Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su današnji predlozi zakona svakako od velikog značaja za privredu naše zemlje i svakako će benefite i koristi od zakona o kojima danas raspravljamo imati koristi građani Srbije.

Kada govorimo o tome, ja želim da iskoristim priliku da se složim sa jednim od kolega narodnih poslanika koji je rekao da možda nekada toliko opušten i sada i naviknuti na nove investicije, otvaranja novih fabrika, nekako i zaboravimo da se podsetimo koliko smo fabrika otvorili i koliko je to novih radnih mesta. Zaista, kada pogledate iza sebe skoro da na nedeljnom nivou imamo otvaranje neke fabrike i da ta fabrika predstavlja neka nova radna mesta.

Prema podacima do kojih sam ja došao, a sigurno uveren sam da je brojka i veća do sada je predsednik Aleksandar Vučić otvorio više od 300 fabrika, i u tim fabrikama je novih radnih mesta otvoreno više od 300.000. Dakle, 300.000 ljudi je našlo svoje radno mesto.

Ovo vam samo govorim kao komparaciju sa ljudima koji danas pretenduju da se vrate na vlast i predstavljaju bivši režim Demokratske stranke u čije vreme su se fabrike zatvarale i kada je više od 500.00 ljudi ostalo na ulici, dakle, ostalo bez posla.

Kada govorimo o privredi, ne možemo, a da ne spomenemo i plate koje su u periodu do 2012. godine bile 330 evra, tačnije 2014. godine kada je SNS preuzimala vlast, dok je današnja prosečna plata negde iznad 610 evra, sa tendencijom da će nastaviti da raste.

Ono što je jako bitno i želim to posebno da naglasim jeste činjenica da ljudi koji su danas u ekstremnoj manjini, ali su i ekstremno agresivni, a predvodi ih Dragan Đilas, stalno pokušavaju da se operu i da kažu da nisu mogli da odlučuju ništa u tom periodu vlasti DS, što nije istina.

Bez želje da ulazim u nekakve veće detalje i nabrajanje nekih drugih detalja, samo ću izneti jedan primer, da u vreme dok je Dragan Đilas imao direktnu odgovornost za grad Beograd, dakle dok je bio gradonačelnik, grad Beograd je upropašćen. Ostavio je iza sebe milijardu i 200 miliona evra duga, ali ono što posebno oslikava nesposobnost, kao i bežanje stranih investicija od našeg glavnog grada, jeste i činjenica da je 2012. godine u Beogradu bilo 559.000 zaposlenih, dok 2021. godine, zvanični podatak pokazuje da je to 738.000 ljudi.

Samo iz ovoga možete videti koliko je Beograd danas atraktivnije, poželjnije i bolje mesto za investicije, ali i koliko je naša zemlja uznapredovala. Ako na sve to dodate i podatak da je nezaposlenost u vreme DS bila preko 25%, dok je danas negde oko 9%, svima je jasno koliko odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića se u ovim podacima ogleda i koliko smo za svega nekih sedam ili osam godina uznapredovali kao zemlja i kao društvo.

Međutim, ono što se dešava poslednjih nekoliko nedelja, pokušavaju ljudi željni povratka na vlast da iskoriste u svoju ličnu korist, ali i da od toga ponovo napune svoje džepove.

Moje kolege su u prethodnim izlaganjima govorili o protestima, govorili su i o blokadama puteva, auto-puteva, mostova i drugih saobraćajnica, ali kako želim da još jednom skrenem pažnju na suštinu svih tih protesta, izdvojiću jedan primer koji evo sada već ima 10 godina, uskoro će i 11.

Godine 2011. u aprilu mesecu SNS je ispred Doma Narodne skupštine održala protest sa samo jednim zahtevom, a to su prevremeni izbori. Na tom skupu je bilo više od 110.000 ljudi, nije izazvan ni jedan jednini incident. Skup je bio prijavljen mnogo ranije, a verovali ili ne, ja to jako dobro pamtim, tada su na nas izvođena, kako bi narod rekao, i borna kola. Prećeno je, jasno do znanja nam je stavljeno kuda smemo da prođemo. Tada nije bilo dozvoljeno do RTS-a da se prođe, pa su naknadno, zbog velikog broja ljudi koji je bio zainteresova na ode ispred RTS-a, nam to dozvolili. Bio je samo jedan jednini zahtev, a to su prevremeni izbori.

Tada su nas ljudi iz DS uveravali da je to kršenje demokratije, pazite sad, i da niko nema pravo na taj način da protestuje. Danas ti ljudi koji su se opet ujedinili u neku DS rade sve suprotno svojim rečima tada i na najgori mogući način ugrožavaju prava svih ostalih ljudi koji ne misle kao oni ili su možda samo apolitični.

U subotu će, najverovatnije, ponoviti te blokade i tada ćete videti koliko će u svojim zahtevima opet, a i u načinu političkog delovanja, biti ekstremni i biti agresivni.

Da ja ovo sve ne govorim sve slučajno, govori i činjenica da sam prethodnih nedelja ukazivao na potrebu te manjine da ekstremnim delovanjem i ekstremnom retorikom izazovu nekakve incidente i da zbog prolivene krvi izazovu veće nezadovoljstvo ljudi i za to optuže nas kao SNS, a direktno predsednika Aleksandra Vučića, što već i čine nekoliko dana unazad u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde jasno govore da za svaki incident ubuduće će biti odgovoran Aleksandar Vučić, što je van pameti i nešto prosto neverovatno što smo u prilici da čujemo iz dana u dan.

Moje kolege su danas govorile i o slučaju ove pojave i individue Srđana Milivojevića, gde se jasno može čuti i pročitati poruku koju on šalje Aleksandru Vučiću, Andreju Vučiću, Danilu Vučiću ili Vukanu Vučiću. To je nešto što je sada već postala praksa u njihovim redovima, a to je da kada god se nekako stiša situacija u odgovorima ili u njihovoj retorici se pojavi neko ko će tu retoriku zaoštriti.

Evo, primetili ste, sada su sve svoje karte bacili na proteste, ali već sedam dana niko nije uputio pretnju porodici Aleksandra Vučića i na taj način se opet ponovila praksa da ako i prođe sedam dana bez pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću, neko to mora da uradi iz njihovih redova.

Ono što je posebno monstruozno, o tome je govorio i moj kolega Vlada Marinković, navodeći primer da su Andrej i Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi. Poštovani kolega Marinkoviću, ova pojava se ispravila u nekoliko tvitova kasnije, kada je rekla da je pogrešio i da se ipak ne radi o Gadafiju, već se radi o Sadamu Huseinu, ali suština je ista, pošto svi znamo kako je završio i Sadam Husein.

Tu nije kraj. U jednom od tvitova kasnije je rekao da, eto, neće pomoći ni helikopter porodici Vučić, jer je Čaušesku pokušao da pobegne helikopterom, pa znate i sami kako je i on završio.

Navodeći tri ova primera, jasno je svima da je poruka koju nam šalje jedan od lidera nove DS, a prvi saradnik Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Marinike Tepić, sa kojom ću završiti svoje izlaganje, nema ništa drugo da ponudi građanima Srbije, već samo smrt Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Sada se ja pitam – da li će konačno neko odreagovati na ove pretnje i otvoreni poziv na ubistvo ne predsednika, već čoveka Aleksandra Vučića? Da li će neko konačno odreagovati na pretnje ne sinu predsednika Republike Srbije i ne bratu predsednika Republike Srbije, već samo na ljudima koji su, eto, deo porodice Aleksandra Vučića?

Žalosno je što se, evo, do danas niko nije oglasio ovim putem. Imamo mi razne borce za ljudska prava. Imamo ljude koji su na određenim državnim funkcijama, koji bi mogli da se pozabave ovim pitanjem ili makar da daju neko mišljenje, ali oni i danas ćute.

Ja se sada pitam da li porodica Vučić i da li, pre svega, Aleksandar Vučić ima jednaka ljudska prava kao i svi drugi građani Srbije? Složićete se da nema.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da podizanje tenzije u društvu diktiraju baš oni koji imaju najmanju podršku u Srbiji i koga građani definitivno ne žele da vide opet na vlasti. Ovo vam govorim iz prostog razloga što već danima slušam jednu istu mantru na koju, nažalost, niko nije reagovao, a to je priča Marinike Tepić, koja je ponovljena od pre nekoliko sati, a tiče se slučaja u Šapcu.

Naime, kada je isprebijan onaj čovek koji je vozio bager i kada su od čoveka koji ga je pretukao napravili heroja pod nadimkom Crni, on je bio uhapšen i sećate se da su tada ucenjivali, najavljivali incidente i nemire ukoliko taj čovek ne bude bio pušten sa slobode. Prilikom njegovog puštanja sa slobode, obratio se njegov advokat i pričao o tome šta se dešavalo i izgovorio sledeće, da su ljudi koji su bili na suprotnoj strani i koji su bili oko bagera koristili gumene čekiće.

Dok je to pričao, iza njega je stajala glavom i bradom Marinika Tepić. I to je ona čula, znala u tom trenutku i ta informacija o nekakvim gumenim čekićima se prvi put tad tu pojavila.

Zašto vam ovo govorim? Marinika Tepić već nekoliko dana unazad optužuje i pita kako to Aleksandar Vučić zna da su ti čekići bili gumeni, kad niko nikad nigde to nije rekao, a ova slika i snimak koji lako možete naći i u vestima televizija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa je demantuje i ponovo potvrđuje da se ta žena jedino služi neistinama.

I danas, eto, koliko već, dve nedelje nakon tog incidenta, ona ponavlja to i lažno optužuje predsednika Aleksandra Vučića da je on delio te gumene čekiće i da on odatle zna da su oni bili gumeni. I niko ne reaguje na ova izlaganja i niko ne reaguje na ove laži i neistine.

Sada se pitam koliko daleko ta žena može da ode u svojim neistinama i lažima i koliko još su spremni da ovakvih laži izgovore ne bi li predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu opet lažno optužili i na taj način pokušali da izazovu nekakav gnev građana?

Za sam kraj svog izlaganja, poštovana ministarka, ali isto tako, i samoj Vladi Srbije želim da podrže sve ono zašta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno kao jedan veliki tim od naše zemlje i naše Srbije stvaramo ono mesto baš kako svi želimo, a to je još lepša, još uspešnija i još naprednija Srbija.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je danas zaista jedan istorijski dan što se tiče demokratije i parlamentarizma u našoj zemlji, jer današnjom diskusijom i pričom gde ćemo sastav RIK proširiti za čak šest mesta i što će ta mesta zauzeti ljudi, dakle šest članova i šest zamenika članova RIK i da će ta mesta biti popunjena ljudima koji nisu predstavnici stranaka koji sede u republičkom parlamentu, pokazuje jasno koliko je i vlast spremna, ali i koliko je danas u Srbiji nivo demokratije na najvećem mogućem nivou.

Ovako nešto nigde niste mogli da nađete ni u Evropi, ni u svetu, a posebno ovako nešto nije bilo moguće zamisliti u Srbiji u periodu do 2012. ili 2013. godine.

Da bi građani Srbije znali, do sada je pravilo bilo da postoji 17 članova RIK-a, da oni imaju svojih 17 zamenika, ali da se oni popunjavaju iz reda parlamentarnih stranaka.

Ovde je novina i nešto što je do sada, ponavljam, bilo nezamislivo, da stranke koje su bojkotovale izbore ili stranke koje uopšte nisu uspele da pređu cenzus, imaju svoje predstavnike u RIK-u.

Ovo je sve rezultat dijaloga koji je vođen između vlasti i opozicije i podsetiću građane da je dijalog u ovom periodu vođen na dva fronta.

Sa međustranačkim dijalogom se počelo na Fakultetu političkih nauka, gde su pojedine opozicione stranke to shvatile vrlo ozbiljno i bile vrlo konstruktivne, dok su pojedine opozicione stranke videle to samo kao nekakvu binu na kojoj će izvoditi svoje jeftine političke performanse.

Kada govorimo o tim jeftinim političkim performansima, naravno da tu mislimo na deo opozicije koji predstavlja bivši režim Demokratske stranke, a koji se od pre neki dan opet ujedinio i naravno da ih predvodi Dragan Đilas zajedno sa Vukom Jeremićem, ali da krenemo redom.

U okviru ovoga dva dijaloga, odnosno dijaloga na dva fronta, sa i bez prisustva evroparlamentaraca, moram istaći isto tako da su ljudi koji su se bavili ozbiljno svojim poslom iznosili vrlo konkretne i zahteve i predloge, ideje i da je gro tih ideja dolazio od strane onih stranaka koje nisu želele prisustvo evroparlamentaraca.

U prilog tome najbolje govori činjenica da je tu bilo desetina ispisanih strana sa raznoraznim predlozima i idejama kako bi se unapredio izborni proces u našoj zemlji, dok su one stranke koje su insistirale da se u proces dijaloga uključe evroparlamentarci su one stranke koje su bile najmanje zainteresovane i koje su svoje zahteve svele na želje, čestitke i pozdrave, kako bi to narod rekao.

Da ja govorim istinu govori i podatak da su zahtevi Đilasa, Vuka Jeremića, Pavla Grbovića, Zorana Lutovca i ostalih koji su se danas ponovo ujedinili u nekakav režim Demokratske stranke, ali sada abdejtovan na 2021. godinu, govori i činjenica da su njihovi zahtevi stali na jedva tri strane.

Ono što je jako bitno istaći ovde jeste da su oni svoje zahteve sveli na dve konkretne tačke koje su kasnije razvijane i ja ću zbog građana Srbije proći kroz njihove zahteve, a nakon toga pročitati građanima Srbije koliko je ispunjeno svega onoga što su čak i oni tražili, pa da ne postoji ni jedan jedini razlog da oni nečim budu nezadovoljni.

Naime, prvi od njihovih zahteva jeste i bilo da se formira koordinaciono telo za javno informisanje, skraćeno bi ga oni zavali KTI i da to koordinaciono telo dobije sledeća zaduženja. Pre svega, da oni nadziru šta se dešava u medijima i da u sklopu svojih pet zahteva, koliko imaju, svih pet su usko povezani sa medijima.

Šta je ovde bitno naglasiti? Dakle, nije njima stalo do unapređenja procesa izbora, niti do povećano nivoa demokratije zato što je nivo demokratije u našoj zemlji na najvećem mogućem nivou danas. Oni su se bazirali na ono što je njima interesantno, a to je rukovođenje, upravljanje medijima, državnim medijima, baš onako kako su radili do 2012. godine, kada su napravili poslovne imperije, pre svega Dragan Đilas, sarađujući sa svojim privatnim firmama, uzimajući novac od građana Srbije, tako što je sarađivao sa državnim medijima, što je nezapamćeni primer u svetu.

Članovi tok KTI su predstavnici političkih subjekata koji su u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom evropskog parlamenta definisali ovaj sporazum. Dakle, ovde i u učešću tog KTI učestvuju samo njih šest, što jasno diskriminiše sve one opozicione stranke koje nisu želele da učestvuju u dijalogu sa evroparlamentarcima, što na taj način isključuje ogroman deo stranaka i organizacija koje nisu želele da se povinuju naredbama i direktivama Dragana Đilasa.

Pored tih stranaka, interesantno je što su zahtevali da u tom telu, KTI, učestuje i isti broj predstavnika vlasti, ali i po jedan predstavnik novinarskih udruženja UNS-a, NUNS-a itd.

Šta je ovde interesantno istaći? Interesantno je istaći da je jedno od ovih udruženja direktno finansirao Dragan Đilas tako što im je sa svojom firmom poklonio i pozajmio šest miliona dinara. Dakle, NUNS-u je direktno Dragan Đilas pozajmio šest miliona dinara, pa se postavlja pitanje kakvo je to nezavisno udruženje koje zavisi od jednog političara, od jedne političke partije i od jedne političke firme? Naravno, radi se o „Multikom grupi“.

Ono što je dalje interesantno, da bi oni odluke donosili prostom većinom, definisali bi i svoj poslovnik, ali da u tim željama oni moraju da budu ispoštovani po svakoj tački.

Ono što je jako bitno, izrazili su čak i formulu kako se direktno upravlja javnim medijskim servisom na način koji je predviđen ovim njihovim pravilnikom, a on glasi da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo njih šest, mogu samostalno gostovati u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS-a i RTV-a u trajanju od 30 minuta u udarnim terminima od 18.30 do 19.00 časova. Dakle, samo Đilas, samo Jeremić, samo Lutovac, Veselinović i svi oni zajedno. Dakle, samo oni da pričaju šta im padne na pamet i obično iznoseći neistine i laži.

Takođe, da tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, dakle, opet samo oni, učestvuju u debatnim emisijama u trajanju od 90 minuta. Kao što vidite, i u ovoj drugoj tački jedino se zanimaju za medije.

Ono što je posebno interesantno je sledeći njihov zahtev, da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama „Beta“, „FoNet“, „Istinomer“, KRIK, CINS, BIRN, „Vreme“ da dva puta nedeljno, u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS-a i RTV-a u udarnim terminima.

Ono što je ovde jako bitno naglasiti, zbog građana Srbije, nijedan od ovih medija koji je ovde naveden nikada do sada nije postavio ni jedno jedino pitanje Draganu Đilasu kako i zašto su ti ljudi došli do tog enormnog bogatstva i kako je Dragan Đilas od 70 hiljada evra došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama, kao što nisu našli ni za shodno da njega kao čoveka koji pretenduje na najviše državne funkcije, upitaju kako je i zašto njegova firma zaradila ekstra profit, trgujući sekundama sa državnim televizijama.

Ono što je posebno bitno jeste da su ovde istakli da se zabranjuje državnim funkcionerima da učestvuju u predizbornim aktivnostima, kao i da svi radovi koji se budu dešavali u tom periodu, otvaranje fabrika, novih puteva, bude zamrznuto do 10 dana pred izbore.

Ovo nije njihov jedini predlog i ovo želim da podelim sa građanima Srbije, da biste čuli koliko im je izađeno u susret, čak u svakom njihovom zahtevu.

