Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i VSS, danas su pred nama predlozi odluka koji se odnose na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije i odluka koja se odnosi na izbor zamenika javnih tužilaca.
Oni će po Ustavu i zakonima obezbeđivati ostvarivanje prava građana Srbije na pravo i pravdu i imaće obavezu da štite sudstvo, kao jednu od grana vlasti koja je nezavisna, ali koja svakako mora biti u ravnoteži sa zakonodavnom i izvršnom vlašću.
Ako govorimo o efikasnosti sudstva, možemo da kažemo da postoji napredak u tom smislu, pa smo na primer u 2017. godini imali podatak da je prosečna dužina trajanja sudskog postupka u Srbiji bila 360 dana, što je veliki uspeh ako uporedimo sa nekim zemljama članicama EU. Na primer, u to vreme je u Italiji dužina trajanja sudskog postupka bila 700 dana.
U tom smislu treba pomenut i Strategiju razvoja pravosuđa za period od 2019. do 2024. godine, koja predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa.
Ako se setimo Strategije reforme pravosuđa za period od 2006. godine do 2011. godine, kada je uspostavljen određen normativni i institucionalni okvir, setićemo se i da je upravo ta strategija dobila najviše kritika zbog nepravilnosti, čije posledice i danas osećamo, a naravno to se tiče neustavnog i netransparentnog reizbora sudija 2009. godine, kao i uspostavljanja mreže sudova 2010. godine, koja se pokazala kao apsolutno neefikasna.
Takođe, bilo je tu još propusta, kao što je na primer nepostojanje kriterijuma za vrednovanje rada sudija i tužilaca.
Mnoga loša rešenja su ostala da ih ispravi Vlada koju je formirala SNS. Upravo, strategija iz 2013. godine morala je najpre da otkloni probleme da bismo mogli da razmišljamo o razvoju pravosuđa. Trebalo je vratiti sudije i tužioce koji su razrešeni 2009. godine, rešiti problem velikog broja starih predmeta, ali i uspostaviti novu mrežu sudova koji su bili preopterećeni.
Ako se vratimo na 2016. godinu, setićemo se da je još tada Evropska komisija konstatovala napredak u pravosuđu, naročito u donošenju određenih zakona, mada su ubrzo posle tog prezentovanja tog izveštaja usvojeni zakoni koji se tiču borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i kompletna slika je svakako bila još bolja o stanju pravosuđa u Srbiji.
Borba protiv korupcije jeste strateški prioritet Vlade Srbije i Ministarstva pravde, koje je utvrdilo skup mera, ali i plan donošenja zakona kako bi se delovalo sa jedne strane preventivno, sa druge strane represivno.
Na primer, septembra 2018. godine, podsetiću vas, ovde smo doneli Zakon o lobiranju koji se primenjuje od septembra prošle godine. Time smo ispunili relevantne evropske standarde u sprečavanju korupcije.
Dalje, septembra ove godine treba da počne primena zakona o sprečavanju korupcije kojim su proširena ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije i pooštrene odredbe koje se odnose na funkcionere.
Takođe, u dobroj meri smo zaokružili i represivni sistem donošenjem Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Osnovana su četiri regionalna centra sa odeljenjima pri tužilaštvima i policiji. Oni se bave isključivo koruptivnim krivičnim delima, a rezultat njihovog rada je više od 13.000 krivičnih prijava i više od 800 osuđujućih presuda.
Očigledno je istrajnost u nameri Vlade da iskoristi antikorupcijske mehanizme u punom kapacitetu u o borbi kada je kriminala i korupcije.
Danas možemo da kažemo da smo zadovoljni ostvarenim rezultatima u poslednjim godinama u cilju jačanja stručnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija i većom efikasnošću u radu.
Prethodni višegodišnji period obeležilo je, takođe, najveće infrastrukturno ulaganje. Izgrađene su zgrade sudova u Požarevcu, Pančevu, Raški, Užicu, onda Prekršajni sud u Beogradu je dobio svoju zgradu. Završena je rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, Kragujevac će takođe dobiti novu Palatu pravde.
