| 02.11.2025. | Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske |
usvojen
|
| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Predloženi amandman obrazlažem time imajući u vidu specifične socio-ekonomske okolnosti u kojima živi naše stanovništvo na prostoru KiM, da se u okviru ekonomske klasifikacije 463 – transferi u ostalim nivoima vlasti, izvrši dodatno povećanje raspoloživih sredstava.
Predloženi amandman daje dodatnu finansijsku podršku vaspitno-obrazovnim ustanovama na prostoru AP KiM, a polazeći od potrebe za očuvanjem stabilnosti obrazovnog sistema, ali i od šireg cilja ekonomskog osnaživanja, očuvanja zaposlenosti i dugoročne održivosti naših sredina na KiM.
Posebno treba naglasiti da su budžetska izdvajanja za Kancelariju za KiM dostigla rekordni nivo, tako da smo, kada smo glasali budžet, imali u budžetu 17.524.309.000 dinara. Rebalansom se taj iznos povećava na 2.495.301.000, tako da je budžet Kancelarije sada rebalansom budžeta 20 milijardi 19 miliona i 610 hiljada dinara.
Predloženi rebalans u stvari jeste i podstrek za zapošljavanje naših ljudi na KiM upravo u ovom segmentu o kom govorim, tako da ekonomska opravdanost zapravo samog povećanja pre svega izlazi iz potrebe za očuvanjem postojećih i stvaranje novih radnih mesta, povećanjem stope zaposlenosti i jačanjem ekonomske sigurnosti domaćinstava u našim sredinama na KiM.
U uslovima ograničenog tržišta rada, smanjene privatne investicione aktivnosti i izraženih političkih i institucionalnih rizika, javni sektor institucije Republike Srbije predstavlja jedan od ključnih stabilizatora lokalne zaposlenosti i dohotka stanovništva. Zato povećanje zdravstvenih sredstava ne treba smatrati isključivo kao rast javne potrošnje, već kao ciljnu meru ekonomske i demografske stabilizacije.
Svako novo radno mesto generiše dodatni dohodak domaćinstava, podstiče lokalnu potrošnju i tražnju, doprinosi očuvanju privredne aktivnosti, posredno podržava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Na taj način ostvaruje se i efekat budžetskih izdvajanja na lokalnu ekonomsku aktivnost.
Posebnu ekonomsku i društvenu vrednost imaju ulaganja u vaspitno-obrazovne ustanove. Same te ustanove u stvari predstavljaju ulaganje u ljudski kapital, a očuvanje škola, predškolskih ustanova i drugih obrazovnih institucija istovremeno znači očuvanje naših kadrova, radnih mesta i javnih usluga neophodnih za normalno funkcionisanje naših zajednica na KiM.
22/3 TĐ/LjL
Imajući u vidu da su svi naši nastavnici koji su zaposleni, zato i tražim da se upravo poveća ova klasifikacija i stvore nova radna mesta, upravo zato što jedini način da zaposlimo naše ljude na Kosovu i Metohiji su ove tri stavke, a to su zdravstvo, obrazovanje i lokalna samouprava, s obzirom da privredu nemamo, nemamo nikakvih privrednih aktivnosti, jedini način da opstanu naši ljudi na Kosovu i Metohiji jeste kroz i ovaj segment zapošljavanja. Zato predlažemo povećanje ovih sredstava u okviru ekonomske klasifikacije 463.
Republika Srbija je rekordnim budžetskim izdvajanjima pokazala da raspolaže i političkom voljom i fiskalnim kapacitetom da nastavi snažnu podršku našem narodu i ovim amandmanom predlaže se da deo tog kapaciteta dodatno usmeri tamo gde može proizvesti neposredan i dugoročan efekat u obrazovanje, ljudski kapital, zaposlenost, ekonomsku održivost naših sredina na Kosovu i Metohiji. Hvala vam puno.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predloženim rebalansom budžeta pred nas smo stavili odgovore na mnoga važna pitanja, a to je kakvu Srbiju gradimo uprkos svim pritiscima i ukoliko smo sposobni i jaki da sačuvamo ekonomsku stabilnost i nastavimo razvoj i zaštitimo svakog našeg građanina.