Pored ovog radnog tela, oni žele da se formira i određeno telo koje se naziva koordinaciono telo za sprovođenje izbora, KTSI, koje će činiti, naravno, Đilasove stranke, Đilasov blok koji se ujedinio opet oko režima Demokratske stranke, oživljavanja Demokratske stranke danas nakon 13 godina i oni su ovim Poslovnikom definisali ko sve može da bude u tom delu, ali su isto tako i naglasili ko ne može da bude.

Dakle, oni ljudi koji su lagali, obmanjivali javnost Srbije iz dana u dan, pa, evo tako i danas, oni imaju težinu i oni mogu da odlučuju, ali ovde mogu pridruženi članovi da budu predstavnici RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, ali bez prava glasa.

Dakle, ovde vidite da oni koji se danas navodno bore za nekakvu demokratiju, iako je demokratija danas na najvišem mogućem nivou, ovde uskraćuju pravo glasa i da se bilo ko drugi zašta oglasi i pita sem njih.

Takođe, oni su izneli ovde i pet zahteva, dakle, da se podnesu krivične prijave protiv lica koja zloupotrebljavaju biračke spiskove i na taj način ugrožavaju integritet izbornog procesa.

U tački 11. i 17. Sporazuma koji je potpisan u Narodnoj skupštini, koji se odvijao u okviru dijaloga sa strankama koje ne žele prisustvo evroparlamentaraca, definisano je baš ovo o čemu oni danas pričaju i što govore da nije ispunjeno.

U tački 2. tražili su da se spreči prekrajanje izborne volje kroz prijavljivanje birača na lažnim adresama zajedno sa MUP-om Srbije. Ovo je definisano u tački 11. i 17. Sporazuma koji je potpisan u Narodnoj skupštini, tako da im je i ovaj zahtev uvažen.

U okviru te treće tačke njihovog zahteva tražili su da se obezbedi, pazite sad ovo, jedna trećina da stalnog sastava RIK-a budu predstavnici opozicije koja učestvuje u ovom definisanju njihovog sporazuma. Dakle, pazite sad ovo, nisu prešli cenzus, nisu učestvovali u izborima, a traže da dobiju jednu trećinu u sastavu RIK.

Evo, ja pozivam sada i građane Srbije, ali pre svega njih, da nađu jednu zemlju u Evropi ili svetu gde je ovakav zahtev ili sličan usvojen ili postoji.

Za razliku od toga, oni su dobili šest mesta, tako da je prošireno sa 17 na 23 i ovakav primer nećete naći nigde u Evropi, pa ni u svetu. I taj zahtev im je usvojen.

Takođe, definisali su i novo obavezujuće uputstvo za RIK koje će uvažiti sve preporuke OEBS-a i ostalih nevladinih organizacija za obaveznu zabranu upotrebe mobilnih telefona na biračkim mestima. Evo, upravo ovim Sporazumom koji držim ispred sebe, o kome su pričale i kolege narodni poslanici pre mene, je to definisano u stavu 22.

Kada uzmete u obzir sve ovo što su oni tražili, dođete do činjenice i do konačnog podatka da uslovi za izbore u aprilu mesecu će biti najbolji mogući i da ako se osvrnete samo na period izbora i izbornog procesa do 2010, 2011, 2012. godine, ne možete ni da se sami načudite koliko je izborni proces unapređen.

Zašto vam to govorim? Ja sam u Srpskoj naprednoj stranci od samog osnivanja 2009. godine i prvi izborni proces mi je bio tada. Sećam se da mi kao predstavnici SNS nismo imali pravo ni da pogledamo da li su na biračkom mestu zaokružili onog glasača koji je glasao.

Danas ovde govorimo o tome, i to ćete čuti kasnije, da je predsednik biračkog mesta, ukoliko dolazi iz redova vlasti, predstavnika vlasti, vladajućih stranaka, dužan da motiviše predstavnike opozicije da se interesuju za izborni materijal i za birački spisak, što je do sada nešto nezapamćeno.

Takođe, ono što želim posebno da naglasim, videli ste i sami koliko su insistirali na zastupljenosti u medijima.

Poštovani građani Srbije, Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast, mogli ste neke od naših funkcionera da čujete, eventualno, na jednoj radio stanici. Tada je tu emisiju vodio naš kolega Vladimir Đukanović. Mogli ste da čujete, eventualno, sat vremena na jednom kablovskom operateru i postojale su jedne novine koje su tada u malom tiražu, mogli ste da pročitate izjave naših funkcionera, tada su se te novine zvale „Pravda“.

Ja sam 2011. i 2012. godine bio odbornik u Skupštini Grada Beograda. Tada se nisu prenosile sednice uživo, već je išao samo izveštaj sa te sednice negde uveče, ali obično i po pravilu samo ono što je tada pričao Dragan Đilas. Ono što smo mi govorili nigde niste mogli da čujete, niti su novinari smeli da uzimaju izjave od nas tada odbornika opozicije u Skupštini grada.

Danas imate i medije, imate i štampane i pisane, elektronske medije, gde možete svakoga dana pročitati na desetine, pa i stotine neistinitih vesti, laži, koje su uperene protiv Aleksandra Vučića i SNS. To vam pokazuje koliki je danas nivo demokratije i demokratičnosti na svakom mogućem nivou i gde se to vidi na svakom koraku.

Posebno je interesantno da RIK i ovo proširenje sa 17 na 23 člana direktno omogućuje da u svakom mogućem trenutku i smislu svako od njih može da proveri i šta se dešava sa izbornim materijalom i šta se dešava sa biračkim spiskom i dokle se stiglo sa prebrojavanjem i kakva je situacija na biračkom mestu, pa se sada samo postavlja pitanje njihove kontradiktornosti.

Ako kažete da već pobeđujete na izborima, ako ste uvereni u podršku koju imate, kako kažete, gde god odete, u koje god mesto, čemu takva nervoza i čemu takva tenzija? I zašto nasilje na ulicama Beograda i Srbije? Ako je već sve ispunjeno od ovih vaših uslova, zašto ste do pre mesec dana lagali građane Srbije tim pričama da vam išta nije ispunjeno i da nećete da idete na izbore?

Evo, sada, mesec dana kasnije vi ste oformili novu DS i pričate kako ćete izaći na izbore.

Ja vam kažem da ono, poštovani građani Srbije, sve ono što su vam oni rekli do sada je bila neistina i laž. I samo u nekoliko prethodnih minuta mogli ste da vidite koliko su vas obmanjivali, lagali i koliko su pokušavali da izigraju vaše poverenje ponovo.

Najbitnije je naglasiti da su oni ovim zahtevima želeli da se sakriju iza svog neuspeha koji ih čeka u aprilu mesecu, ali kada su videli da nemaju podršku bukvalno ni od tih ljudi koje su molili da učestvuju u tom dijalogu i, kako bi oni nazvali, sa evroparlamentarcima, onda su odlučili da ipak izađu na izbore i na taj način pokušaju da politički opstanu.

Ono što ja želim sada da istaknem jeste nešto što se dešava ovih dana, a svi smo svedoci, to je da u nedostatku bilo kakvog programa, ali pre svega rezultata koje imaju iza sebe, jedino gde vide svoju šansu jeste u nasilju i izazivanju haosa na ulicama. Oni pokušavaju da izazovu nekakvu reakciju da li vlasti ili policije i da na taj način izazovu revolt i prikupe koji glas više kod građana Srbije.

Vi ste bili u prilici da vidite i scene u subotu kada su blokirali autoput. Ja sada postavljam pitanje da li možete da zamislite da se autoput blokirao u Nemačkoj, Francuskoj ili nekoj drugoj zemlji članici EU, kakav bi odgovor bio policije? Vidim da niko nije, što je dobro, od ljudi koji su protestovali, povređen, ali je povređen jedan čovek koga su oni targetirali i koga su brutalno prebili. Čovek koji ga je prebio danas je proglašen od strane Dragana Đilasa i Marinike Tepić herojem. Taj čovek je jutros saslušan i pušten da se brani sa slobode.

Sada pitam – šta bi se desilo da se kojim slučajem, ne daj Bože, nekom iz njihovih redova desilo nešto tako? Da li bi neko tada odreagovao?

Mi smo juče dobili pretnje, gde je direktno rečeno da nemamo mi toliko glava, koliko oni imaju čekića. To je juče rečeno na protestu ovde. Pa se sada pitam da li će neko odreagovati na te pretnje i da li to znači da su krenuli u sprovođenje svega onoga o čemu su pričali?

Podsetiću građane Srbije, oni su pozivali svoje pristalice u čuvenu akciju „izaberi svog naprednjaka“, dakle, da svako od njih izabere čoveka koga će juriti nakon sledećih izbora. Takođe, nas su pozivali da izaberemo banderu sa koje ćemo visiti. Njihov sledbenik je pozvao svoje pratioce i ostale borce protiv Aleksandra Vučića i SNS da nas jednog dana sve pozatvaraju u koncentracione logore.

Sada se pitam šta je to, a bune se kada to nazivamo pravim terminom, fašizmom, kada organizujete, pretite da ćete organizovati koncentracione logore za one političke neistomišljenike koji vam se ne sviđaju. Šta je to kada nekome uskraćujete ustavno pravo, a to je da se slobodno kreće? Šta je to kada Goranu Vesiću odlazite pod prozor, uznemiravate ga, pretite mu, njemu i njegovoj porodici? Šta je to i ko je to radio, ako ne fašisti, kada uzmete samo zato što vam se ne sviđa onaj ko je napisao tu knjigu, pa knjige Gorana Vesića palite, a onda se nevešto branite – kažete da to niko od vaših aktivista nije uradio, a kada se otkrije istina, onda kažete da je to sloboda na pravo mišljenje i na pravo govora?

Sa ovim ću završiti, ali ostalo je još mnogo toga da se kaže. Ovaj korak je samo još jedan u nizu koraka koji pokazuju spremnost vladajuće većine, ali i spremnost ljudi danas u Srbiji koji vode našu zemlju da pod bilo kojim uslovima i šta god da poželi i Dragan Đilas ili bilo koji drugi predstavnik opozicije, Vuk Jeremić ili Marinika Tepić, pa i Boris Tadić, svako ko danas sebe smatra opozicijom, šta god da požele u redu je i može. Ali, ne možete nasiljem doći na ulice.

Trećeg aprila će biti održani izbori na tri nivoa. Sada pozivam građane Srbije da na te izbore izađu i da jednom odlučnom voljom, jednim izborom za bolje sutra, pre svega njihovih porodica, jasno pokažemo kakvu Srbiju želimo i kakvu budućnost želimo. Ja sam uveren da zbog postignutih rezultata koje imamo iza sebe, ispunjenih obećanja, kao i jasne vizije koju ima predsednik Aleksandar Vučić, većinska Srbija će ponovo pružiti priliku SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću da od naše Srbije, našeg Beograda, stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala, predsedavajući.

Nažalost, mislio sam da ćete ovu diskusiju iskoristiti da kažete nešto u korist i da se makar ovaj put nećete služiti nekim određenim neistinama, koje su lako proverljive. Ali, krenimo redom. Kažete ovde, da se vladajuća koalicija dogovorila sa opozicijom i da se mi međusobno u dogovoru prozivamo i da glumimo nekakav sukob.

Poštovani gospodine Glišiću, da li je ova razbijena glava od glume ili od toga što je čovek prebijen, unakažen. Hoćete da mi kažete da je ovo gluma, da se neo dogovorio iz SNS, sa kim, sa Đilasom, da se ovako unakazi neki čovek.

Poštovani građani Srbije, verujem da će kolege narodni poslanici u toku svog izlaganja vam pokazati još jednu šokantnu sliku, a to je da je prva na listi ove osvežene DS, Marinika Tepić, u kafiću pre nekoliko sati, strasno grli, ljubi i slavi, sa čovekom kome je nadimak Crni, koji je ovako unakazio čoveka. Dakle, to je politika Dragana Đilasa i ljudi koje ste vi ovde pomenuli i doveli u isti kontekst sa nama. Nemojte molim vas. Nikakve veze sa njima nemamo, i ne želimo da imam, jer nasilje i ovakve razbijene glave nisu politika SNS, već upravo njihova politika.

Govorite da su ljudi koji su učestvovali u sukobu koji se dešavao tokom subote bili na našem mitingu. Kako možete tako nešto da kažete. Gde ste videli te ljude. Ko su ti ljudi? O čemu pričate? Morate da shvatite da kao narodni poslanik imate odgovornost za sve ono što iznesete ovde. Govorite neistine. Neću upotrebiti teži termin, ali govorite neistine. Nemojte to raditi. Ako ste već prihvatili, sami rekli, složili se, da se ne podiže tenzija u društvu, zašto to radite iznošenjem neistina i ovakvih laži. Zašto to radite?

Kažete, desili su se sukobi na ulicama. Pa, ko je kriv? Ko je kriv? Pristalice SNS, ljudi koji podržavaju SNS su mirno samo krenuli na skup SNS, čak prelazili ulicu na pešački prelaz, ne, nigde van pešačkog prelaza. Čekali zeleno svetlo. Oni su bili napadnuti od ekstremno od manjine. Zašto to ne kažete? Niko od nas nije izazivao sukob, niti želeo u tom sukobu da učestvuje.

Zašto degradirate i pokušavate da spustite u blato, unizite i ponizite ljude koji glasaju za SNS, ili je samo podržavaju? Podržavaju razvoj Srbije. Kažete, oni su opljačkani pa zbog toga idu podržavaju SNS, jer se nadaju nekom poslu.

Gospodine Glišiću, kako vas nije sramota da tako nešto kažete? Ti ljudi jesu opljačkani, ali od strane režima DS i podržavaju SNS i Aleksandra Vučića, jer su vratili veru u našu zemlju, jer konačno Srbija ide u pravom smeru. Ne podržavaju oni SNS iz ličnih interesa, kao što možda vi ili sledbenici Dragana Đilasa, plaćenici koji su zaposleni kod njega u „Multikom grupi“ rade. Nemojte to raditi, nemojte nikoga nazivati i sada praviti lažnu sliku, kao vama je žao što nas nazivaju sendvičarima, botovima ili kako god već, krezubim radikalima.

Nemojte, jer upravo vašim izlaganjem vi nas sve ponižavate i nemojte to raditi. Tu sam za svaku vrstu diskusije, polemike, ali ovo što vi radite se ne razlikuje u mnogome od onoga što radi Đilas, Jeremić, njegova ekipa.

Za sam kraj, izvinjavam se ako sam prekoračio, rekli ste – ne sme da se desi da se policija povuče ili da je nema tamo gde dolazi do sukoba. Poštovani gospodine Glišiću, da se policija nije povukla, pitaj ja vas – koliko bi još povređenih bilo i koliko bi još napada i polomljenih glava i nogu istrpeli pripadnici policije, samo zato što su hteli da očuvaju red i mir.

Nemojte da vas vraćam na jul prošle godine kada su ovde na stotine policajaca povređeni i kada je jedan policajac povređen kamenicom koja je težila više od pet kilograma, što je pokušaj ubistva.

Dosta više tih dvostrukih aršina. Pričate i optužujete čoveka policajca koji je bio tamo na Gazeli i reagovao u skladu sa svojim ovlašćenjima, a onda se licemerno pitate gde je policija da se opet pojavi i da razdvoji te ljude. Samo želite isto kao i Đilas, da policija upotrebi prekomernu silu, da se izazove haos, da se prolije krv na ulicama, da biste za to optužili SNS i da na konto toga uberete koji politički poen. U tome nećete uspeti, jer politika SNS su rezultati, ispunjena obećanja, ali i vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani predsedavajući, u samom svom izlaganju ste sada rekli da sam vas nečim uvredio i da niste nastavili svoje izlaganje imao bih čak potrebu da vam se izvinim. Zaista. Iako smatram da vas bukvalno ni sa čim nisam uvredio. Ali, vidite gospodine Glišiću, umeto jako dobro iz svog ugla da svima nama držite lekcije, pre svega SNS, ali se zapitam nekad da li se pogledate u ogledalo i čujete sve ono što ste izgovorili? Da li ste svesni da ste sada rekli da mi imamo najviše budala u našoj stranci?

Pitam vas jel vas sramota zbog ovog što ste izrekli? Da li je moguće, da koliko god se mi politički razlikujemo, možda ne razumemo, nije ni normalno da se oko svega složimo, da li ste čuli nekog od poslanika SNS, bilo kog funkcionera da je vas ili pristalice vašeg pokreta ili ne znam više i gde ste, nazvao budalama ili rekao da ste budale?

Ja ću vama opet reći, poštovani gospodine Glišiću, ovo govori o vama, ovo je vaša sramota. Drago mi je što imamo prenos i što građani Srbije mogu da čuju šta vi nudite i kako se vi ponašate.

Ja vam nikada neću dozvoliti, sa ovog mesta ili sa bilo kog mesta, najobičnijeg aktiviste, simpatizera ili člana SNS, da vređate ljude koji podržavaju razvoj naše zemlje, da ih omalovažavate samo zato što podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Nemate pravo to da radite. Nemate pravo da na taj način ponižavate bilo koga. I koliko god vi nemate vaspitanja, svest ili čega god, nemate to pravo da radite. Bukvalno na taj način vi delite Srbiju, vi delite Srbiju na te koji su po vašem mišljenju pametni i na nas koji smo budale.

Evo, prihvatam, mi smo budale, ali smo budale koje su poštene, koji nikada nikoga nisu ni opljačkale, ni opelješile, koje se nisu obogatile na funkciji, ali isto tako one budale, kakve nas smatrate, zašto? Zato što ne odgovaramo nasiljem na vaše provokacije i na nasilje.

Stidite se i nadam se da će ovo vaše izlaganje ostati upamćeno, kao još jedan primer bahatosti, osionosti, ali i mržnje koju imate prema SNS i prema svakom ko ne misli isto kao i vi.

