih medija i pojedinaca koji pokušavaju da steknu pristalice na bilo koji način. Ma koliko to prljava kampanja bila mi nećemo dozvoliti da više puta ponovljena laž postane istina. Narod će odlučivati i odlučiti i ništa se neće desiti dok narod ne odluči. Mi iz SNS smo uvek bili spremni na to da pitamo narod, da poslušamo narod, da pitamo građane i kakva je njihova izborna volja i građani Srbije su nam od 2012. godine pa do danas davali legitimitet da Srbiju vodimo napred.

Kao da izmišljaju po šablonu – izmišljotine se plasiraju i oko Rio Tinta i životne sredine, oko Zakona o eksproprijaciji, pa naravno da se to koristi i danas kada bi trebalo da usvojimo Zakon o referendumu.

Šta god da je aktuelno i dobro za građane odmah tajkunski mediji i neki kvazi političari počnu da se bave time na dnevnom nivou i da optužuju vlast bez ikakvih argumenata.

Pogledajte samo, izdvojiću jednog koji mi nije nešto preterano zanimljiv jer je strašno vulgaran i bezobrazan, Marko Vidojković, sa naslovom, ako bi mogla neka kamera ovo da uhvati „Šta to smrdi?“. Njegova emisija se emituje na Đilasovoj platformi Nova.rs i on obmanjuje narod navodima da Ustav može da se promeni bilo kako i da će se čak promeniti i preambula i da će KiM biti izbačeni iz sastava Republike Srbije i to sve pod naslovom „Šta to tačno smrdi?“, a ja bih rekla da smrde isključivo njegove neistine ovde.

Srpska napredna stranka, za razliku od ovakvih ljudi, ne obmanjuje narod. Mi na tome nismo gradili ni politiku SNS, ni politiku države Srbije. Aleksandar Vučić je uvek sve činjenice iznosio građanima, uvek je obrazložio svaku odluku koja je bila doneta isključivo zarad toga da građanima bude bolje. Mi nemamo čega da se plašimo. Čega da se plašimo? Velikog i marljivog rada? Politike ozbiljnosti i odgovornosti koju sprovodimo od 2012. godine? Politike u kojoj su građani Srbije na prvom mestu a mnogo puta smo to pokazali i dokazali? Mi se ne plašimo i ovde to ponavljam – ni tajkuna, ni njihovih medija, ni njihovih laži, ni prljave kampanje, a svesni smo da zbog predsedničkih izbora koji nam predstoje ta prljava kampanja će biti još jača.

Ne postoji ništa što može anulirati naše rezultate. Ne postoji ništa što može da sruši politiku izgradnje i razvoja zemlje, podizanja Srbije na svim nivoima i u svakoj oblasti. Videćete šta znači ozbiljna politička partija kada iznesemo program na skupštini stranke koja nas očekuje pa ćete onda videti koliko, uz dužno poštovanje svih ovih koji su u različitim kolonama i kolosecima ujedinjeni i razjedinjeni, koliko oni nemaju nikakvu politiku na kojoj će graditi političku priču koja će biti dobra za građane Srbije već svoju politiku grade isključivo na izmišljotinama i tračevima. Kad god uradimo nešto, a to se kritikuje bez argumenata, bez predloga na osnovu kojih bismo mi možda nešto unapredili, ja znam da to što je kritikovano da smo dobro uradili.

Između ostalog, poslednjih dana se vodi hajka i protiv, iskoristiću još malo vremena od poslaničke grupe, ako mi dozvolite, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kako na društvenim mrežama tako i na tajkunskim medijima, mi smo valjda sada u fokusu zato što pripremamo ustavne promene. Glavna zamerka, više nego nebulozna i očigledno je maliciozna, glasi da sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo traju kratko i odnosi se na to koliko ja brzo čitam ili pričam na tim sednicama.

Neprijatno sam iznenađena i time što su se tome pridružili neki opozicioni političari koji su bili poslanici i koji na taj način, po meni, pokazuju koliko ih nije zanimalo da rade ovde svoj posao, da se upoznaju sa radom Narodne skupštine i da ovde predstavljaju svoje političke partije, ali pre toga da ovde predstavljaju sve građane Srbije.

Neka budu sigurni da ću na svaku laž i insinuaciju odgovoriti, pre svega zato što predstavljam građane Srbije, ali i zato što vodim računa i o integritetu Skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i svojih kolega koji vrlo korektno rade svoj posao.

Dakle, uopšte nije važno koliko mi brzo pričamo ili čitamo, važno je da o svim predlozima, kao što je i Zakon o referendumu, kao što vidite, raspravljamo u plenumu, jer su na našem Odboru predlozi samo formalno ocenjeni kao predlozi koji su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ali, dobro, neznalice i sitne političke duše to ne žele da priznaju, a verujem i da ne znaju, jer, čim radite, niste dobri, čim radite za Srbiju niste dobri, to kažu oni koji su u raznim opozicionim kolonama, a ako ste još u SNS, onda ste na stubu srama, iako ni za šta niste krivi.