Brojke koje danas razmatramo pokazuju da Srbija ima snagu da reaguje na promenjene okolnosti, da dodatno pomogne građanima i istovremeno nastavi kapitalne projekte. Zato rebalans budžeta za mene ima i mnogo šire značenje. Ekonomski jaka Srbija je politički samostalnija Srbija. Srbija koja ima stabilne javne finansije može više da uloži u svoje građane, zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, porodicu i mlade.
Ali isto tako samo ekonomski snažna i politički stabilna Srbija može snažno i istrajno da bude uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. I upravo zato danas govoreći o rebalansu budžeta ne mogu da govorim samo jezikom brojki, procenata i ekonomskih pokazatelja. Moram da govorim jezikom života, jezikom istine koja danas na Kosovu i Metohiji boli i krvari. Jer kada danas u Evropi u 21. veku izgovorimo reč sloboda moramo da se zapitamo šta ta reč znači našem narodu na Kosovu i Metohiji. Ako neko sumnja u težinu te reči neka pogleda ka Ibarskom Kolašinu. Najteži slučaj u poslednjih mesec dana, pošto u poslednjih pet godina imamo 800 etički motivisanih napada na Srbe, uključujući pucanje na srpsku decu jeste i brutalno prebijanje Nenada Raškovića iz sela Drena kod Zubinog Potoka. Pripadnici tzv. kosovske policije prema njegovom svedočenju upali su mu u porodičnu kuću i nakon pretresa ga fizički zlostavljali. Sliku njegovih leđa je , u stvari to je lice Aljbina Kurtija, video ceo svet, ali kazne za počinioce tog brutalnog zločina još uvek nema. Ako uniforma koja bi morala da garantuje bezbednost postane izvor straha, ako se čovek vezuje za drvo i tuče, onda imamo obavezu da pitamo – ko su ti ljudi koji u stvari štite Srbe? I još važnije ko će od njih odgovarati i da li će? Dok lekari evidentiraju povrede među našim ljudima postavlja se pitanje možda strašnije od svake političke izjave – ko je sledeći?
U Lipljanu na ogradu poseda crkve iz 14. veka okačene su zastave OVK ili UĆK i Albanije. To nije nikakva slučajnost niti bezazlena provokacija, već još jedna poruka Srbima da nisu poželjni na svojoj zemlji i u svojim svetinjama.
Nedavno smo na Kosovu i Metohiji obeležili 23 godine od zločina u Goraždevcu, kada su ubijeni dvanaestogodišnji Panto Dakić i devetnaestogodišnji Ivan Jovović, dok je četvoro srpske dece i mladih ranjeno. Počinioci do danas nisu odgovarali. Dvadeset tri godine bez pravde za ubijenu srpsku decu predstavljaju strašnu sramotu međunarodne zajednice, ali svojim neradom i u skladu sa poverenim mandatima se ne stide.
Da ne govorim o optužnicama za ratne zločine u kojima su ljudi nasumično, bez ikakvih dokaza, optuženi za dela koja nisu počinili. Istovremeno, 562 Srba i nealbanaca i dalje se vode kao nestali, a Priština godina odbija zahteve Beograda za pretragu osam lokacija na Kosovu i Metohiji, na kojima se, prema saznanjima srpskih institucija, mogu nalaziti posmrtni ostaci Srba. Zato moramo da govorimo otvoreno. Ovo nisu izolovani incidenti. Hapšenja, prebijanja, upadi u naše kuće, pritisci na imovinu i provokacije prema našim svetinjama deo su politike Aljbina Kurtija, kojom se Srbima stvaraju nepodnošljivi usovi za život kako bi se zaplašili i proterali sa našeg Kosova i Metohije.
19/2 AL/MJ
Predsednik Aleksandar Vučić zatražio je razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, a među ključnim temama u stvari biće most na Ibru i bezbednost našeg naroda. Srbija će jasno ukazati na Kurtijevu politiku pritisaka i zahtevati da KFOR ispuni svoj mandat i zaštiti naš narod. Mi ćemo se svim raspoloživim političkim, diplomatskim, institucionalnim sredstvima boriti za naš narod. Srbe na Kosovu i Metohiji nećemo ostaviti same i nećemo dozvoliti da ih bilo ko protera. Srbi imaju pravo da žive na svojoj zemlji, da čuvaju svoje kuće, svoju imovinu, svoju crkvu i svoje svetinje i Srbija i predsednik Aleksandar Vučić će biti uz njih uvek i bez izuzetka.