Ne razlikujete se vi ni malo od Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kao ni malo od onih ljudi koji su pokušavali živote da ugroze drugim ljudima samo zato što ne misle isto kao i oni. Pamtite ove reči, setite se svega što ste izgovorili, pa jednoga dana se možda i osvestite i shvatite koliko ste uvredili svakog čoveka, koji ne misli, kao vi.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su kolege narodni poslanici koji su govorili pre mene istakli važnost svih zakona koji se danas razmatraju i ovih amandmana.

Ali, isto tako, moramo istaći da ovi zakonski predlozi i zakonska rešenja naslanjaju na budžet koji smo usvojili ove nedelje. Mislim da su građani u diskusiji koja traje, već sada četiri dana mogli da čuju koji su to benefiti koje će budžet, ali i ovi predlozi zakonskih rešenja doneti građanima Srbije.

Ono što je jako bitno istaći jeste i činjenica da je finansijska konsolidacija naše zemlje počela 2014. i 2015. godine, kada smo predvođeni Srpskom naprednom strankom, ali pre svega, hrabrom odlukom predsednika Aleksandra Vučića odličili da uđemo u te finansijske reforme, ako ih tako možemo nazvati i da danas sve ove dobre stvari koje se dešavaju ne bi bile moguće da nismo napravili te bolne rezove 2014. i 2015. godine.

Ono na šta smo posebno ponosni jeste i činjenica da naša zemlja ima najveću stopu rasta u Evropi u 2021. godini, i taj stepen rasta se meri, čak visinom od 7%.

Takođe, ono što je bitno istaći jeste i da prvi put u istoriji naš BDP će preći 52 milijarde evra. Ako se samo osvrnemo na činjenicu da smo 2012. godine imali BDP u vrednosti od 33,7 milijardi evra, jasno vam je koliki je napredak Srbija postigla u ovih nepunih deset godina.

Kada govorimo o svemu ovome, ne možemo i da ne primetimo da se na svakom koraku naše zemlje Srbija razvija, gradi i da na svakom koraku imate nove kilometre i autoputeva, ali i brzih saobraćajnica, pruga, mostova, ali isto tako da paralelno sa tim povećavamo i plate i penzije.

Interesantan je i podatak da je 2020. godina bila godina u kojoj nas je zatekao korona virus i koji je ostavio mnoge posledice. Ostavio je posledice po živote ljudi, ali je ostavio i finansijske posledice.

Tako imate porast nezaposlenosti u skoro svim zemljama Evropske unije, i negde ona prelazi čak 20%, dok je Srbija uspela da se izbori i da sačuva radna mesta odgovornom politike Vlade Srbije, ali i prepoznavanjem situacije od strane predsednika Aleksandra Vučića.

Mi smo jedna od retkih zemalja koja je tokom 2020. i 2021. godine nastavila da privlači direktne strane investicije i ove godine smo došli do nivoa koji je prevazišao sva očekivanja. Mislim da je to jako bitno istaći iz prostog razloga što direktne strane investicije pokazuju koliko je vaša ekonomija stabilna, koliko je jaka, ali isto tako koliko su uslovi za poslovanje inostranih firmi dobri u vašoj zemlji.

Ako pogledate činjenicu da smo u tim najtežim godinama za Evropu i svet imali investicije i iz Japana, iz Nemačke, to vam je dodatni dokaz koliko je naša zemlja povoljno tržište za investicije.

Složićete se sa mnom da kada su investicije u pitanju, te dve zemlje su nekako najopreznije kada je u pitanju ulaganje njihovog kapitala, ali isto tako su i oni ljudi predstavljaju zemlje gde je posebno naglašena odgovornost.

Zato smo ponosni na činjenicu da, opet ponavljam, u periodu kada su sve zemlje ostavljale ljude bez posla Evropske unije, kada je nezaposlenost u njihovim zemljama rasla, Srbija je čak otvorila 60.000 novih radnih mesta.

To je ogroman uspeh i to je nešto na šta moramo uvek i svuda skretati pažnju i na šta moramo svi zajedno biti ponosni.

Ponoviću, direktne strane investicije u prvih 10 meseci 2021. godine iznose, čak tri milijarde 140 miliona evra, što je ogroman uspeh za našu zemlju i pokazatelj u kome smeru će se naša zemlja razvijati u narednom periodu.

Ovo sve govorim, poštovani ministre iz prostog razloga što ovako jaka, stabilna Srbija, jaka ekonomija i nezavisna Srbija u donošenju svih odluka, ali pre svega u biranju puta kojim ćemo ići smeta mnogima.

Razumljivo je da neke zemlje u našem okruženju nisu srećne zbog našeg napretka, zbog našeg razvoja, ali nikako ne mogu da shvatim da ljudi koji žive u našoj zemlji, koji su građani Srbije su nezadovoljni ovim podacima i koji su u svojoj mržnji i želji da se opet vrate na vlast, toliko spremni daleko da idu da pokušavaju sve ove evidentne rezultate da ospore.

Ovo vam govorim iz prostog razloga što je pre nekoliko sati, i želim da to građani Srbije znaju ponovo na okupu Demokratska stranka. Vrlo interesantno, režim Demokratske stranke od pre nekoliko sati je ponovo politički živ. Oni su se ponovo ujedinili sa željom da nastave tamo gde su stali 2012. godine, odnosno da nastave sa ličnim bogaćenjenjem, a upropašćavanjem Srbije.

Pre nekoliko sati obnovili su savez, iako im se taj savez raspao, čini mi se pre godinu dana, ljudi koji su stubovi bili Demokratske stranke i režima Demokratske stranke koji je upropastio, ne samo Beograd, već i celu Srbiju.

Isti oni ljudi koji su našu zemlju bacili na kolena, doveli je na rub propasti, koji su je ponizili u svakom pogledu i smislu, i svuda u svetu, danas su se opet okupili ujedinjeni oko dve ideje.

Prva ideja je mržnja prema Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, a druga je bolesna želja da se opet vrate na vlast i nastave sa ličnim bogaćenjem. Kada sve ovo govorim, želim i da to potkrepim činjenicama. Naime, od devet potpisnika čini mi se koliko ih ima, pet njih su bili stubovi Demokratske stranke. To je Janko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac i Marinika Tepić, u različitim oblicima, ona se kasnije pridruživala, menjala stranke, ali to Bog sveti više ne može da zna u kom periodu je kada koga podržavala.

Ono što je bitno jeste da svaki od ovih ljudi iza sebe je imao priliku da bude vlast na određenom nivou i da u određenom periodu odlučuje i da raspolaže novcem građana Srbije.

Rezultati koji su ostali iza njih su više nego poražavajući. Svako od njih je ostao upamćen samo po ružnom sećanju građana Srbije. O tome govore konkretni podaci i činjenice.

Prvi među njima koji je potpisnik i koji kaže da će on rukovoditi određenim ministarstvom kada dođu na vlast jeste Vuk Jeremić. Vuk Jeremić je čovek koji je ostao upamćen kao neko ko je pitanje Kosova i Metohije dao na tacni prištinskim vlastima, kojeg danas uzdižu u nebesa, kojeg zovu kumom takozvane kosovske nezavisnosti, čovek kome se zahvaljuju na svakom mogućem forumu i koga vide kao neko ko je samo dao legitimitet nečemu što su oni uradili na silu.

Podsetiću vas da je to čovek u čijem su periodu pravljene granice između Srba i Srba, da je to čovek koji je izmislio pitanje Kosova i Metohije iz UN pred EU, i koji je zajedno sa Borkom Stefanovićem učestvovao u formiranju onog skandaloznog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde.

Na to ću vam dodati samo da je on čovek koji je obrukao Srbiju, jer je bio predsedavajući u Skupštini UN, a umesto da radi za interese Srbije on je radio za svoje lične interese. O tome vam govore i podaci da ga je izvesni Patrik Ho, čovek koji je uhapšen u međunarodnoj korupcionaškoj aferi, njega i institute Vuka Jeremića ili, kako ih on već naziva, organizacije, pa ih sada on ima više, finansirao, a za koje usluge je tačno Vuk Jeremić primio te pare nikada nije potvrdio, niti rekao.

Interesantno je da je tada Vuk Jeremić lobirao za poslove i što bolji položaj Patrika Hoa i da je čak bio uključen kao svedok u ceo taj proces. Posebno je zanimljivo što je svoje advokatske usluge, pazite, on je tamo bio samo svedok, želeo je da se pojavi sa advokatima i platio ih više od milion dolara. Ako ste toliko sigurni u svoju nevinost, šta će vam advokati i to kao svedoku?

Drugi među njima, svakako, a prvi među najbitnijima jeste i Dragan Đilas. O tom čoveku mislim da je bespotrebno više trošiti reči i kolege narodni poslanici koji su govorili pre mene istakli su samo jedan deo afera koje prate tog čoveka.

Da ne bi širili priču, ja ću svakom čoveku i u ovoj sali, ali i svim onim ljudima koji nas danas gledaju u ovom trenutku postaviti pitanje da li je moguće da u politiku uđete sa samo 70.000 evra, polovnim automobilom „SAB“ i kućom koja se u tom trenutku vodila na vašu ženu, a da 2010. ili 2012. godine, zavisi koji period Đilas tumači, izađete iz politike sa bogatstvom od 22 miliona evra samo u nekretninama? Ne želim tu da govorim o 619 miliona evra koje su njegove firme prihodovale direktno trgujući sa državnim firmama. To vam je osnov za očiglednu zloupotrebu položaja.

Dakle, vi ste kao državni funkcioner koristili državne resurse i na taj način svojim privatnim firmama obezbeđivali ekstra profit. Na to sve i dodajte činjenicu da na preko 53 računa u različitih 17 zemalja ima razbacanih i 68 miliona evra, pa se postavlja pitanje da li to Dragan Đilas sa ovim savezom želi još jedan krug ne za novo bogaćenje, već za stvaranje još jednog računa na još jednom mestu, daleko od očiju javnosti Srbije gde će sakriti još koji milion? Trka za njegov džep očigledno ne prestaje, ali sada se ne zovu Demokratska stranka, već nekakav savez.

Ono što je posebno interesantno, poštovani građani Srbije, ja želim da vam ukažem da među ovim perjanicama njihovim, Dragan Đilas i Vuk Jeremić jesu možda najbogatiji, ali imate ljude koji su se bogatili na još perfidniji i najdrskiji mogući način.

Jedan od potpisnika ovog sporazuma stvaranja novog saveza je i izvesni Željko Veselinović. Željko Veselinović predstavlja sindikat određeni. Podsetiću vas samo da je to čovek koji je pozivao na silovanje premijerke Ane Brnabić. To je čovek koji je na najgori mogući i najprimitivniji način vređao i premijerku Anu Brnabić, ali i ministarku Vujović i svaku damu koja je skupila hrabrosti da zastupa interese, pre svega, građana Srbije, ali i da brani politiku SNS.

Taj čovek, kako ga njegove kolege zovu, ja samo citiram kako su kolege njega oslovljavale, je najobičnija secikesa, a u prilog tome govori i činjenica, molim vas, obratite pažnju na sledeće stvari. On je tri hiljade evra para sindikata potrošio za svoje školovanje. Pošto nije imao fakultet, sa tri hiljade evra je platio svoju fakultetsku diplomu, odnosno svoje studije.

Međutim, on se tu nije zaustavio. Karticom i parama sindikata je kupio mašinu za sudove, dva moderna LCD televizora, ormane, fotelje, koji nisu dopremljeni u prostorije sindikata, već u njegov stan. Dakle, sve parama sindikata.

Takođe, on je i predsednik upravnog odbora jednog sportskog kluba. Radi se o klubu američkog fudbala, sport koji nije toliko rasprostranjen u našoj zemlji, ali on je tamo predsednik upravnog odbora. Pare sindikata u visini od 550.000 dinara uplatio je na njihov račun. Dakle, tamo gde je on predsednik upravnog odbora. Nije to sve. On je svakog dana sebi pisao i putne naloge i na taj način uzimao 22.500 dinara, što na mesečnom nivou izađe negde oko 75.000 dinara, a nigde nije mrdao iz Beograda.

Poštovani građani Srbije, ja sam o tome pričao, ali želim da vas podsetim još jednom, u više navrata je on sa računa sindikata preko kartice skidao 40.000 dinara. U tom trenutku je to bio maksimalni iznos, ne znam da li je i danas, koji ste mogli da podignete sa bankomata, ali ni tu nije kraj.

Silom prilika, videvši da ima još para u sindikatu, on je odlučio da sindikat kupi jedno vozilo. Odlučili su da kupe automobil koji je neophodan za potrebe sindikata i interesantno je, pazite sad, molim vas, o čemu se tu radi, taj auto je kupio i koštao je 300.000 dinara. Šta je interesantno ovde i šta je jako bitno? Taj auto kada je došao u prostorije na parking sindikata, ustanovili su da je neispravan, ali kada su se drugi ljudi iz sindikata malo uključili da vide zašto je baš kupljen taj auto i zašto je taj auto neispravan, a za njega plaćeno 300.000 dinara, došli su do podataka da je taj auto sindikatu, odnosno Željku Veselinoviću prodao niko drugi do njegov tast. Dakle, svom tastu je dao 300 hiljada dinara, a tast je njemu prodao pokvareni automobil. To vam je još jedan od potpisnika ovog novog saveza.

Prva na listi među njima i sa njom polako završavam jeste gospođa Marinika Tepić koja je ovde bila narodni poslanik, koja je danas izjavila sa ponosom da će oni nas da pobede i da ona garantuje to.

Poštovani građani Srbije, ja ću vas samo podsetiti da je to žena koja se proslavila i afirmisala iznošenjem kojekakvih laži i neistina, od kokošaka u Moraviću gde je videla farmu droge, preko iznošenja podatka i izbacivanja slike sa čovekom za koga je rekla da je oslobađao Srbiju i Kikindu, ispravite me ako grešim, iako je on u periodu oslobađanja naše zemlje mogao da ima, eventualno, tri godine do raznoraznih neistina koje je iznosila iz dana u dan.

To je žena koja je ovde 2016. godine želela da se naš narod i naša zemlja proglase za genocid. Ona je jedan od potpisnika Predloga rezolucije o genocidu, kojim su zahtevali da Skupština to usvoji i pored nje je jedan od potpisnika kolega Imamović, koji, naravno, i danas nije u sali, isti onaj čovek koji je pre nekoliko dana sve nas ovde optužio, ali pre svega zemlju Srbiju, da smo fašistička zemlja i da kod nas fašizam narasta iz dana u dan.

Kada izvučete paralelu između Enisa Imamovića i Marinike Tepić, ja ne vidim nikakvu razliku i zato su zajedno na ovom spisku. Ovaj spisak možete naći na sajtu Skupštine Srbije, ali ono što želim posebno da naglasim, vidim da su počeli polako da se peru, odnosno da pokušaju da operu Mariniku Tepić izjavama da ona nikada nije rekla da je Srbija genocidna zemlja i da su Srbi genocidan narod, već da je ona rekla i mislila na pojedince.

Poštovani građani Srbije, ovo možete lako pronaći. Evo, ja sam slobodan, ovaj papir nosim svuda sa sobom kada idem i obilazim štandove SNS i razgovaram sa građanima, nigde se ovde ne navodi odgovornost pojedinca. Apsolutno nigde. U pojedinim tačkama stoji, u tački 2) osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Dakle, poštovani građani Srbije, narodni poslanici, da se kojim slučajem Marinika Tepić pita i da oni dođu na vlast, mi kao poslanici ili vi kao građani ne bi ste smeli nigde da kažete istinu, a to je da u Srebrenici nije počinjen genocid.

Za sam kraj, kada već govori da nigde nije pominjan narod i da ne misli na srpski ili bošnjački narod, poštovani narodni poslanici, pročitaću vam deo gde jasno stoji i možete sami dokazati sebi o kakvim se lažima tu govori. Pod dva, razlozi za donošenje rezolucije, prvi pasus: donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici ima za cilj da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije napravi prvi važan korak u pravcu rešavanja otvorenih pitanja između Srbije i BiH, te srpskog i bošnjačkog naroda.

Eto, poštovani građani Srbije, mislim da ste u ovom mom kratkom izlaganju mogli da čujete i da vidite ko se danas predstavlja i nudi kao alternativa SNS i politici predsednika Aleksandra Vučića.

Za sam kraj, mislimo da ćemo u aprilu mesecu biti u prilici da biramo između dva puta i dve politike. Prvi put će biti put prosperiteta, napretka, povećanja plata, penzija, investicija i izgradnje naše zemlje i boljeg sutra za sve naše građane. I tu politiku će predstavljati, pre svega, predsednik Aleksandar Vučić i SNS. I drugog puta, koji, kao što i sami ste mogli sada da čujete i da vidite, nas vraća u onu mračnu prošlost kada su se fabrike zatvarale, kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, kada smo bili zemlja koja je ponižena i unižena, bačena na kolena, zemlja koja je bila bez perspektive, zemlja iz koje su svi bežali, a samo se krug oko Đilasa, Jeremića, Tadića, bogatio i sebi stvarao enormno bogatstvo po belom svetu.

Uveren sam, poštovani građani Srbije, da ćete odgovorno, i kao i uvek do sada, birajući najbolje za sebe i svoju porodicu, na aprilskim izborima podržati predsednika Aleksandra Vučića i listu SNS, ali da ćete podržati budućnost, da ćete podržati budućnost i Srbije i vaše dece, ali i onih generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, na samom početku naravno moram istaći da će poslanička grupa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati oba ova sporazuma.

Mislim da je i sam ministar Vulin u svom izlaganju, obrazloženju istakao koliko se ovi sporazumi važni i bitni i koliko će građani, ne samo Srbije, već i ako uzmemo u obzir ovaj drugi sporazum koji se tiče „Otvorenog Balkana“ biti od koristi za građane i Severne Makedonije i Albanije.

