| 02.11.2025. | Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, uvaženi gosti, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građanke Republike Srbije.
31/2 JD/JG
U vremenu velikih globalnih izazova, ratova, ekonomskih pritisaka i dubokih političkih podela Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu potvrđuje jednu važnu činjenicu. Potvrđuje da je Srbija ostala stabilna, mirna i funkcionalna država upravo zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije što je u ovim turbulentnim vremenima najveći uspeh.
Lako je vikati, pretiti i davati zapaljive izjave, ali teško je biti odgovoran i voditi računa o interesima građana Republike Srbije.
Srbija danas ne učestvuje ni u kakvim sukobima, ne podiže tenzije, već razgovara i čuva stabilnost. Dok su mnoge zemlje ulazile u sukobe i krize Srbija je vodila politiku mira i dijaloga.
To nije laka politika, ali je ispravna. To je politika koja čuva živote, radna mesta, ekonomiju, budućnost naše dece.
Evropska komisija u ovom izveštaju prepoznaje Srbiju kao faktor stabilnosti u regionu, zemlju koja insistira na razgovoru i odgovornosti. Posebno želim da se osvrnem na pokušaje pojedinih da ovaj izveštaj predstave kao neuspeh, ali hajde da budemo pošteni da govorimo o činjenicama.
Činjenica svakako jeste da niko ne može da ospori ni u jednom od 33 pregovaračka poglavlja nije zabeleženo nazadovanje Srbije.
Činjenica i da Evropska komisija već petu godinu za redom ponavlja da Srbija ispunjava sve uslove za otvaranje klastera 3 i predlaže državama članicama Evropske unije da u pregovaračkom procesu sa Srbijom i otvore klaster 3.
Ono što takođe možemo da konstatujemo jeste da kod blokaderske opozicije je mnogo veća mržnja prema Aleksandru Vučiću nego što je ljubav prema Srbiji, pa zato gde god da odu u bilo koji centar moći mole i žale se na svoju zemlju i rade sve protivno interesima Republike Srbije.
Uprkos svemu, kada se sagleda ukupna pripremljenost država kandidata za članstvo u Evropsku uniju, Srbija je i dalje među vodećima na toj listi.
To govori u kontinuitetu reformi i ozbiljnom pristupu evropskom putu. Nismo stali, nismo odustali. Idemo napred ali idemo i ozbiljno i odgovorno. Istovremeno Srbija vodi nezavisnu politiku i suverenu politiku. Mi ne donosimo odluke po tuđim diktatima, već isključivo u interesima građana Republike Srbije.
Da smo priznali takozvano nezavisno Kosovo ili uveli sankcije Ruskoj Federaciji, sve bi bilo mnogo lakše, ali mi državnim interesima ne trgujemo. Zato neki pokušavaju da sruše Vučićevu politiku stabilnosti i dovedu poslušnike koji bi radili po tuđim direktivama.
Mi nastavljamo da sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom. Poštujemo međunarodno pravo i čuvamo nacionalne interese, dok odluke donosimo samostalno.
Ta nezavisnost često smeta onima koji bi želeli slabu i poraženu Srbiju, ali upravo je to razlog zašto građani veruju aktuelnom rukovodstvu i zašto predsednik Aleksandar Vučić ima toliko poverenja u narodu.
Izveštaj takođe prepoznaje ekonomske rezultate, stabilne javne finansije i investicije, infrastrukturne projekte i jačanje privrede. To nisu suvoparne statistike. To su nove fabrike, putevim, pruge, to su veće plate i penzije.
Ne mogu, a da ne pomenem i pokušaje destabilizacije kojima je Srbija bila izložena u prethodnom periodu. Za ono što se danas s pravom naziva pokušajem obojene revolucije, pokušaj da se volja naroda zaobiđe pritiscima na ulici, pokušajima destabilizacije ali na sreću građana Srbije, ti pokušaji su propali. Građani su pokazali političku zrelost, pokazali su i jasno poručili da se vlast bira na izborima, a ne nasiljem i haosom.
31/3 JD/JG
Država je ostala smirena, institucije funkcionišu, mir je sačuvan. To je još jedna potvrda da je politika stabilnosti, odgovornosti i dijaloga pobedila politiku podele i mržnje.
Poslata je jasna poruka. Srbija želi rad, red i razvoj. Srbija ne želi nasilje, ne želi sukobe.
Na kraju, želim da samo potvrdim da ćemo nastaviti da podržavamo reforme, da ćemo nastaviti Evropski put Srbije, ali da ćemo nastaviti da čuvamo našu nezavisnost, naše dostojanstvo i da sami odlučujemo o svojoj budućnosti nacionalnim interesima.
Srbija ide napred najtežim ali ispravnim putem. Srbija čuva mir, Srbija vodi politiku u interesu svojih građana i zato pružam punu podršku politici predsednika Aleksandra Vučića i živela Srbija. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Skupštine.
Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas razgovaramo o jednom od najvažnijih zakona za funkcionisanje naše demokratije, o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i nakon 11 izmena i usaglašavanja od strane kolege Uglješe Mrdića i nakon sprovedenih devet javnih slušanja u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, došli smo do ovog predloga zakona koji danas imamo na dnevnom redu.
Ovo nije tehničko pitanje, već pitanje poverenja građana u izborni proces i institucije sopstvene države.
Želim da podsetim građane i kolege šta je bilo pre nego što je ova vlast preuzela odgovornost. Do 2012. godine svaka opština u Srbiji vodila je svoj zasebni birački spisak. Nije postojala centralna kontrola, podaci su se čuvali na papiru a isti čovek je mogao da bude upisan u više opština. To je bio sistem koji je ostavljao prostor za greške, za zloupotrebe i za nepoverenje građana u izborni proces.
Od kada je SNS sa svojim koalicionim partnerima preuzela upravljanje državom, stvari su se temeljno promenile. Uspostavljen je jedinstveni birački spisak, centralna, digitalna, državna baza podataka. Od tada svaka promena prebivališta, boravišta ili podataka u matičnoj knjizi automatski se ažurira u roku od 24 sata. Nema više duplih upisa, nema više manipulacija i nema više tzv. papirića. To je dokaz da država radi svoj posao, da sistem funkcioniše i da su izbori u Srbiji uređeni, transparentni i fer.
Posebno sam ponosna na to što smo uz ogromne napore, uz podršku Vlade Republike Srbije, Kancelariju za IT i eUpravu digitalizovali celokupan proces. Građanin danas može putem ePortala odnosno portala eUprave da proveri svoj upis u birački spisak, da podnese zahtev za izmenu podataka i da u roku od 24 sata dobije rešenje u svoje eSanduče. Znači, bez šaltera, bez redova i bez papira. To je najbolji dokaz da Srbija više nije zemlja birokratije, već moderna, digitalna država, koja je u službi svim građanima.
Takođe, podsetiću da prvi izveštaj ODIHR-a o izborima u Srbiji datira iz 1997. godine i dve do 2012. godine ni jedna vlast nije primenila ni jednu preporuku. Mi smo to prvi uradili, i to ne zato što nam je neko naredio, već zato što poštujemo standarde i želimo da građani Srbije imaju poverenje u izborni proces u svojoj zemlji.
Danas se broj birača po lokalnim samoupravama objavljuje mesečno, mogući je javni uvid u podatke uz zaštitu ličnih informacija a od 2021. godine celokupan spisak je dostupan na internet stranici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dakle, tu je potpuna transparentnost.
Od 2012. godine do danas sprovedeno je preko 2.600 inspekcijskih nadzora, više od 1.100 službenika je prošlo obuke i broj nepravilnosti je sveden na minimum. Broj birača se prirodno menja, u skladu sa demografskim kretanjima. U Beogradu, na primer, broj birača je praktično isti već 10 godina, što jasno pokazuje da ne postoji prostor za zloupotrebu o kojem neki govore.
Ovim izmenama idemo korak dalje. Formiramo komisiju za uvid, analizu i reviziju jedinstvenog biračkog spiska. To će biti stručno a ne političko telo, koje će činiti 10 članova, pet na predlog vlasti, tri na predlog opozicije i dva člana koja predlažu predstavnici civilnog društva, organizacije CRTA i CESID i odlučivaće se dvotrećinskom većinom. Takvu inkluzivnost, transparentnost i zajedničku kontrolu nije ponudio niko pre nas. To je jasan dokaz da ova vlast nema šta da krije.
Zato s pravom pitamo, ako je birački spisak godinama bio glavni izgovor za izborne neuspehe, zašto sada neki ne podržavaju zakon koji im nudi potpunu kontrolu i uvid u sve podatke? Odgovor je jasan, zato što više neće imati alibi. Kada sve postane transparentno, ostaje samo jedno pitanje - šta nudite građanima, šta je vaš program i koja je vaša vizija za Srbiju? Dok neki traže alibije, mi gradimo institucije, dok neki govore o problemima, mi ih rešavamo, dok neki traže izgovore, mi nudimo digitalnu, modernu i sigurnu državu.
Poštovane kolege, usvajanjem ovog zakona mi pokazujemo da Srbija nastavlja putem reda, stabilnosti i poverenja. Ovaj zakon koji jača institucije, unapređuje demokratiju, potvrđuje da su naši izbori fer i transparentni. Svaki građanin mora da bude siguran da njegov glas vredi i da se poštuje. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Uvaženi predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Republike Srbije, sa jednim bih se svakako složila, jedino sa tim da smo mi ovde zbog građana i zato ću se osvrnuti na ono sve dobro što radimo za građane i na ovoj sednici.