Bolji uslovi za rad svakako će uticati i na povećanje efikasnosti sudova. Prema tome, strategija razvoja pravosuđa za period od 2019. godine do 2024. godine, kao konkretan plan razvoja, treba da ostvari strateške ciljeve koji unapređuju naš pravosudni sistem.
Nama je potrebno stabilno, moderno, efikasno i odgovorno pravosuđe. Što je najvažnije, moramo kod građana da vratimo poverenje u sudstvo, jer poverenje u sudstvo je upravo bilo poljuljano onda kada pravosuđe nije bilo ni efikasno, ni stabilno, jer je veliki uticaj na pravosuđe imala politika, odnosno aktuelna vlast te 2009. godine, kada je reforma pravosuđa dobila izgled obračunavanja sa političkim neistomišljenicima.
Čelnici u pravosuđu koji su argumentima i stavom sprečavali nelegitimnu reformu pravosuđa, takođe su bili smenjeni. Sve je bilo podređeno političkim uticajima i manipulacijama, a pravosuđe je trpelo posledice kršenja zakona i vršenja pritisaka.
Godine 2008. usvojeni su zakoni koji su bili direktno u suprotnosti sa Ustavom, ali su odgovarali političkoj partiji koja je tada bila na vlasti, naravno kao paravan za čistku u redovima sudija koje su politički neistomišljenici.
Sve je urađeno pod velom dobre namere za reformu pravosuđa, a u stvari sa ciljem da se sudska vlast stavi pod kontrolu tada vladajuće stranke, odnosno DS. Zbog toga je više od 700 sudija izbačeno sa posla, isterano na ulicu, bez ikakvog objašnjenja, bez izvinjenja što su im poljuljani i ugled, čast, dostojanstvo i stavljeni pod znak pitanja i rad i iskustvo.
Posledice te najgore reforme pravosuđa u Srbiji odrazile su se, naravno, i na budžet Republike Srbije, jer je ukidanje više od 700 odluka o nereizboru sudija njihov povratak odštete za povredu časti i ugleda, izgubljene zarade itd, koštalo Srbiju više od 30 miliona evra.
Sa druge strane, novoizabrane sudije bile su uglavnom članovi i simpatizeri DS, koji su bili zahvalni i lojalni naravno čelnicima stranke koji su ih postavili, pa prema tome i podložni njihovim uticajima prilikom donošenja odluka.
Vrlo često, umesto po pravu i pravci, sudilo se po partijskim instrukcijama. Takvu neujednačenu sudsku praksu mi i danas ispravljamo. Predmeti u kojima su oni nestručno, neprofesionalno i često naručeno presuđivali, izazvali su nove troškove za budžet Republike Srbije, a građani su ni krivi ni dužni snosili posledice.
Često smo pominjali primer iz Vlasotinca, kada su tadašnji predsednik opštine i predsednik opštinskog Odbora DS sastavili spisak podobnih kandidata za sudije i tužioce, čak ga i pečatirali sa jedne strane stranačkim, ali sa druge strane opštinskim pečatom, na koji način su učinili samo još jednu u nizu zloupotreba.
Danas je još uvek borimo sa takvim kadrovima, koji su ostali iz tog perioda, a nekako se ponašaju isto bahato i stranački opredeljeno kao i tada.
Najbolji primer za to je sudija Majić, koji krši sve etičke i profesionalne norme, zloupotrebljavajući sudijsku funkciju u dnevnopolitičke svrhe. Gotovo da se ne pojavi nijedna tema u Srbiji, a da on to ne iskoristi kao povod da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije ili SNS. Potreba da po svaku cenu bude i priča protiv Aleksandra Vučića i SNS se pokazala i u trenutku kada smo izglasali ovde u parlamentu važne izmene u Krivičnom zakoniku, koje su istorijski pomak u kažnjavanju doživotnim zatvorom ubica i silovatelja dece.