Kada pokušate da se branite od takvih ljudi, oni vam kažu da narodu u stvari mislite loše, iako ste mnogo puta dokazali suprotno, i da taj možda sa Tvitera na čijem je profilu slika krave, koji se krije iza nekog imena i prezimena koje nije njegovo ime i prezime, neće glasati za vas. U redu. Evo, trpećemo. Bićemo džak za udaranje, ali ćemo usvajati dobre zakone u Narodnoj skupštini. Vodićemo Republiku Srbiju napred. Takvi će ostati na političkom dnu, da se koprcaju u svojoj mržnji i u svom neznanju, a Srbija će se, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa politikom SNS, dalje razvijati i građanima pružati dobar život. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Nemojte od mene očekivati krug replika. Oni koji dobro poznaju Poslovnik, a ja sam jedna od njih, neće izazvati repliku u svom javljanju.

Osnovni moto SNS jeste da se narod pita i narod će se pitati na sledećem referendumu i na svakom drugom referendumu, u skladu sa zakonom koji danas budemo izglasali. Srpska napredna stranka pod pritiskom Brisela ne radi ništa. Prethodna vlast je radila mnogo toga pod pritiskom raznih stranih ambasada.

Ono zbog čega sam se najviše javila jeste da upoznam građane sa jednom činjenicom, a to je da cenzus ne prestaje da postoji. Ovaj predlog zakona usklađuje se sa Ustavom koji je donet 2006. godine, po kome cenzus postoji i iznosi većina od izašlih birača, a ne većina od upisanih birača. Prema tome, usklađivanje ovog predloga zakona sa Ustavom iz 2006. godine ne znači ukidanje cenzusa.

To koliko nas ima u SNS, hvala bogu, ima nas mnogo i biće nas još više, a Srbiju nismo oslobodili ni od Kineza ni od NATO trupa, oslobodili smo Srbiju od žute tajkunske vlasti koja ovom narodu nije ništa pružila, jer su se građani pitali 2012. godine da li će imati para za plate i penzije, jer su se građani pitali do 2012. godine da li će moći deci nešto da pruže, jer su se pitali da li je Dragan Đilas u Beogradu ostao dužan porodiljama 400.000 ili 400 miliona, ili koliko god miliona da je ostao dužan građanima Srbije. Od toga je SNS oslobodila Srbiju. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi gospođo Brnabić, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo važna sednica danas na kojoj ćemo govoriti o Predlogu budžeta.

Svakako je ovaj predlog bio predmet rasprave na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo kada smo ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, da bismo o istom mogli da govorimo u plenumu.

Nedavno smo u Skupštini raspravljali o rebalansu budžeta i ja ću se nadovezati na vaše izlaganje. Ja sam i prilikom izlaganja o rebalansu budžeta govorila, posebno sam izdvojila Ministarstvo pravde i u tom smislu sam govorila o rebalansu budžeta. Danas bih nastavila u tom duhu pre svega zbog toga što je reforma pravosuđa sada u fokusu i svakako pod budnim okom javnosti, ali i zbog činjenice da nas uskoro očekuju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Pored toga ne smemo da zaboravimo i da je jedna od osnovnih mera koje su definisane u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa – jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja efikasnosti pravosuđa.

Ministarstvo pravde je u proteklih godinu, godinu i po dana velike napore uložilo u izgradnju novih pravosudnih zgrada, ali i renoviranje, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih. Tu svakako treba pomenuti, Palatu pravde u Kragujevcu, rekonstrukciju bivše kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu, za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda, izgradnju zgrade Upravnog suda u Beogradu, izgradnju zgrade pravosudnih organa u Kruševcu, izgradnju aneks zgrade, posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, u Ustaničkoj ulici, naravno za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal, rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, rekonstrukciju zgrade pravosudnih organa u Somboru itd.

Ono što ja želim dalje da kažem, jeste da se u sastavu Ministarstva pravde svakako nalazi i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je nadležna za sprovođenje izvršenja kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera takođe i u okviru tog sistema postoji čak 29 ustanova. Dakle, 16 okružnih zatvora, 11 kazneno-popravnih zavoda, vaspitno-popravni dom i specijalna zatvorska bolnica, Složićete se da, možda narodni poslanici, ali svakako građani Srbije o tome ne znaju mnogo i da o tome treba govoriti.

Prošlog meseca, kao članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Narodne skupštine, mi smo bili u obilasku Centralnog zatvora u Beogradu i uverili smo se da je rad Ustanove uspostavljen, zaista po pravilima naprednih evropskih zatvorskih sistema, da se tamo radi na stručnom usavršavanju i osposobljavanju zaposlenih. Posebno bih istakla rad sa osuđenim licima, dakle rad na resocijalizaciji osuđenih lica i podatak da godišnje do 10% osuđenih lica stekne neki vid diplome i da se povećava broj radno angažovanih lica, među osuđenim licima.

Kao, što sam rekla malo građana zna da je ovo u nadležnosti Ministarstva pravde. U svakom slučaju ostaviću detalje resornim odborima, resornim odborima Narodne skupštine, koji će detaljnije govoriti o svakom ministarstvu. Želim da pohvalim rad Ministarstva pravde, ali želim da pohvalim i rad Ministarstva finansija i svih ostalih ministarstava. Vi ste pokazali da ste jedan tim koji radi zajedno i koji, naravno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vodi ovu državu napred.