Ali, nažalost i po ovom pitanju, evo, koliko i danas, pitanju prvog reda, nacionalnom pitanju, nismo složni. Za mene i moje kolege iz moje poslaničke grupe i 90% srpskog naroda Kosovo i Metohija je nedeljiv deo Republike Srbije i tu se gleda patriotizam i to su patriote, ali očigledno za parlamentarnu opoziciju je, i to ste potvrdili, nezavisna država. Godinama sedim u ovoj sali i slušam najrazličitije govore predstavnika opozicije, slušam njihove kritike države, predsednika Aleksandra Vučića, predstavnika Vlade, ali ne mogu da se setim da sam od bilo koga od vas čula u jednom trenutku da ste sa toliko strasti, podignutog glasa stali u zaštitu makar jednog i jedinog Srbina na Kosovu i Metohiji. Ne mogu da se setim da ste pomenuli jednu srpsku porodicu koja živi pod pritiskom, jedno dete koje odrasta u strahu, jednog domaćina kome je ugrožena imovina, jednog uhapšenog ili pretučenog Srbina, ali zato ime Aljbina Kurtija vrlo dobro znate.
I ono što posebno zabrinjava jeste što se neretko stiče utisak da vam je veći politički problem u stvari Aleksandar Vučić, nego teror Aljbina Kurtija nad našim narodom na Kosovu i Metohiji. I dok se ovde, od strane vas, vodi borba protiv Aleksandra Vučića, na Kosovu i Metohiji srpski narod vodi borbu za svoj opstanak.
Za Srbe u severnom delu Kosovske Mitrovice, i sada se ponovo, naravno pokreće pitanje mosta, taj most u stvari ne predstavlja desetine metara nekakvog betona i asfalta, nego zapravo nosi sećanje, strah i iskustvo više od 2,5 decenije nestabilnosti. Danas se ponovo govori o njegovom otvaranju za vozila, dok se istovremeno grade novi mostovi preko Ibra i sve to predstavlja kao pitanje slobode kretanja i povezivanja. Ali Srbi imaju pravo da pitaju gde je njihova sloboda. Sloboda kretanja nije samo mogućnost da automobil pređe preko mosta. Sloboda je kada Srbin može bez straha da pređe taj most. Sloboda je kada majka ne razmišlja ko će joj zaustaviti dete. Sloboda je kada čovek može mirno da ode u svoju kuću, na posao, u bolnicu ili crkvu. Sloboda je kada uniforma predstavlja sigurnost, a ne strah. Zato most na Ibru nikada nije bio samo pitanje saobraćaja. Most na Ibru je pitanje poverenja, bezbednosti i opstanka. I nemojte od ljudi koji pamte šta se preko tog mosta i oko njega događalo tražiti da preko noći zaborave sopstveno iskustvo samo zato što je neko u Prištini odlučilo da je došlo vreme za novu političku demonstraciju sile.
Ako želite most koji spaja ljude, prvo izgradite poverenje među ljudima, jer most od betona može se napraviti za nekoliko meseci, moste poverenja posle godina nasilja, hapšenja, jednostranih poteza i straha ne gradi se bagerima.
Za naš narod. Sram te bilo. Za naš narod sloboda sve češće postaje luksuz, a opstanak svakodnevni podvig. E, zato se dogodila Banjska. Upravo zbog svih ovih reči koje sam pročitala i na način na koji se obraćam građanima Srbije, upravo zbog te najskuplje reči sa kojom živi naš narod na Kosovu i Metohiji, koji nema slobodu se dogodila Banjska. I šta to tačno vama svima jasno? Zbog čega se dogodila Banjska? A
19/3 AL/MJ
naročito me zabrinjavaju oni koji su poreklom sa Kosova i Metohije, koji ceo svoj život žive u neslobodi na Kosovu i Metohiji. E, zato se dogodila Banjska. I ne mogu da shvatim da naše poginule heroje iz Banjske možete da stavite u rang terorista, možete da stavite one koji ubijaju našu decu, koji su klali našu decu, koji su palili naše crkve i kažete da su oni jednako ti teroristi. Da su oni isti što ih Hašim Tači, da su oni isti što i „žuta kuća“, da su oni isti što i Klečka i Adem Jašari. Sram da vas bude. Pa valjda ste, bre, neki Srbi. Valjda imate nečeg u sebi srpskog. Da stavite znak jednakosti između Banjske, Klečke, „žute kuće“ i Adema Jašarija i UĆK.