Međutim, ja ću, poštovani ministre Vulin, iskoristiti vaše prisustvo i da prodiskutujemo o nečemu što se dešavalo poslednjih dana, ali nažalost kako je i počela ova sednica skandaloznim izjavama da je u našoj zemlji trenutno pojava narastajući fašizam koji sprovodi vlast i nažalost, mislim da je o tome dobro govorio i kolega Starčević i kolega Milićević se na to okrenuo, ali krenimo redom.

Što se tiče samih sporazuma mislim da „Otvoreni Balkan“ jasno pokazuje želju naše zemlje da se otvorimo i da svi zajedno budemo nastupajući prema Evropi i prema svetu, ali isto tako pokazujemo da smo spremni da zajedno od našeg neba stvaramo u tom smislu reči, našu priču, da Balkan bude balkanskim narodima predodređen, ali i da svi zajedno kao jedan veliki tim nastupamo i da se kada su teške situacije ispomažemo. Mislim da su dobri primeri bili navedeni kada je situacija bila kritična u Grčkoj, kada je Srbija pritekla u pomoć, ali uveren sam i da će ovaj Sporazum samo učvrstiti taj naš stav i samu ideju otvorenog Balkana.

Nažalost, pojedine zemlje iz našeg okruženja nisu prepoznali ovo kao nešto dobro, kao projekat koji može doneti korist svima, ali opet to više govori o njima i opet pokazuje ko je suštinski spreman da zajedno svi radimo, ali i da rastemo kao zemlje pojedinačno.

Mislim da će u narednom periodu inicijativa „Otvoreni Balkan“ pokazati još mnogo koristi i pokazaće koliko suštinski dobrih stvari možemo da očekujemo, ali isto tako sam uveren da bi priključivanje još nekih zemalja iz regiona dodatno osnažilo ceo taj projekat i pokazalo, u stvari da nije samo Srbija zainteresovana da se Balkan razvija i unapređuje.

Što se tiče Sporazuma sa Kinom mislim da je to još jedan pokazatelj dobre saradnje dve zemlje, ali pre svega odličnog odnosa koji imaju predsednik Aleksandar Vučić i gospodin Si Đinping.

Mislim da taj pokazatelj, taj njihov lični odnos je mnogo doneo našoj zemlji. Pre samo nekoliko dana je potpisan Sporazum o obilaznicama koje će biti građene – Požega, Užice, Loznica, tunel Kadinjača, i mislim da pored Železare Smederevo, pored rudnika „Bor“, mislim da je mnogo pokazatelja koji jasno pokazuju da je odnos Srbije i Kine za sada na istorijskom nivou.

Mislim da kada smo prošle godine bili zahvaćeni korona krizom moglo se videti ko nam je prvi pritekao u pomoć i da na svakom koraku i u svakom pogledu i smislu naš dobar odnos se samo razvija i unapređuje.

Uveren sam će i ovi sporazumi, koji, eto za nekog su samo slovo na papiru, ako se udubite malo više u samu suštinu i materijal koji se nalazi, vidite u stvari da i ovaj Sporazum oko vozačkih dozvola pokazuje puno poverenje i poštovanja između zemalja, iako smo po broju stanovnika daleko, daleko u manjem broju od Kine.

Što se tiče odnosa i relacija koje imaju naše dve zemlje, mislim da ćemo u narednom periodu mi kao zemlja moći još bolje da se postavimo u tom odnosu, jer kako stvari pokazuju i kako vreme prolazi Kina zauzima značajnije mesto u pozicioniranju u svetu i mislim da ta relacija koja se dešava između dva predsednika zasigurno je rezultat i rezultirala i svim ovim dobrim sporazumima, ali i razvijanjem naše zemlje i naše infrastrukture.

Da li će svi ovi sporazumi unaprediti život u našoj zemlji? Hoće sigurno. Ali, ono što je neophodno jeste da i drugi politički faktori, pre svega u našoj zemlji, tzv. opozicija u svemu ovome vidi benefit i korist.

Znate, i ovaj Sporazum sa Kinom se napada danas isto kao što se napada inicijativa „Otvoreni Balkan“, samo zato što se neko ranije nije setio toga ili nije želeo da razvija nešto tog tipa.

Imamo situaciju da su ljudi u našoj zemlji koji žele da se vrate na vlast protiv svega. Ja sam zaista ovih dana pokušavao da nađem šta to nije dobro u ovim sporazumima i pokušavao sam da nađem da li je nekada ranije rađeno nešto sličnog tipa. Nisam uspeo da nađem. Zaista nisam.

Opet se postavlja drugo pitanje - da li lični interes pojedinaca mora biti iznad interesa i države i građana Srbije? Nažalost takav primer smo imali do 2012. godine. Nažalost oni ljudi koji su tada predstavljali režim Demokratske stranke koji je tada bio na vlasti su sve podredili svom ličnom interesu i ličnom bogaćenju, pa za ovakve sporazume ili ovakve dogovore i unapređenje života u našoj zemlji nije bilo prostora.

Ne mogu da shvatim ozbiljno da nekome smeta Kina ili kineske investicije, ili da preti da će te ugovore poništiti samo kada dođe na vlast. Takve opasne izjave dolaze od Dragana Đilasa, čoveka koji, ne samo da je upropastio Beograd, već je upropastio i Srbiju. Jer, kada je bio u prilici da bilo šta uradi dobro za našu zemlju i za građane Srbije nije ništa uradio, a danas ovakvim izjavama ne samo da šteti ugled Srbije, već i šalje opasnu poruku ljudima koji su zainteresovani da investiraju u našu zemlju i da budu partneri našoj zemlji.

Neverovatno mi je da u svim tim svojim planovima idu toliko daleko, pa već sada razmišljaju kako će i koji ugovor koji je potpisala Vlada Srbije poništiti i kako će sprečiti da se razvija infrastruktura u našoj zemlji.

Mislim da svako ko voli Srbiju nikada ne bi pomislio da ruši i mostove, da prestane sa izgradnjom puteva, da prestane sa izgradnjom i bolnica i domova zdravlja, ali negde sve glasnije čujemo da su to poruke jednog dela opozicije.

Pritisak koji se dešava i kome je najizloženiji predsednik Aleksandar Vučić se pojačava iz dana u dan. Mislim da kako se budu izbori približavali taj pritisak će biti sve veći.

Ovde je ministar Vulin tokom izlaganja jednog narodnog poslanika na samom početku današnjeg dana bio optužen za najskandaloznije stvari, a sve ide po jednoj istoj mantri i po jednom istom šablonu. Naime, ovde je Aleksandar Vulin prozvan da je policija čuvala mural Ratka Mladića i da se on, pazite sad, samim tim zalaže za fašizam i da je u našoj zemlji fašizam u narastajućem talasu.

To su skandalozne stvari i žao mi je što taj narodni poslanik nije više u sali, što je, kao po starom dobrom običaju na koji nas je sve ovde navikao, nakon svog izlaganja i prisustva od 10 minuta u sali, izrečenog šta je imao, a što mu je neko pre toga napisao, izašao iz sale i tako ostao uskraćen da od svih nas čuje istinu i da čuje argumente koji govore u prilog tome da sve to što on ovde izgovori je unapred dogovoreno i dirigovano od strane ovog dela opozicije Dragana Đilasa koji ga već mesecima unazad veličaju i prave heroje od njega.

Ista je mantra koja se pojavljuje, iste reči se izgovaraju i iste poruke se šalju na medijima koje direktno kontroliše Dragan Đilas, sa skupova koji se održavaju ispred tog murala, ali evo i sada iz plenuma od strane poslanika Enisa Imamovića, koji je ovde izgovorio stvari koje su uvredile svakog građanina Srbije.

Pričati o fašizmu u tom kontekstu u zemlji koja je toliko žrtava dala u borbi protiv fašizma je skandalozno. Pričati na taj način o fašizmu, o zemlji koja je bila žrtva sa svih strana tokom Drugog svetskog rata, nad kojom je izvršen genocid u logorima poput Jasenovca, pričati o fašizmu i pozivati se na fašizam u zemlji koja je svaki put bila na strani pravde, na strani pobednika i koja nikad nikog nije napala, već se samo branila, vrhunac je bezobrazluka, da ne upotrebim neki teži termin.

Vrhunac licemerja je da taj isti čovek kada govori o fašizmu u Novom Pazaru svakodnevno može da vidi tablu Aćif Efendiji, koji je 1941. godine dočekao snage okupatora sa kojima je sarađivao, sa kojima je koordinisao i bio odgovoran za stradanje preko 7.000 Srba, koji je pravio i svoju vojsku i svoju policiju, a sve sa ciljem da tada već stvaraju „Veliku Albaniju“. Nije mi jasno da nije našao za shodno jednim slovom da kaže nešto o tom fašizmu i iz tog ugla sagleda neke stvari. Ta tabla njemu ne smeta?

A kada pričamo o licemerju i dvostrukim aršinima, ja sam i prošle nedelje govorio o tome, mi smo došli u situaciju da u našu zemlju dolaze nevladine organizacije iz regiona, da oni učestvuju u krečenju ovog murala, da se oni takmiče ko će to bolje, brže, efikasnije učiniti, ali nismo čuli nijednom, ni jednim jedinim slovom da su rekli nešto na temu ranjenog Srbina na Kosovu i Metohiji gospodina Sofronijevića, kada je u jednom terorističkom aktu mogao da izgubi život. Niko od tih nevladinih organizacija nije se ni jednim jedinim slovom oglasio. Tada gospodinu Imamoviću to nije bila tema ovde u Skupštini.

Interesantno je takođe, da li je to vrhunac bezobrazluka, drskosti ili nečeg trećeg, da nijedna nevladina organizacija, kako u Srbiji, tako i u regionu, koja je dolazila i učestvovala u ovim protestima, nije osudila i grafite ili pozvala da se prekreče grafiti u Hrvatskoj gde se veliča Slobodan Praljak. Takvih grafita imate desetine. On je odgovoran za stradanje Muslimana devedesetih godina.

Ovakvih grafita imate desetine. Ne sećam se da je gospodin Imamović tada rekao nešto i pozvao, evo, sada ima priliku da se ovakvi grafiti u Hrvatskoj prekreče.

Ono što je najveći paradoks u svemu ovome o čemu ja pričam danas govori i sledeći primer. Čini mi se da je sada za vikend, nemojte me tačno držati za reč da li je subota ili nedelja bila u pitanju, jedan drugi mural u Mostaru napravio problem. Navijački sukobi tamo između Veleža i Zrinjskog nije nešto što nije očekivano u tom gradu i što se dešava prvi put, ali došlo je do sukoba oko nekakvog grafita navijačkih grupa, ali nije ni to najinteresantnije. Interesantno je mesto gde se sukob odigrao. Odigrao se na raskrsnici ulica Karadinala Alojzija Stepinca i Mila Budaka.

Dakle, u Mostaru imate ulice Alojzije Stepinca i Mila Budaka. Sada ja pitam da li će neko nekada slučajno od svih ovih nevladinih organizacija postaviti pitanje zašto se ustaškim krvnicima i zločincima dodeljuju ulice i ponosno nose taj naziv i ne smetaju im murali ljudi koji su ubijali i Srbe i muslimane, dok im je jedini problem danas ovde mural Ratka Mladića?

Tu dolazimo do onoga o čemu sam ja pričao i prošle nedelje, da u koordinaciji sa strankama koje su danas opozicija u Srbiji, svi zajedno žele da izvrše pritisak na predsednika Aleksandra Vučića i da na taj način se oslabi njegova pozicija i pozicija Srpske napredne stranke pred izbore u aprilu mesecu.

Šta je najbolji dokaz tome? Pre nekoliko meseci ja sam u ovom parlamentu i pričao o tome. Marinika Tepić, funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, je 2016. godine bila potpisnik jednog dopisa koji je upućen predsedniku Narodne skupštine, kojim se traži da se, na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, član 40. stav 1. podtačka Zakon o Narodnoj skupštini i člana 190. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, podnose Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, sa predlogom da se donose po hitnom postupku.

Pored potpisnika koji su ovde navedeni, ja sam podvukao dva imena. Jedno je ime Marinike Tepić, a drugo ime je Enis Imamović, upravo čovek koji je danas diskutovao i optužio i ministra Vulina i predsednika Aleksandra Vučića i sve nas, ali i građane Srbije i samu Srbiju da mi podržavamo i da kod nas narasta fašizam. E ovo je skandal nad skandalima, ali ovo je dokaz nad dokazima da sve ovo što se dešava nije slučajno i da se ne radi ovde ni o kakvom muralu Ratka Mladića, već da iza ovoga stoji nešto mnogo veće i mnogo više i skandalozno je što poslednjih dana u satanizaciji policije koja je samo čuvala javni red i mir, učestvuju ljudi kako iz Srbije, tako i iz okruženja i koji na najgori mogući način vređaju i nipodištavaju ljude koji su samo radili svoj posao.

O ovim stvarima moramo da pričamo. Ja nisam nameravao da moje izlaganje danas ode u ovom smeru, ali kada sam čuo reči koje su izgovorene jutros, apsolutno sam morao svoj govor da prilagodim gorućoj temi, jer očigledno ovo nije poslednji put da se ovako nešto dešava.

Postavlja se pitanje svima nama ovde, ali pre svega građanima Srbije, šta možemo da očekujemo u narednom periodu i koje su to sve vrste pritisaka kojima ćemo biti izloženi kao zemlja na ovako skandalozan način?

Srbija nije zaslužila da je bilo ko na ovaj način nipodaštava ili pokuša da je omalovaži, ali sigurno da je vređa. Jer, kao što je i gospodin Starčević rekao, ja imam mnogo prijatelja Bošnjaka i niko se od njih ne oseća ugrožena ovde. Ali, ovo što rade i Imamović i Đilas pokazuje da mržnja prema Aleksandru Vučiću, SNS i ovoj odgovornoj politici koju sprovodi Vlada Srbije nema granice i da zarad ličnog interesa i povratka na vlast pojedinaca neće prezati ni od čega.

Poštovani ministre, ja sam uveren da u narednom periodu će biti još ovako dobrih sporazuma i da će svi oni biti u interesu građana Srbije, da će biti u interesu naše zemlje. Ali, poštovani ministre, i sa time ću završiti, pored svega ovoga, morate nastojati da na ovakve provokacije niko, ni od policajaca, niko od ljudi koji danas vode Srbiju, nikada ne nasedne, jer ne samo da branimo i živote i imovinu građana Srbije i vi kao policija, već branimo Srbiju i branimo budućnost naše zemlje.

Uveren sam da će i naredni predlozi zakona koje budete donosili ovde pred nas biti dobri, kao što sam i istakao, ali uveren sam da, sledeći odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sačuvaćemo našu Srbiju o obezbediti još bolje uslove za život naše dece i svih onih generacija koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je vrlo tendenciozno bilo izlaganje i bez bilo kakve potrebe opet i dokaza pokušaj bacanja ljage na SNS i predsednika Aleksandra Vučića, ali to je razlika između bavljenja politikom suštinski i sitnog političarenja.

Isto je tako razlika između državnika i onog ko želi da se bavi politikom radi lične promocije i ličnog interesa ogromna. Znate, niko iz SNS, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić zbog odgovornosti koju ima prema Srbiji, prema svakom građaninu Srbije, nikada neće doći u situaciju da se odrekne saradnje ili poslovnog odnosa, partnerstva, prijateljstva, kako god to želite da definišete, i sa EU, i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Amerikom.

Znate, kada ste toliko odgovorni i kada želite da se borite za svoju zemlju iz dana u dan, vi morate da imate partnere i na istoku i na zapadu, i na severu i na jugu, kako god to želite da definišete.

Što se tiče vojne neutralnosti, mislim da je gospodin ministar Vulin jasno to definisao, ali ovo je najbolje podsećanje na onu demagogiju i one neistine koje se plasiraju godinama unazad. Tako su pričali Aleksandar Vučić do Uskrsa, pa do Nove godine priznati Kosovo, pa evo sada će sledeće godine, pa za godinu dana i nikada se to nije desilo, niti će se desiti.

Srbija je vojno neutralna, gospodin Vulin vam je to objasnio i nema potrebe za ovakvim jeftinim politikanstvom i pokušajem da se ubere neki jeftini politički poen.

Ono sa čime sam neprijatno iznenađen, izdajte se i predstavljate sebe kao velikog patriotu, čoveka kome je silno stalo do Srbije, a bogami u vašem izlaganju od pet minuta ne čuh ni jednu jedinu reč o skandaloznom obraćanju kolege Imamovića koji je našu zemlju optužio da je fašistička. Da li i vi ipak to malo drugačije gledate ili, odnosno imate unapred pripremljene govore gde je jedino i bitno po svaku cenu napasti Aleksandra Vučića i sa njime se obračunavati baš i onda kada nemate nikakvog razloga, niti dokaza za to.

Za Srbiju je vojna neutralnost apsolutni aksiom, nema dvojbe i nema razmišljanja na drugu temu, a uveren sam da je ispunjeno obećanje i data reč koja ima težinu, kada je u pitanju Aleksandar Vučić, će u narednom periodu dokazati sve ono o čemu je govorio i gospodin Aleksandar Vulin, o čemu govorim i ja, ali iznad svega toga istorija će u narednom nekom periodu kada prođu mnoge godine pokazati kome, kako i koliko stalo do Srbije i do njene budućnosti. Uveren sam da to građani već sada vide, tako da politika SNS Aleksandra Vučića sa pravom ima puno poverenje građana Srbije.

Hvala.

Vrlo kratko, hronološki. Kažete da nećete da se osvrćete na izlaganje poslanika Imamovića samo zato što je u manjini, slabijeg ili kako ste to rekli. Pa, niko od vas ovde nije očekivao da ne znam šta uradite, već da kao vajni patriota, za kakvog se iskazujete, kažete svoj stav, osudite. Ali, možda to ipak nije za vas popularno ili nije tema. Ipak je popularnije i lakše se poeni stiču kada se napada Aleksandar Vučić. To mnogo govori i o vama i o vašem patriotizmu koji je jedna samo maska najobičnija.