Na kraju ću iskoristiti samo priliku, da pozovem koleginice i kolege da podržimo budžet za 2022. godinu, jer želimo da živimo u naprednoj, u uređenoj zemlji, u zemlji koja će svojim građanima pružiti bolji život, baš onako kako je to pokušavala i proteklih godina. Hvala.

Hvala.

Gospođo Vujović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima koji su stigli na predlog Vlade, tačnije resornog Ministarstva zaštite životne sredine. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da ovi predlogu jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i sada nam ostaje da o njima raspravljamo u plenumu i da na pravi način prestavimo građanima Srbije zbog čega su ova zakonska rešenja važna.

Ako ćemo govoriti o biocidnim proizvodima, treba istaći da su od velikog značaja u borbi protiv Kovida 19, jer su to hemikalije koje suzbijaju organizme koji su štetni za zdravlje ljudi i životinja. Koriste se sa dezinfekciju površina, ali i kože ljudi, opreme, ali i objekata, što je naročito značajno sada u borbi protiv Kovida 19, kao što su škole, obdaništa, bolnice, fabrike itd.

Sa druge strane, zbog osobina koje imaju ovakvi proizvodi mogu biti i štetni po ljude i životinje i životnu sredinu. Zbog toga postoji potreba da se njihova upotreba zakonski reguliše kako bi se sprečili svi eventualni štetni uticaji.

Kada pomenemo zaštitu životne sredine, možemo da kažemo da je to tema koja je svakako obeležila poslednju godinu u Srbiji. Mislim da se nikada ranije nije ovoliko govorilo o zaštiti životne sredine, ali se svakako nikada ranije nije ovoliko ni radilo na promovisanju zaštite životne sredine. Svesni smo da postoji mnogo problema koji čekaju rešavanje iz oblasti zaštite životne sredine i dobro je što je to jedan od prioriteta rada Vlade Srbije. To nam govore i sredstva koja su opredeljena za sprovođenje plana zaštite životne sredine za tekuću godinu, a verujem da ćemo o tome moći da govori i u okviru rasprave o budžetu za 2022. godinu.

Želim da istaknem i važnost rada na terenu. To je vaše ministarstvo pokazalo. Želim da se zahvalim na saradnji sa lokalnim samoupravama, jer smo svi svesni da je drugačije kada se ministar lično uveri u probleme i kroz saradnju sa gradskim i opštinskim rukovodstvima da podršku republike da se ti problemi reše.

Na početku smo mogli i od vas, gospođo Vujović, da čujemo da recimo 28 fabrika za preradu otpadnih voda nedostaje jedinicama lokalnih samouprava, tu je naravno i prateća infrastruktura, primarna i sekundarna kanalizaciona mreža, očekuje nas izgradnja regionalnih centara za reciklažu kada govorimo o čvrstom otpadu.

Gradovi i opštine su dobile mogućnost da konkurišu projektima kod vašeg ministarstva za zamenu kotlarnica u institucijama čiji su osnivači gradovi, opštine, naravno građani su dobili mogućnost da konkurišu kod jedinica lokalne samouprave, kako bi se radilo i na smanjenju aero zagađenja. To su sve stvari sa kojima bi trebalo da se upoznaju građani Srbije.

Dakle, pokrenuto je mnogo projekata. Pitanje ekologije i zaštite životne sredine je ozbiljno shvaćeno i da bi se išlo u planiranom smeru smatram da bi trebalo da podržimo i ove predloge koji su danas pred nama kako bi Ministarstvo zaštite životne sredine moglo sa Vladom Srbije i dalje da radi na pitanjima koja su od ključnog značaja za građane Srbije. Hvala.

Hvala.

Uvažena gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas narodni poslanici imati priliku da o njima diskutuju.

Kada govorimo o Zakonu o Zaštitniku građana i o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svakako moramo imati u vidu Strategiju reforme javne uprave koja je doneta za period od 2021. do 2030. godine, koju je Vlada usvojila upravo na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a naravno, onda možemo da govorimo i o unapređenju zakonodavnog okvira koji će doprineti i unapređenju odgovornosti državne uprave i transparentnosti njenog rada.

Govoriću sa aspekta Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ono što je zanimljivo u ovom predlogu koji se pred nama nalazi jesu nova zakonska rešenja koja propisuju izbor Zaštitnika građana, s obzirom na to da je odbor koji je nadležan za izbor Zaštitnika građana upravo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Dobro je što će predsednik Narodne skupštine objavljivati javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata. Naravno, poslaničke grupe će predlagati kandidate resornom odboru i kao ovlašćeni predlagači moći će kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika predložiti isključivo lice koje se nalazi na spisku kandidata koji je prethodno utvrdio nadležni odbor.

Na ovaj način garantuje se veća transparentnost postupka izbora Zaštitnika građana i Poverenika i, naravno, obezbeđuje se viši stepen kontrole od strane javnosti.

