Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Republike, braćo i sestre iz Srpske liste, moji saborci, uvaženi potpredsedniče Srpske liste Milane Radojčiću, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, na jučerašnjoj sednici konstatovali smo da nema važnijeg pitanja od pitanja…
Da li mogu da nastavim?
Ovo je odlična slika. Ja živim na Kosovu i Metohiji i odlično a vi samo pričate o Kosovu i Metohiji i smatrate da je nevažno šta trebam da kažem i da li uopšte nešto trebam da izgovorim kao Srpkinja sa Kosova i Metohije i to je poruka koju šaljete svim Srbima na Kosovu i Metohiji.
Puna su vam usta Kosova, a za vas je Kosovo nezavisna država, odavno bilo i više vam ne dozvoljavam da pričate o Kosovu i Metohiji na način na koji ste govorili sada, a to imam pravo jer sam Srpkinja sa Kosova i Metohije.
Na jučerašnjoj sednici ste konstatovali da je pitanje Kosova i Metohije najvažnije pitanje, pitanje svih pitanja, ali videli smo da nemamo upravo ono o čemu sam rekla, nemamo isti odnos prema Kosovu i Metohiji, ali isto tako nemamo i isti odnos prema institucijama ove zemlje, prema instituciji predsednika ove zemlje i prema građanima koji su više nego ikada ikome u novoj političkoj istoriji dali legitimitet. Reč je o više od dva miliona osvojenih glasova građana Republike Srbije.
Dozvolite da iskažem lično zapažanje, a to je da ste pokazali da se uz par priznanja grešaka iz prošlosti, kako se odnosite prema Kosovu i Metohiji i zaista niste ni u jednom segmentu pokazali poštovanje prema predsedniku ove zemlje, prema instituciji predsednika ove zemlje na način kada je predsednik ušao u ovu salu vi ste svi sedeli, ne poštujući instituciju predsednika Republike, ne poštujući srpski narod na Kosovu i Metohiji i političke predstavnike Srba sa Kosova i Metohije koji su ovde. Toliko vam je važna tema Kosova i Metohije i institucija predsednika ove zemlje. A da vam je ušla Viola fon Kramon ili Kurti, svi biste ustali i dali aplauz i oni bi zaslužili u ovoj skupštini od vas aplauz jer u lajvu prenose sve ono što vi govorite i sa čime se Aljbin Kurti sada sladi i on je srećan što imamo ovakve Srbe prekoputa u srpskom parlamentu, ali dobro.
Nadam se da ste sada u stvari shvatili zašto Aleksandar Vučić ima apsolutnu podršku Srba sa Kosova i Metohije, jer se kao niko do sada sveobuhvatno i politički zrelo borio za srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer se zapravo ne bavi praznim populizmom i manipulacijama koje su nas u prošlosti jako skupo koštale.
Patrijarh Pavle je rekao, da vas podsetim, na Kosovu je sve počelo, na Kosovu će se sve završiti. Kosovo i Metohija je naša sadašnjost, ali i trasa naše budućnosti.
U savremenoj istoriji evropskog kontinenta ne postoji država koja se suočava sa suštinskim, identitetskim, kao ni istorijskim pitanjem državnosti, suvereniteta i integriteta, od čijih odgovora zavisi budućnost celokupnog našeg društva, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom i pitanjem Kosova i Metohije.
Kompleksnošću tog pitanja, dodatni izazov predstavlja činjenica da smo savremenici tektonskih globalno političkih pomeranja koja se dešavaju u tek unipolarnom i multipolarnom svetu.
Nesporna je činjenica da je Republika Srbija još jedna, još zapravo pre više 200 godina odredila da se njeno mesto na zapadu. Međutim, za nas kao društvo zapad je uvek bio vrednosna, ali ne geografska odrednica, koja je garantovala demokratiju, slobode i ljudska prava, vrednosti iz kojih prava i obaveze koje proističu podjednako važe za sve.
Biti jednak u obavezama postaje se momentalno. Biti jednak u pravima je privilegija koja se stiče političkom, ekonomskom i bezbednosnom snagom i nezavisnošću.
Građani Republike Srbije su sa pravom prepoznali u vama, gospodine predsedniče, državnika čija vizija moderne, snažne i suverene države predstavlja okosnicu odgovora na sva pitanja koja danas imamo, a koja se tiču Kosova i Metohije.
Da vas podsetim da smo i juče i danas pričali, da su moje kolege, uvaženi narodni poslanici iz opozicije, pričali o Kosovu i Metohiji kao da su merili minute, da su ispevali pesme, da su pričali o jagodama i da smo pokazali kako smo unapredili parlamentarizam u Srbiji poštovanjem prema predsedniku Republike i instituciji predsednika Republike.