Govorite o stvarima koje se tiču naših stranačkih organa. Mislim da vam je gospodin Vulin najbolje na to odgovorio, ali ono što je jako bitno i što se moglo prepoznati iz vašeg izlaganja, pomno su vas svi ovde u plenumu slušali, jeste morbidna izjava koja sve više liči na onu mantru koju sprovodi jedan deo opozicije, a to je šta ćemo ako Aleksandru Vučiću stane srce, šta ako Aleksandar Vučić umre? Pa, opet idemo toliko daleko i u onu priču kada su priželjkivali njegovo ubistvo, pa relativizovali i snajper i naslovne strane i upućene pretnje njemu.

Da li je moguće da i vi sa ovog mesta, ovde u plenumu, diskutujete o tome, o životu i smrti jednog čoveka? Apsolutno bespredmetno i morbidno u najmanju ruku. Šta će biti kada Aleksandar Vučić umre ili šta će se dešavati ako on umre? Da li je moguće da postavljate takvo pitanje? Da li je moguće da se u 21. veku tako vodi politika i tako postavljaju stvari? Mislim da vam je gospodin Vulin i odgovorio na taj deo, ali vi to ne možete da razumete.

Ideja, vizija, put, politika, stav, urađene stvari, zacrtane stvari su nešto što ostaje iza i iznad svakog pojedinca, ali vi to ne možete da razumete. Jer vi i ja, pre svega, a mogu zamisliti tek koliko vi i Aleksandar Vučić imate različite poglede ne samo na život, već i na budućnost i viziju naše zemlje. Ali nikako vi to ne možete shvatiti ni danas i uveren sam da to nećete moći da shvatite i u budućnosti.

Samo bih vas zamolio, kao nekog ko sebe izdvaja da nije deo Đilasovog saveza i Đilasove politike, hajdete onda makar vi držite se argumenata, neke normalne diskusije i normalnog razmišljanja, a ne da ovde u ovom plenumu uživo prenos i diskusiju koristite za tako morbidne neke scenarije.

Predsednik Aleksandar Vučić je već u ovom trenutku ostavio toliko toga iza sebe da generacije i generacije koje tek treba da dođu će moći samo o tome da uče i da one procenjuju koliko je to bilo dobro za našu zemlju, a uveren sam da ste i vi sada svesni koliko je dobrih i ogromnih stvari Aleksandar Vučić do sada uradio i promenio Srbiju na bolje.

Ja vas pozivam kao kolegu narodnog poslanika da diskusije ovde svedemo na zdrave norme, na neke zdrave granice i da diskutujemo argumentima. Crne slutnje ili crne želje koje imaju pojedine opozicione partije, a izgleda i vi, samo oslikavaju svu vašu nemoć, ali i mržnju prema Aleksandru Vučiću.

Nadam se da u narednom periodu ovakve stvari nećemo imati, ali isto tako uveren sam da građani najbolje iz ovih izlaganja mogu da vide ko šta i kako kome želi, ali isto tako da je Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka trn u oku svima samo zato što stvaramo još lepšu, još bolju i još jaču Srbiju i zemlju u kojoj svako dete želi da živi, ostane i stvara. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da ćemo naravno u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge i moram da istaknem još jednu jako bitnu stvar, sve ono što se tiče građana Srbije, ali što je i u opštem interesu i kako je to neko od prethodnih kolega narodnih poslanika u svom izlaganju istakao, sve veća transparentnost je pokazatelj da zemlja želi da radi što otvorenije, što direktnije i da građani u svakom trenutku mogu imati uvid u sve ono što se dešava, ali i da imaju što pregledniju situaciju oko svega onoga što se njih indirektno ili direktno tiče.

Kažu ljudi da za prave ljudi nikad nije kasno, ali ja opet ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da smo možda ovakve nekakve predloge morali da imamo i u periodu kada su se dešavale one kriminalne privatizacije tokom 2000. godina i krajem 2010. godine te decenije, ako ćemo tako nazvati, ali nije kasno ni sada na ovaj način posmatrati stvari iz prostog razloga što bi onda možda neke stvari bile predupređen, neki postupci možda bili predvidljivi, ali isto tako možda bi bio sačuvan novac građana Srbije.

Kada govorim o tome, mislim da većina već ovde sada zna o čemu se radi, a to je situacija gde smo imali period od 2012. godine, kada su tada predstavnici političke elite, odnosno vlasti svoju poziciju koristili i zloupotrebljavali na način gde su preko raznoraznih fantomskih firmi koje su se, takođe, ovde pominjale. Elita koja je tada odlučivala, vedrila i oblačila u našoj zemlji koristila je iste te firme kojima se nije znao tačan broj ljudi koji u njima upravlja i rukovodi, i gde se nije znala vlasnička struktura, gde se vlasnička struktura menjala iz meseca u mesec kako bi se zametnuo trag kako bi narod rekao.

Možda da smo ranije krenuli u celu ovu proceduru u tom periodu kada je to bilo najaktuelnije i kada se to dešavalo na brutalan način, a opet pričam o tim privatizacijama, možda danas ne bi imali takvu situaciju da su nam ljudi koji su činili vlast do 2012. godine, od nekoga ko je jedva sastavljao kraj sa krajem ili imao samo 70.000 evra ušteđevine postali multimilioneri i najbogatiji ljudi u ovom delu Evrope.

Takođe, jako je bitno i da sve ono o čemu smo danas diskutovali umesto samo slova na papiru sve pretočimo i u konkretnu primenu i da se te stvari što bolje primenjuju, iz prostog razloga što smo navikli da predstavnici bivšeg režima koji su danas najoštriji kritičari svega o čemu se diskutuje u parlamentu ili svega onoga što se danas dešava u našoj zemlji, a od opšteg interesa i koristi građana Srbije, ne dođu u poziciju da zbog enormnog bogatstva koje poseduju raznoraznim pozajmicama kupuju i nevladin sektor, ali i pojedine medije.

I kada govorimo o tome ne možemo, a da se ne osvrnemo na par primera koji to najbolje oslikavaju, a to su primeri iz „Veritas papira“ čuvenih gde se jasno vidi kako je Dragan Đilas fiktivnim pozajmicama, pre svega kupio Stranku zelenih od sadašnjeg njegovog funkcionera Stranke slobode i pravde Dejana Bulatovića i to za 5.700.000 dinara. Toliko je iznosila pozajmica.

Podsetiću vas samo da Dragan Đilas u tom trenutku nije mogao da prikupi potpise i formira Stranku slobode i pravde, već je od Bulatovića ovom pozajmicom kupio njegovu Stranku zelenih, da bi joj na kraju promenio ime u Stranku slobode i pravde.

Ono što je takođe interesantno građanima Srbije jeste i činjenica da je tako npr. Dejan Čokić funkcioner iz opštine Mladenovac, o kome smo pričali u više navrata ovde, koji čak ima i krivične prijave, bio je i hapšen zbog insistiranja, tj. sumnjivih radnji u opštini Mladenovac, koje je prva primetila i na to sugerisala Agencija za borbu protiv korupcije i DRI. Njegova firma je od Dragana Đilasa dobila pozajmicu u visini od skoro tri miliona dinara, dok je čuveni Aleksandar Bjelić o kome su ovde poslanici u više navrata govorili, čovek koji je odgovoran za aferu „Bulevar Kralja Aleksandra“ gde je pronevereno šest miliona evra u toj rekonstrukciji, jer je ta rekonstrukcija pretplaćena za taj iznos, od Dragana Đilasa dobio je čak 36 miliona dinara na ime pozajmice, koju, naravno, nikada nije vratio niti će vratiti.

Na ovaj način možete videti kako se parama koje su oduzete od građana Srbije kojekakvim trgovinama i nameštenim tenderima danas koriste za stvaranje nekakvog medijskog prostora, medijske podrške ili agitovanja ljudi koji će vas podržavati na ovaj ili onaj način.

Sve ovo je interesantno reći iz prostog razloga što najbolji primer, fantomskih firmi, sakrivanja iza kojekakvih preduzeća firmi ili ofšor kompanija jeste Dragan Đilas.

Najbolji pokazatelj za to, ja ću se samo na kratko osvrnuti, jeste činjenica da 68 milion dolara on ima raspoređenih u preko 15 zemalja, na preko 53 računa i to je samo pokazatelj da ukoliko mislite na svoj interes kada dođete na vlast, a ne na interes građana Srbije lako funkciju i fotelju pretvorite kao izvor sa koga ćete se napiti hladne vode, a u ovom slučaju umesto hladne vode napio se, Boga mi i dinara i dolara i evra.

Zato i dan danas nismo dobili odgovor, a ja se nadam da ćemo uskoro, kako se to od propalog preduzetnika iz Češke, prodavca žvaka, perača prozora, sa ukupnom ušteđevinom od 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom „SAB“ dolazi od 70.000 evra do svega 22 miliona evra u nekretninama ili do ovih 68 milina dolara razbacanih širom sveta.

Zašto se ova pitanja važna? Od presudnog su značaja iz prostog razloga što ti ljudi i danas pretenduju da se vrate na vlast, zato što na taj način jedino mogu da omoguće svojim firmama da nastave da se bogate na uštrb građana, ali i zato što ti ljudi danas učestvuju u jednoj najprljavijoj mogućoj kampanji, ne samo protiv Aleksandra Vučića, već protiv svoje zemlje, protiv Srbije.

Moje kolege su pričale o onom što je iznošeno u Americi. Mislim da je svima jasno kakav je zadatak Dragana Đilasa. Za razliku od njega Aleksandar Vučić niti bilo ko iz Srpske napredne stranke pred ljudima koji su stranci, ako ćemo tako to definisati, nikada nismo jednu ružnu reč rekli o Draganu Đilasu, niti bilo kome iz naše zemlje, ali mislim da je ovde stvar mnogo veća i kompleksnija i ona je jako bitna za građane Srbije.

Poslednjih ne samo nedelja, već i meseci smo svesni ogromnog pritiska koji se vrši na našu zemlju. Gospodin Marković je to lepo definisao. U Hrvatskoj čak postoje emisije na dnevnom nivou koje se bave predsednikom Aleksandrom Vučićem i koje čak, evo danas, čini mi se da sam video da su objavili sliku njega i njegove majke i sliku njega i njegovog oca. Ne znam zašto je to bitno i o kakvoj se to analizi sada zapravo radi.

Takođe, ne mogu da zamislim da se u našoj zemlji prave emisije na dnevnom nivou o Milanoviću ili bilo kome drugom ko dolazi iz njihove zemlje. Kada uzmemo u obzir sve ono što se dešava poslednjih nekoliko dana, mislim da dešavanja od juče su samo kruna tog pritiska, kao i ovo dešavanje danas.

Naime, mural Ratku Mladiću je samo zloupotrebljen da se izvrši dodatni pritisak na državu Srbiju i da se izvrši dodani pritisak na predsednika Aleksandra Vučića. Zbog građana Srbije policija sinoć ili juče tokom celog dana nije čuvala taj mural, policija je samo održavala javni red i mir. Zašto? Zato što su pojedine nevladine organizacije, a opet zasigurno dogovoreno i dirigovano iz jednog centra, zasigurno opet iz centra Dragana Đilasa želeli da juče iskoriste situaciju i da se izazove nekakav haos, da bi se onda opet Aleksandar Vučić lažno optužio i da bi se napravio neki novi pritisak na njega.

Kako je to sve povezano? Naime, taj mural koji su uzgred uradili navijači partizana stoji na tom mestu više od godinu dana. Svako od njih je mogao u bilo kom trenutku, dana ili noći da taj mural uništi ili ovo što su danas postigli, da ga prekreče. Očigledno to njima nije bio cilj, iz prostog razloga što su želeli da izazovu nekakav konflikt i incident.

Posebno interesantno je to što pokušavaju da sve to nazovu nekakvim spontanim događajem. Izvesna gospođa Aida Ćorović je doputovala iz Novog Pazara u Beograd da bi jajima gađala taj mural.

Ne možete me ubediti da je bilo šta spontano ako sednete iz Novog Pazara i dođete za Beograd. Spontano bi bilo da je možda slučajno prošla, pa videla i na taj način u momentu nekakvog emotivnog trenutka ili afekta to učinila.

Druga stvar koja nam govori i jasno pokazuje da tu nema nikakve spontanosti i da je za cilj bila samo destabilizacija naše zemlje, jeste činjenica da je ta gospođa postala član Demokratske stranke 2013. godine, a da je postala narodni poslanik 2014. godine i tu funkciju obavljala do 2016. godine.

Ako uzmete u obzir da su im se juče u podršci pridružili svi oni aktivisti koji najgore misle i govore o našoj zemlji i koji, najčešće po stranim ambasadama, po drugim ambasadama širom Beograda, a najčešće kako oni to vele da kažu „imamo podršku Zapada“, sve najgore pričaju o našoj zemlji, onda vam je jasno koliko je sati.

Nemam ništa protiv aktivizma, ali onog iskrenog i realnog, onog poštenog, ali ne mogu da se setim da su pre svega mediji koji su ovo zdušno podržavali juče, a i prethodnih dana odreagovali na primere kada se dešavalo nešto na štetu našeg naroda i na štetu Srbije. Ja se dobro sećam da su u Vukovaru razbijane ploče sa ćiriličnim nazivom ulica, ali niko tada od medija po direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ni jedno jedino slovo tome nije posvetio, niti su ove nevladine organizacije to osudile. Ne sećam se da je bilo ko kada su u Aidinom gradu, u Novom Pazaru navijači na fudbalskoj utakmici Novog Pazara i Partizana uzvikivali: „Ubi, zakolji, da Srbin ne postoji“, „Naser Orić, heroj“, i onu čuvenu, totalno bolesnu i bizarnu na koju su oni ostali nemi „Srce, bubreg, pluća, živela žuta kuća.“

Dakle, niko od tih aktivista nije se setio da to osudi ili da skrene pažnju na takvu neprihvatljivo i monstruozno ponašanje.

Kada ćemo već i do detalja, u Novom Pazaru se nalazi tabla Aćif Efendiji, za ljude koji ne znaju to je čovek koji je 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, bukvalno bio domaćin nemačkim okupacionim snagama koji je postavljen nakon toga za načelnika Novog Pazara ili kako se to tada zvalo, koji je formirao upravni odbor grada Novog Pazara, koji je činilo 11 članova i svih 11 su bili Albanci koji su nosili uniforme sa znakom Albanije i on je jedan od ljudi koji se zalagao i u tom trenutku za stvaranje velike Albanije.

Takođe, njegova policija ili kako je on tada želeo da definiše, vojska je radila sa okupatorom i direktno je odgovoran za smrt više od 7.000 Srba, zbog čega je i osuđen pred sudovima Srbije, tada Jugoslavije, i streljan te 1945. godine. Dolaskom dvehiljaditih godina, vraća se to vreme kada se on slavi i sada u Novom Pazaru imate tablu sa njegovim imenom i likom, pa se ja ne sećam da je ova gospođa ili bilo ko od nevladinih organizacija pokrenuo pitanje da li je takva tabla potrebna i neophodna i da li je ona u duhu pomirenja ili boljeg suživota svih nas u našoj zemlji.

Ne sećam se ni da je neko od ovih nevladinih organizacija, posebno televizije i medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, jedno slovo napisao kada je ranjen Srećko Sofronijević na Kosovu i Metohiji u onom terorističkom činu. I gde su tada bile ove nevladine organizacije i gde su bile ove stranke Dragana Đilasa?

Podsetiću vas, ja sam to dobro ispratio, Dragan Đilas ceo taj dan nije posvetio ni jedno jedino slovo u toj situaciji, ali je uveče okačio na Tviteru sliku njega i njegovih mačaka, čini mi se, i nekih kučića, imao neki podrugljiv komentar na konto kolege narodnog poslanika Nebojše Bakareca.

Dakle, oni se pitaju za sve, u svakom trenutku, o svemu imaju mišljenje, ali nikako nemaju kada je u interesu Srbija i interes naših građana.

Ja sam uveren da će se stabilnost i mir naše zemlje sačuvati, pre svega, zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i ljudi koji se brinu o tome, ali isto tako ne mogu da se otmem mišlju da je neophodno da svi ljudi koji danas žele da se dočepaju vlasti i koji zarad toga ne prezaju čak i da pričaju najgore izmišljotine i laži o svojoj zemlji, moraju jednom da se osveste i da se više posvete programu i viziji, prezentovanju nekakvih rezultata koje su postizali, nego na ovakvom načinu politike i delovanja.

Za sam kraj, mislim da rezultati koje je ova Vlada, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, postigla, su vidljivi svakome i uveren sam da će iz dana u dan građani biti sve sigurniji da na sledećim izborima u aprilu je potrebno pružiti podršku politici SNS i Aleksandra Vučića, jer samo ona garantuje da će naša zemlja ostati nezavisna, jaka i stabilna, ali i da ćemo se i svi zajedno svuda i na svakom mestu uvek boriti za interese naših građana i naše zemlje. Hvala. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, ako uzmemo u obzir da sada već polako privodimo ovu diskusiju kraju, smatram da smo danas mogli pre svega iz vašeg izlaganja poštovana ministarka, na samom početku ove sednice da čujemo dovoljno razloga zašto bi ove zakonske predloge mi kao Skupština morali da usvojimo i koliko će to olakšati i unaprediti život građana Srbije.

Isto tako, mislim da ste mogli da čujete iz diskusija mojih kolega narodnih poslanika koliko je stvari tu još neophodno reći i istaći i izvući paralelu između perioda kada je vlast na nivou Republike Srbije činila Demokratska stranka i kako danas izgleda zaštita životne sredine, ali i generalno situacija oko ekologije kada SNS predvodi vlast i u Srbiji, ali isto tako i u Beogradu.