I danas, iz tog razloga podižem glas, ali moj glas bi trebao da bude uperen prema Njujorku i Briselu, ali, nažalost, mora da se odnosi na vas. Pokažite jednom jedinstvo. Dvadeset pet godina sam u politici. Dvadeset i pet godina tražim jedno kada je u pitanju pitanje prvog reda i nacionalni interes da pokažemo jedinstvo.
20/1 MV/MO 13.10 – 13.20
Razjedinjeni ne pomažete ni jednom Srbinu na Kosovu i Metohiji. I pomenite narod, za koji se samo pred kampanje borite. To je konstantna borba. Ja živim pitanje Kosova i Metohije od kada sam živa, od kada živim na Kosovu i Metohiji, 48 godina, a neki i duže.
Postavljam pitanje gospodi iz Brisela i Njujorka – dokle će biti i dokle ćete ćutati pred nasiljem nad našim narodom? Tražim i sa ovog mesta odgovorne od gospode iz Njujorka i Evropske unije i Brisela da konačno daju odgovor gde su odgovori za eksploziju autobusa „Niš ekspresa“ u Livadicama, gde su odgovorni za ubistvo 14 srpskih žetelaca u Starom Grackom? Koliko decenija treba da prođe da bi srpske žrtve dobile pravdu? Koliko zatvorenih istraga, izgubljenih dokaza i zaboravljenih predmeta je potrebno da bi neko konačno priznao da nekažnjivost proizvodi novo nasilje?
Ne tražimo privilegije. Ne tražimo da bilo ko bude protiv Albanaca. Tražimo samo ono što međunarodna zajednica svakodnevno propoveda čitavom svetu, a to je ista prava, iste standarde i istu pravdu za svakog čoveka. Jer, svaki put kada se pred nasiljem nad Srbima okrene glava ruši se kredibilitet međunarodnih institucija koje tvrde da štite ljudska prava i međunarodno pravo. Zato tražimo odgovornost. Ne osvetu, nego odgovornost.
Želim danas da se obratim i našim komšijama Albancima, za razliku od nekih ovde koji su se obratili Srbima na najpogrdniji način i koji u stvari unose nemir i hoće da zapale jedno novo žarište van teritorije Kosova i Metohije. Želim da pošaljem poruku mira svim Albancima koji se u stvari ne slažu sa politikom Aljbina Kurtija i onima koji u tišini svojih domova znaju šta je pravda, a šta nepravda. Znam da ima takvih ljudi, jer se svi, pre nego što postanemo pripadnici bilo kog naroda, rađamo kao ljudi. Ne dozvolite da se nasilje čini u vaše ime. Nasilje nad vašim komšijama Srbima nije vaša pobeda. To je poraz svakog čoveka koji želi da njegovo dete sutra živi bez mržnje. Politika osvete nikome nije donela budućnost. Ona samo proizvodi nove rovove između ljudi i ostavlja ih našoj deci u nasleđe. Zato dignite i vi glas protiv nepravde, bez obzira na to kome se ona čini. Jer, mir se ne gradi na tuđoj nesreći, niti se budućnost može graditi na strahu jednog naroda.
Našem narodu na Kosovu i Metohiji želim da kažem da vas vaša Republika Srbija nikada neće ostaviti. Upravo zbog vas vaša Srbija mora da bude još snažnija. Naš odgovor na pritiske ne sme biti slabija Srbija. Naš odgovor mora biti još razvijenija, još stabilnija, još uspešnija, još snažnija Srbija, Srbija koja razgovara sa svima, ali odluke donosi vodeći računa o sopstvenim državnim i nacionalnim interesima, Srbija koja ide ka Evropskoj uniji, ali ne ide pognute glave, Srbija koja želi kompromis, ali neće prihvatiti poniženje, Srbija koja čuva mir, ali neće ćutati pred nepravdom i Srbija koja nikada neće okrenuti glavu od svog naroda na Kosovu i Metohiji.