U periodu od 1999. godine, pa do 2012. godine, politička elita u Republici Srbiji je mislila da nam je najveći prijatelj u rešavanju ovog politički teškog pitanja i vekovnog nasleđa nekada bilo vreme koje se pokazalo kao izgubljeno, vreme izgubljenih diplomatskih šansi i mogućnosti da kosovsko pitanje dobije pravednije odgovore za srpski narod. Realna rešenja u skladu sa međunarodnim pravom i normama, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, a u stvari, najveći neprijatelj u to vreme bile su predrasude o stvarnom životu Srba na Kosovu i Metohiji, dok je stalni pratilac bila poniznost ka delu Međunarodne zajednice koja je vodila uništenju srpskog nacionalnog bića i tako ste pokazali da ste dosledni svoje nedoslednosti.
Naredni period biće vrlo složen i težak za odbranu Srbije i srpskih nacionalnih interesa po pitanju Kosova i Metohije i toga smo svesni, zbog sve većeg pritiska međunarodnih faktora da se ovo pitanje reši na štetu Srba i Srbije, ali ste zaboravili da ste u prethodnom periodu donosili u moje ime, u ime svih Srba na Kosovu i Metohiji odluke. Nikada se niste konsultovali sa nama, niti ste ikada bili u stanju da nas barem obavestite o sledećim i važnim koracima za naš opstanak na Kosovu i Metohiji i takve odluke su bile pogubne vašom nediplomatskom aktivnošću.
Uzalud su kosmetski Srbi i pre 2012. godine pisali peticije, organizovano kretali put prestonice, uzalud su episkopi, raško-prizrenski, apelovali i dokumentovali stradanja srpskog življa i srpskih svetinja, sudbina Srba se rešavala u prestonici, stihijski i u skladu sa interesnim sferama tadašnjeg režima. Neretko vlasti su u to vreme prećutkivale stradanja i patnje Srba sa Kosova i Metohije.
Predsednik Vučić je više puta bio na Kosovu i Metohiji, ali isto tako, svaki, ali svaki put pred odlazak na pregovore se sastojao sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije. Znao je, samo da se podsetimo, 2018. godine sate i sate da provede sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Setite se dugih razgovora sa našim narodom na Kosovu i Metohiji u Lapljem Selu, kada je došao da vidi šta nam zaista treba, šta je potrebno da se u uloži na Kosovu i Metohiji, kakve su to i koje su to investicije potrebne našem narodu, kako da život kosmetskih Srba bude smislen i da naša deca na Kosovu i Metohiji imaju približno iste uslove i život kao i sva deca u ostatku Republike Srbije.
Na moje pitanje 2009. godine ministru za Kosovo i Metohiju u Vladi Republike Srbije tada – da li Republika Srbija planira određena ulaganja i investicije na Kosovu i Metohiji, odgovor koji sam tada dobila je – imate plate. Da li su plate bile pre 2012. godine jedino što je prethodna vlast mogla da ponudi kosmetskim Srbima kao investicije?
Tada smo shvatili i shvatila sam da smo bili teret sopstvenoj državi. Štetili smo budžetu Republike Srbije u to vreme. Ali, zato na inicijativu predsednika, Kosovo i Metohija je prvi put uvršteno u Nacionalni investicioni plan 2025, gde je opredeljeno 160 miliona evra za kapitalne investicije. Moram da naglasim da je takođe značajna pomoć dodeljena za interno raseljena lica. O tome ste govorili, predsedniče, juče, za povratnike, socijalno ugrožene porodice, izgradnju vrtića, domova zdravlja, izgradnju Kliničko-bolničkog centra Priština, renoviranje Kliničko-bolničkog centra Kosovska Mitrovica, povratničko naselje Sunčana dolina, izgradnja turističkog kompleksa Rajska banja. Obnovljeno je 46 crkava i manastira i sakralnih objekata SPC.
Vlada Republike Srbije, takođe na vašu inicijativu, izdvojila je četiri milijarde dinara za pomoć srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Dolazak mandatarke za sastav nove Vlade, Ane Brnabić, i njena poruka da je Republika Srbija za mir i stabilnost je značajna u ovom teškom trenutku i važna ne samo za Srbe koji žive na severu pokrajine, nego i na jugu, u Štrpcu, Gračanici, Ranilugu, Klokotu, Novom Brdu, Velikoj Hoči, Prilužju, Suvom Grlu, da smo svi, i glavna poruka koju je ona ostavila je da je, pre svega, ona svoja na svome i da smo mi svi svoji na svome.
Svesni smo da je ekonomski jaka Srbija garant mira i stabilnosti. Ekonomski jaka Srbija čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ja ću pitati sve one koji su bili u vlasti pre 2012. godine – da li su smeli, poput predsednika Vučića, da glasno i jasno celom svetu kažu u lice nećemo dozvoliti nove pogrome, nećemo dozvoliti nova stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Čime biste nas branili pre 2012. godine, kao što ste nas i branili? Pola svoje porodice sam izgubila 17. marta 2004. godine. Niste me odbranili.