Zašto akcentujem Beograd? Zašto što je nažalost Beograd u poslednjih nekoliko godina, a pred prošle izbore, evo sada isto tako pred ove naredne koji nas očekuju u aprilu, nekako uvek meta tih nevladinih organizacija koji u nedostatku bilo kakvog drugog programa i kampanje pokušavaju da bace ljagu na taj aspekt života našeg grada, ali i građana Beograda. Isto tako, jako je bitno naglasiti da pojedine organizacije koje baš u Beogradu organizuju proteste najčešće se na tim protestima ne osvrnu a ma baš nijednom rečju na zaštitu životne sredine ili ekologiju, već se sve to svede na kraju na sitno politikanstvo i neku prostu demagogiju gde naravno za jedini cilj imaju diskreditaciju predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ovde su narodni poslanici isticali mnogo puta i u više navrata se vraćali na situaciju oko Rio Tinta. Nisam siguran da je neko od narodnih poslanika izneo nešto što je ključno i što je jako bitno, a svakako smatram da to moramo ponoviti više puta, iz prostog razloga što građani nekako lako zaborave neke stvari.

Naime, o Rio Tintu danas najviše priča jedan deo opozicije koji je predvođen naravno Draganom Đilasom i to vide kao svoje neko oružje u rukama u obračunu protiv Aleksandra Vučića i svega onoga što se danas dešava u Srbiji.

Radi istine, Rio Tinto je došao 2002. godine u Srbiju i od 2002. do 2012. potpisano je čak devet različitih sporazuma i rešenja koji su išli jedni za drugim, kao na traci. Ono što je jako bitno istaći jeste da su 1. februara 2012. godine, potpisana dva sporazuma osmi i deveti, a tiču se dozvola o bušotinama koje su počete da se prave u tom periodu. Dakle, sve optužbe da iza Rio Tinta stoji SNS i nekakav lični interes Aleksandra Vučića, kada pogledate ove podatke padaju u vodu.

Ono što je posebno interesantno, i što oslikava licemerje, ali i generalno, svu politiku Dragana Đilasa, jeste kako u određenom periodu mu neke stvari odgovaraju, tako ih podržava, a kada u nekom narednom periodu on misli da će mu doneti benefit da bude protiv tih stvari, on je najoštriji kritičar. Takva je situacija bila sa beogradskim metroom koji je obećavao 2008, 2009. i 2010. godine, pa kada nije uspeo da započne izgradnju metroa, imali ste priliku juče i da čujete kako nam sada metro nije ni potreban.

Takva situacija je bila i sa Beogradom na vodi. On je taj projekat predstavljao širom sveta, imao je tu viziju, govorio je da je neophodno da se Beograd spusti na reke, a kada je SNS taj projekat sprovela u delo, on je najglasniji protivnik tog projekta. Ista takva situacija je i sa litijumom, o onim stvarima koje su pominjale kolege narodni poslanici pre mene, ne želim posebno da se osvrćem, ali samo da bi građani Srbije znali o kakvom se licemerstvu radi, i samo da bi se građani Srbije još jednom uverili koliko postoje dvostruki aršini, ali isto tako i vređanje inteligencije i razmišljanje Dragana Đilasa u tom smeru, da baš niko ne pamti šta je on sve izjavljivao i za šta se sve zalagao. Dokaz tome je i njegov intervju 25. oktobra 2017. godine, za Nedeljnik, pod naslovom „prvi intervju, povratak Dragana Đilasa“, i u tom intervju on je izneo gomilu neistina, naročito ako pogledate da je taj period od godinu dana pred izbore za grad Beograd, i u tom intervju možete pročitati da je bio vrlo uzdržan kada se njegova kandidatura pominjala.

Dakle, nije bio siguran da li će izaći na te izbore, šta građani da očekuju, a generalno, sve zamerke su mu bile vrlo paušalne bez bilo kakvog argumenta i dokaza. Ono što je posebno interesantno za ovu temu jeste i pitanje na koje je odgovorio vrlo decidirano i vrlo konkretno, naime pitanje glasi – kao da niste zadovoljni ni temama kojima se bave oponenti ove vlasti, a o čemu biste vi voleli da priča opozicija? Dakle, ovo je pitanje koje je upućeno Draganu Đilasu. Hajde da pričamo o Beogradu, o ekonomiji. Evo, potvrđeno da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas zato što su one u svim mobilnim telefonima i električnim automobilima. Zar to nije šansa za Srbiju? To će da zaposli hiljade i hiljade ljudi i napravi brend od naše zemlje. Zamislite u svakom mobilnom telefonu ili automobilu deo na kome piše „made in Serbia“.

Dakle, 2017. godine vi ovde možete čuti jasno i glasno da se Dragan Đilas zalagao i da mu je to bila jedna od stavki njegovog programa i razmišljanja kako unaprediti život u našoj zemlji i kako dodatno zaposliti ljude.

Godine 2021. godine Dragan Đilas govori sve suprotno od ovoga iz prostog razloga zato što je on sada pomislio da igranje na kartu ekologije, zaštite životne sredine, iako ništa na tom polju nisu uradili dok su bili na vlasti, njemu može doneti koji glas više.

Ovo je, poštovani građani Srbije, tipičan primer kako on shvata i doživljava politiku, kao i kako sve što je mogao da uradi u gradu Beogradu i na nivou cele Republike Srbije dok je DS bila na vlasti, sve ovo mogao da uradi, sve je mogao da poboljša, sve je mogao da unapredi, ali na žalost ništa od toga nije uradio. Uradio je jedino za sebe i sebi bliske ljudi, uzak krug ljudi od kojih je stvorio najbogatije ljude u ovom delu Evrope.

Ovo vam je samo jedan u moru primera kako neko ko politiku smatra i doživljava i vidi jedino kao oružje kojim će se dodatno obogatiti, kao neko ko je bio na funkciji ministra i direktora nekakve kancelarije Vladine, neko ko je bio gradonačelnik, kako je svoju poziciju koristio jedino za ličnu promociju i stvaranje nekakvih kontakata koji će mu u narednom periodu omogućiti još bolje pozicioniranje i još veće bogaćenje.

Čisto radi istine, 2017. godine u vreme kada je ovo izjavio, on još uvek nije bio kandidat za gradonačelnika, ali 2018. godine se upustio u tu trku uveren, prema njegovim izjavama, da će građani Beograda osuditi dosadašnju politiku SNS i da će on ubedljivo pobediti. Rezultat tih izbora je bio više nego jasan, SNS danas u gradskom parlamentu ima apsolutnu većinu gde Dragan Đilas zajedno sa svojim partnerima Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem osvojio negde oko 16% i uveren sam da građani Beograda i Srbije jako dobro prepoznaju sve što se danas plasira iz redova tog dela opozicije, jer nigde nećete čuti ni jednu ideju, nikakav program, niti bilo kakvu viziju u kom smeru naša zemlja je neophodno da se razvija. Isto tako nećete čuti ni šta je to bolje što bi mogli da uradimo, niti šta je to što su oni u periodu njihove vlasti radili bolje od nas danas.

Ja sam uveren, poštovana ministarka, da ćete i u narednom periodu pred nas kao narodne poslanike izlaziti sa još ovako dobrim predlozima zakona. Uvren sam i da će tema ekologije i zaštite životne sredine u nekom narednom periodu postizati i biti sve zastupljenija, da će rezultati biti sve bolji, a mislim da će potvrdu svega toga najbolje pokazati i dati građani Srbije.

U nadi da nas očekuje još ovako kvalitetnih predloga, želim da vam se zahvalim, a uveren sam da ćemo, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, svi zajedno kao jedan veliki tim činiti od naše Srbije još bolje ili još lepše mesto za život.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodni poslanici, kolege narodni poslanici, na samom početku naravno istakao bih da će Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati sve ove predloge, ali isto tako da naglasim i da ćemo u nekom narednom periodu kada budemo bili u prilici da podržimo i predloge opozicionih predstavnika koji će biti sastavni deo RIK-a naša poslanička grupa glasati za to, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Krenimo redom. Mislim da su prethodne kolege narodni poslanici koji su bili i ovlašćeni predlagači i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa rekli mnogo toga i mislim da su vaša izlaganja bila jako dobra, konstruktivna i da su pogodila suštinu.

Mislim da je pogrešna svest kod ljudi koji kada vide da su ovakve tačke dnevnog reda pred narodnim poslanicima smatraju da to nije mnogo bitno ili da tome ne treba posvetiti mnogo pažnje. Mislim i da je gospođa Paunović u svom prethodnom izlaganju istakla koliko su važne ovakve diskusije i polemike i koliko je važno da shvatimo ozbiljno svaku izmenu koja se dešava u odborima.

Isto tako ne možemo a da ne primetimo da RIK je neko telo koje je u poslednje vreme izloženo najtežim napadima iako oni trenutno nisu u samom onom zenitu njihovog posla, niti su izbori raspisani.

Svedoci smo da se mnogo o tome priča, kalkuliše i svesni smo toga da pojedini predstavnici opozicije koriste svaku priliku da za RIK, u kakvom god ona sazivu bila, istaknu gomilu neistina i laži, a sve sa ciljem da nekako opravdaju svoj bojkot ili svoj strah od izbornog debakla. Mislim da je svaki narodni poslanik pre mene diskutovao o tome i naglasio važnost dijaloga koji je sprovođen na dve strane, ako ćemo to reći, sa i bez prisustva stranaca i mislim da sporazumi koji su dogovoreni i ona rešenja koja smo mogli ovde da čujemo je nešto što nije zapamćeno ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi. Ne možete naći ovakve ustupke, slobodno ću to reći, koji su proistekli iz jednog konstruktivnog dijaloga nigde u Evropi. Nemate nigde ovakvu situaciju i nemate nigde ovakve izborne uslove.

Zašto ovo naglašavam? Najoštriji kritičari izbornih uslova danas u našoj zemlji u oni ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji su do tada pobeđivali na istim izbornim uslovima, koji tada opoziciji i predstavnicima udruženja građana ili bilo koga ko nije mislio isto kao i oni nisu uvažili nijedan jedini predlog, a da ne govorimo o zahtevima, i isti ti ljudi danas pokušavaju na sve moguće načine da degradiraju sve ono što je postignuto u dijalogu.

Kada govorim o tim ljudima prevashodno mislim na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ovog Lutovca koji je danas predsednik DS, ali i sami možete videti da je iz jedne stranke režima DS nastalo pet ili šest stranaka koje sada imaju istu politiku samo se drugačije zovu.

Na plastičnom primeru to izgleda ovako – sporazum o slobodnim izborima najoštriji kritičari su definisali na četiri strane, od čega je poslednja strana na kojoj se nalazi potpisnici, sve ukupno tri strane a od toga su dve i po strane posvećene medijima. To dolazimo do prve stvari koliko je Dragan Đilas opsednut medijima i ovi zahtevi koji se ovde nalaze to najbolje i pokazuju.

Naime, oni su došli na neku ideju koja je naravno u interesu jedino Dragana Đilasa, da u cilju obezbeđivanja ravnopravnog pristupa medijima, pluralizmu u medijima, profesionalnih standarda se formira neko Koordinaciono telo za javno informisanje, u nastavku to telo se zove KTI i ono će početi sa radom najkasnije 15 dana od prihvatanja sporazuma.

Šta je ovde interesantno? Članovi ovog radnog tela su predstavnici političkih subjekata koji su samo u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i definisali su ovaj sporazum uz isti broj predstavnika vlast i opozicije i po jednog predstavnika novinarskih udruženja.

Ovde dolazimo do ključne stvari. Za njih je bitno da u tom radnom telu budu samo oni koji su potpisnici – Ne davimo Beograd, DS, Pokret slobodnih građana, Zajedno za Srbiju – Zelenovića i Pokret za preokret Janka Veselinovića, naravno uz prvog među njima Dragana Đilasa.

Šta je dalje interesantno? Oni ovde traže da pored njih deo radnog tela postanu i predstavnici novinarskih udruženja. Ovo je interesantno, zašto – jer je Dragan Đilas jedno to novinarsko udruženje finansirao sa čak šest miliona dinara u vidu nekakve pozajmice. Samo i dan danas nismo shvatili kako dođete kao novinarsko udruženje na to da vam jedan političar, bivši gradonačelnik, bivši državni funkcioner, sada pretendent na vlast pozajmi toliki novac.

Ono to je dalje zanimljivo jeste da se svi zahtevi njihovi tiču medija. Među prvi zahtevima se nalazi i sledeći – da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo oni, mogu gostovati u emisija na prvim programima RTS o RTV u trajanju od 30 minuta u određenom terminu, između 18.30 i 19.00 sati. Ovde se ne navode druge opozicione stranke koje nisu potpisnice ovog sporazuma, odnosno one stranke koje učestvovale u okviru dijaloga bez posredstva stranaca. Dakle, samo oni.

Takođe, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, opet oni učestvovati u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u terminu od 21.00 čas, oni i predstavnici vlasti, ali ono što je interesantno i ono što građanima odmah je zapalo za oko, kako narod kaže, jeste da ovde u ovim zahtevima ne stoji nigde ni definisano kako će predstavnici vlasti moći da se obrate građanima Srbije. Dakle, samo oni i samo njihovi minuti.

Dalje, u ovom zahtevu njihovom stoji najveći paradoks koji samo pokazuje koliko je njihov licemerje, a oličeno je u sledećem – takođe zahtevamo da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama, pa sada navedenim striktno, Beta, FoNet, Istinomer, KRIK, CINS, BIRN, Vreme, da dva puta nedeljno u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS.

Koliko su oni nezavisni, mislim da to građani najbolje znaju, vide i po tome što nijedan od ovih medija nikada nije uputio ni jedno jedino pitanje koje interesuje građane Srbije, niti je uputio jedno kritičko mišljenje na sve ono što je Dragan Đilas radio do 2012. godine.

Simptomatično je i to što se ovde ne navode neki drugi mediji i druge organizacije koje Dragan Đilas na svojim konferencijama izbacuje, vređa na najgori mogući način i nipodaštava. Ovde se iz svega ovoga samo zaključuje koliko su svi ovi mediji nezavisni.

Takođe, kako bi manevarski prostor ljudima koji danas vode Srbiju suzili na najmanje moguće okvire, govori i sledeće - zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama u toku trajanja kampanje, osim kada je u pitanju unapred planirani državni posao ili vanredne okolnosti, u okviru kojih se neće prenositi stavovi izabranih, postavljenih i imenovanih lica.

Dakle, vi faktički ovde imate zahtev da niko ko se nalazi na bilo kojoj listi SNS ili SPS, a obavlja neku državnu funkciju, u tom periodu ne sme ništa da kaže, što de fakto znači da bi tih dana imali zabranu da se bilo kakav projekat i sprovodi u našoj zemlji. Dakle, sve mora da stane, ne bi li Dragan Đilas dobio adekvatno vreme iz njegovog ugla, da se on obraća građanima, da se on obraća naciji. Tu vidite kolika je njegova sebičnost.

Ako na sve ovo dodamo još jednu jako interesantnu stvar, da su zahtevali da se razdvoje izbori, to u njihovom sporazumu stoji, da se razdvoje datumi lokalnih, republičkih i predsedničkih izbora, ako primenimo njihovu logiku, neophodna su tri izborna procesa, pomnožite sa danima koliko traju izborni procesi, plus ovih 10 dana koje su zahtevali, faktički bi Srbija morala da ostane paralizovana više od tri meseca. U njihovo vreme Srbija je bila paralizovana svakog dana, jer ništa nisu radili, već su samo mislili na lični interes i na lično bogaćenje. A danas, u vremenu korona krize i neverovatnog napretka naše ekonomije, mi nemamo vremena za gubljenje ni jedan jedini dan. Iz ovoga možete videti koliko su u svojim zahtevima sebični i koliko im je stalo do ličnog interesa.

Ipak, ono što je posebno zanimljivo i to su još dva detalja koja ću izdvojiti a onda ću preći na nešto drugo, tražili su da se obezbedi, pazite sad, jedna trećina stalnog sastava RIK-a, da budu predstavnici opozicije koja je učestvovala u definisanju ovog sporazuma. Dakle, jedna trećina članova RIK-a da pripadne samo njima. I ne postoji nijedna druga opoziciona stranka u našoj zemlji, ne postoji niko drugi, samo postoje oni, i to jedna trećina.

Radi građana Srbije, RIK se formira, kao što je i kolega Milićević rekao, u odnosu na procente i zastupljenost u republičkom parlamentu. Oni su van parlamenta, oni nemaju nikakav osnov da budu deo RIK. Ali, ni manje ni više, oni traže trećinu, jer, jelte, to njima pripada.

Koliko je vladajuća većina, koliko je dijalog otišao daleko, govori i činjenica da ćemo mi sada umesto 17 imati čak 23 člana RIK, 17 po ovom starom pravilu, plus šest dodatnih članova RIK koji nisu deo parlamenta i koji ni po jednom osnovu ne bi mogli da budu do ovih izmena, po sistemu da će tri predstavnika dati potpisnici ovog sporazuma, dakle, Đilas, Lutovac, pokret Zelenovića i ko je još tu sa njima, dok će ostala tri predstavnika dati predstavnici koji su učestvovali u dijalogu bez posredstva evroparlamentaraca i stranaca - pokret "Dveri", stranka "Zavetnici", "Dosta je bilo" i ostali.

Dakle i ovde se najbolje vidi koliko je vladajuća većina spremna na dijalog i koliko činimo neke stvari koje u našoj zemlji nisu činjene nikad, ali ovakav primer nećete naći ni u Evropi.

Za sam kraj njihovih nebuloza i svega što su ovde naveli, pa se ljute zašto su ih evroparlamentarci uputili na to da su izborni uslovi sasvim korektni, da se na izborima mora učestvovati i treba, govori činjenica da u nazivu liste može biti samo neko ko je kandidat sa te liste, kao i da nosilac izborne liste može biti samo neko od kandidata sa te izborne liste.