Takođe, zanimljiva su rešenja koja predviđaju duži mandat Zaštitnika građana i poverenika. Kada ste pomenuli Venecijanske principe o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsmana, tamo se navodi da mandat Ombudsmana treba da bude duži od mandata organa koji ga bira, da funkcija treba da se ograniči na jedan mandat, kao i da jedan mandatni period ne bi trebalo da traje kraće od sedam godina. Ja mislim da su ova rešenja dobra i da ćemo ova rešenja moći da implementiramo i da uklopimo u zakonodavni okvir, onakav kakav postoji u Republici Srbiji.

Kada smo kod tih Venecijanskih principa, želim da kažem i da u razgovorima sa predstavnicima Venecijanske komisije u postupku promene Ustava jesam zaista uočila koliki značaj oni pridaju instituciji Ombudsmana u zemljama EU. Konkretno, tokom ustavnih promena videla sam da oni prosto podrazumevaju njihovo učešće prilikom izbora, recimo, članova VSS, ukoliko to ne bude uspela da učini Skupština dvotrećinskom većinom.

Dakle, hoću da kažem da postoje pravila koja ćemo mi implementirati i na najbolji način uklopiti u naše zakonodavstvo, jer smo sa jedne strane potpuno posvećeni procesu čiji će krajnji rezultat biti punopravno članstvo naše zemlje u EU.

Ono što je važnije možda, da se danas kaže, za građane Srbije jeste da ćemo mi na taj način obezbediti građanima Srbije dobru upravu koja je okrenuta njihovim potrebama, koja im je približena, koja će stručno i efikasno odgovarati na njihove zahteve, naravno, postupati po zakonu u skladu sa svojim ovlašćenjima, ali i poštovati prava i dostojanstvo građana Srbije.

To je ono što je najvažnije i što smatram da će biti očekivani pozitivni efekti od primene predloga, odnosno zakona sutradan kada ih budemo izglasali, u praksi. Tako da ja na kraju pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da ove predloge u danu za glasanje i podržimo. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predlog koji se danas nalazi pred nama i ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Ono što svakako treba istaći, kada govorimo o rebalansu budžeta, jesu činjenice koje govore u prilog tome da možemo da zaključimo da Vlada Srbije vodi dobru finansijsku politiku, a zaključak je da je ostvaren rezultat mnogo bolji od očekivanog i to za oko 1,5 milijardi evra i da će BDP ove godine zabeležiti rast od najmanje 7%. Deficit budžeta će iznositi 4,9% umesto očekivanih 6,9%, a javni dug na kraju ove godine biće 58,2%.

Ima mnogo oblasti u kojima smo ostvarili rezultate koji su, naravno, u direktnoj vezi sa budžetom, o kojima će i moje kolege danas govoriti. Ja ću se kratko osvrnuti na deo sredstava koji se odnosi na Ministarstvo pravde.

Naime, jedna od osnovnih mera definisanih i u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa jeste upravo jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja pravosuđa. Ministarstvo pravde je resorno ministarstvo koje je dužno da obezbedi bolje uslove za rad svih zaposlenih u pravosudnom sistemu i zbog toga je bila potrebna rekonstrukcija, ali i izgradnja mnogih objekata.

Počeću sa gradom iz koga ja dolazim. Završena je prva faza radova na rekonstrukciji nekadašnje kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu. Završetkom prve faze radova u Nišu, stekli su se uslovi za premeštaj Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva, kao i odeljenja Upravnog suda.

Moramo da znamo da su radovi obuhvatali površinu od oko 2.600 metara kvadratnih, a celokupni objekat je površine čak oko 10.000 kvadratnih metara. U delu objekta koji će biti predmet rekonstrukcije obezbeđeni su uslovi i za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda.

Imamo dalje i izvođenje radova na izgradnji Palate pravde u Kragujevcu. Useljenje u objekat planira se do kraja godine, a ovaj objekat predviđen je za smeštaj svih pravosudnih organa u Kragujevcu i odeljenja Državnog pravobranilaštva. Tamo će biti smešteno čak oko 11 pravosudnih organa i to na površini od oko čak 24.000 kvadratnih metara.

Što se tiče planova za naredni period, planira se izgradnja aneksa zgrade Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici, a za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal i time bi se u Beogradu stvorili još adekvatniji uslovi za sankcionisanje organizovanog kriminala.

Za narednu godinu planira se projektovanje objekta i ugovaranje radova na izgradnji objekta. Započeti su radovi na projektovanju radova na rekonstrukciji takođe i Trećeg osnovnog suda u Beogradu i na taj način će se zaokružiti smeštajni kapaciteti beogradskih pravosudnih organa.

Pomenuću i Kruševac. U Kruševcu je obezbeđen prostor za izgradnju nove zgrade za smeštaj svih pravosudnih organa u Kruševcu. Tamo će biti ukupno šest pravosudnih organa.

Započeta je izrada projekta za rekonstrukciju zgrade Osnovnog suda u Ubu. Pored navedenih projekata, u planu je do kraja godine nastavak adaptiranja i sređivanja prostora na pravosudnim objektima širom Srbije, kao i obezbeđivanje potrebne opreme za nastavak rada na osavremenjavanju informacionih aplikacija za evidentiranje i praćenje predmeta u pravosudnim organima.