Suvišno je govoriti koliko je za Srbe na Kosovu i Metohiji važan dijalog. To nam je poslednja nada da ostvarimo osnovna ljudska prava, pravo na slobodu kretanja, bezbednost, slobodu govora, nerikosnoveno pravo privatne svojine i imovine, pravo na rad, pravo na slobodan izbor, a sve to ne samo da bi ojačalo srpsku zajednicu, već bi povratak, kome se poklanja izuzetno jako malo pažnje, ali od strane Prištine, bio ekvivalentno i ostvariv, a da ne govorimo o imovini Republike Srbije, kulturnoj i istorijskoj baštini, koja je u ovom trenutku možda najugroženija, jer je na delu kontinuirano sinhronizovano nepočinstvo apsolutnim ignorisanjem struke, prava i zakona.
Ja sam pročitala delove i ono što se tiče EU i evropskih povelja, koje su sve o slobodi kretanja, slobodi govora, o ljudskim pravima, nestala na Jarinju i Brnjaku.
Da podsetim javnost, danas je 3.434 dan od kako nije formirana ZSO. Mnogi ovde i mnoge moje kolege zaista ne shvataju šta zaista znači ZSO. Zajednica srpskih opština je u ovim okolnostima, najrealnijem obliku institucionalne zaštite srpskih nacionalnih verskih i kulturnih interesa, kao takva potrebna našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Od 15 tačaka Briselskog sporazuma u šest tačaka se govori o ZSO. Briselski sporazum je međunarodno priznati sporazum, a ZSO u tom slučaju za nas nije nevladina organizacija. Čuli smo disonantne tonove da se mi zalažemo za ZSO koja je u skladu sa najvišim pravnim aktom samouprave u Prištini. Ona da je takva i da smo mi o tome vodili računa i da smo takvu ZSO tj. asocijaciju kao nevladinu organizaciju prihvatili, prvo ne bi bilo pregovora, jer ona kao takva postoji u najvišem aktu privremenih institucija. Zašto smo onda pregovarali oko nečega što već postoji? I zašto se Albanci toliko bune ako su ZSO i Briselski sporazum u skladu sa njihovim pravnim aktima? Naravno, ono što se sa ovog mesta tražim od međunarodne zajednice i onu čuvenu rečenicu Miroslava Lajčaka - pakta sun survanda, a to je da sve što je dogovoreno mora da bude i primenjeno i ja se nadam da će biti primenjena zajednica i da ćemo imati ZSO sa svim pravnim i izvršnim ovlašćenjima onako kako je zapravo i u Briselu dogovoreno.
Ono što me je zaista zabolelo je da nijednog trenutka… Kolega je prethodno govorio da u Izveštaju koji razmatramo stoji da je bilo 158 incidenata na Kosovu i Metohiji i etički motivisanih i da je reakcija države Srbije, odnosno način da zaštitimo Srbe bilo nula. Nula je i u vašim saopštenjima i reakcije na sve ono što se dešava nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Nikada se niste oglasili. Nikada niste napisali jedno saopštenje i nikada niste osudili teror nad srpskim narodom. Za vas je Kurti, Haradinaj strana u koju vi gledate, a ne srpski narod na Kosovu i Metohiji.
(Tatjana Manojlović: Neistina.)
Nemojte se raspravljati sa mnom.
Kažite mi kada ste osudili napad na bilo koje dete? Da li vas isto bole kao i mene rane Pantelije Dakića, Jane Tučev, Borivoja Spasojevića, svih poginulih žeteoca, najmlađi je imao 17 godina? Da li vas isto bole kao i mene? Ne. Pokazali ste da ne, jer se niste okrenuli za srpskim narodom.
Da li je neko, osim predsednika, juče pomenuo Mitrovića čije su rane sveže, najsvežije, Srećka Sofronijevića. Vi ne znate ni ko je Srećko Sofronijević, ali zato znate ko su novinari „Reportera“, „Gazete“ i ostalih. To vas ne interesuje. To vas ne zanima. Biće prilike, razgovaraćemo o Kosovu i Metohiji, ali sam samouverena i drago mi je da su građani Republike Srbije videli kome su dali svoj glas i videli su kome veruju i videli su ko zaista brine o njima.
Te razgovore koje predsednik Vučić ima u Lapljem Selu, pa imao je i u ostatku Srbije, svuda gde je bilo potrebe da ode, razgovara satima sa svojim narodom. Naravno, osim lepih prilika da se otvore fabrike, zaposle ljudi, slavi život, mi na Kosovu i Metohiji nemamo tu priliku, možda još dugo nećemo imati, ali zato je učinio sve da naš život na Kosovu i Metohiji bude smislen.
Ne znam šta vam to znači. Pokažite mi sliku Mitrovića, pokažite mi sliku dece sa Bistrice, pokažite sliku žeteoca Staro Grackog, pokažite mi Livadice, pokažite mi sliku Jane Tučev, Borivoja Spasojevića, pokažite mi to. To mi pokažite.
Ja mislim da je RTS zabeležio sva ta stradanja koja vi niste uspeli da pogledate, ali mislim da vas Kosovo toliko interesuje da ste se priključili ovim „zelenim“ ovde koji se bave politikom, jer vidim da su Zeleni u politici. Neka tako i ostane.