U tome je, poštovane kolege, veza između ekonomije i državne politike, jer bez snažne ekonomije nema ni snažne države. Bez stabilnih javnih finansija nema ozbiljne socijalne politike, nema novih puteva, bolnica i škola, nema podrške porodicama, nema većih ulaganja, ali nema ni dovoljno snažne države koja može da pomogne svom narodu onda kada mu je najpotrebnije.
Upravo zbog svega ovoga, Srbija mora da bude jaka. Zato predloženi rebalans budžeta, koji je danas pred nama, uvažene koleginice i kolege, nije samo zbir prihoda i rashoda, ovo je budžet ozbiljnosti, odgovornosti, ali i optimizma. Kreiran je tako da država može efikasno da odgovori i na očekivane i neočekivane izazove sa kojima se možemo suočiti. Mi smo, nažalost, mnogo puta naučili da izazovi za Srbiju ne dolaze uz najavu. Zato nam trebaju stabilne javne finansije. Zato nam treba rast. Zato nam
20/2 MV/MO
trebaju investicije. Zato nam treba država koja ima ekonomsku snagu da zaštiti građane, pomogne porodice, ponavljam, gradi bolnice, škole i puteve, ali i da bude čvrst oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Doživljavajući predlog Vlade kao predlog za sigurniju budućnost u danima i godinama i u godini pred nama, nemam dilemu da ga treba podržati, jer naš odgovor na svaki pritisak mora biti još snažnija Srbija. Srbija koja ima dovoljno snage da kaže – razgovaraćemo, dovoljno mudrosti da kaže – čuvaćemo mir, ali i dovoljno dostojanstva da kaže – nećemo ćutati dok naš narod trpi. Jer, kada glasamo za ekonomsku stabilnosti Srbije, glasamo za njenu političku snagu. Kada ulažemo u Srbiju, jačamo njenu sposobnost da vodi samostalnu politiku, a kada jačamo Srbiju šaljemo možda i najvažniju poruku našem narodu – niste sami, Srbija je uz vas i Srbija će biti sve snažnija da bi mogla još snažnije da bude uz vas. Hvala vam.
Zanimljivo je da čovek, prvo, vi definitivno imate dijagnozu, pokazali ste to, a drugo, ja se ne konsultujem ni sa kim šta treba da kažem, ali je zanimljivo što vi pominjete stalno Srbe i pljujete Srbe. Pljujete Gorana Rakića, Srbina, Milana Radoičića, Srbina, svako ko živi na Kosovu i Metohiju, ko je Srpske liste, ko je Srbin, vi pljujete.
Samo da vam kažem još jednu stvar, pa nije mene primio Radojica Petrović i uveo na Kosovo, Kurtijev poslušnik, nego vas. Došli ste do čoveka koji špijunira Srbe na Kosovu, koji je najviše ljudi koje je pohapšeno u Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici zahvaljujući tom čoveku koji je vas doveo u Kosovsku Mitrovicu i došli ste u Kosovsku Mitrovicu da pljujete Srpsku listu, da pravite, kako bi se narodski reklo, čeprsdivane Radojici i Aljbinu Kurtiju. I vi ste neki Srbin, i ti si Srbin i došao si meni da pričaš o Kosovu. Otišao si jednom u 50 godina da vidiš Kosovo i otišao si dole u ovoj situaciji sada da mi Srbuješ i da se prestavljaš velikim Srbinom. Sram te, bre, bilo. Svakog Srbina koga prozivaš, da te sram bude. Koju grešku u hromozomima, u genezi, čoveče, imate, bre?
Pa, ljudi, oni se ujedine, bre, oko jedne stvari, kada jedan na drugog skoče, oni su zajedno kada ih Srbin napada. Vi ste u ovoj situaciji sada, kada nam hapse ljude na pravdi Boga, svako ko se na Kosovo i Metohiju vrati, on je uhapšen bio povratnik i sve te kuće koje je napravio Goran Rakić za povratnike, pola ljudi su, bre, pohapsili, umesto da pokažete jednom u životu da ste Srbi i da podržavate svoj narod, koliko god da je teško, ti si se odvažio ovde u Beogradu da pljuješ svakog Srbina dole. Živela Srpska lista i do pobede.