Osim ovih koje sam navela, da ne bih oduzimala mnogo vremena, naravno, postoji još mnogo rezultata koje je ostvarilo Ministarstvo pravde. I u saradnji sa Narodnom skupštinom, doneli smo mnoge zakone koje je to ministarstvo, a naravno, i u cilju, pre svega, uspostavljanja efikasnijeg sistema pravosuđa, pravosuđa koje ćemo na taj način i približiti građanima i koje će u neku ruku i biti na usluzi građanima, ali sa druge strane, i sa ciljem ispunjavanja određenih obaveza koje smo preuzeli kako bi naš zakonodavni okvir bio usklađen sa evropskim trendovima.

Podsetiću vas i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na tekst ustavnih amandmana i da je to postupak koji će obeležiti ovo skupštinsko zasedanje i postupak koji se već privodi kraju.

Na ovaj način na koji sam ja govorila o rezultatima rada Ministarstva pravde možemo da govorimo o svim ministarstvima. Ministarstva su pokazala, odnosno Vlada Srbije je pokazala da zajedničkim radom i dobrim odnosom prema našim finansijama je itekako moguće ostvariti rezultate. Upravo zbog toga bih i završila izlaganje na način da ću pozvati koleginice i kolege da u danu za glasanje ovaj predlog i podržimo. Hvala.

Hvala vam mnogo, uvažena potpredsednice, što ste mi dali reč.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli danas više puta o čemu raspravljamo i šta je danas na dnevnom redu pa ću odmah krenuti sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dakle, Zakon o sprečavanju korupcije, kao što znamo, usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2020. godine i u odnosu na odredbe koje su tada važile i regulisale ovu oblast, a to su bile odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, sada je to Agencija za sprečavanje korupcije, zaista ima novina koje predstavljaju zapravo ozbiljne pomake u regulisanju pre svega statusa i ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, ali i sukoba interesa, obaveza koje pogađaju funkcionere i ograničenja koja važe posle prestanka javne funkcije.

Promenjeni su rokovi za vanredno prijavljivanje imovine i prihoda. Uvedeni su kriterijumi za izradu godišnjeg plana provere imovine. Kada je reč o sankcijama možemo da primetimo i da govorimo o novčanoj kazni, ali i o kazni zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina za one javne funkcionere koji su dali lažne podatke o svojoj imovini, kojima će u tom slučaju i prestati funkcija i neće moći da obavljaju funkciju u trajanju od narednih 10 godina.

Kao šta znate, Savet Evrope formirao je grupu država za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO, tačnije 1999. godine i njihov cilj je da nadziru primenu konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima koje predlaže Savet Evrope.

Osnovna ideja jeste da se unapredi kapacitet država članica za efikasniju borbu protiv korupcije, da se identifikuju nedostaci u nacionalnim zakonodavnim rešenjima i da se ubrzaju neophodne izmene.

Srbija je, kao što znamo, članica GREKA i u skladu sa tim mi kao država moramo da ispunjavamo svoje obaveze i da uvodimo standarde u oblasti borbe protiv korupcije. Tako je Zakon o sprečavanju korupcije bio predmet evaluacije njihovih stručnjaka i sa jedne strane je zaključeno da jeste u skladu sa već datim preporukama, ali sa druge strane dobili smo i nove preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kako bi se zakon bez problema primenjivao u punom kapacitetu. Iz tog razloga danas upravo na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, da bismo uneli izmene koje će zapravo biti izvršenje Preporuke broj 12, koju nam je dao GREKO.

Najpre se određuje pojam korupcije u smislu zakona, tako što se taj pojam određuje kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Takođe, predlogom se uređuje obavljanje drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije. Precizirane su i nadležnosti agencija koje se odnose na davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, kao i ovlašćenja agencije da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost ukoliko se utvrdi da u tom slučaju ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno ako se utvrdi da to predstavlja sukob interesa.

Ono što bih izdvojila kao važno jeste utvrđivanje kruga pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja agenciji određenih podataka, s tim što se to sada proširuje na pravna lica u kojima javni funkcioner ili član porodice javnog funkcionera radi, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka u kome ima udeo ili akcije, a koji učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili u bilo kom drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti.

Takođe se u cilju veće transparentnosti propisuje vođenje posebne evidencije od strane agencije o predmetnim pravnim licima kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.

Ima tu još nekih detalja koji se odnose na javne funkcionere, na postupanje javnih funkcionera i apsolutno se slažem sa predlogom koji nam je uputilo Ministarstvo pravde, jer na taj način ne samo da ćemo ispuniti obaveze koje imamo i preporuke koje nam je dao GREKO, već ćemo pokazati i da smo spremni da kao javni funkcioneri koji, napominjem, normalno je, u ovom trenutku smo uglavnom iz vladajuće koalicije, dakle, da smo spremni kao javni funkcioneri na visok stepen transparentnosti i da smo spremni da se pridržavamo zakona. To će obezbediti, smatram, i ta veća transparentnost, obezbediće, smatram, i veće poverenje građana, jer će građani imati uvid u evidencije koje su javne a odnose se na imovinu i uopšte na postupanje funkcionera.