Zašto vam ovo naglašavam? Ovde ciljano idu na ime predsednika Aleksandra Vučića. Tako je bio u prilici da Dragan Đilas kaže - eto, Aleksandar Vučić je izgubio apsolutnu podršku građana, mi to znamo iz istraživanja, vidimo i mi ćemo njega ubedljivo pobediti na izborima. Ako je tako, zašto na ovaj način želite da sprečite eventualno da negde lista SNS nosi ime Aleksandar Vučić, kao što je to sada bilo Za našu decu - Aleksandar Vučić. Ako ste već toliko sigurni u svoju pobedu, vi biste morali da zahtevate da liste nose ime predsednika stranke i po tom sistemu onda biste imali rešenu situaciju. Aleksandar Vučić je tako nepopularan, ne radi ništa za Srbiju i naše građane. Kažete da je lopov, kriminalac, diktator, pa zar vi prvi ne treba da poželite takvog čoveka da bude nosilac naše liste? Ali, dobro, mnogo ćemo još čuda čudi.

Sada da krenemo na nešto što je mnogo konkretnije i što se pre svega odnosi na interes građana Srbije i svih ljudi koji će učestvovati u izbornom procesu koji nas očekuje u aprilu.

Kao što sam i naveo, moje lično mišljenje je da je dijalog bez posredstva evroparlamentaraca bio mnogo konkretniji, zahtevniji u tom smislu, jer sa druge strane predstavnici opozicije su bili vrlo konkretni, direktni i učestvovali su u kreiranju svih ovih zahteva i izašli su sa nekim predlozima sa ciljem da izađu na izbore.

Ovo što je Đilas radio je bio samo pokušaj da ovim jeftinim pamfletom se sakrije od nekog eventualnog izbornog neuspeha. Stvari koje su tu dogovorene čine jedan svojevrstan presedan u svetu i nigde ih nećete naći, ali kao što sam već rekao, podeljene su u više stavki i ja sam prvu već obradio, a tiče se organa za sprovođenje izbora. Dakle, umesto 17 ide se na 23 člana RIK-a. Videćemo da li će Đilas i ostali njegovi kompanjoni dati predloge za ove predstavnike RIK-a. Na taj način omogućujete punu kontrolu izbornog procesa svakome ko nas je do sada optuživao da izborni proces kod nas nije fer i da su oni nekako diskriminisani.

Ono što je posebno bitno, mislim da je to kolega Jovanović naglasio, jeste i sada izmena koja se dešava na samom izbornom mestu i kako će to funkcionisati što se tiče rezultata koji se šalju RIK-u.

Dakle, unos podataka o rezultatima glasanja sa biračkih mesta, od početka do kraja biće prenošen na veb prezentaciji RIK-a. Takođe, dodaje se i deo gde će svaki birač imati pravo da od organa za sprovođenje izbora koji je nadležan za čuvanje izbornog materijala, zahteva informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao. Pošto stalno pričaju da glasaju, daleko bilo, ljudi koji su mrtvi, da glasa neko ko nije ni izašao na izbore, evo na ovaj način se sprečava sve to. Lepo proverite i dođete i kažete - ja želim da proverim da vidim da li sam upisan, da li je neko zloupotrebio moje pravo i da li je neko glasao umesto mene.

Ono što je posebno bitno jeste istaći da je došlo do izmena oko kandidovanja na izbora. Zakonom o izboru narodnih poslanika, broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste nacionalne manjine, na izborima za narodne poslanike treba smanjiti na 5.000. Takođe, smanjuje se i broj potpisa birača u odnosu na lokalne samouprave od, do granica, ne vezuje se više za odbornika, već se vezuje za broj birača na toj jedini lokalne samouprave, što opet omogućava da se kandiduje što više pokreta građana, stranaka, jer će im biti potreban manji broj potpisa.

Što se tiče biračkog spiska, i oko toga smo imali prilike da čujemo razno razne kritike. Evo sada smo doživeli i tu neke izmene. Vlada Republike Srbije će formirati radnu grupu za eksternu kontrolu jedinstvenog biračkog spiska u kome će učestvovati sve stranke koje su učestvovale u ovom dijalogu. Takođe, u tom timu će biti i predstavnici RIK-a, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka, koje pokažu interesovanje. Dakle, svako ko bude pokazao interesovanje za ovo, da se zanima, može da postane i deo ovoga.

Što se tiče izbornog dana i glasanja, tu postoji još iskoraka u još većoj transparentnosti. Zakonom o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da kada birač glasa van biračkog mesta, najmanje jedan od tri poverenika biračkog odbora koji idu do birača mora biti predstavnik opozicije. To je onaj deo kada je neko sprečen da dođe na biračko mesto. Formira se komisija od troje ljudi. Obično oni koji su nezainteresovani za izborni proces, oni ljudi koji znaju da gube izbore, pa ih tako mrzi da odu do glasača, do njegove kuće ili stana, ovim se obavezuje da jedan od ta tri člana bude predstavnik opozicije i da se na taj način garantuje da nikakve malverzacije ili zloupotrebe poverenja građana neće doći.

Takođe, predviđeno je i pravo domaćih i stranih posmatrača, i to sve vreme mogu da prate rad biračkog odbora, dakle od primanja materijala od prosleđivanja broja glasova.

Ono što je za mene posebno interesantno jeste činjenica gde se negde naglašava i da moramo da podstičemo opozicione kontrolore. Takav termin i tretman nigde nije upotrebljen, ali, evo, i na ovaj način se želi pokazati puna transparentnost.

Naime, položaj predstavnika opozicionih izbornih lista, pa kaže u članu 2. – predsednik biračkog odbora mora da naglasi i da podstiče predstavnike opozicionih stranaka u biračkom odboru, da provere određene izborne radnje, između ostalog da li su dobro razvrstani važeći i nevažeći glasački listići, da li su dobro prebrojani glasovi koje su dobile pojedine liste.

Dakle, sada će predsednik biračkog odbora imati zadatak da vuče za rukav predstavnika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i da mu kaže – evo, pogledaj kako stoje rezultati, evo pogledaj nešto u biračkom spisku da li nije kako treba, evo pogledaj i ove listiće, evo ti prebroj listiće SNS.

Dakle, toliko se detaljno išlo da se mislilo i o ovom delu.

Takođe, pored svega ovoga jeste i ograničenje za javne funkcionere. Dakle, ovo što je govoreno, neće biti više takvih mogućnosti za funkcionisanje javnih funkcionera. To je prihvaćeno, pa se sad samo nameće deo u kome govorimo šta se dešava sa tim što je ostao cenzus 3% i da li će sada Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa izaći na izbore i da li sve ovo o čemu smo mi pričali ima smisla, ima logike ili će se opet sakriti iza nekakvog bojkota u strahu od izbornog neuspeha i odlaska u političku prošlost.

Takođe, sa time polako završavam, izmene Zakona o sprečavanju korupcije su predvideli da 10 dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti.

Dakle, ono što je Đilas tražio evo ovim je ispunjeno, pa bi bilo fer i da kažu da li će sada prihvatiti i reći da su konačno izborni uslovi po njihovom ukusu i onako baš kako su sve oni zahtevali.

Za sam kraj, ljudima u manjim sredinama i tamo gde mesne zajednice imaju veliku svrhu, ovim Sporazumom je i predviđeno da sve opozicione stranke i sve stranke koje žele da učestvuju u izborima, kao i grupe građana imaju pravo da besplatno koriste prostorije mesnih zajednica za svoje političke aktivnosti, što vam samo govorim i naglašavam iz prostog razloga što u periodu kada smo mi bili opozicija, kada smo pokušavali da dobijemo jedan termin i da ga platimo, nismo mogli, nego su nas izbacivali i skupove smo držali ispred mesnih zajednica i na otvorenom sa građanima.

Za sam kraj, uz ove izbore, bilo kakve druge, koje god da su poželeli i šta god da je u pitanju, za dolazak na vlast prevashodno je bitno da imate podršku građana Srbije, što oni nemaju. Da smo ovim Sporazumom predvideli da vlast za taj deo opozicije se vrednuje tri puta više od glasa koji dolazi za SNS ne bi uspeli da nas pobede, jer politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podrazumeva rezultat, ispunjena obećanja, ali i viziju koja garantuje bolju i lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, kada god pričamo o privredi, kada pričamo o brojkama, ne možemo da ne istaknemo koliko smo mi, pre svega članovi SNS, da ne kažem funkcioneri, ponosni što imamo priliku da učestvujemo u svemu ovome što se dešava danas, ali i poslednjih godina i što smo u prilici da od Srbije konačno pravimo još jednu lepše i još jedno bolje mesto za život građana, ali i zato što smo u prilici da nakon pogrešne politike, katastrofalne, koja je vođena do 2012. godine, konačno u prilici da stvaramo zemlju po meri svih njenih građana.

Isto tako, ne možemo da se ne osvrnemo da sve što se dešava poslednjih godina nije veliki uspeh. Znate, kada nasledite državu koja je na ivici bankrota, kada od predstavnika režima DS dobijete praznu kasu na svakom nivou i kada dođete u situaciju da vam je zbog katastrofalnih privatizacija, ali i katastrofalnog poslovanja predstavnika tog režima DS oličenog u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, svim tim ljudima koji su bili deo DS, više od 500.000 ljudi je ostalo bez posla, realno kada sagledate, Vlada SNS i ljudi koji su tada preuzeli odgovornost za vođenje naše zemlje imali su mnogo težak zadatak.

Moramo biti ponosni na sve ono što smo danas postigli, gde smo od jedne zemlje koja je bila na kolenima, gde se ništa nije radilo sem što su se punili džepovi tadašnjih funkcionera, postali zemlja koja se razvija, koja se gradi, koje se izgrađuje i u koje se grade i nove bolnice, novi domovi zdravlja, autoputevi, gde ne postoji nijedan jedini deo naše zemlje u kome se nešto ne radi i ne razvija.

Najbolji dokaz tome jeste i diskusija koju smo vodili prošle nedelje kada je ministar Siniša Mali pred nama obrazlagao rebalans, gde samo u nekim egzaktnim podacima i nekim prostim brojkama možete videti da u prvih devet meseci imamo bolji rezultat od planiranog za čak 180 milijardi dinara, da nam je i porez na dohodak porastao, priliv tačnije, za 4,5 milijarde, porez na dobit pravnih lica za 44 milijarde skoro, dok je porez na dodatu vrednost u visini od 54 milijarde dinara. Svi ovi brojevi koji su za nekoga samo brojevi jasno pokazuju koliko odgovornom politikom u ovom teškom periodu, kada se ceo svet bori sa korona virusom, stvari kod nas napreduju i idu uzlaznom putanjom.

Ono što je jako bitno naglasiti jeste i da usled korona krize nismo imali ni masovna otpuštanja, nisu ljudi ostajali bez posla, već, eto, koliko smo jaki i moćni pokazuje i činjenica da, dok se ceo svet bori da zadrži radna mesta, sa velikom mukom u našoj zemlji se otvaraju nove fabrike, novi pogoni i ljudi se dodatno zapošljavaju. Ovo je sve na ponos svima nama koji smo tako nešto i obećavali 2012. i 2013. godine. Ponosni smo zato što data obećanja ispunjavamo.

Ono što je jako bitno naglasiti kada govorimo o privredi, opet je tu novac u pitanju, jeste i činjenica da smo proteklih nedelja, meseci, pa bogami i proteklu celu godinu proveli u tome da slušamo da ljudi koji su našu zemlju upropastili, a bili su deo Demokratske stranke, su nam pričali kako se mi zadužujemo, kako ne znamo šta radimo i kako ćemo upropastiti našu zemlju, a podaci pokazuju da smo i danas posle ovog rebalansa ispod 60% učešća u javnom dugu u BDP-u, što je još jednom najbolji dokaz koliko se ti ljudi u nedostatku bilo kakvih argumenata, politike, programa, ali pre svega rezultata onda kada su bili na vlasti, služe neistinama i na svaki način pokušavaju da bace senku na sve ono što je dobro i što se danas dešava u našoj zemlji.

Uveren sam da ćemo i sa ovim predlozima i zakonima koji se donose, ne samo ove nedelje, već u celom ovom mandatu, unaprediti život građana Srbije i da ćemo olakšati njihov život u svakom pogledu i smislu. Ali, isto tako sam i pobornik onoga što je kolega Kesar pominjao u svom izlaganju, da moramo ipak da se osvrnemo na neke segmente koji su u ne tako davnoj prošlosti doveli nas do toga da se mi kao zemlja borimo i izborimo sa svim nedaćama koje je SNS nasledila kao neka stranka koja je odgovorna i želi da se bori za interes građana, a ne tajkuna i ne za svoj lični interes.

Kolega Kesar je pominjao samo neke stvari koje su se dešavale, a tiču se Dragana Đilasa, čoveka koji danas pokušava da vedri i oblači samo uz pomoć novca koji je pokupio od građana Srbije. Mislim da je u tom svom izlaganju bio, šta više, po mom nekom skromnom mišljenju, blag. Znate, nas su ovde izabrali da sedimo u ovim klupama građani na izborima. Mislim da svaki poslanik mora da ima slobodu da u zaštiti interesa građana Srbije, ljudi koji su glasali za njega i onih ljudi koji uopšte nisu izašli na izbore ili su glasali za nekog drugog, bude iskren, pošten i da se bori za interese tih građana.

Mislim da u svojim diskusijama mi kao narodni poslanici imamo pravo da kažemo sve ono što nas zanima, da pitamo sve ono što nas zanima, ali isto tako i da prenesemo ono što od nas traže građani. Mislim da u ovih godinu dana, koliko smo narodni poslanici, malo je previše tog nekog disciplinovanja nas kao narodnih poslanika.

Mislim da nije to dobro, jer ako nas disciplinuju razne nevladine organizacije, ako svaki novinar u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ima pravo i dozvoljava sebi za pravo da nas na najgori mogući način vređa, nipodaštava, mislim da nije dobro da ljudi koje smo mi izabrali da pomognu građanima Srbije i rade u njihovom interesu disciplinuju nas kao narodne poslanike.

Uz dužno poštovanje, pre svega vama ministarka, mislim da kolega Kesar, ali ni jedan narodni poslanik ne kaže nešto radi svoj ličnog interesa ili ubeđenja da će to njemu ne znam ni ja šta pomoći ili doneti. Mi smo ovde predstavnici građana i zato ova diskusija koju je gospodin Kesar vodio je bila u interesu tome da samo napravimo paralelu šta se to dešavalo prethodnih godina, a kakva je situacija danas.

Žao mi je, poštovana predsedavajuća ovaj deo se odnosi na vas, ja znam da je ministarka možda imala i najbolju nameru, ali i na vas se odnosio deo da je u jednom trenutku diskusija koja je vođena, ministarka Čomić nije nadležna, pa ste vi kao predsedavajuća morali da opomenete gospodina Kesara i da ga vratite na temu dnevnog reda.

Ne možemo oko toga da se složimo, jer sve što se tiče novca, privrede, budžeta, razvoja naše zemlje je usko vezano i sa onim što smo mi nasledili. Ja znam da se u periodu 2008. godine, i verujem da ste tu možda, eto malo odlutali od teme današnjeg dnevnog reda i u svom nastupu kao ministarka se poneli kao predsedavajući Skupštine, iz perioda kada ste udaljavali cele poslaničke grupe sa sednice, mislim da nije dobro da sa pozicije ministra, tj. ministarke, sad je politički korektno, da na taj način se obratite narodnom poslaniku koji ništa ružno nije rekao, šta više rekao je samo istinu. Ja ću sa time završiti.

Da, sve ono što je radio Dragan Đilas u proteklom periodu se odrazilo na sve ono što smo mi nasledili, i na dugove, i na probleme, i na borbu sa tim da u svakom kraju naše zemlje uradimo ponešto. Vi to dobro znate, jer ste bili tada u vlasti, znate koliko se ništa nije radilo u dobrobit Srbije, u dobrobiti i korist građana Srbije.

Da, bitno je da znamo, konačno i da saznamo, zašto je Dragan Đilas na svojim računima širom sveta rasturio 68 miliona evra. Zašto je to bitno? Pa, zato što smo mogli za te pare, koje su pokupljene od građana Srbije, da uradimo nešto i u periodu dok je DS bila na vlasti.

Ovo sam morao da kažem pre svega kao narodni poslanik, jer već godinu dana i nešto trpimo razno razne disciplinovanje ljudi po društvenim mrežama. Nije to problem u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ali znate malo je problematično kada ministri koji moraju da budu na istom putu, koji moraju da rade zajedno sa nama kao jedan veliki tim u interesu građana Srbije, nas disciplinuju i sugerišu nam šta mogu, šta bi mi kao poslanici morali, ili bi trebalo da kažemo ili ne.

Uz dužno poštovanje mislim da to posao ministra nije, već da se bavi svim onim što je u nadležnosti njegovog ministarstva, a da kada ovde dođe predstavi ili zameni nadležnog ministra, ali da u toj diskusiji budemo konstruktivni, a ne da se sve svede samo na suštu kritiku zbog nečeg što nam se svidelo ili nije svidelo u izlaganju narodnog poslanika, koji je uzgred rečeno samo rekao istinu da ste i vi u tom periodu bili deo DS, što nije nikakva tajna, niti novost.

Tako da vas molim poštovana predsedavajuća i poštovana ministarko, uz dužno poštovanje, da u narednom periodu ovakve stvari izbegnemo, jer vi kao Vlada, vi kao ministarka u Vladi, koju smo mi ovde izglasali, za razliku od vas, nas građani direktno izabrali, molim vas samo da imate malo više poštovanja i uvažavanja, jer svi kao jedan tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, u interesu same Srbije sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića. Hvala vam.

Hvala. Potrudiću se da budem kratak i da moje izlaganje stane u dva minuta.

Poštovana predsedavajuća, upravo mislim, ako ste pratili izlaganje uvažene ministarke Čomić, mogli ste da čujete koliko su vaši stavovi oprečni. Dakle, u redu je da kolega Kesar jeste bio u temi, vi ste to sami rekli, dakle, malo se udaljio, ali onda smo čuli da to nije dobro i da gospođa Čomić je na to odreagovala za što se udaljio od teme.