Što se tiče centara za socijalni rad, hoću samo da kažem da treba da, hvala vam zaista na odgovoru, ali ono što je jako važno jeste zato što upravo, erm, centri za socijalni rad, znate sami koliko su važni. Ako je na lokalnim samoupravama, a jeste, širina i mogućnost da se oni, kao što se jednim delom i finansiraju zaposleni iz budžeta lokalne samouprave, jednim delom se finansiraju iz ministarstva kada bude po konkursima po ko zna kom osnovu, ali isto tako, kada, erm, lokalne samouprave kandiduju direktora za centre za socijalni rad, uvek se ide, erm, ka Ministarstvu na saglasnost. U tom smislu želim, erm, i mislim da treba da se razmisli, erm, za jači mehanizam kontrole centara za socijalni rad, obzirom da ti isti centri za socijalni rad, kao i lokalne samouprave uvek traže novac iz ministarstva i za saglasnost za nova radna mesta i sve ostalo, tako da oni itekako zavise od drugostepenog organa u ovom slučaju.
Ali u tom smislu mislim da vi, ja znam da imate sektor za socijalnu zaštitu i on jako dobro radi to, ali mislim da u tom smislu treba da pojačamo kontrolu nad centrima, bez obzira što je njihov, erm, osnovni osnivač ustvari lokalna samouprava. Tu sam samo htela. Hvala vam puno.
Ja se izvinjavam, postoje tako neke stvari koje mi možemo kao narodni poslanici ličnim autoritetom da rešimo i prosto to su neke stvari koje ne možemo da zatrpavamo ministarstva. Konkretno, ja u slučaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju i tako dalje sa nekim.
Dobro, ja sam dvadeset pet godina u politici, ali tu nije u pitanju da l' sad ja više ljudi poznajem, a nekog manje, ali prosto postoje neke stvari kada, k-kad vam se ljudi obrate, pa narodni smo poslanici valjda treb-, ma i normalno je da budemo sa građanima, to je naša obaveza i zadatak, a naravno i da im pomognemo. Tako da, erm, svi možemo nekako da podelimo obaveze i zadatke i da pomognemo ljudima. Najlakše je reći, erm, nisam, erm, nadležan i to je to i onda zatrpavamo ministarstva, kancelarije i sve ostalo. Mislim da moramo, eto, to je negde moje neko viđenje i ja tu praksu već ovaj primenjujem. Hvala. Izvinite, molim vas.
Hvala predsedniče Odbora. Uvažena ministarko. Uvaženi saradnici Ministarstva. Uvažene kolege.Eh, hvala vam na izveštaju. Naravno, nismo svi imali priliku da, da pročitamo izveštaj i jedan i drugi, i naravno, vidimo da je jedan iz marta meseca, a već drugi iz maja meseca, ali je suština u tome da nam ovaj izveštaj nagoveštava mnogo novina u narednom periodu samo koje je Ministarstvo ovaj, predvidelo i ono što je takođe jako važno sfere društva koje su, koje se tiču naravno, ovaj, do detalja iz oblasti, pre svega ono što ste rekli, hvala vam na tome.
Nacrt zakona Roditelj negovatelj. Znam da je Ministarstvo jako posvećeno da zakon bude zaista kvalitetan i, eh, kao što ste rekli, ja očekujem takođe u plenumu i kada bude bila rasprava da svi zajedno usvojimo ovaj zakon koji je zaista jako bitan jer se tiče jednog dela našeg društva koji ovog puta nije zanemaren i koji će ostvariti svoja prava.Erm, takođe, erm, napomenuli ste Zakon o socijalnoj zaštiti i to takođe jako pozdravljam izmene tog zakona, obzirom da je on iz 2011. godine pa je imao izmene i dopune 2022. godine. Ono što je suštinski jako važno je gde god i kad god imam priliku, ja uvek krećem od centara za socijalni rad.