Sa druge strane, ne znam da li GREKO uzima u obzir postupanje Agencije za sprečavanje korupcije i da li bi za GREKO bilo prihvatljivo to da određeni zaposleni u Agenciji za sprečavanje korupcije, na primer, ne prave razliku između zarade i naknade putnih troškova, odnosno naknade troškova prevoza za narodne poslanike, obzirom da sam upoznata sa tim da su vođeni određeni postupci i u samoj Agenciji, a i neki prekršajni postupci i da li bi, eventualno, postojala neka preporuka GREKA koja će se odnositi na to da se, recimo, prema javnim funkcionerima zaposleni u Agenciji ne odnose u startu kao prema nekome ko želi da sakrije svoju imovinu?

Mislim da te odnose između javnih funkcionera i Agencije za sprečavanje korupcije treba unaprediti, slažem se da na tome treba da radimo i mi kao javni funkcioneri, ali i zaposleni u Agenciji, pre svega na taj način što ćemo mi preuzeti određene obaveze, da smo spremni da preuzmemo određene obaveze, da se pridržavamo zakona, da poštujemo odredbe koje smo, između ostalog, i ovde podržali, a da nam Agencija zapravo pomogne u tome da ispunimo te obaveze.

Smatram da je vrlo lako razlikovati funkcionera koji želi da sakrije svoju imovinu od funkcionera koji ne želi da sakrije svoju imovinu, jer on neće imati nikakvu nameru u lažnom prijavljivanju svoje imovine.

Smatram i to da kada smo svesni svih ovih činjenica i kada shvatimo da smo zajedno jači na putu u borbi protiv korupcije, da će nam svima biti lakše, i zaposlenima u Agenciji za sprečavanje korupcije, koji će lakše i efikasnije obavljati svoj posao, a i nama da prijavljujemo ono što to od nas traži zakon.

Svakako sam stanovišta da između reči "funkcioner" i "korupcija" ne stoji nužno znak jednakosti, ili sam sasvim sigurna da bar tako ne bi trebalo da bude, ali, sa druge strane, postoje i takvi i one kod kojih je taj znak jednakosti očigledan treba procesuirati bez ikakve zadrške. Čak i ako neko ne zarađuje novac na sumnjiv način, kad nema takvih naznaka, da li Agenciju za sprečavanje korupcije interesuje otkud nekome automobil, džip ili bilo koji drugi, od 100 hiljada evra? Ili je interesovanje selektivno? U tom smislu smatram da bi građani Srbije trebali da budu obavešteni i o takvim slučajevima, odnosno o takvim postupanjima Agencije za sprečavanje korupcije.

Bez obzira na to da li se radi o javnom funkcioneru ili ne, jer valjda se trudimo da smo svi zajedno na istom putu, da kriminal i korupciju suzbijemo u svim segmentima društva i bez obzira na to da li je prestala njegova javna funkcija, da li onda u tim slučajevima je dobro da Agencija za sprečavanje korupcije sarađuje sa svim drugim državnim organima.

S tim u vezi, podsetila bih da ima i onih koji su nekada vršili vlast i obavljali svoje funkcije, za koje znamo ili možemo da pretpostavimo ili smo upoznati iz medija da jesu zaista bile u službi sumnjivog sticanja imovinske koristi, a nismo od Agencije dobili zvanične potvrde da li se preispitivala i njihova imovina. Pretpostavljate da ću u ovom trenutku pomenuti Dragana Đilasa na koga mislim i na tu celu njegovu ekipu koja je vršila vlast u određenom periodu, najpre u Beogradu za koji period se vezuju mnoge višemilionske afere iz kojih građani nisu izašli punih džepova, već su ostali oštećeni za novac koji je ispumpavan iz budžeta. Taj budžetski novac mogao je biti upotrebljen za mnoge druge stvari, za razne infrastrukturne projekte, da se napravi komunalna putna, železnička ili bilo koja saobraćajna infrastruktura, vrtići, ustanove kulture ili bilo šta drugo od čega bi građani Beograda imali koristi.

Nažalost, najveći deo tog novca završio je u džepovima ljudi koji su tada bili na javnim funkcijama, a bili su bliski Draganu Đilasu. Zašto ja to sada mogu otvoreno da kažem ovde u parlamentu? Zato što smo čitali, slušali i bili informisani preko medija da su mnogi od njegovih saradnika bili procesuirani. Pitanje za Agenciju je naravno ponovo - da li se i u kojoj meri proveravalo njihova imovina u periodu dok su bili na funkcijama, ali i kasnije. To bismo voleli da čujemo i mi kao narodni poslanici, ali i građani Srbije koji su oštećeni protivzakonitim ponašanjem javnih funkcionera u tom periodu.

Ono što je dobro u ovom trenutku jeste da nema više zaštićenih ili bar nema u onoj meri u kojoj ih je ranije bilo. Partijska knjižica više nije izlaz iz krivične ili bilo koje druge odgovornosti. Srpska napredna stranka je pokazala to mnogo puta od 2012. godine, pa do danas, kada je preuzela vlast i danas kada vrši vlast u punom kapacitetu. Verujem da će se privesti pravdi svi oni koji su se možda i do sada provukli u ispumpavanju novca na način kako sam malo pre navela.