Čudi me da neko ko je bio protiv tzv. „Tijaninog zakona“, ko je učestvovao u oslobađanju „gnjilanske grupe“, neko ko je oslobodio silovatelja maloletnice sa obrazloženjem da je kod Roma to normalno i prihvatljivo ponašanje, čudi me da je takav čovek dobio nagradu koja glasi – Doprinos godine Evropi. Ali, ako imamo u vidu da je uz njega istovremeno nagradu dobila i rektorka, onda je jasno da je dnevna politika tu umešala prste i uticala na izbor laureata.
Kada govorimo pravosuđu i korupciji, taj odnos se može posmatrati kroz značajnu ulogu pravosuđa u suzbijanju korupcije, ali i kroz pojavu korupcije u samom pravosuđu. To je jedan od najopasnijih vidova korupcije koji se ogleda i u donošenju odluka pod pritiskom i rezultira donošenjem nezakonitih odluka.
Nažalost, još uvek ima onih koji su zloupotrebljavali pravosudnu ili tužilačku funkciju ili koji zbog biranja partijski podobnog kadra nisu u stanju da uspešno obavljaju svoje sudijske ili tužilačke funkcije. Osim što se narušavaju kodeksi sudijske etike, njihove nezakonite odluke urušavaju i pravosuđe, pa samim tim i našu državu.
Pravosuđe je važan borac protiv korupcije, koji uspostavlja i garantuje pravni poredak u državi. Sudovi moraju biti nepristrasni, nezavisni i efikasni i samo će tako imati autoritet koji će kod građana probuditi poverenje u sudstvo.
Meni je žao što danas ne raspravljamo o kandidatima za predsednike sudova, ali sa druge strane, možda je i bolje, jer ko zna šta bismo sve čuli o tim kandidatima, s obzirom na to kakve zamerke smo imali prilike da čujemo na Odboru za pravosuđe.
Jasno vam je da ću reći da bi bilo dobro da se pažljivije sprovode konkursi kada su kandidati za predsednike sudova u pitanju, jer pored stručnosti i ostalih uslova, jako je važna dostojnost za obavljanje te funkcije.
Takođe, postavlja se pitanje šta je sa poštovanjem pravila o apolitičnosti koje važi za sudije i tužioce, a Visoki savet sudstva nam je predložio jednog člana jednog odbora DS. Da ne govorim o osnovanim sumnjama da su neki kandidati povezani sa krivičnim delima koja podrazumevaju zloupotrebe njihovih funkcija.
Očigledno je da su napravljeni propusti, namerno ili ne namerno ja u to ne želim da ulazim, ali budite sigurni da narodni poslanici rade svoj posao i prate kakvi su predloženi kandidati. O tim kandidatima će se diskutovati kada dođe na dnevni red i odluka o izboru 74 predsednika suda.
Zbog toga se i desio peh da na sednici Odbora za pravosuđe, kada je odbijen kompletan predlog Visokog saveta sudstva, upravo peh Visokog saveta sudstva za izbor predsednika 74 suda.
Ne smemo da dozvolimo da se više provlače kandidati koji ne ispunjavaju uslove, koji ne zaslužuju ili nisu dostojni vršenja sudijske funkcije.
S druge strane, kako možemo da posmatramo to vraćanje kompletnog predloga? Vraćanje kompletnog predloga je sve kandidate dovelo u vrlo nezgodan položaj u smislu preispitivanja njihove stručnosti i drugih osobina, a ja verujem da taj predlog sadrži i neke dobre kandidate.
Ovakvom odlukom Odbor za pravosuđe pokazao je da želi da sačuva i integritet Visokog saveta sudstva, osim toga što smo svi dužni da čuvamo integritet Narodne skupštine, jer bi se na sednici desio određeni broj osporavanja, što bi stvorilo lošu sliku o čitavom postupku izbora predsednika sudova. Ponavljam, radi se o izboru predsednika sudova.
Naše pravosuđe zaslužuje kvalitetne kandidate, stručne kandidate i bez straha da će u bilo kom trenutku biti pod uticajem bilo koje političke partije. Hvala.