Iz kog razloga i čak sam na odboru prethodnom, sad nije isti odbor, ali rekla da prosto, erm, u tom zakonu, erm, treba da postoje, erm, ne mislim na radikalne izmene, ali suštinski jako važno od Subotice do Štrpca, kada su u pitanju, kad je u pitanju re-re-reforma centara za socijalni rad, zato što centri za socijalni rad u stvari su ključne institucije koje, erm, su prve na tom bedemu u stvari, erm, sistema z-zaštite samih najugroženijih građana, znači dece bez adekvatnog staranja, žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, starih, siromašnih porodica i tako dalje, tako da centar nije samo administrativna mesta gde se donose nekakva rešenja, već taj prvi bedem koji služi i prva linija, erm, zaštite, ovaj, samog društva. E, sada da ne bude da ja kritikujem centre za socijalni rad, moja kritika nije uperena ni na ministarstvo, nego prosto na sistemski problem koji centri za socijalni rad godinama vuku, znači sa-sa malim brojem zaposlenih jer vi ne možete na jednog radnika, sada hiljade ljudi dođe sa raznim problemima i tako dalje da ljudi čekaju i ne može sve da se svali na jednog socijalnog radnika koji radi i da vodi računa i o majkama koje prijave, erm, nasilje i o rešenjima za tuđu negu, erm, ne znam i pomoć i tako dalje, tako da tu mora da se napravi jedno sistemsko rešenje i nađe u stvari možda neki primer dobre prakse nekih drugih zemalja i tako dalje da se uradi kompletna reforma centara za socijalni rad. Jer onda imali smo, bilo je ranije, erm, raznih, erm, slučajeva i naročito, mislim, ono što ja kao poslanik dobijam, a verovatno i sve moje kolege, uvek imate nekog ko se požali na rad, erm, nekog centra jer se zaboga naročito govorim o malim sredinama gde se zaposlene, recimo, ili žrtva poznaju ili se ne poznaju i onda tu nastane problem oko rešenja koje na kraju krajeva sudovi, naročito kada su razvodi u pitanju, sud uglavnom uzme, erm, zdravo za gotovo rešenje centra za socijalni rad. U devedeset odsto slučajeva. Da ne budem neozbiljna, ali to jeste tako zato što se nekada i sami, erm, očevi nemaju neka svoja prava, bez obzira što sam ja žena, ali se dešava da, ovaj, centri za socijalni rad određeni, ovaj, naprave određene probleme, ali ja ne mogu da napadam ljude.
Opet kažem, erm, erm, malo ih je. Treba ih imati više i to je to. Da svako radi naravno svoj posao, jer kada se, naravno, tu ovaj, erm, dešava da policija se uključi, erm, u, recimo, jedan razvod ili na bilo šta, ne možete u maloj, erm, sredini da date jednom čoveku koji će sve to da rešava. Tako da smatram da je jako važno, erm, zbog samog društva i kao-kao što ste rekli, mis-mislim vidim da zaista radite naporno i prosto niste se vezali za zgradu Ministarstva, nego ste svuda na terenu i na tome vam hvala. To rade pravi ministri.
Da ste stalno s-sa građanima i da rešavate probleme i to je u s-u stvari suština delovanja ovog Ministarstva i tako dalje. Ono što je takođe bitno, 'nači, te vas molim, eto, 'oću da kažem da centri za socijalni rad nekako, erm, mogu i da pomognu. Ja sam sama uradila neku strategiju i mogu da vam je predam, pa neke stručne službe vide kako bi to trebalo da izgleda. Opet kažem, to sam uradila na osnovu raznih prijava, erm, porodica iz raznih sredina i krajeva i kada su u pitanju različiti slučajevi. Pa sad vi možete, naravno da uzmete u razmatranje i ono što je valjano i ono što može, naravno, što ceni društvo i ono što će biti podobno, erm, volela bih da bude, erm, deo je tog zakona.
Takođe, kada govorimo o Zakonu o radu, erm, odličan Predlog za izmenu zakona, Zakon o radu, naravno, treba da prati tržište rada i to je potpuno normalno iz prostog razloga u vremenu, erm, naravno, erm, naprednih tehnologija, digitalizacije i tako dalje, Zakon o radu treba da prati, erm, tržište rada i naravno, erm, neka nova zanimanja, erm, koja dolaze i nešto što će biti z-zapravo profitabilno za samo, z-za samo tržište rada i generalno tržište. I naravno, svaka izmena u tom smislu je dobrodošla. I naravno da je to odlično, jer mi moramo da pratimo evropske i svetske trendove. Erm, takođe, pozdravljam Zakon o centralnom registru osoba sa invaliditetom. To je takođe odlična baza i zaista, erm, ovaj, erm, kao što ste rekli, legitimacije su nešto što će biti jedan prvi korak i osnov da osobe koje su, erm, u tom, erm, deo tog zakona na koji se odnosi zapravo imaju, erm, način na koji će, erm, dalje, jel, erm, imati priliku da ostvare sva svoja prava.
Takođe, kada smo,p kada se radio o predstavkama građana, okej, ja vodim Odbor za Kosovu i Metohiju. Ja sam uvela n-možda petnaest, šest ili sedam akata u poslednje vreme-Ovako svojevoljno što je na kraju krajeva možda i predlog za moje kolege i predsednike odbora jednu praksu, a smatram da narodni poslanik (kašalj) i skupština u određenim segmentima treba. N-n-mi imamo negde neke svoje nadležnosti na neke st, za neke stvari, naravno, u izvršnom postupku nismo nadležni, ali, erm, obzirom da smo narodni poslanici, ja uvek nekako želim da sama kontaktiram i da se čujem sa ljudima koji su poslali predstavku. Volim da dođem do njih, da ih, na kraju krajeva, primim i ako mogu i pokušam snagom autoriteta rešim problem. Naravno, ono što ne mogu, to ide na dalju razradu ministarstva, ali mislim da u tom smislu, a prosto svi smo mi nadležni da pomognemo i svi smo u službi građana.
To hoću da kažem, bez obzira da li smo u zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti. Tako da, erm, imala sam, imali smo prošlog puta i želim da obavestim što se tiče predstavke koleginice Irene Živković. Nije sada tu, erm, ja sam se zaista kao narodni poslanik zauzela ne sad sebi tu nešto ovaj da, da sam ja sad važna, ali sam zaista smatrala. Reč je o dečaku iz Bora. Uspela sam, naravno, da pomognem.
Erm, ostalo je do Centra za socijalni rad da l' će uraditi rešenje da mali Petar dobije tuđu negu i pomoć, ali što se tiče penzijskog i invalidskog, Komisija je donela pozitivno rešenje. Ja sam se zaista ljudski zauzela da pomognem bez i tu sam navela i sada i tada kažem, zaista, erm, nema apsolutno nikakve veze kojoj mi političkoj o-političkoj opciji pripadamo. U pitanju je građanin ove zemlje, jedno dete kome je potrebna ta vrsta pomoći, a s druge strane, isto kažem, kada su u pitanju centri za socijalni rad, naša ekonomska politika je jaka. Da država nije jaka, ne bi imala ovoliko novca da izdvaja za sve kategorije lica, ali zato po dubini ne smemo da imamo problem. Ako država daje i ako naši ministri se trude i im-imamo ovaj para u budžetu, ne možemo da imamo problem neko ko je po dubini zaustavio da se taj problem reši.
Zašto? Zato što će sutra neko reći da svoj posao ne radi Milica Đurđević Stamenkovski ili ne radi neko iz Ministarstva i tako dalje, tako da svi zajedno treba da pogledamo, sjažemo dobro. Država je jaka, erm, imamo ovaj novca, možemo da priuštimo da-d-da sve kategorije lica budu zadovoljne i ne smemo da dozvolimo da bilo ko u bilo kojoj sredini, da li u Beogradu ili nekoj m, nekom manjem gradu ili bilo gde bude oštećen za nešto što mu zakonski pripada. Tako da, izvinite ako sam malo ovaj produžila, ali, erm, zaista pozdravljam ove izmene. Naravno, donošenje novih zakona i izmene postojećih. Hvala.
(Kosovska Mitrovica, 28.10.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Nacionalna služba za zapošljavanje (Službenik za metodologiju programa zapošljavanja-mirovanje radnog odnosa) | Republika | Mesečno | 90294.00 | RSD | 10.01.2014 - 12.09.2022. | |
| Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini (Član) | Republika | Mesečno | 113484.00 | RSD | 15.10.2020 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (na stalnom radu od 12.09.2022) | Republika | Mesečno | 130348.00 | RSD | 01.08.2022 - |