Uvek ste od narodnih poslanika mogli da čujete da pozivamo državne organe, da dajemo podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer od suzbijanja kriminala i korupcije zavisi napredak Srbije i mi smo toga apsolutno svesni.

Kao što sam već navela, mi smo to i pokazali još 2012. godine dolaskom na vlast SNS, da je borba korupcije strateški cilj. Odmah smo krenuli u donošenje strategija, u donošenje akcionih planova, u popravljanje našeg zakonodavstva, jer i ovo o čemu danas govorimo nije samo puko ispunjavanje preporuka GREKO-a ili usklađivanje sa pravilima koja važe u zemljama EU, već je poboljšavanje našeg zakonodavstva kako bi i građani i privreda bili sigurni da žive i da rade u zemlji u kojoj nema opasnosti od posledica koje korupcija izaziva.

Želim i da pohvalim, ne zato što ste vi tu, gospođo Popović, već želim zaista da pohvalim rad Ministarstva pravde i posvećenost koju pokazujete i vi i vaš tim sa ciljem da reforma bude što bolja, a znamo svi da se to radi pre svega na zadovoljstvo i zbog građana Srbije.

Danas govorimo i o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika. Kada se govori o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika Odluku o usvajanja Kodeksa Narodna skupština je usvojila decembra prošle godine. Takođe, GREKO je evaluirao postupak donošenja Kodeksa i sadržinu i u vezi sa tim imamo Preporuku 2, u kojoj se konstatuje da Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja radi na Nacrtu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ali da je to u tesnoj vezi sa nedavno donetim Zakonom o lobiranju i Zakonom o sprečavanju korupcije.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog za izmenu i dopunu Kodeksa. Posle usvajanja on će, naravno, ponovo biti predmet evaluacije. Takođe se očekuju i određeni akti koji će ga pratiti, u vidu smernica, uputstava za organizovanje kroz koje bi trebalo da prođu narodni poslanici, itd. Dakle, baš kao što je i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodin Aleksandar Martinović rekao, izmene koje su predložene treba usvojiti. Treba ih usvojiti kako bi se ispunile preporuke GREKO-a kao tela Savete Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije i kako bismo u oktobru mogli da očekujemo pozitivnu ocenu u delu koja se odnosi na Kodeks.

Preporuke smo dobili od eksperata iz GREKO-a koji će sutradan, ja pretpostavljam učestvovati i u davanju mišljenja, da li smo zadovoljili njihove kriterijume i implementirali njihove preporuke na način kako je to predviđeno. Preporuka GREKO se odnosi na obezbeđivanje smernica za rešavanje i izlazak iz situacija koje podrazumevaju pre svega sukob interesa, ali takođe podrazumeva da sam tekst Kodeksa bude javan i dostupan građanima koji sa sadržinom tog Kodeksa žele da se upoznaju.

Još jedna važna stvar je omogućiti efikasnu primenu Kodeksa u praksi koja najpre podrazumeva upoznavanje narodnih poslanika sa standardima kojih moraju da se pridržavaju sa pravilima i to će se činiti kroz različite edukacije, seminare i obuke.

Ističe se, takođe, velika važnost Komisije za etiku koja će biti nadležna za usvajanje vodiča za primenu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, za određivanje načina na koji će se sprovodi obuke na kojima će biti predstavljena načela i standardi, kažem, kojih se moraju pridržavati narodni poslanici, pri čemu se akcenat, koliko sam mogla da vidim iz samog teksta Kodeksa, baca naročito na sukob interesa. Na taj način će se unaprediti uslovi za etičko postupanje narodnih poslanika u različitim situacijama.

U Predlogu koji je pred nama možemo da vidimo kakav će biti sastav komisije za etiku, koje su njene nadležnosti, možemo da vidimo i predlog mera koje se predviđaju za slučaj povrede Kodeksa od strane narodnih poslanika.

Sve je ovo, naravno, predloženo u skladu sa preporukama ekspertskog tima Saveta Evrope, odnosno GREKO-a sa ciljem dobijanja pozitivnog mišljenja i, naravno, u okviru postupka evrointegracija u kojima se Srbija nalazi i u okviru ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanje sa propisima EU.

Na ovaj način podižemo nivo političke kulture u parlamentu i jedna smo od retkih država koje će imati ovaj kodeks i primenjivati ga. Predlažem da ovaj Kodeks usvojimo, jer će i rasprave u plenumu biti pristojnije, samim tim i konstruktivnije bez obzira na to ko kojoj političkoj opciji pripada.

Hvala vam, gospođo Kovač.

Iskoristiću priliku da pozdravim naše uvažene goste i nastaviću dalje sa svojim izlaganjem. Dok smo na terenu ispunjavanja obaveza koje smo kao država preuzeli, a radi se o aktuelnoj temi, želela bih da kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i predsednik Radne grupe za izradu tzv. ustavnih amandmana, obavestim javnost o toku postupka, ali i da razjasnim određene dileme koje su se u toku postupka javile kod pojedinih medija, pojedinih političara ili možda i kod građana.