Danas pred nama nije samo još jedan zakon, pred nama je presudan korak ka pravnoj sigurnosti, uređenom prostoru i prosperitetnoj Srbiji. Pred nama je rešenje dugogodišnjeg problema građana. Govorim o zakonu koji rešava problem star čak tri decenije, problem neevidentiranih i ne upisanih objekata kojih prema podacima u Srbiji ima negde oko 4,8 miliona. To nisu samo bespravno podignuti objekti, to su kuće u kojima ljudi žive, to su objekti u kojima je uložena ušteđevina, znoj i nada, a koji zapravo ne postoje, nisu upisani u katastar, ne mogu se koristiti za kredit, ne mogu se zaveštati, ne mogu se prodati. Sada, za rad dobrobiti građana mi ovo menjamo. Ovaj zakon uvodi formalizaciju, a ne novu legalizaciju.
Šta to znači? To znači evidentiranje svih objekata, upisa prava svojine na faktičke vlasnike, odnosno na one ljude koji u objektima stvarno žive, koji su ih izgradili, nasledili, kupili i to kroz jednostavnu elektronsku prijavu, ali uz podršku za starije i za nedovoljno pismene ljude, tehnički pismene ljude. Svaka opština biće obavezna s tim da pomogne građanima, da ispred njih unese podatke i pošalje elektronsku prijavu. Od 2000. godine do danas legalizovano je svega 320 hiljada objekata, sada uz novu tehnologiju, orto-foto snimke, dronove, ukrštanje tih podataka država konačno ima kapacitet da tačno zna šta postoji na terenu i da donese pravdu. Verujem da će ovaj zakon u narednim mesecima omogućiti upis čak 300, 400 ili 500 hiljada objekata.
Zašto je ovaj zakon pravedan? Zato što nije pisan za tajkune i bogataše koji na Dedinju kače šper ploče i simuliraju gradnju, nije pisan za zloupotrebe, jer država vidi sada sve i krov i temelj i legalno i ilegalno. Nije pisan ni za one koji grade na tuđe jer takvi neće ući u proceduru. Pisan je za obične ljude, za domaćine na selima, pisan je za porodice u predgrađu, ljudi koji su dobroj veri izgradili svoj dom, ali im država do sada nije pružila alatku da to i upišu.
Ljudi danas najčešće pričaju o ovom zakonu i postavljaju pitanja kao što su – da li će moj objekat ući u sistem? Da li će procedura biti komplikovana? Hoću li morati da izdvojim hiljade evra za to? Odgovori su, da ući će, neće biti komplikovano i neće biti skupo, za najugroženije, za poljoprivrednike, za porodice za više dece, za borce, za primaoce socijalne pomoći taj iznos će biti samo 100 evra.
Uporedo sa ovim zakonom ukida se Zakon o ozakonjenju, tako da svako ko ne prijavi sada objekat sutra više neće moći. Nove bespravne gradnje više neće biti i ovo je šansa da se sve uredi i da svaka kuća dobije papir, broj i vrednost.
Slične modele primenili su i Grčka, Španija, Turska, Italija, države sa sličnim problemima. Srbija sada pokazuje zrelost za jedan višedecenijski problem pretvori u sistem red i pravnu sigurnost.
Kome ovo donosi dobro? Građanima sigurnost, imovinu, hipoteku, nasleđe. Privredi ulaganje, vrednost, pravni promet i svakako državi porez, planska izgradnja i evidencija.
U Srbiji svako ima pravo da bude svoj na svome. Dame i gospodo, ovaj zakon nije samo tehnička stvar. Ovo je i poruka da Srbija nije poklekla, da nije pala pod pritiscima, pod pretnjama i po scenarijima obojene revolucije. Srbija nije zemlja u kojoj se sve ruši. Srbija je zemlja u kojoj se gradi.
To najbolje vidimo i kroz program „Srbija 2027 – Skok u budućnost“ u okviru kojeg imamo čak 323 projekata koji se rade. Srbija će biti domaćin najmanje 122 zemlje u okviru specijalizovane „EXPO 2027“ izložbe.
I dok neki pokušavaju da je zaustave, mi nastavljamo da radimo sve više i dalje. Dok bi neki hteli haos, mi uređujemo sistem.
Uz ovakve zakone, kao i uz mere za subvencionisanje stanova za mlade, hiljadu mladih porodica dobijaju šansu da ostanu ovde, da ovde zasnivaju porodicu i žive normalno u Srbiji.
Ovo je, zapravo borba za normalan život. Zato ću ove zakone i podržati, jer verujem u Srbiju koja ne pristaje na slabost i u Srbiju koja ima hrabrosti da kaže – jedan zakon red za sve.
Hvala.
(Pirot, 05.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130720.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik Skupštine Gradske Opštine | Grad Pirot | Grad | Po sednici | 4400.00 | RSD | 20.08.2020 - |