Druga stvar, malo tu sada imamo kontradiktornost. Druga stvar, gospodin Kesar vas nije pomenuo imenom i prezimenom niti zatražio objašnjenje od vas, zatražio od vas bilo kakav komentar na sve ono što je on izjavio i izlagao, on je samo pomenuo da ste, kao što sam i ja pomenuo, da ste u tom periodu vlasti DS i vi bili deo te DS.

Još jedna stvar, ponadao sam se da se razumemo i da će se ovaj nesporazum završiti na ovome ili to razmimoilaženje u mišljenju, ali na kraju vašeg izlaganja vi opet pokušavate nas da disciplinujete i opet vi nama sugerišete. Dozvolite vi nama našu slobodu kao predstavnicima građana, kao ljudi koji su direktno glasali za nas, da mi u svom govoru se izjašnjavamo i govorimo o onome što mi mislimo da je najbolji za građane Srbije. Dozvolite nam makar toliko prava kao narodnim poslanicima.

Zaista ne vidim potrebe da vi nama sugerišete šta je dobro, a šta nije, kako da mi poboljšamo naše izlaganje. Opet uz dužno poštovanje ministarka, nadam se da ćete vi ovakvu energiju i želju da sve ovo raščivijamo utrošiti u nekom drugom periodu kada dođemo do nekih drugih razmimoilaženja mišljenja.

Samo se nadam da ćemo, a biće prilike i o tome da diskutujemo, kada se konkretne stvari odnose i na rad vašeg ministarstva i angažovanje vašeg ministarstva biti ovoliko spremni da odreagujete kada je u pitanju zaštita nekih drugih ljudi narodnih poslanica, pre svega.

Još jednom i završavam, neću prekoračiti mnogo vreme, mislim da narodni poslanici imaju pravo na svoje mišljenje, na svoju reč i da jako dobro imaju pravo da uvežu sve teme koje su od opšteg interesa za građane Srbije sa temom dnevnog reda, što je gospodin Kesar i uradio. Hvala vam.

Hvala.

Uz dužno poštovanje vama, nikakva pomoć od vas mi nije potrebna i na tome vam se zahvaljujem.

Druga stvar, mislim da ste suštinu svega onoga o čemu sam ja diskutovao izrekli sada, pominjući termine - ne znam ko vas disciplinuje ali to sigurno nisam ja. Zašto uopšte mislite da nas neko disciplinuje drugi, osim onoga što sam naveo kao primer?

Treća stvar, ja nisam ogorčen i mislim da nema potrebe da takve kvalifikacije dodeljujete bilo kome. Kritike koje imam eventualno na vaš rad ili rad vašeg ministarstva, ja ću izneti kada za to dođe vreme ili kada budemo bili u prilici, ali svakako vas molim da shvatite da ste u ovom svom izlaganju od tri minuta rekli suštinu i dokazali da sam ipak ja bio u pravu kada sam reagovao na vaše ponašanje prema narodnim poslanicima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da svim građanima koji danas obeležavaju slavu Svetu Petku čestitam, ali pre svega, svojim stranačkim kolegama da poželim srećnu slavu i da svi zajedno sa građanima Srbije naredni praznik dočekamo u još lepšem i još boljem raspoloženju sa još lepšom i još boljom Srbijom.

Na samom početku, zaista mnogo toga je rečeno ovde od jutros. Mislim da od vašeg uvodnog izlaganja preko ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, preko svakog govornika, mislim da je sve ono što ste ovde danas mogli da čujete imalo poentu i imalo svrhu i došlo do građana Srbije.

Za razliku od jednog broja narodnih poslanika, moje izlaganje će ići u smeru u kome su išli prethodni sagovornici poput gospodina Rističevića, Mrdića ili gospodina Bakareca.

Znate, pripremajući se za ovu sednicu bio sam u prilici da razgovaram sa građanima i kada pomenete termin Zaštitnik građana ili kada pomenete termin informacija od javnog značaja, znate, ti termini u građanima bude neke oprečne reakcije i složio bih se sa gospodinom Rističevićem da se nismo baš proslavili ni sa Jankovićem, ni sa prethodnim, sa ovim Šabićem, jer su ti ljudi više brinuli o ličnom marketingu i ličnom interesu.

Naravno, videli ste posle da su oni imali političke ambicije, te ambicije su pokušavali da ostvare i sa pozicije Zaštitnika građana i to je legitimno pravo svakog čoveka koji se dočepa funkcije. Da li je to moralno ili da li je to dobro, složićemo se da nije.

Mislim da je jako bitno voditi računa o tome šta su to nadležnosti ovih ljudi. Složiću se ja i sa tim da neke stvari nisu u nadležnosti i složiću se i sa time da negde zakon ne omogućava pravo reagovanje tih ljudi u određenim situacijama, ali ne mogu da se složim sa time da ne postoji želja ili volja da zakon menjamo, pa da tim ljudima damo veću mogućnost da reaguju.

Zašto sve ovo govorim? Ako pričamo o informacijama od javnog značaja, kao neko ko je, hajde nazovi funkcioner, kao narodni poslanik, bio sam predmet interesovanja pojedinih građana, dakle, gde sam bio, šta sam radio, kolika je plata, diploma i nije to ništa sporno.

Međutim, građanima je jako teško objasniti jednu situaciju da Poverenik ili ljudi koji se bave informacijama od javnog značaja nekako ne nađu za shodno da pitaju, interesuju se za stvari koje su toliko očigledne. Kada govorim o tome, interesantno je da niko do eto novinara, istraživačkog novinarstva, nije postavio pitanje odakle Draganu Đilasu više od 68 miliona evra razbacanih u više od 16 zemalja na preko 53 računa.

Zašto je ovo informacija od javnog značaja? Pa, zato što je taj čovek svoje bogatstvo stekao baš dok je bio državni funkcioner. I ovo ne govorim ja, niti govori neko bilo ko drugi, već to govore podaci koje je on sam prijavio. Naime, kada je ulazio u politiku, njegovo bogatstvo je bilo 70.000 evra, ženina kuća i polovni automobil „Saab“. A 2018. godine, a imao je pauzu u političkom delovanju od 2012. godine, dakle, za nekih desetak godina vlasti i bavljenja politikom, stekao je svo ovo bogatstvo.

Kada pričamo o bogatstvu, 2018. godine, kao kandidat za gradonačelnika, kao nosilac liste na kojoj su bili i pripadnici stranke Vuka Jeremića i Pokreta slobodnih građana, tada u to vreme Sergeja Trifunovića i Saše Jankovića, on je prijavio imovinu čak u vrednosti od 22 miliona evra.

Mene zanima kako to nije informacija od javnog značaja, da se niko ne zapita kako i na koji način je čovek koji je imao platu u visini od 100.000 dinara došao do tolikog bogatstva?

Da li je javna informacija od javnog značaja i ono što su opet novinari sami našli u ovim „Veritas papirima“, gde vidite koga je, kako, po kojoj šemi, na koji način sve finansirao, da upotrebim termin koji građani koriste, kupovao? Pa, je gospodin Rističević pričao o tome kako je kupio stranku Zelenih od ovog Dejana Bulatovića, iste godine kada nije mogao da skupi potpise, dakle, 10.000 potpisa, već je na ovaj marifetluk pozajmio Bulatoviću 5.700.000 dinara, a onda ta stranka promenila naziv iz Zelenih u Stranku slobode i pravde.

Zanima me kako to nije informacija od javnog značaja, na koji način i da li će se ove pare koje je Đilas pozajmljivao raznim udruženjima nevladinim organizacijama, novinarima, da li će vratiti i ako ih ne vrate, da li je informacije od javnog značaja i da li je to utaja poreza? A svi dobro znamo da je to rađeno na taj način da bi on njima dao materijalnu satisfakciju, a oni obavljali zadatke za njega.

Mi na kraju, ako to ne uradi istraživačko novinarstvo, ako to ne uradi neko od narodnih poslanika, najčešće kao što je u primeru Rističevića, to ostane bez odgovora. Hajde sad, donećemo, u danu za glasanje usvojićemo sve ovo što se danas nalazi pred nama, ali nije samo dovoljno da to ostane slovo na papiru. Mi moramo da imamo i primenu svega onoga što se danas nalazi pred nama i onoga što piše u zakonu. Ako to nije dovoljno, hajde svi zajedno da nađemo neko rešenje, pa da uradimo i dopune zakona, izmene zakona, samo da dođemo u tu situaciju da nešto što je tako očigledno, konačno dobijemo odgovor na postavljeno pitanje.

Složiću se da su informacije od javnog značaja zapostavljene jako i to u nekom dužem vremenskom periodu iza nas.

Kada govorimo o Zaštitniku građana, zaista jako osetljiva tema i tema o kojoj su poslednjih par govornika istakli ono što nas najviše muči. Izgleda da ovde svi imaju prava, i ja to ne želim nikome da osporim kao građanin, ali najmanje prava imaju ljudi koji su deo SNS ili podržavaju samo politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Čuli ste ovde koliko pretnji smo dobili, dobijamo i dobijaćemo u narednom periodu, ali nešto na šta ne možemo da ostanemo imuni jeste da u proteklih nekoliko godina, evo intenzivno koliko je ovaj saziv, više od 12, 14 meseci kako efektivno radimo, sa ovog mesta iz plenuma smo u više navrata pozivali nadležne institucije da se neko oglasi na sve one pretnje, ali pre svega satanizaciju i kriminalizaciju porodice predsednika Aleksandra Vučića.

Nije sporno da će možda Zaštitnik građana reći – nije to u mojoj nadležnosti, ne mogu ja da odreagujem na to. Ali, znate, građani Srbije kada čuju Zaštitnik građana, to njima uliva neko poverenje. Građanin je Aleksandar Vučić i Danilo Vučić i Andrej Vučić, sve su to građani Srbije. Da li oni imaju ista prava kao ostali građani? Da li njima neko garantuje neka prava?

Kada postavljam ovo pitanje, postavljam ga iz prostog razloga što se stvorila takva atmosfera koja apsolutno nije dobra ni normalna da o tim ljudima možete da kažete apsolutno sve, šta god vam padne na pamet, da izmislite bilo kakvu glupost, gadost, laž i da se apsolutno ništa ne desi. I tako dođete u situaciju, ono što ste vi napomenuli, ne daj Bože ako se nešto desi tim ljudima, građani će reći – pa, dobro, pričalo se o tome. I na taj način se stvara atmosfera satanizacije tih ljudi, gde stvorite sliku da je poželjno da neko uzme da istera tu izmišljenu pravdu na čistac i da uzme pravdu u svoje ruke. To su jako opasne stvari.

Ono što je još veći problem, što mete više nisu samo najuži krug porodice predsednika Aleksandra Vučića ili funkcioneri SNS. Vi imate sada situaciju, danas niko nije govorio o tome, ja sam želeo juče, ali nisam stigao na red, gospodin Kon i gospodin Tiodorović. Pre toga sam ja pričao o tome u ovom plenumu da su išli na vrata, ljudi inspirisani Đilasovim i Jeremićevim govorima, lažima, neistinama, odlazili su na vrata Gorana Vesića. Zamislite da odete nekom na vrata, ispod prozora, da palite baklje, da urlate, da pozivate na linč tog čoveka. Sada su to uradili ispred vrata Kona i Tiodorovića.

Vi imate mesecima, pa sad i godinu dana unazad satanizaciju ljudi koji sede u kriznom štabu do te mere da su oni bukvalno krivi za svaki izgubljeni život u ovoj bici protiv korone. I kada pričamo o tome, svi ljudi kažu – pa, dobro, da, ali to je krizni štab. Ti ljudi rade i razmišljaju o merama koje će zaštiti sve nas. Ali je nedopustivo kada govorimo o tome da saopštenje Stranke slobode i pravde pre samo dva dana bude da Srbija srlja u ambis, da je ova Vlada, da je krizni štab kriv zato što imamo ovoliki broj zaraženih i da dozvole sebi da u svom saopštenju kažu – ne znamo šta se ovo dešava, ili se prikriva broj preminulih od kovida ili nam je zdravstveni sistem pred potpunim kolapsom.

Dakle, na ovaj način ovim saopštenjem vi optužujete Krizni štab i državu da oni prikrivaju broj mrtvih. Na taj način podbunjujete građane i onu grupu ekstremnih ljudi, antivaksera, kako već sebe nazivaju, koji žele da sprovedu svoju neku pravdu ili se obračunaju i sa Konom i sa Tiodorovićem.

Kada su videli da je vrag odneo šalu, da to nije popularno uopšte u narodu, u smislu mišljenja građana, danas izdaju novo saopštenje pokušavajući da se operu i kažu zahtevamo da prestanemo sa protestima ispred stanova epidemiologa, to im je naslov, a u daljem tekstu kažu da uvrede nisu opravdanje, niti verbalna agresija ne sme da bude opravdanje za sve ono što se dešava, kao ni uznemiravanje naših kolega i njihovih porodica, a ispod toga u sledećem pasusu kažu – potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je u junu 2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv člana Kriznog štaba zbog nečinjenja i skrivanja podataka o broju umrlih i zaraženih, pa sad vidite koliki je ovde paradoks i kontradiktornost samo u jednom saopštenju.

Dakle, podnosite krivične prijave bez bilo kakve osnove, optužujete te ljude za najteže moguće stvari, vi prouzrokujete to što im odlaze ljudi, prete im na vrata, što im ugrožavaju bezbednost na svakom koraku i onda ovako jednim bednim saopštenjem, koje se niste potrudili ni da bolje sastavite, razbijete svo svoje licemerje.

Mene zanima gde je bio Zaštitnik građana i da li će Zaštitnik građana ubuduće, ako nije čak u njegovoj nadležnosti, izaći sa ljudske strane i reći – ljudi, nemojte to da radite, ugrožavate nečije građansko pravo, ugrožavate ljudska prava?

Takođe, žao mi je što mi imamo, to je gospodin Mrdić malopre pomenuo, 23 ministra imamo u ovoj Vladi, uz dužno poštovanje svakom, mislim da je možda ta tema zgodnija za sutra kada se budu postavljala pitanja Vladi, ali od 23 ministra, uz dužno poštovanje svakom, mali broj ministara je osetio i našao za shodno da osudi sve ono što se dešava predsedniku Aleksandru Vučiću, Danilu Vučiću i Andriji Vučiću, makar sa te neke ljudske strane, ili su oni u tolikom strahu da i oni ne prođu kroz toplog zeca Dragana Đilasa i njegove mašinerije.

Žao mi je, jer ako smo svi na istom putu, ako svi delimo iste vrednosti, a ja smatram da ih delimo i mi kao većina u Skupštini Srbije, vi kao Vlada, ako sledimo tu politiku predsednika Aleksandra Vučića, onda bi bilo makar korektno da stanemo, ne da radimo ne znam ni ja šta na silu, već da samo sa ljudske strane ustuknemo i kažemo – nije normalno da se danima na naslovnim stranama i u emisijama na televizijama, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, satanizuje Danilo Vučić samo zato što je sin Aleksandra Vučića. Nije normalno.

Takođe, žao mi je, i malo ko je to primetio i od koleginica, u poslednjih mesec dana naša koleginica ovde, narodna poslanica Nevena Đurić, je predmet satanizacije ljudi samo zato što ima hrabrosti da se bori za SNS, ali pre svega za Srbiju. Ne postoji taj portal koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a da nije u poslednjih nekoliko dana najrazličitije bljuvotine i gadosti izneo na njen račun. Zašto? Samo zato što ih je u svakoj emisiji pobedila istinom i argumentima. Mislili su da će je na taj način zaplašiti. Ne, nisu. Ne, nisu, pobeđivaće ih u svakoj debati i rezultati i istina su na strani SNS, politike predsednika Aleksandra Vučića.

Nije normalno da pored toliko nevladinih organizacija, udruženja za borbu prava žena, pa čak i pojedinih ministarki kojima su puna usta bila toga da se zalažemo za rodnu ravnopravnost, za koju sam ja prvi, koje su se ovde utrkivale da raspravljamo o tome da li ćemo nekog nazvati ministar ili ministarka, političar ili političarka, da niko ne nađe za shodno i kaže da nije normalno da pravite emisiju o jednoj ženi pre svega gde dovodite sagovornike koji na najgori mogući način pokušavaju da je oblate. U tome nisu uspeli. Nevena je i sinoć u emisiji pokazala hrabrost, odlučnost i pokazala kako se bori za Srbiju i kako se istinom, pravdom i argumentima razbijaju sve laži koje danima serviraju i Đilas i Jeremić i svi njihovi ostali poltroni. Nije normalno da se niko ne nađe prozvanim i da kaže – e, pa, znate nije to u redu i nije to pošteno.

Takođe, sa time ću polako i završiti, sve ovo o čemu danas pričam, sve, poštovana ministarka, što ste mogli da čujete od nas, uzmite kao poruku građana Srbije, jer na sve ove stvari nas oni upućuju i oni nam sugerišu. Ja sam uveren da će i ovi zakonski predlozi koji se nalaze pred nama olakšati, pomoći građanima Srbije, funkcionisanje i život, ali isto tako, poštovana ministarka, sve ove kritike, ako ih tako možemo i nazvati i neka budu kritike, su samo u cilju da se u našoj zemlji svako oseća podjednako zaštićen i podjednako uvažavan, a iz prethodnih izlaganja mogli ste da čujete i da vidite koliko najmanje prava imaju ljudi koji danas žele da stanu u odbranu predsednika Aleksandra Vučića, u odbranu Srbije, i svega onoga dobrog što radimo.

Vama, vašem ministarstvu, ali pre svega građanima Srbije želim da imate još ovakvih konstruktivnih predloga i zakona i ostalih stvari koje će unaprediti sve ono što je u našem interesu, interesu naše zemlje.

Ja sam uveren da će izbori u aprilu mesecu pokazati da je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića ona politika, jedina politika koja garantuje da ćemo od naše zemlje učiniti još lepšim i još boljim za život. Hvala i živela Srbija.