Ono što je najvažnije i zato to želim da kažem na samom početku jeste da se promene, ustavne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa. Dakle, promene koje predlažemo se ni u kom slučaju ne odnose na status Kosova i Metohije, niti na teritorijalni integritet ili suverenitet naše zemlje niti na ljudska prava, naročito ne na ukidanje ljudskih prava niti na bilo koju drugu oblast koju reguliše Ustav. Dakle, radi se isključivo o unošenju izmena koje će naš pravosudni sistem popraviti, pravosuđe približiti građanima, udaljiti ga još više od bilo kakvog eventualnog političkog uticaja, ali će nas i približiti EU na našem putu pristupanja.

Druga stvar, koju želim da naglasim jeste da je sav posao i sva odgovornost, naravno, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i bez obzira na to što se za narodne poslanike to podrazumeva, dakle, podrazumeva se da je to naš posao želim da iskoristim priliku da se zahvalim članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo što su pokazali pre svega veliko interesovanje, ali i posvećenost i izuzetnu dozu ozbiljnosti tokom čitavog ovog postupka.

Odbor je formirao i Radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava i nacrt ustavnog zakona, tu Radnu grupu čine eminentni stručnjaci i ta Radna grupa je zasedala do sada ukupno 13 puta. Koliko god da se radi o izmenama koji se tiču struke zbog čega smo i formirali Radnu grupu, ipak moramo biti svesni određenog političkog momenta ako govorimo o Odboru za ustavna i pitanja i sa te strane, sagledavanja tog političkog momenta mi smo pokazali da smo posvećeni poslu koji bi trebalo da nam donese kvalitetnije pravosuđe, ali naravno i u određenom trenutku i pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. U tom smislu mogu da kažem da sam i sasvim sigurna da smo ispunili sve kriterijume koji su stavljeni pred nas.

Želim da kažem da sam zadovoljna stepenom transparentnosti i inkluzivnosti, stepenom i načinom obaveštavanja najšire javnosti o predloženim izmenama, jer kao što smo na samom početku postupka i rekli, potreban nam je najširi društveni konsenzus o pitanjima koja se tiču svih građana Srbije i o kojima će poslednju reč dati upravo građani Srbije na referendumu.

S obzirom na ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zbog javnosti želim da naglasim da je Odbor taj koji je nadležan za formiranje radne grupe, za održavanje javnih slušanja, kako u Domu Narodne skupštine, ovde u Beogradu, tako i u drugim gradovima.

Prema tome, niko drugi Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine nije ovlašćen za sprovođenje javnih rasprava. Mi smo javne rasprave, odnosno tzv. javna slušanja sprovodili u dva kruga, u Beogradu, ovde u Domu Narodne skupštine u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Dozvolićete mi sada da se osvrnem na neke i konkretne izmene, odnosno, jako kratko ću reći kako bi otprilike trebalo da izgledaju odredbe Ustava, ukoliko se naravno, postupak uspešno privede kraju.

Napominjem, i da je tekst koji je bio predmet razmatranja na javnim slušanjima i dalje podložan promeni, odnosno, Odbor nije usvojio konačni nacrt akta o promeni Ustava, baš zbog toga što smo želeli da se maksimalno uključi javnost, i da unesemo sve one dobre ideje, konstruktivne predloge i da sumiramo sve zamerke koje smo dobili na javnim slušanjima.

Dakle, kao što znate, osim tog momenta u kome vlada struka, postoji i određeni politički momenat, gde možemo da kažemo da smo bili spremni na to da Narodna skupština više ne bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, niti predsednike sudova.

Razgovarali smo i o sastavu Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, kao što i sada ima 11 članova, ali bi trebalo da ga čini šest sudija, koje biraju sudije. Dakle, sudije se same biraju između sebe za Visoki savet sudstva i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština Republike Srbije.

Naravno, to je jedini da kažemo, upliv Narodne skupštine prilikom izbora tih pet istaknutih pravnika, ali smo i za istaknute pravnike predvideli određene kriterijume, tako da, praktično Narodna skupština neće moći da bira bilo koga, da tako kažem, da bude član Visokog saveta sudstva, a naročito to neće biti predstavnici političkih partija ili političkih organizacija.

Shodno nekim promenama koje smo uneli, a koje se tiču sudija, tako smo imali i neke promene koje se tiču tužilaca, i otprilike smo se trudili da sve uskladimo sa onim odredbama Ustava koje važe sada, ali koje će važiti i posle ovih promena, jer jako nam je teško bilo da uklopimo sve ono što sada važi, ali će i nastaviti da važi posle primene ovih ustavnih amandmana, ako imamo na umu da ne menjamo kompletan Ustav, već menjamo samo jedan njegov deo, pa smo i u tom smislu morali da vodimo mnogo računa.

Što se tiče Ustavnog zakona, u izmenama Ustavnog zakona možda taj politički momenat preuzeo ulogu, zato što je tu trebalo odrediti rokove u kome će početi da važe ustavni amandmani, rokove za donošenje drugih zakona koji će biti doneti posle primene ustavnih amandmana i ovog Ustavnog zakona.

Ako uzmemo u obzir da se nalazimo u izbornoj godini ostavili smo da ti rokovi budu malo duži.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona…