Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kada su petooktobarski pučisti upali, u broju 176, ovde u Narodnu skupštinu i krenuli da nekim poslovničkim odredbama kroje kako će najviše zakonodavno telo da se ponaša i da mi ostvarujemo svoja prava i obaveze, tu je bilo zaista svačega, od raznih eksperata za ta pitanja, preko prekrajanja Poslovnika da nam se oduzme mogućnost da govorimo o tome kako ste odmah, svi zajedno, i vi iz Demokratske stranke i vi iz Demokratske stranke Srbije, krenuli da pljačkate i rasprodajete Srbiju, ali ovako nešto ne bi palo ni toj nesrećnoj garnituri koju smo porazili na izborima 28. decembra 2003. godine.

Gospodine Petroviću, ako vam je već Čedomir Jovanović ostavio u nasleđe, ali za kratko vreme, Demokratsku stranku (kako se stvari menjaju i kako Čedina popularnost u vašim redovima raste, opet ćete vi da se vratite na onu poziciju nošenja bureka i jogurta), a pošto u okviru tog vašeg kaljenja i čeličenja kod Čedomira Jovanovića niste naučili da tako ne može da se predlaže opoziv predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ja zaista, kao ozbiljan političar, a pripadam najuglednijoj i najpopularnijoj stranci u Srbiji, moram da pred narodne poslanike i pred javnost, to je moja obaveza i dužnost, iznesem jedan jedini normalan predlog večeras, pre nego što Srbija, zajedno sa vama, sa Aligrudićem i ostalim stručnjacima za Poslovnik, krene u još dublji mrak, iz kog dugo neće da se izvuče ako vi budete napravili tu nesrećnu, treću DOS-ovsku vladu.

Naime, od svoje stranke sam dobila tu veliku čast da odem u zgradu Predsedništva Srbije kod nekoga ko se zove Boris Tadić i ko je za vas predsednik Republike, još pre tri meseca. Rekla sam mu da je Srpska radikalna stranka pobedila na izborima, da u ime stranke koja me je tamo poslala, zajedno sa kolegama sa kojima sam bila, tražim mandat za sastav vlade; da je on, baš kao i vaša Demokratska stranka, na čijem je on čelu, bio do nogu potučen na izborima od strane SRS u gradu Beogradu posebno i u Kragujevcu iz kog dolazim; da bi najbolje bilo, pošto je očigledno da on to ne razume, baš kao što i vi ništa ne razumete, samo su vam važne vaše funkcije, vaše fotelje i da nastavite da kradete i da pljačkate, da podnese ostavku na mesto predsednika Republike.

Pažljivo sam osluškivala, kao i milioni građana Srbije, i oni koji su slali podršku gospodinu Tomislavu Nikoliću iz dijaspore, iz svih zemalja gde žive Srbi, da je Srbija sa njim na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije konačno postala demokratska zemlja i da je najviše zakonodavno telo posle 70 godina dobilo predsednika kojim se ponosi svaki pošteni i časni građanin Srbije, a njih je najviše, jer ne mogu da podnesu da takvi kao vi dalje vrše vlast i da, u pravom smislu reči, i kroz pravno nasilje i na svaki drugi način terorišu ovaj narod.

Zato, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pred Skupštinu Srbije iznosim nešto sa čim bi trebalo da se složi ogromna većina. Pa, ako ima moralnih, časnih i poštenih ljudi i kod onih koji predlažu zajedno sa vama, gospodine Petroviću, da se ovakav demokratski predsednik, kome se radovala Srbija, i raduje se svih ovih dana, najbolje bi bilo da uputimo, zapravo, to je jedini mogući predlog za izlaz Srbije iz ove situacije, ali u zgradu preko puta, Borisu Tadiću da, na osnovu člana 117. Ustava, podnese ostavku i da na osnovu člana 187. (kada predsednik Republike podnese ostavku učiniće dobro Srbiji, srpskom narodu i svim građanima Srbije) o tome obavesti večeras gospodina Tomislava Nikolića, a predsednik skupštine ovo obaveštenje dostavlja svima nama, narodnim poslanicima; da, u skladu sa Ustavom, gospodin Tomislav Nikolić preuzme funkciju predsednika Republike i da se odmah raspišu izbori za predsednika, na kojima će do nogu da potuče i Borisa Tadića, i DS, i DSS, i G17 i sve vas koji ste se udružili protiv njega i nas, koji zaista hoćemo demokratiju, pravdu, slobodu za naš narod i za Srbiju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, zaista se ne bih javila povodom ovog izlaganja gospodina Čedomira Jovanovića, javljam se po članu 100. Poslovnika, ali me je inspirisala ova priča uvažene koleginice gospođe Radete. Moram da je dopunim zarad javnosti, da građani Srbije znaju o kakvoj se, što bi rekao gospodin Vučić, intelektualnoj i svakoj drugoj gromadi i heroju radi, kao što je gospodin Čedomir Jovanović.
Kada nema devet telohranitelja, kada nema Tačija, Čekua i ostalih koji ga svesrdno podržavaju, gospodin Čedomir Jovanović je manji od makovog zrna i plaši se nekoga kao što je Dragoljub Marković zvani "Krmivoje". Moram da vam ispričam jednu priču koja je simpatična i interesantna, pa posle neka se Čeda pokrije po ušima i da nam više ovde ne mlati i ne pokazuje kakav je veliki junak.
Imao je Čeda jedno kuče, koje rase ne znam, to je lepa osobina da ljudi imaju životinje. Kuče je ogrebalo "jaguar", skupoceni automobil "Krmivoja". Evo, Čeda se smeška, zna da je istina, ali ne zna odakle ja znam tu priču. Naravno, Dragoljub "Krmivoje" nije bio kod kuće, Čeda onako uplašen, unezveren, a znate, sve to u vreme kada je bio navodno najsilniji i najjači ovde, možda je to bilo i za vreme kada ste uvodili vanredno stanje, stvarno ne znam. Ali, kuče ko kuče, ogrebalo "jaguar". Šta će Čeda da radi, krstario po celoj Srbiji i poslao svoje čauše, nađe nekog dečka tamo iz okoline Jagodine, taj je specijalista za to. Kumio ga i molio i kaže mu – dođi brate, pomagaj, tri puta ću više da ti platim od tarife samo sredi, inače sam gotov kada "Krmivoje" dođe. Eto, takav je Čedomir Jovanović.

Sve neki neobavešteni od jutros iz Demokratske stranke, jedan gospodin, pa drugi.
Niste u pravu, kolega Jevtiću, zato što niste bili poslanik u prošlom sazivu. Za razliku od vas koji veoma često želite da menjate neke stvari na «oruk» i na silu, mislite da je to demokratski, mi poštujemo parlamentarnu proceduru. Za nas su Narodna skupština Srbije i njeni legitimno izabrani predstavnici jedino merilo odnosa snaga.
Srpska radikalna stranka, kao najveća i najbrojnija politička stranka, u dogovorima koji su usledili za formiranje delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dobila je, kao što ste rekli, najveći broj mesta, četiri mesta, ali taj dogovor šefova poslaničkih grupa, odnosno imena koja su data iz reda SRS, ne znači da ti ljudi na takav način, bez prethodnog donošenja odluke u Skupštini, mogu bilo gde da otputuju.
U suprotnom se postavlja pitanje legitimiteta te delegacije koja je putovala a nije imala odluku Skupštine, odnosno Skupština to nije potvrdila, već je gospodin Predrag Marković, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, svojim ukazom, na osnovu dobijenih imena od strane političkih stranaka, formirao nekakve delegacije, pa i tu za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope.
Svaka delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, dok bude bio predsednik gospodin Tomislav Nikolić, biće izglasavana ovde, u skupštinskom domu, a ne na navedeni način, pa da vi govorite da mi nismo želeli da koristimo svoje pravo.
Vi vrlo dobro znate da su predstavnici SRS u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u delegaciji državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kojoj ste i vi bili član, koliko se sećam, gospodin Tomislav Nikolić i Dragan Todorović, na najbolji način, a veoma često i sami, pojedinačnim amandmanima, zastupali interese države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
(Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, malopre kada je Aleksandar Vučić govorio o mafijašluku Božidara Đelića i o činjenici da Odbor za sukob interesa nije preduzeo ništa zato što ste vi na svoje ime uknjižili 10% Meridijan banke, a o čemu se pitaju i čitaoci sutrašnje novine ''Pravda'', evo to je vaša slika, sa naslovom: ''Odakle ti pare?
Đelić poseduje deonice Meridijan banke čija je vrednost oko 11 miliona evra''. Pitaju se da li vam je to tetka ostavila.
Gospodine Đeliću, to što je vama simpatično i što sam vam dala nadimak po jednom liku iz Diznijevog crtanog filma, nije ništa strašno. To je postao sinonim za vas u celoj Srbiji, vi kažete da vama to ne smeta, rekli ste i na zvaničnoj konvenciji. Građanima smeta što ste veliki lopov i mafijaš, što ste 11 miliona evra uknjižili na svoje ime.
Kada ste došli u Srbiju objašnjavali ste nam da to radite iz patriotskih povoda i razloga, motiva, da nemate gde da spavate, da vas je tetka primila na konak, da se nekako prehranjujete i da ćete da se snađete.
Postavlja se pitanje, kako Vi uopšte imate časti i morala da nam pričate o tome kuda treba da ide Srbija dalje i koliki su dugovi građana Srbije. Kada pohapsimo sve koji su pljačkali i krali kao vi, ima ih još dosta u poslaničkim klupama, mnogo ćemo toga moći da damo građanima Srbije, zaista da im svane, da imaju i bolje plate, penzije, da bolje školuju decu i da ne razmišljaju da im takvi kao vi deru kožu.
Što se tiče današnjeg toka rasprave i onoga što je za mene zaista večeras izuzetna čast, ne samo zbog toga što sam već 15 godina član SRS, već zato što je gospodin Tomislav Nikolić moj sugrađanin i pravi srpski narodni tribun, koji je ostavio nemerljiv doprinos i pečat u razvoju srpske demokratije u obnovljenom višestranačju.
One kolege koje ga poznaju i ljudi koji su od prvog dana sa njim u klupama Narodne skupštine, jer je on uporedo bio u više navrata i poslanik u Narodnoj skupštini i poslanik u Veću građana Savezne skupštine i Veću republika, znaju da je to čovek, kao što je u jednoj od svojih knjiga ''U skupštinskim rovovima'' napisao, zaista iz skupštinskih klupa pokušao, ubeđujući svoje političke neistomišljenike, odnosno neistomišljenike nas srpskih radikala, a sve vas je manje i manje, jer mi dominiramo u biračkom telu i brojem poslanika evo već u dva saziva, da ih nauči tome šta su demokratski procesi.
Ko se malo seća od vas, tu ima i gospode, kao što je i gospodin Mićunović, on je uvek zagovarao da je jedini normalni parlamentarni demokratski pristup, pošto smo se odlučili posle 50 godina jednopartijskog sistema da obnovimo višestranačje, da se striktno u parlamentu, najvišem zakonodavnom telu, poštuje volja naroda.
To apsolutno nema nikakve veze sa nosiocima izvršne vlasti.
Pošto se vi hvalite da ste poznavaoci demokratskih procesa, pa imate prijatelje u Evropi, pa posećujete razne parlamente, vi gospodine Mićunoviću, čas ste sleteli, čas uzleteli, stalno ste bili u vazduhu i svaka vam čast kako ste to izdržali, kao predsednik bivšeg skupštinskog doma, vi znate da u parlamentima gde se poštuje volja građana, onaj koji pobeđuje, a pobedila je SRS, mora da ima na mestu predsednika Skupštine, kao prvog čoveka u zakonodavnoj vlasti, onoga iz redova koga narod najviše želi.
Šta možemo da izvučemo kao zaključak iz današnje rasprave i kako će Srbija i građani Srbije da se osećaju?
Mnogo ste se bili osilili i u toku rasprave ste zamenili teze, prisećali se nekih ružnih događaja za demokratiju u Srbiji, koju nikada niste poštovali, samo se tako nazivate, ali ste zaboravili na jednu stvar – da je gospodin Tomislav Nikolić, iako opozicioni poslanik, za sve ove godine, iako je pretrpeo najgora moguća šikaniranja, što se tiče i verbalnih napada, naročito u periodu od pre 2,5 godine, kada je bio predsednički kandidat i kada je do nogu potukao Borisa Tadića u prvom izbornom krugu, sam protiv svih vas. To nije smešno gospodine Šutanovac, to su činjenice.
Imam za vas jedan veoma značajan podatak iz biografije gospodina Tomislava Nikolića. Verujem da ćete Vi biti impresionirani posebno tim podatkom, koji je slučajno izostavljen iz ovog teksta.
Pročitali ste kako je ovo impresivna biografija jednog časnog i poštenog Srbina, čoveka koji se celog života odlikovao moralom, čašću, poštenjem, svojim znanjem, svojim ugledom, i u sredini u kojoj živi i u celoj Srbiji.
Zato je danas tako poštovan i zato je danas političar koji ima najveću popularnost u biračkom telu.
Meni je zaista žao, možda je to samo tehnička greška, ali bih još više volela i molim vas da vi svi to dopišete svojim olovkama, pored svega ovoga ovde, gospodin Tomislav Nikolić je i srpski četnički vojvoda.
Često napadan, najpre da je počinio ratne zločine, a onda da nije ni učestvovao u ratu. To je bila zabuna u vašoj glavi, gospodine Šutanovac, pa ste verovatno saznali na kraju šta je od toga istina, ali za njega je to najveći ponos, i ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da je on najbolji prijatelj, prvi saradnik i zamenik predsednika SRS, danas najvećeg srpskog junaka i patriote.
Večeras će da slavi demokratska i patriotska Srbija, svi građani Srbije, ali slaviće i patriote iz celog sveta, jer je u ovoj zgradi Doma Narodne skupštine, bivše Savezne skupštine, Tomislav Nikolić primio akreditovane ambasadore iz tri četvrtine zemalja celog sveta, što vi nikada ne možete ni da zamislite.
Jer ako otrčite kod Solane ili vas pozove telefonom, ili ako ljubite ruku nekome od zlikovaca, ako se dodvoravate, mislite da ste nešto dobro uradili za Srbiju.
Niste, to je uradio Tomislav Nikolić u najtežim trenucima za državu i za narod. I kada se odlučivalo o sudbini Kosova i Metohije, nažalost i danas kada se odlučuje o tome, on je bio prvi čovek koji je zaboravio i stavio ispod sebe stranačke interese i posvetio se državi i narodu, i pokazao je da je staložen i mudar, državnički mudar, da je odgovoran čovek i da, za razliku od vas i neznalica u politici i neznalica o tome šta su demokratski procesi, nikada se ne zaleće i nikada ne daje izjave koje mogu da idu na štetu srpskog naroda i srpske države.
U tome je razlika između svih vas koji se nazivate nekim demokratama, a koji tek treba da se učite demokratiji. Kako naš narod kaže, koliko još to kilograma ili džakova soli treba da pojedete da imate znanje kao što ga ima o parlamentarnoj demokratiji Tomislav Nikolić. Građani Srbije će to da pokažu.
Da vas ispravim, gospodine Đeliću, malopre ste pravili neko poređenje, ali ni terminološki niste, vi ste samo vešti u pljački i krađi, još ušli u suštinu toga, ali rekli ste malopre jednu neistinu – kako će večerašnjim izborom gospodin Tomislav Nikolić da bude drugi čovek, valjda ste mislili po rangu funkcija u državi.
Šta ste to mislili – drugi iza Borisa Tadića? U odnosu na Borisa Tadića i na sve vas koliko vas ima, Tomislav Nikolić je uvek prvi, i uvek će biti prvi i on i SRS, koju uspešno predvodi ovih pet godina, otkako je naš predsednik u haškom kazamatu zahvaljujući vama.
Zaista je mnogo toga što bih mogla da kažem, poznavajući dugo, toliko godina i učestvujući zajedno sa njim i časnim ljudima, srpskim radikalima, u radu Narodne skupštine Republike Srbije, o Tomislavu Nikoliću.
I to da je ugledan domaćin, čovek koga poštuju svi oni koji su bilo kada i bilo gde sa njim sarađivali, ali što je najvažnije od svega, nikada nijedan od političkih neistomišljenika, pa to niste mogli ni vi večeras, nije mogao da kaže nijednu ružnu karakternu crtu ili osobinu koja ga odlikuje jer on ih nema.
Nikada ih nije ispoljavao i u duelima, u kojima vas je uvek do nogu potukao, uvek kada ste ga napadali na najgori mogući način.
Zato sam apsolutno sigurna da će Srbiji da svane oko ponoći, kada na mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije prvi put sedne istinski demokrata i predstavnik naroda, koji je sinonim za narodne predstavnike posle, ne 17 godina otkako imamo parlamentarne izbore, nego posle 70 godina, jer to je bio srpski radikal do početka Drugog svetskog rata.
Ono što je važno, to je da vam kažem da i danas, u trenutku kada nije bilo ni pomena, i kada uvaženi gospodin, njegova ekselencija ambasador Republike Kube, Hulio Sezar Kancio Ferer, nije ni znao da će gospodin Tomislav Nikolić da se kandiduje na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, on mu je jutros u prostorijama poslaničkog kluba uručio pismo Republike Kube, Nacionalne skupštine narodne vlasti, Komisije za međunarodne odnose, koje ću da vam pročitam:
"Parlamentarna grupa prijateljstva Kuba–Srbija Nacionalne skupštine narodne vlasti Republike Kube želi da potvrdi svoju obavezujuću i solidarnu podršku srpskom narodu i njegovim institucijama u vezi sa predlogom posrednika Organizacije Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisarija, pošto taj predlog, ne govoreći to izričito, pogađa teritorijalni integritet i suverenitet srpske države, a u tom smislu pozivamo i ostale parlamentarce sveta da se izjasne u korist teritorijalnog integriteta svih država, za nemešanje u unutrašnje stvari zemalja i za puno vršenje suvereniteta svake od njih, kao što utvrđuje Povelja Ujedinjenih nacija i Pokret nesvrstanih zemalja.
Tokom okrutnog bombardovanja srpske teritorije od strane NATO–a 1999. godine, Organizacija Ujedinjenih nacija se pokazala bezosećajnom pred genocidom, koji se u ime ljudskih prava vršio nad civilnim stanovništvom Srbije, postajući saučesnik tih zločina, koji sada teže da zaoštre i učine trajnom, prikrivenom secesijom, koja čini očiglednima prave namere albansko–kosovskih elemenata NATO–vaca, što nije ništa drugo do uništavanja zemlje Srbije.
Neka se traži i nađe jedino rešenje koje bi dozvolilo dostojanstven i miran život svih stanovnika Kosova, poštujući kulturu i običaje svih njih i neka se na isti način poštuju svete granice Srbije, bez smanjivanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta."
Kako je ekselencija ambasador Republike Kube danas došao kod gospodina Nikolića da da nesebičnu podršku kubanskog naroda za našu slobodu i za demokratiju u našoj zemlji, tako će i svaki od poštenih patriota, od poštenih državnika, onih koji neće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, Vojvodinu, Rašku oblast, oni koji znaju da mi imamo svoje birače i da birači u Srbiji imaju svoje demokratsko pravo, dolaziće kod gospodina Nikolića, koji će na čast i zadovoljstvo svih nas, videćete i vas, da vrši časno i pošteno funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Unapred mu već čestitam, a vama neka je sretna demokratija večeras od ponoći. Hvala.

Gospodine Šutanovac, vi i ja smo to razrešili odavno i apsolvirali, ali moram zbog celokupne javnosti i vaših kolega.
Dakle, vi o patriotizmu i o četništvu ništa ne znate, kao što ništa ne znate ni o sektoru bezbednosti oko koga se koljete već danima i tri meseca, jer za razliku od vas koji ste Cijin i Nato đak, ja sam Mirčićeva škola. Milorad Mirčić je, za razliku od vas, predsedavajući Odborom za odbranu i bezbednost, unazad tri godine pokazao kako se radi, kako se rukovodi, kako se kontroliše sektor bezbednosti u interesu srpskog naroda i srpske države. Naravno, vama nije bilo interesantno pa niste ni dolazili unazad dve godine, šta vas briga, vi ste morali da idete po vaš paušal u NATO ili već onih kojih vas plaćaju.
Što se četništva tiče, gospodine Šutanovac, sećate se kada ste pre dve i po godine bili na BN televiziji, zajedno sa mnom, u jednoj emisiji i kada ste pokušali da se na takav isti način šegačite. U skoro 40–oj godini prvi put ste prešli preko Drine, morala sam da vas podsetim da to što ste vi tek tada prve večeri došli preko Drine, gde je narod stradao, gde su mnogi časni ljudi, srpski dobrovoljci, srpski četnici, ne paravojne formacije, nego pravi Srbi, poginuli za otadžbinu, vi ste se junačili i šegačili dok su bile reklame i pominjali to, da li je taj neko vojvoda, govoreći o vojvodi Mirku Blagojeviću, za Šešelja ili kralja.
Šta se desilo posle toga? Toliko ste se uplašili da ste jedva izašli, sve unezvereni i vi i vaš pratilac iz Bijeljine, molili ste jednu koleginicu iz G17 da vas doprati do Rače, jer niste znali put koliko ste se izgubili.
Ni to vam nije bilo dovoljno poniženje, što ništa ne znate o četnicima, što ste ih se uplašili na licu mesta, iako oni takve kao vi ne bi pogledali uopšte, nego ste kao prava, tako se u Šumadiji kaže, seka Persa, dva dana posle toga na BK televiziji krenuli sa tužakanjem. Je l' to radi jedan junak, heroj, jedan čovek koji može da se suprotstavi četnicima, koji zna sve o sektoru bezbednosti?
Kažete gospodinu Todoroviću, naočigled celokupne javnosti, vaša koleginica mi je pretila pre dva dana.
Pa recite, uplašio sam se, što sam se kačio sa onima sa kojima ne treba da se kačim. Lepo vam je gospodin Todorović odgovorio – ma ne bi ona to nikada. Ni ja ne bih, a kamoli bilo koji častan Srbin da pretim takvome kao što ste vi. Vi ste jad i beda Srbije i ovog parlamenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, plan koji je doneo u Beograd Marti Ahtisari, Specijalni izaslanik Saveta bezbednosti UN, odnosno Generalnog sekretara, proistekao je iz najšireg konteksta međunarodne politike SAD i zapadnih sila, koja se sprovodi na području bivše Jugoslavije i Srbije unazad 15 i više godina. To za nas nije iznenađenje, ni za mene kao predstavnika najveće političke stranke u Srbiji, one koja i danas pokazuje državničku mudrost i to da nam je teritorija naše zemlje, opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i teritorijalni integritet najvažnije i ključno nacionalno i državno pitanje.
Na osnovu diskusija, i ne bih to pomenula da pojedini narodni poslanici ne boluju od amnezije ili misle da narod ima kratko pamćenje, moram, kolege, da vas podsetim, jer mnogi od vas su se sada vratili u skupštinske klupe, da smo 2001. godine, za vreme vlasti DOS–a, kada vas je bilo 176 u Narodnoj skupštini, jednoglasno izglasali Deklaraciju kojom smo odbacili tzv. Ustavne okvire za Kosovo i Metohiju koje je predložio tadašnji izaslanik Hakerup.
Sada je zaista neverovatno da ne obraćete pažnju na eksplicitnost jednog dela Ahtisarijevog plana koji predviđa ultimativno da naša južna pokrajina ima svoj ustav.
U aneksima tog plana on tačno razrađuje od svih prerogativa državne vlasti, očigledno potpuno nezavisne države, na koji način će i po kojim fazama to da se sprovodi.
On nije došao u Beograd, i nije dao intervju ni u Beogradu ni u Prištini, da govori u zavijenoj formi, nego je rekao, neko je to danas i pomenuo, zavisi kako ko tumači ovaj dokument. Tumačimo samo onako kako je napisano. Nemamo i nećemo večeras, u bilo koje doba, kada se završi ova rasprava, imati nikakvu dilemu.
Mi srpski radikali nikada je nismo ni imali, ali svi vi iz ove sale, i vi koji ne budete glasali i vi koji budete glasali za ovu rezoluciju, pošto je ona proistekla iz ranije usvojene platforme Državnog pregovaračkog tima, iz izveštaja koji je taj tim podneo 12. septembra prošle godine, sada samo možemo da poručimo srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, Martiju Ahtisariju i Ujedinjenim nacijama, celokupnoj tzv. međunarodnoj javnosti šta će da se desi.
Ništa izvan toga ne može da se dešava, a da državni zvaničnici, predsednik Republike, koji je otišao još pre dva sata iz sale, predsednik Vlade i Državni pregovarački tim, kome se obnavlja mandat za pregovore, ne postupe na taj način. Onda je potpuno besmisleno da do kraja ove rasprave spekulišemo šta će da bude i šta će da se desi. Lepo sve ovde piše, jasno je objašnjeno i samo tako morate da pregovarate, odnosno tako da se ponašate.
U samom startu i u prvom susretu, ako to bude 21. februara, morate reći Martiju Ahtisariju da počinjete od nule. Ono što mi ovom rezolucijom, koju ćemo večeras usvojiti najširim mogućim konsenzusom, osim nekih izuzetaka koji očigledno ne shvataju šta se dešavalo u prethodnom periodu i da su oni te 2001. i 2002. godine glasali za rezolucije koje su odbacile nametanje na silu rešenja za našu južnu pokrajinu, onda imate obavezu i pred ovim najvišim zakonodavnim telom i pred državom Srbijom, pred celim srpskim narodom da se u skladu sa tim ponašate.
Zašto smo mi, kada smo dobili predlog ove rezolucije, predsednik naše poslaničke grupe i zamenik predsednika naše stranke gospodin Tomislav Nikolić, insistirali na određenim preciznostima? Zato što upravo te preciznosti i nekoliko reči u rečenicama u određenim pasusima teksta ove rezolucije jasno govore šta treba da uradite, i nema vam druge.
Dakle, sastajete se, to nije hipoteza, to je nešto što će da se desi za određeni broj dana, 21. odlazite i sedate preko puta Martija Ahtisarija. Da li će on simbolično nositi crvenu kravatu, zajedno sa šiptarskim političkim predstavnicima koji su preobučeni teroristi, kao što se desilo prošli put, da pokaže solidarnost, da se vidi da je na delu kombinacija diplomatskog pritiska i pritiska sile...
I, nemojte biti tako naivni i misliti, što smo vam mi rekli pre nekoliko dana, da je tzv. teroristički pokret "Oslobođenje" one demonstracije organizovao samoinicijativno, da u to nisu umešale prste Amerika, pre svega, CIA i zapadne sile. Naravno da jesu, jer kroz taj vid i kombinaciju pritisaka, u situaciji kada premijer, tehnički ili važeći, kako god vi sebe smatrate, predsednik države i svi oni koji su uključeni u Državni pregovarački tim odbijaju da direktno kažu Ahtisariju da je to neprihvatljivo i pre nego što je doneta ova rezolucija, sve ste to mogli i bez ovog dokumenta, koji je sada apsolutno i kompletno obavezujući, oni koriste taj vakuum i to vreme da deluju na način kako ih savetuju njihovi vojni i politički mentori.
Četiri stotine hiljada dugih i kratkih cevi na Kosovu i Metohiji, teroristički separatisti divljaju na sve strane, spremni da ponovo krenu na srpsko stanovništvo koje je nezaštićeno, a vi se bavite pitanjima kako ćete Ahtisariju saopštiti. Ili imate možda dilemu u svojoj glavi, sve ovo vreme, da je ovaj dokument koji je on pred nas doneo neprihvatljiv. Vi možete krenuti ne od nule, nego da pričate, pošto odbacite 99 odsto njegovog plana koji direktno zadire u teritorijalni integritet, koji direktno znači secesiju, što je on i priznao, pa kaže, to će biti nadzirana međunarodna nezavisnost, da pričate samo o onome što stoji u platformi za pregovore iz 2005. godine, a to je suštinska autonomija šiptarske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji. Oni nisu i nikada ne mogu da budu nikakva većina, ma kako da ih oni proglašavaju, ma kako da im pomažu, ma kako da ih sada nazivaju.
Jer, ne zaboravite, kompletan obrt situacije u toj hipokriziji koja je nastala, pre svega u Americi i na zapadu, i kod njihovih naučnika i u njihovim diplomatskim krugovima, nastao je onog prelomnog trenutka kada je Ričard Holbruk došao i poklonio se jednom od vođa šiptarskih separatista i kada su Amerikanci prestali šiptarske teroriste da nazivaju tim imenom i počeli da govore da je u pitanju neki navodno nezaštićeni narod koji je većinski na Kosovu i Metohiji, ali nije većinski u Srbiji.
Pazite koliko su opasni ovi termini, koji se nikad do sada nisu pojavili ni u jednom međunarodnom dokumentu a da nije otvorena pretnja silom. Šta ćete više od ovoga kada vam Ahtisari kaže: ''izvršiće se tzv. demarkacija granica''. Josip Broz je to uradio 1956. godine, a kasnije je to potvrđeno 1988. godine, kada je opština Leposavić uključena u Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Dakle, još 42 kilometra je pomerena granica prema opštini Leposavić, odnosno Kopaoniku.
Kada se vrši demarkacija granica? Kada jedna država sa drugom ima oružani sukob, odnosno rat i kada posle tog ratnog stanja dođe do nekog mirovnog ugovora ili sporazuma, i to morate reći Martiju Ahtisariju.
Nema promena granica ni po Ustavu naše države, ni po Rezoluciji 12 44 (što je neko nespretno nazvao rezolucijom, ako tako čita, ali je potpuno bez veze 1244, nije, nego 12 44) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je izglasana, u trenutku kada je SRS shvatila da je to prevara Amerike, zapadnih sila, NATO pakta i Martija Ahtisarija i kada je bila protiv toga i pokazalo se da je ključ u toj rečenici ''rešavaće se budući status Kosova i Metohije''.
Ona potpuno garantuje teritorijalni integritet naše države, ali ta nespretno skrojena rečenica, namerno stavljena u kontekst Rezolucije 12 44 nas posle sedam godina vraća na to da moramo da razgovaramo o tome da li će da se rešava budući status. Rešen je, po Ustavu Republike Srbije i po Rezoluciji 12 44.
Mi smo se veoma dugo i ozbiljno bavili pitanjem Kosova i Metohije i to za nas nikada nije bilo stranačko pitanje. Uvek smo vodili računa o našem narodu, o deci sa Kosova i Metohije, o budućnosti naše zemlje. Imali smo uvek brigu za našu otadžbinu.
Ako se setite određenih naučnih studija koje je svojevremeno pisao predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, ''Zapadne sile i uloga u razbijanju prostora Jugoslavije'', jedan deo je korišćen u svedočenju prošle godine pre nego što je ubijen Slobodan Milošević, ako vam sada, večeras pokažem da je ova knjiga koju je napisao Tomislav Nikolić, koja ima pravi naziv, i to je prava poruka za sve vas i građane Srbije, ''Sve za Kosovo i Metohiju'', napisana još 1998. godine, onda vidite da mi nikada nismo imali nikakvu dilemu i da smo večeras, kao i svih prethodnih puta, sa stavom o tome da ono što je naše moramo da branimo i da tako mora da se obaveže Pregovarački tim, došli i na ovu sednicu.
Pročitaću vam za kraj samo jedan deo, i možete da napravite paralelu sa načinom na koji se vrše pritisci, sada, doduše, ne pretnjama bombama, NATO paktom, bombardovanjem, jer je teritorija Kosova i Metohije okupirana, šta je tada gospodin Tomislav Nikolić rekao kada je kompletnu situaciju prikazao u ovoj knjizi. To vam govorim zbog toga što je neko pominjao, pa niste hteli da razgovarate.
Mi, koji već više od 10 godina pozivamo šiptarsku nacionalnu manjinu da se popiše, da plaća porez, ako hoće da se odazovu u vojsku i naravno da poštuju Ustav Republike Srbije, mi koji smo svog predstavnika, tada potpredsednika Vlade, Tomislava Nikolića, 28 puta slali u Prištinu.
Samo jednom je bio, i to kratki susret sa Ibrahimom Rugovom, i ne na mestu koje je država Srbija odredila za to, nego u njegovoj kući ili, čini mi se, u sedištu njegove partije.
Ono što je tada rečeno neka vam bude opomena večeras, vama koji ćete otići 21. u Beč, i naročito najvažniji deo koji stoji u tekstu ove rezolucije, a to je ono na čemu je insistirala Srpska radikalna stranka: "Narodna skupština posebno obavezuje Državni pregovarački tim da u nastavku pregovora iznese stav Republike Srbije o celini predloga Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, formulišući, u skladu sa ovom rezolucijom", i ni sa čim drugim, "svoje konkretne predloge i rešenja, kao i da odmah po povratku sa pregovora podnese izveštaj Narodnoj skupštini koja odlučuje o daljem toku pregovora".
Ako se pojavite i odete 21. u Beč, sednete za sto sa Martijem Ahtisarijem, morate da mu kažete da sve ono što on promoviše kao kurir Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara pada u vodu i morate da razgovarate isključivo u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da obavestite građane Srbije šta će se desiti ako nam na silu pokušaju, ili su spremni već sada, da nam otmu Kosovo i Metohiju.
Ako nam zaprete bombardovanjem, pa zato odemo na konferenciju, govorim šta se desilo te 1998. godine kada se obratio javnosti, po povratku sa neuspelih pregovora, Tomislav Nikolić, pa zaprete opet bombardovanjem, mi damo Šiptarima republiku, pa zaprete opet bombardovanjem, a mi prihvatimo referendum Šiptara o otcepljenju, pa zaprete bombardovanjem, a mi damo Rašku, onda to ide u nedogled, onda tu više nema kraja i to je kraj naše države, nezavisnosti i suvereniteta.
Imajte na umu ove reči od pre deset godina kada 21. budete krenuli, na osnovu ove rezolucije, da pregovarate o životu i budućnosti našeg napaćenog naroda na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ustav kao najviši pravni akt jedne zemlje je samo okvir u procesu zaokruživanja pravnog sistema države.
Mi srpski radikali smo se, s najvišim stepenom odgovornosti, ljudske i moralne, pre svega, kao patrioti, kao oni koji su se celog života zalagali za poštovanje naših tradicionalnih vrednosti i najviših državnih i nacionalnih interesa, u proteklih 16 godina zalagali za striktno poštovanje ustavne procedure prilikom razgovora i priča na temu da je Srbiji potreban novi ustav.
Međutim, svi oni koji su se svrstali u niz političkih diletanata, propalih političkih stranaka, koji su nekad imali veće uporište u biračkom telu, početkom devedesetih godina, nikako nisu mogli da objasne ni našem predsedniku, najvećem poznavaocu ustavnih procedura od kako je Srbija usvojila Sretenjski ustav, profesoru dr Vojislavu Šešelju, kako bi i zbog čega menjali prošli ustav Republike Srbije. On je sada novi Ustav Republike Srbije, produkt novih istorijskih i političkih okolnosti, onih koje su, nažalost, otpočele ovde, u ovom, sada, Domu Narodne skupštine, u bivšoj Skupštini SRJ, ili, da odemo korak dalje, SFRJ.
Bila sam poslanik u Veću građana Savezne skupštine, u sazivu od 1996. do 2000. godine. Već početkom 1997. godine, bilo je jasno da separatistički, sada režim, a tada korpus, na čelu sa Milom Đukanovićem iz DPS, otvoreno kreće u antisrpsku histeriju i u kampanju za razbijanje nacionalnog etničkog i kulturnog prostora.
Dobili su zamah i krila uz pomoć svojih zapadnih mentora, Amerike i zapadnih sila, pre svega, uz svesrdnu podršku, evo, videli ste pre nekoliko dana, i šiptarskih separatista, što je Đukanović pokazao primajući ubicu i zlikovca, koljača Čekua usred Podgorice.
Već je tada bilo sve jasno, a samo su srpski radikali prepoznavali i sa ove govornice o tome govorili.
Pre svega, predsednik naše stranke, profesor dr Vojislav Šešelj je govorio da se sprema veliko zlo srpskom narodu.
Nažalost, to se i desilo, 21. maja ove godine, na referendumu, koji su separatisti, na čelu sa Milom Đukanovićem, organizovali u Crnoj Gori.
Došlo je do razbijanja one i onakve državne zajednice Srbije i Crne Gore. I, za razbijanje SRJ i te državne zajednice najveću odgovornost snosite vi koji ste 5. oktobra, na protivpravan i protivustavan način, ušli u ovu zgradu Savezne skupštine, koja je kroz istoriju Srbije zaista preživela i na svojim plećima nosila sve i svašta, ne ova zgrada kao zgrada, već narodni predstavnici, koji su od te davne 1835. godine, pa sve do današnjih dana nailazili na raznorazne ustavne krize, vakuume i kršenja ustavnih propisa.
Time se posebno bavio jedan od velikana naše nauke. O tome je i naš predsednik pisao u svojoj knjizi «Ideologija srpskog nacionalizma».
Govorim to onima kojima je to smešno, pre svega, političkim neznalicama, jer se smeju oni koji su pravnici po struci. To je ozbiljna stvar, zato što smo mi Srbi kao narod imali nesreću da nam prilikom donošenja novih ustava, u tom procesu i tom vakuumu, država zapada u ustavnu i pravnu krizu.
Profesor Laza M. Kostić, čuveni bokeljski Srbin, koji je u emigraciji, kasnih pedesetih godina, pisao o tome, dao je jasnu retrospektivu svih tih događaja i pokazao i napisao to baš zbog toga da bi bilo putokaz svima onima koji žele da se bave politikom, da vode državu i narod, jer je to kršenje ustavne procedure između donošenja dva ustava nešto najgore što može da se zabeleži kod jednog naroda i što ostavlja negativan žig i pečat na onima koji su to radili.
To se dešavalo između dva svetska rata. Dešavalo se u Brozovo, komunističko vreme, a i vi ste, iz tog tzv. demokratskog korpusa, svo vreme to zagovarali do donošenja i proglašenja Ustava, na Mitrovdan ove, 2006. godine.
Nije vam to pošlo za rukom, pa kada ste to videli, sve vreme ste govorili o tome, a naročito oni koji sebe najglasnije nazivaju demokratama, kako novi Ustav Republike Srbije, koji će večeras dobiti i na svojoj pravnoj snazi i važnosti, predstavlja diskontinuitet sa prethodnim ustavom, s ustavom iz tog Miloševićevskog vremena.
To nije tačno, zato što je ovaj ustav, koji smo proglasili juče, na Mitrovdan, i koji će večeras, u pravom smislu reči, da otpočne da se primenjuje, usvajanjem ovog zakona, donet po proceduri koju je propisao prethodni ustav.
Kao ozbiljni ljudi i ozbiljni političari, s tom jedinom mogućom varijantom smo ušli u usvajanje novog ustava, ne samo zbog toga i zbog ovih, malopre spomenutih, novih, na nesreću srpskog naroda, političkih okolnosti i odvajanja, odnosno onoga što su radili separatisti Mila Đukanovića, već i zbog činjenice da je deo Srbije, kolevka srpstva, Kosovo i Metohija, najugroženija u ovom trenutku.
Niste pažljivo pratili, a građani Srbije jesu, znam to, jer ste večeras, u nekim zluradim komentarima i ciničnim stavovima kada je u pitanju SRS, valjda iz besa i nemoći zbog toga što ćete biti gubitnici na izborima 21. januara sledeće godine, pokazali da je kod nas narod prepoznao taj državnički stav i tu odgovornost.
Šta je stajalo na bilbordovima koje možete večeras da vidite u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu – "Zaklinjem se da ću svim svojim snagama sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije" - u potpisu, "predsednik Republike".
Da li je aktuelni predsednik Republike Boris Tadić pomenuo takvu stvar u referendumskoj kampanji bilo kada - nije.
Da li je to govorio na sednici na kojoj je usvojen Ustav Republike Srbije - nije. Govorio je samo o izborima i vezivao se samo za jedan datum, kasnije za 17. ili 20. mart, ili 24. decembar, ali to nije moglo da ide tako lako, iz razloga što će u državi, za sve buduće poteze u kojima će narod da presuđuje kome da ukaže poverenje - pre svega, odlučivati Srpska radikalna stranka.
Tako narod hoće, i zato što nas ima najviše, jer smo organizovano, sa svešću o tome da je sudbina naroda i države u pitanju, naročito na Kosovu i Metohiji, referendumskog dana učinili sve da procenat izašlih bude što veći i da Ustav Republike Srbije konačno, večeras, može da ima svoju primenu.
Sve ovo govorim zato što će koliko sutra da krene predizborna kampanja. Ako je Boris Tadić danas, na poziv Majkla Polta, jer je poznavalac "formule jedan", posetio Kompaniju "Ferari", zašto nije pre mesec dana posetio Srbe na Kosovu i Metohiji, da krene sa «pol» startne pozicije, kako bi rekli poznavaoci trka, a to je onaj koji ima najbolje prolazno vreme prilikom kvalifikacije.
Grdno se prevario, polazeći od svoje crte i pozicije, što pokazuje da mu je interes samo funkcija, koju će da obavlja još samo nekoliko meseci, a ne interes države i naroda.
Da bi se izbori održali u demokratskoj atmosferi, potrebno je da kampanje sprovode ljudi koji su se učili i naučili demokratiji za proteklih 16 godina. Ima priučenih, koji su pokušali to da urade kroz ovih nekoliko godina, ali to je bilo kratkog daha, znate na koju stranku mislim, jer je teško zamislivo da će oni preskočiti cenzus od 5 odsto i da će ponovo biti parlamentarna stranka.
Nemojte misliti da ćemo štedeti nekoga, jer ćemo slati građanima jasne poruke - hoćemo demokratsku i slobodnu Srbiju, ali bez kriminala i korupcije.
Hoćemo da prestanete s lažima, jer ovo što smo večeras ovde čuli, hvalospeve bivših ministara i onih koji su ih podržavali - fantastične su penzije, zdravstvo svima dostupno, radnici rade i slično, vređa dostojanstvo mojih sugrađana, od kojih 40.000 ljudi ne radi, a pre dva dana je otpočeo proces ponovnog otpuštanja u «Fabrici automobila», pod nekim principom dobrovoljnosti.
Tako se pričalo, od strane Demokratske stranke, i pre četiri godine, kada su u jednom danu otpustili 4.000 radnika u Fabrici «Zastava», rečima - krenite, to vam je to, program prestrukturiranja, socijalni program, dobrovoljan, što znači - ili ćeš sam skočiti sa desetog sprata ili ćemo mi da te gurnemo.
Mi želimo stvari u Srbiji da menjamo, i mislimo da možemo, ma šta vi mislili, jer je u pitanju vaša ostrašćenost i nepoznavanje.
Vi nećete da sagledate šta ste sve negativno radili, svi ukupno, za proteklih šest godina i, svakako, za to odgovornost snosi i Vojislav Koštunica.
U svim, za novinare opisanim, dramatičnim sadržajima pregovora obećao je da će da sledi svoj čuveni slogan "Reč je reč".
On to mora da ispuni, jer su izbori sasvim izvesni 21. januara sledeće godine, kao što je izvesno da će najveći broj birača zadobiti Srpska radikalna stranka, jer je reč Koštunice, data u razgovorima, pred Demokratskom strankom, Tomislavu Nikoliću bila - da će izbori za predsednika biti do 31. maja 2007. godine.
Krenućemo svi polako, sa iste startne pozicije, vi hendikepirani i politički indisponirani, zbog velikog broja naših glasova u budućem sazivu naše skupštine, i kao takvi ćemo ući u predsedničku kampanju. Ta "pol" pozicija, sa sve podrškom Polta, možda samog Buša ili Kondolize Rajs - neće pomoći Borisu Tadiću.
Nemojte govoriti ako niste želeli da pominjete Kosovo i Metohiju kao ključno pitanje zbog kojeg smo doneli Ustav Republike Srbije, ljudska prava i poštovanje slobode, jer ćete i večeras iz ove sale da izađete a da nijednom rečju za protekle četiri godine niste osudili najflagrantnije kršenje ljudskih prava jednog čoveka, predsednika naše stranke, dr Vojislava Šešelja, ni vi, ni predsednik Republike, ni premijer, nijedan ministar iz Vlade.
Vas nije zabrinula ta činjenica. Njome su se bavili neki naučnici i pravni eksperti iz celog sveta.
A pitali ste se s kim bi mogla sarađivati Srpska radikalna stranka, jer svima zabadamo prst u oko.
Videli ste, i bilo vam je naročito krivo, da je u Beograd pre 15 dana došla naučna, pravnička elita iz Francuske, Amerike i Rusije, koja će dolaziti u sve većem broju, jer u nama prepoznaje snagu koja može na ustavan način i na osnovu zakona da ozbiljno menja stvari u ovoj zemlji.
Kao ljudi koji žele dobro našem narodu i državi, u procesu referendumske kampanje zatražili smo blagoslov od Njegove svetosti patrijarha srpskog, gospodina Pavla.
Znate šta nam je rekao, šta je poručio Tomislavu Nikoliću, kao čoveku koji uživa najveće poverenje kao političar, pojedinačno, kao i Srpska radikalna stranka - u biračkom telu. Zna da smo odgovorni ljudi, pretežno Srbi pravoslavci, iako imamo i pripadnike drugih vera i nacionalnih manjina na odgovornim funkcijama u našoj stranci: «Ono što radite, to je dobro, manje ne smete, a više ne možete».
Tako smo se ponašali i učinili smo sve da se Ustav Republike Srbije potvrdi na referendumu, da se proglasi ne drugog dana, kao nedeljni i subotnji ustav, već na Mitrovdan, da ga pamte buduće generacije.
Ja sam ponosna jer sam rođena u Kragujevcu, gde je 1835. godine usvojen prvi srpski, Sretenjski ustav. Tako će generacije da se ponose time da je Srbija kao država zaokružena, da će da sačuva Kosovo i Metohiju, svaku stopu svoje zemlje, usvajanjem Mitrovdanskog ustava i večerašnjim proglašenjem zakona iz kojeg treba da uslede drugi ozbiljni zakoni, o kojima je malopre govorila koleginica Radeta.
Ništa nećemo prepustiti slučaju i nećemo se baviti vama koji ste na margini političkih zbivanja i onima koje traže sebi podršku koprcajući se u prostoru, što zapadnih mentora, što drugih. Bavićemo se ozbiljnim stvarima i pisaćemo zakone o odbrani i Vojsci.
Već mesecima upozoravamo da nemamo ministra spoljnih poslova i odbrane. Ne mogu da slušam, kao ni milioni građana Srbije, patriota, kako se izvestan čovek, koga je postavio gospodin Boris Tadić, koji je bruka za srpski narod i vojsku, rugao pre neki dan srpskim oficirima i vojnicima.
Taj nesrećnik je rekao - ne može srpskom vojniku i oficiru da bude uzor i primer Ratko Mladić. Ne, nego će da bude neki gardista iz Ohaja.
Bilo bi dobro da ga posavetujete, pošto je predsednik vaše stranke i najviše se busa da bi pomogao Srbiji, jer ništa sem lične promocije nije uradio, da prestane da govori gluposti.
Na kraju, taj čovek je po svaku cenu želeo, i vi iz DOS-ovskog korpusa s njim, kojima je propala ta opcija večeras, da imamo izbore pre rešenja statusa naše južne pokrajine, Kosova i Metohije.
Pre neki dan je čuveni francuski fudbaler i napadač Mišel Platini rekao - nema veze, doći ću ponovo u Beograd, ali ne upoznajte me i ne pravite mi susrete s onim, kako beše, predsednikom Republike, diletantom i fudbalskom neznalicom.
Kako to nije znao, a i dan-danas je ubeđen Boris Tadić da je Mišel Platini čuveni francuski golman, tako on ništa ne zna ni o tome da je sudbina države i naroda tako ugrožena da mogu da ih spasu samo odgovorni ljudi kao što smo mi srpski radikali. Naravno, uz podršku građana Srbije, borićemo se na svakom mestu da ta podrška bude velika i zaista smo počastvovani zbog toga što smo učinili sve da ovaj ustav dobije na značaju i večeras, proglašenjem ovog zakona. Osim toga, učinićemo sve da rokovi za održavanje izbora budu ovakvi kao što jesu.
Izaći ćemo iz ove sale i krenućemo u pobedničku izbornu kampanju.
Hvala vam.

Dame i gospodo, narodni poslanici, član 6. predloženih izmena Zakona o budžetu Republike Srbije odnosi se na Nacionalni investicioni fond.
Kampanja koju je otpočeo Mlađan Dinkić i resorni ministri iz Vlade Republike Srbije, koja je u funkciji predizborne kampanje za izbore koje ćete vi da dočekate, ali sa veoma niskim rejtingom u narodu, i ono što ste pokušali, a naročito Dinkić, kroz ovu ekskluzivnu brošuru koju nam je podneo kao veliki projekat od nacionalnog značaja, koji će da se realizuje do 2011. godine, zapravo je jedan resurs iz oblasti telekomunikacija koji je imao početnu cenu na javnoj licitaciji od 800 miliona, a prodat je za znatno veću sumu.
Kompletan iznos od te prodaje je ugrađen u Nacionalni investicioni plan, kao i sve ono što se predviđa da do kraja bude prodavano, što nikako ne smemo da dozvolimo da se desi pod ovom vlašću. Kamo te lepe sreće da ni oni prethodnici iz «žutog preduzeća lopova» nisu sve budzašto prodali!
Da je to mogla da sprovodi odgovorna vlast, ljudi kao što su srpski radikali, mi bismo danas imali ne samo oporavljenu privredu i strateški razvoj pojedinih privrednih grana, nego bi građani u svojim budžetima, u fabrikama, deca u školi, svako domaćinstvo, penzioneri, osetili neki boljitak.
Ako pažljivo pogledate, dame i gospodo, ovaj nacionalni investicioni plan, videćete da u opisu pojedinih nerazvijenih segmenata našeg društva ima istine, ali samo opisno. Tako se u jednom delu kaže da ima nerazvijenih područja, brdsko-planinskih oblasti u Srbiji, regiona i regionalne neujednačenosti privrednog razvoja, koji su sistematski zapostavljani od strane prethodnih vlasti, a navodno će ovaj Dinkić da se brine o njihovom razvoju.
Kao prvo, u specifikaciji već sada odobrenih sredstava, u izmaglici nekih projekata, određene su cifre, ali ništa nije realizovano dok se to i ne napravi. Prvo, da li će taj novac uopšte da stigne do tih korisnika, ili će, po sistemu pljačke, kao i do sada, da završi u privatnim džepovima i, kao što kaže gospodin Vučić, lopatama će da ga utovaruju u kamione i na svoje privatne račune.
Vi vidite da uopšte nema namere predlagača ovog projekta da ispravi nepravdu koja je učinjena mnogim krajevima u Srbiji. Jer, ako su predlagači projekata Ministarstva lokalne samouprave, pazite, nevladine organizacije – to vam piše na prvim stranicama, i pojedinci, postavlja se pitanje - kako je onda moguće da neke, a ne znamo ni koje, nevladine organizacije podnesu projekat i da on bude odobren? Inače, do sada je, ne pod tačkom razno, toliko puta bila potpuno odbačena inicijativa od strane srpskih radikala da budžetska inspekcija malo kontroliše te nevladine organizacije, kako se finansiraju.
Postavlja se pitanje zašto su namerno kažnjeni građani u velikom broju gradova u Srbiji?
U kampanji pred lokalne izbore za opštinu Leskovac, koji će se održati u nedelju 1. oktobra, mi smo uvereni, baš kao i građani opštine Leskovac, u ubedljivu pobedu kandidata Srpske radikalne stranke dr Gorana Cvetanovića. Mlađan Dinkić, osim toga što je lažno predstavio poreklo nekih funkcionera Srpske radikalne stranke i lagao građane opštine Leskovac, prvog dana rada je, u svom prvom obraćanju sa govornice, promovišući ovaj nacionalni investicioni plan, rekao da ta opština nije dostavila nikakav projekat i da se tamo ništa ne radi.
To nije tačno, zato što je najveći problem, pored drugih problema infrastrukture koje ima i ta opština, a i svaka u Srbiji, sistem vodosnadbevanja Barje. Taj projekat je vredan 90 miliona evra. Od njega je do sada lokalna samouprava, na inicijativu dr Gorana Cvetanovića, koji je bio predsednik Opštinske skupštine, uložila četiri miliona evra.
Ja sam uverena, baš kao i građani opštine Leskovac, da će on biti u prilici da gotov sistem Barje za vodosnabdevanje, gorući problem za meštane Leskovca, kao budući predsednik opštine, preda građanima na korišćenje.
Uzgred, da obavestim građane tog kraja da se danas u Grdelici održava veliki narodni miting na kome će govoriti budući predsednik opštine dr Cvetanović i generalni sekretar SRS gospodin Aleksandar Vučić, a od 18 časova, na centralnom trgu u Leskovcu je, takođe, veliki narodni miting građana koji očekuju takvu pobedu SRS.
I onda kada ministra u startu uhvatite u laži, u obmani, i u trenutku kada nema šta da odgovori, on pobegne na bilo koja od ovih vrata.
Podnela sam ovaj amandman, kao i drugi poslanici SRS, na razdele po funkciji člana 7. da bismo govorili o konkretnim problemima i o tome kako treba da se sredstva ulažu u privredni razvoj, međutim, Dinkića nema. Bio je malo i otišao.
Hajde, recimo, da pričamo o Boru. Hajde da pričamo o budućoj privatizaciji. Ova je završena kako je završena i to nije kapitalni projekat Mlađana Dinkića, ni Koštunice, ni Vlade, nego je to resurs koji je država imala i koji je prodat jednoj stranoj kompaniji – "Telenoru". Taj se novac sada koristi za ovo što su oni nazvali Nacionalni investicioni plan, ali kroz političke projekte.
Hajde da razgovaramo o Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Izabrani predsednik opštine Bor, gospodin Branislav Rankić, zadobio je poverenje birača pre nešto više od dva meseca, i to u iznosu od 64 odsto. Odmah je aktuelizovao, najpre kao čovek iz struke, jer je rudarski inženjer, a zatim kao izabrani predsednik opštine, pitanje privatizacije Topioničarskog basena.
Šta je ustanovio? Da su neka tri potpuno neupućena mlada čoveka, poslata iz Dinkićevog ministarstva, iz Agencije za privatizaciju, iz Vlade Republike Srbije, došla i zadržala se u Boru i Majdanpeku dva ili tri sata i pri tom procenila da je vrednost kapitala Rudarsko-topioničarskog basena Bor oko 300 miliona, a iznos dugovanja od 77 miliona naduvali su na 600 miliona evra i tako stvorili negativan odnos između stvarne vrednosti kapitala i dugovanja.
Primera radi, dame i gospodo poslanici, jedan takav rudnik, koji je počeo da se eksploatiše i u kome je izgrađena infrastruktura sedamdesetih godina u Iranu, procenjen je na nekoliko milijardi dolara u to vreme.
Logično zaključujete da samo infrastruktura vredi neuporedivo više od ove procenjene vrednosti, uz činjenicu da Rudarsko-topioničarski basen Bor u ukupnoj masi zaliha bakra u svetu učestvuje sa 1,8 odsto i da je 250.000 ljudi, koji na direktan ili indirektan način tu rade, oštećeno za iznos akcija do 30 odsto, koje Vlada Srbije očigledno ne želi da im da i da se sprema jedna velika pljačka i prevara - da se po elaboratu koji su još davnih 30-ih godina stručnjaci iz ove oblasti iz Nemačke uradili, ono što je nacionalno blago proda budzašto.
Vi mislite da je Dinkićeva namera da sve to uradi pošteno, ne njegova nego Vlade Republike Srbije, one prethodne, i da se po stvarnoj vrednosti kapitala izvrši privatizacija?! Nije i to znaju oni u gradovima i opštinama gde su šećerane i cementare prodate za po dva evra. Kupili su ih tajkuni iz Demokratske stranke.
Ko se sprema za privatizaciju elektroprivrede Srbije? Dvojac Hamović-Lazarević, kumovski dvojac, bliski prijatelji Mlađana Dinkića, Hamović koji se ne skida sa državne televizije Republike Srpske zato što tamo nesmetano pljačka građane Republike Srpske. O čemu mi onda ovde govorimo? O poštenoj privatizaciji i o pošteno uloženom dinaru od strane prethodne i ove vlasti? Nemojte da se šalimo. Da su tako hteli da rade i da su imali poštene namere, ne bi se obogatili za tako kratko vreme, a radnike ostavili bez posla. Zato je opravdana bojazan zaposlenih u RTB Bor i svuda, u Elektroprivredi Srbije, Naftnoj industriji Srbije, gde se sprema privatizacija.
Zašto u ovom nacionalnom investicionom planu nema Automobilske industrije "Zastava"? Zato što je Dinkiću, baš kao i onome koji mu daje podršku, gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću, to trebalo samo u predizbornoj kampanji.
Vlada Republike Srbije, onaj putujući cirkus, na čelu sa Koštunicom i sa dvojicom ljudi koji se lažno predstavljaju i koji će jednog dana morati zbog toga i krivično da odgovaraju, jedan kao ministar spoljnih poslova, koji, čujem, danas po novinama opet lupeta svašta i govori da postoji neki plan B za Kosovo i Metohiju, Vuk Drašković, i onaj drugi, takođe opasan čovek, koji se lažno predstavlja kao ministar odbrane, Zoran Stanković, došli su u julu u Kragujevac. Šta su obećali Dinkić, Koštunica i Bubalo? Da će za kratko vreme, koliko do kraja jula meseca, kragujevačkoj Fabrici automobila biti upućena pomoć za obnavljanje tehnologije i za početak proizvodnje novog modela u fabrici od januara meseca 2007. godine, u iznosu od 14 miliona evra.
Da li ste čuli Dinkića za ova tri dana ili, možda, Bubala, pošto vidim da se i on rastrčao i razigrao u ovoj predizbornoj kampanji i lažariji po celoj Srbiji, da su spomenuli da imaju nameru da pomognu Fabrici automobila? Niste. Upropastili su Fabriku namenskih proizvoda. Najpre je to uradio Boris Tadić kao ministar odbrane, pre toga ona DOS-ovska Vlada i ministarstvo u kojem su bili Vesić, Šutanovac i ostali, kojima je važnije da im je došao neki tamo oficir iz Ohaja, nego da Vojska ima šta da jede i čime da jača svoju strukturu. Ne samo da su otišli tako daleko da lažno predstavljaju jednog čoveka koji je vrli saradnik Karle del Ponte, Zorana Stankovića, za ministra odbrane, nego su u Predlogu rebalansa budžeta taksativno naveli šta je to što Vojska Srbije, odnosno Srpska vojska, kako treba da se zove, mora da remontuje, od aviona, preko svih ostalih postrojenja.
Recite da li je to normalno i u kojoj državi u svetu to postoji i da li bi to uradili Amerikanci, da li bi u svom projektu budžeta, vama na izvolte, taj iz Ohaja koji je dolazio da se rukuje i pozdravlja sa ovom brukom za Vojsku i sa Tadićem, ovako na izvolte rekao - to će Pentagon da radi, ta sredstva su potrebna za to i to, mi se bavimo tom istraživačkom delatnošću u oblasti NATO alijanse i vojne industrije?!
Mi smo država koja je, zbog takvih koji su na vlasti i zbog takvih koji su potpuno i po svim šavovima sve upropastili, danas u situaciji da mora da krene od onog najgoreg, a to je da iskoreni kriminal i korupciju i da se krene zaista sa strateškim proizvodima.
Gde je ovde strateški socijalni program? Nema ga. Da li je država uradila, ali u pravom smislu reči, socijalne karte za najugroženije? Nije. Najlakše je da se hvalite time da je jedan resurs države prodat po relativno dobroj ceni, ali i to je diskutabilno, možemo i o tome da razgovaramo, ili stručnjaci za tu oblast, ali šta ćemo sa budućim privatizacijama, šta ćemo sa ljudima koji su očekivali da nešto investirate i otvorite neku fabriku, recimo za "Zastavu automobili". Da li će opet da se pokupi Dinkić sa svitom i sutra ili prekosutra izaći pred oči zaposlenima u sindikatu u Fabrici automobila? Neće, zato što je već danas odlučio da pošalje pismo, juče je kukao i plakao, ceo dan se pozdravljao ovde, kako odlazi, pa će neka buduća vlada, navodno demokratskog bloka, to učiniti. Neće biti takve vlade. Biće vlade SRS i ta vlada će da vodi računa o onima koji su bez posla, o onima koji su gladni, o penzionerima i poljoprivrednicima.
Morate da se zamislite nad činjenicom da je jedan režimski list, dakle onaj koji je pod kontrolom države, "Politika", u nedeljnom izdanju objavio, u dodatku, intervju sa jednim od najvećih poljoprivrednih proizvođača iz opštine Kikinda. Taj čovek, koji ima 50 i nešto godina, čija je porodica imućna i poseduje velike komplekse zemlje, ljudi su na svojoj zemlji godinama uzgajali žito, kaže - dižem ruke od svega, meni ovo ne treba, da me država tako ponižava i da mi određuje cenu 30 odsto nižu, da ne mogu da dobijem za svoj vredni rad i rad svojih predaka i svojih ukućana pošteno kredit.
Naravno da neće to više da radi. Niko normalan u ovoj državi neće više da trpi pljačku.
Još samo nešto, završavam, mada ćemo po ovim razdelima da govorimo i o tome. Uz sve ovo i uz ovakve, od jutros, ludačke izjave ovog koji se lažno predstavlja kao ministar spoljnih poslova, Vuka Draškovića, poigravate se sa strpljenjem i teškom sudbinom koja je zadesila naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji. Obratite pažnju na stavku - privreda i preduzetništvo na Kosovu i Metohiji.
Za sve drugo po opštinama u kojima i dalje nekako, pod okupacijom, živi naš narod mogu da nađu opravdanje i da kažu da su pristigli neki elaborati, neki projekti. Pod stavkom - Privreda i preduzetništvo za Kosovo i Metohiju stoji 400 miliona dinara. Neka vam kažu kolega Kragović, kolega Mihajlović iz Štrpca, kolega Perić iz Gračanice, da li im se javio neki živi Srbin koji im je rekao da je konkurisao za podsticaj i razvoj preduzetništva. Naravno da nije jer to je jedna od stavki za pljačku i krađu, a mi u tome moramo da vas sprečimo.

Dame i gospodo narodni poslanici,  amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić govori o tome da je namera SRS da ne dozvolimo da se bilo kakav iznos novca koji se predviđa  ovim rebalansom budžeta, iz Nacionalnog investicionog plana, ne rasipa na neke projekte i neke programe koji suštinski ništa ne znače.

Državni aparat, uvećan kroz kancelarije, kroz agencije, kroz raznorazne druge novokomponovane institucije u našoj zemlji, za proteklih šest godina je zaposlio istomišljenike ovog tzv. demokratskog, a u stvari lopovskog bloka, u toj meri da građani više i ne znaju šta plaćaju, oni koji moraju sada, zbog prirode zakona koji su usvojeni po nalogu EU, u procesu harmonizacije i pridruživanja da plate nešto. Evo, objasniću vam to na primeru ove Agencije za duvan.

Ona je osnovana pre nešto više od dve godine. Svaki vlasnik samostalne trgovinske radnje koji mora da ima u paleti proizvoda koje nudi i određeni broj, odnosno nekoliko marki cigareta, mora da plati godišnju članarinu, odnosno da traži dozvolu od Agencije za duvan, i to je iznos koji je sada udvostručen u odnosu na prošlu godinu, tako da je prosečna računica za jednu malu radnju, u bilo kom mestu, u bilo kom delu grada, u selu, u gradu, takva da bi neko morao ko zna koliko desetina boksova cigareta nedeljno da proda da bi mu se isplatilo što plaća namet koji mu je odredila država, odnosno Agencija za duvan.

Ne samo tu, nego u svim drugim oblastima morate da platite sve ono što ranije ljudi nisu plaćali, zbog produkcije i hiperprodukcije agencija, kancelarija i ne znam čega. Treba da pogledate kako izgledaju izveštaji koji dolaze preko ove kancelarije koju je spominjao gospodin Perić i pomenute gospođe. Narodni poslanici mogu da traže od službe u Skupštini Srbije i od Odbora za ekonomske odnose, iako nisu članovi, jer je tamo sekretar jedna gospođa koja je veoma ljubazna i predusretljiva, da im odštampaju srpsku verziju, pošto postoji i ona engleska. Iz tih novotarija u izrazima pojedinih političara i onih koji se strašno prave pametni, pa, eksperti su, kada nešto iz dela tog pregleda kao englesku reč koriste u svom novogovoru, jasno možete da vidite gde se mi nalazimo i šta oni nameravaju sa nama.

Pošto su Rumunija i Bugarska, nama susedne zemlje, dobile zeleno svetlo da 1. januara 2007. godine, ali pod određenim uslovima, pristupe članstvu EU, ostaje pitanje i razmišljanje za sve vas koji samo u tome vidite budućnost Srbije i samo ste zbog toga spremni da puzite, da vas udaraju, maltene, gore nego motkama u glavu, da hapsite srpske generale, da građane ostavljate bez posla, da smanjujete plate, penzije, da otpuštate, da menjate zakone koji se direktno tiču socijalno najugroženijih.

Pogledajte tamo u tom izveštaju, koji se periodično pojavljuje na tri ili šest meseci - kakvi su dalji uslovi i šta oni traže od Srbije, odnosno od takve vlasti kao što je ova i ona prethodna.

Da li tu ima nečega što može da da nadu građanima Srbije - da će se otvoriti nove fabrike, da će se povećati izvoz, na primer, poljoprivrednih proizvoda ? Nema toga, jer im to nije cilj.

U procesu donošenja novih zakona, hvalila se ranije Nataša Mićić, pa i predsednik ovog novog saziva, Predrag Marković, kako je Skupština donela preko 200 zakona, prethodna Skupština - preko 300 zakona, kojima se usklađuju naši propisi sa njihovima.

Podvucite crtu i pogledajte gde se mi nalazimo danas. Ako su dali pozitivnu ocenu i mišljenje o zakonodavnoj oblasti, pa ste morali da ukinete kvorum i da vas ima 5-6 iz vlasti prisutnih, da nema ministra a da možete da donosite zakone, odnosno samo da se pojavite i da nas navuku određenog dana i nekako da vas nakupe kada je dan za glasanje, da to izglasate, pogledajte kakva je poljoprivredna proizvodnja i da li su se u međuvremenu ovajdili od toga poljoprivrednici.

Da li su veće plate i penzije - nisu. To je zato što su oni tražili da se plate i penzije smanje.

U nominalnom iznosu jesu veće, kao što se vi hvalite i pričate, ali u dinarima, u odnosu na 2000. godinu, a ne uzimate u obzir koliki je tada bio kurs nemačke marke i, kasnije, evra, kada je izvršena ona konverzija godinu dana kasnije, i šta ste mogli da kupite za taj novac, a šta možete danas.

Šta Srbija, u ovom trenutku, može da izveze na tržište zemalja EU, čime treba da se bavi ova kancelarija?

U izveštaju koji oni dostavljaju na tri, šest meseci ili godinu dana, stoje ove jasne ucene i uslovi koje svakako morate da ispunite, ali vi to i hoćete i ne bunite se protiv toga, jer kažete da je Haški tribunal, odnosno kvazisud u Hagu - sud pravde.

Navodim kao primer da je Momčilo Krajišnik, kao predsednik Parlamenta Republike Srpske, države koja je imala svoje organe i koja se danas bori da opstane i da se ne utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, dobio juče 27 godina zatvora.

Šta vi kažete na to? To je dobro, verovatno, i to je lepo, i to je sud pravde, pa s njim treba da sarađujemo i da isporučujem naše državljane.

Niste se pobunili i ta gospođa nije nikome od onih iz EU, koji vam ispostavljaju uslove, ništa rekla o kršenju ljudskih prava i o činjenici da se predsednik najveće stranke u Srbiji, prof. dr Vojislav Šešelj, već četiri godine nalazi tamo, a dobrovoljno se predao Haškom kazamatu, bez mogućnosti da se brani. Čitali ste to juče u novinama.

To je još jedna u nizu farsi, ironije i svega onoga što bi trebalo da bude opomena vama koji zagovarate takvu servilnost i saradnju s tim kvazisudom, odnosno opomena za sve one koji su videli da se tamo sudi celokupnom srpskom narodu. Zbog toga je predsednik naše stranke tamo - da brani interese i vaše dece, i vaših unučića, i nerođene dece.

Vi to pogledate i kažete da je to dobro – evo, davaćemo im još para za to.

Zašto taj novac nije upotrebljen, odnosno ko zna koliki je aparat tamo i koliko njih radi, da se otvori neko novo radno mesto? Zašto niste razmišljali o tome da se da podsticaj za neku fabriku, makar to bila mala fabrika, koja će zaposliti pedesetoro ljudi, pa će ljudi u toj nekoj, manjoj opštini biti zadovoljni?

Tamo su uslovi jasni i nedvosmisleni - dalja razgradnja našeg nacionalnog, etničkog i kulturnog prostora, uništavanje srpske privrede.

To su uslovi koji moraju da se ispune. Dobijaju se packe, od budžeta do budžeta, od MMF-a, od Svetske banke.

Opet ću se vratiti na pitanje - šta mi možemo da im izvezemo i šta da im prodamo u ovom trenutku - ništa.

Da li smo mogli maline da izvozimo još do pre nekoliko godina, i to po dobroj ceni za malinare - mogli smo. Da li to možemo danas - ne možemo. U tome su nas prevazišli Česi i Poljaci, koji su napravili ekspanziju s tom voćkom, otpočeli su da je gaje od pre godinu i po dana. Možete da pitate malinare iz valjevskog i ivanjičkog kraja - da li su zadovoljni otkupnom cenom. Da li to rade lokalni mafijaši i tajkuni? Oni to, svakako, rade.

Da li jedan seljak, jedan malinar, koji hoće pošteno da radi, može da po istoj ceni po kojoj je prodaje neki njegov kolega iz Češke, Poljske, Slovačke, proda malinu na tržištu zapadne Evrope, u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj? Ne može.

Zašto su se pobunili poljoprivrednici iz Francuske, kada je usvojen referendum EU?

Zato što su ih takvi zakoni, koje vi donosite ovde, upropastili i zato što oni znaju da ne mogu da opstanu pod takvim uslovima.

Mi danas, kao zemlja koja je nekada imala jaku metalsku industriju, pa i automobilsku, o kojoj sam govorila ranije, da ne pričamo o poljoprivredi i prehrambenoj industriji, gde smo mogli i obezbeđivali tržište, slušamo vaše priče - da sarađujemo, uporno, samo sa onima koji od nas ništa neće da kupe.

Imamo potpisan ugovor o slobodnoj trgovini još od 1998. godine sa Ruskom Federacijom. Prošle godine u decembru, u Moskvi, održan je onaj fijasko od predstavljanja srpskih privrednika, na čelu sa pojedinim ministrima.

Koštunica, je znate, bio uvređen tog dana, jer nije mogao Putin da ga primi istog dana, pa je rekao da ne može da ide na sastanak. Putin nije mogao da ga primi u vreme kada su bili pregovori, odnosno rusko-nemački samit, pa je on, kao uvređena mlada, rekao – ajde, idite vi ministri tamo. Išli su tamo neki srpski radikali, predsednici opština, odnosno budući predsednik opštine dr Goran Cvetanović.

Samo bih vas podsetila da za 15 minuta počinje veliki narodni miting u Grdelici, a u 18 časova u Leskovcu.

Dalje, išao je i gospodin Blažić, predsednik opštine Kikinda, i tamo, u Rusiji, ništa nije bilo organizovano od strane države, nijedan naš projekat nije bio i niko nije mogao da sklopi neki ugovor, da napravi neki ozbiljan privredni ugovor a da naša država u tome posreduje.

Jedina velika investicija koja je došla u Srbiju za proteklih šest godina došla je iz Rusije, a preko Švajcarske investicione korporacije. Zahvaljujući kome? Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, a odnosilo se na izgradnju termoelektrane na gas vredne 609 miliona evra, sa potencijalom da se zaposli veliki broj ljudi i dobrim razmišljanjem o budućnosti - da je energija ono za šta će se boriti političari svuda u svetu, u svim državama, oko čega će se voditi bitke i na izborima i u diplomatskim kontaktima u međunarodnim razmerama.

Vi ne razmišljate na taj način o tome, nego samo mislite na to kako treba da ispunite sve ono što su vam napisali, pa kud puklo da puklo.

Oblast pravosuđa i svaki drugi segment lepo su odredili i naveli kada koji zakon treba da donesete.

Evo, živi bili, pojaviće se, ako potraje ova vlada, ali u to ne verujem, i ovaj skupštinski saziv, ako nekako uspete da održite neku sednicu u ovom redovnom zasedanju koje nam sledi, što ne bi bilo dobro, jer je dobro da idemo na izbore, očigledno je da nemate nikakav legitimitet, po nalogu i datumu kako je to odredila Kancelarija, odnosno ovi iz EU - pojaviće se Stojković sa zakonom za koji smo mu kazali da su ga oni napisali.

Svi zakoni su pisani tamo i stižu iz te kancelarije.

Mi smatramo da u Srbiji na vlasti treba da budu ministri i ljudi koje je izabrao narod, koji su sposobni da pišu zakone koji su primenljivi i dobri za građane Srbije, a ne da se nastavi s ovakvom praksom.

 

Gospodine Markoviću, ne znam šta vam smetaju fotoreporteri koji se zadržavaju u sali. I ta vaša nova pravila i predlozi za izmenu i dopunu Poslovnika, na sednici koju ste navrat-nanos sazvali za sutra, takođe su nešto o čemu ćemo da raspravljamo i za šta vi lično snosite odgovornost. Biće vremena i o tome da razgovaramo.
Što se tiče današnjeg toka sednice, nisam sigurna da ste dali javnosti i narodnim poslanicima pravu informaciju.
Po Poslovniku, nisu ispunjeni uslovi da nastavimo da radimo i da razmatramo amandmane na Predlog zakona o budžetskom sistemu zato što Vlada Republike Srbije nije dostavila u pisanom obliku narodnim poslanicima izveštaj, odnosno mišljenje o podnetim amandmanima poslanika SRS. Ne samo to, svi su otišli. Gde su otišli? Pa, da je sreće da svi odu, znate, već danas i da... Odbijeni? Gospodine Albijaniću, šta se vama odbija danas od glave, to stvarno ne znam. Znam da amandmane koje podnose narodni poslanici SRS imaju sasvim jasnu formu, iako to vama smeta, jeste tako je, kolega, briše se, zato što Zakon o budžetskom sistemu, odnosno izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu ne odgovaraju građanima Srbije i onima na koje se zakon odnosi. Smatramo da te izmene ne mogu da doprinesu da se sveukupna situacija u zemlji poboljša, kako je to pokušao da nas ubedi ministar, koji je prekjuče popodne odjednom izašao, šmugnuo na ova vrata ovde i od tada se nije vratio.
Dakle, nemamo izveštaj Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima. Prvi amandman na član 1. podneo je kolega Zoran Krasić i on će jasno kroz argumentaciju, na njemu svojstven ekspertski način, da objasni zašto mi nećemo da prihvatimo izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Potrebno nam je da znamo šta o tome misli Vlada Vojislava Koštunice. Ili možda Dinkić više neće da piše izveštaje zbog toga što se bliži 1. oktobar, pa računa, dok on napiše izveštaj Vlade o tome da li su amandmani prihvatljivi ili nisu...
Vidite, on ima u skupštinskoj sali portparola, kaže – nije nijedan prihvaćen. Kako to može da zna narodni poslanik iz stranke G17, a da ne zna neko drugi? Da li znate vi iz DSS-a da li je prihvatila Koštuničina Vlada amandmane Srpske radikalne stranke? To je neozbiljno i ne možete onda da kažete da su se stekli uslovi za rad, a nisu, a smetaju vam fotoreporteri, koji nikome ne smetaju.
Prema tome, dok ne dobijemo izveštaj ili dok se lično ne pojavi, što je najpoželjnije od svega, ministar, koji nijedan odgovor nije imao ni na jedno pitanje, niti kontraargument na naše argumente da ovi zakoni nisu dobri i da budžetski rebalans nije urađen za dobrobit građana Srbije, besmisleno je da nastavimo da radimo.
Ovo stanje će ovako da traje dok je tu ovaj kamerman sa RTS-a, koji slika stanje u sali u ovom širokom kadru pet ili deset minuta. Posle toga, ni vas neću da vidim; možda negde oko dva sata, kada je pauza ili popodne.
Koga onda da ubeđujemo da su amandmani odlični? Narod, naravno, koji to zna, a vi znate, u danu za glasanje treba malo da se razmisli i da se pritisne taster koji znači da građanima bude bolje, a ne samo da odugovlačite i da vas još jedan trzaj više, dva trzaja vuku od izbora koji su neminovni.
Vi znate da je to vaš kraj i pad, zato što niste dobro radili, zato što ovi zakoni i ovakvo ponašanje ministra, a i predsednika Skupštine, govori u prilog našim argumentima da ova vlast ne radi za dobrobit građana Srbije i da je Srpska radikalna stranka jedina ozbiljna politička snaga u zemlji, koja može suštinski nabolje da menja stvari, za dobrobit svih građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ministar došao, a što se tiče ovoga što je malopre kolega Stefanović rekao, isto će ministar da se provede, i njegova stranka, kao pre nekoliko meseci. Znate kada je otišao na konvenciju, kako to oni vole da kažu, skup ovih koji su pristalice njegove stranke, koliko ih je bilo, desetak ili dvadesetak njih, novine su objavile naslov "Dinkić se pekao na ražnju jer je išao u Ražanj", tad je tamo bila predizborna kampanja, zato što je došao jedan od nezadovoljnih poljoprivrednika da mu kaže kako teško živi i da ne laže i da ne obmanjuje narod, nego da se lepo vrati u Ministarstvo i da sagleda u kakvoj situaciji su poljoprivrednici, penzioneri i svi oni koji su bez posla.
Neće to ministar, nego on u propagandne svrhe deluje. Tako juče u Banjaluci i on, i Koštunica i Tadić; sve je to uzalud, jer to što vi pokušavate kao veliki projekat sada da predstavite i sinoć u udarnim vestima svih medija, to je uradila vlast, odnosno poslanička većina još 1998. godine.
Nije suština u tome šta ćete vi da napišete, nego šta ćete da uradite i da se stavljate na stranu jedne ili dve političke stranke, kao što to radite ovde, zarad sitnih interesa, u pojedinim selima u Srbiji. Naravno, vama će kao bumerang to da se vrati.
Ali, ja ću da govorim o ovom amandmanu koji je podneo kolega Veroljub Arsić, pošto je izmena postojećeg člana 5, odnosno 2. u izmenjenom tekstu Zakona o budžetskom sistemu potpuno besmislena. Vi stavljate u sam član zakona, osnovnog teksta zakona, član 5, fakultativnu odredbu, i vi kažete, u članu 5. to se menja...
Ministre, i vi, profesore, znate, pod razno i za vreme pauze razgovarajte s ministrom, a kada govore narodni poslanici vi se koncentrišite na ono o čemu se ovde priča. Ali, on nije tu, nema veze i ministar je potpuno odsutan.
E ovako, znači, vi kažete: "Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu."
To izuzetno ako se smiluje Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, je l' tako? Svi zakoni se kroje po vašoj meri i po vašim aršinima, vi određujete da li će neko da dobije sredstva, u kom iznosu, i uopšte ne obraćate pažnju na to da su se neki događaji, nažalost, elementarne nepogode, stvarno desili.
A da se uverite da je to tako, reći ću vam opet nešto što ne znate, moram ja to da vam pričam, ministar finansija je još nekoliko dana, je l' tako, je l' tako? Onog dana kad ste otišli i pobegli na ova vrata ovde ja sam mislila da ste otišli da hapsite poster Ratka Mladića, pošto, hvala Bogu, nikada nećete moći da uhapsite slavnog srpskog generala. Nije vas bilo, rekoh, hajde da ispunite bar neki uslov do prvog, tad vam je onaj vaš dan "D".
Ali, kako ste se vratili, moram da vam kažem da je grad Kragujevac upravo zbog ovakvog ponašanja Ministarstva i zbog ovoga što ste na ovaj način, sa obrazloženjem da hoćete da pomažete lokalnoj samoupravi, da ona mora to da uradi, da otvori odgovarajuće aproprijacije, lično uzeli sredstva za građane Kragujevca... Evo kako: 9. jula 2005. godine nezapamćena elementarna nepogoda (o tome se radi u ovom članu koji gospodin Arsić traži da se briše) pogodila je grad Kragujevac i okolinu.
Da li se sećate toga ili ne, nema veze, vama su važni dani u kojima vi imate te vaše kampanje, vaše priče da stičete jeftine političke poene, ali ovo je stvarni događaj. O tome je sačinjen izveštaj. Član vaše političke stranke, kandidat na izborima za gradonačelnika, doduše, od 11 kandidata on je bio deseti, izvesni Miroslav Marinković, načelnik Šumadijskog okruga, nije sačinio o tome nijednu belešku.
Nadležna uprava grada Kragujevca, dakle organi uprave i članovi gradskog veća napisali su u dopisu Ministarstvu finansija krajem jula meseca 2005. godine da je direktna šteta koju je grad pretrpeo 154 miliona dinara, naznačili vam kakva je situacija u gradu.
Ja vam to sve govorim, a to bi trebalo da vam priča, i da vam taj novac traži, pošto je to vaša obaveza, odnosno Vlade Republike Srbije, izabrani gradonačelnik Kragujevca.
Međutim, on se i prekjuče i danas javio da neće da prisustvuje zasedanju, jer on više nije ni dopisni član. Ja sam rekla – on je dopisni član Skupštine Srbije. Nije više ni to, njega ne zanima ni Skupština, niti ga zanimaju građani njegovog grada.
I pošto ni sam gradonačelnik nije želeo, jer on nema na vas nikakvog uticaja...
Je l' poznajete vi nekakvog Nebojšu Zdravkovića? Taj se hvali da je vaš prijatelj i sada je član gradskog veća u gradu Kragujevcu. Na inicijativu Stevanovića, zato što on kaže da je sam nesposoban da od vas izvuče jedan jedini dinar, pa je morao da angažuje tog Zdravkovića...
Vi ga verovatno poznajete, gospodine ministre, pošto on kaže da je vaš fantastični prijatelj i da ima neverovatan uticaj na vas. Svi projekti koji se traže za grad Kragujevac biće realizovani, i on lično garantuje, kaže, za 18 miliona evra iz ovog Nacionalnog investicionog plana. Čujem, ne poznaju ga ni ovi članovi vaše stranke koliko ih ima u Kragujevcu.
E sada, 154 miliona, sa taksativno navedenim učinjenim štetama. Znate li koliko je stiglo u grad Kragujevac? Osam miliona dinara od 154. I ne samo to, nego kada je resorni Odbor za poljoprivredu razmatrao učinjenu štetu na usevima u Jablaničkom, Južnobanatskom okrugu u nepogodama koje su nažalost i njih zadesile, prenebregao je činjenicu da se to desilo u Kragujevcu.
Jer, načelnik okruga, koji je iz vaše političke stranke, ili možda već i nije, on je pet stranaka promenio; pa kada je bio desetoplasirani kandidat ispred vaše stranke to mu je, mislim, bila peta stranka. Možda sad ima neku svoju, nije ni važno.
U svakom slučaju, osam miliona od 154, i čemu onda služi ovaj član zakona? Kako se vi to tako poigravate i delite kome hoćete i kako hoćete? Da li vi imate izveštaj nadležnog organa?
Ako ovaj vaš načelnik okruga, koji treba da predstavlja Vladu, to nije uradio, je l' vam to dostavio organ za budžet i finansije grada Kragujevca i glavni gradski agronom? Nema od toga ništa.
Hajde što je zaboravio ovaj Stevanović, on je zaboravio i na građane, na svoje sugrađane koji su ga birali, na to da je poslanik u Skupštini, ali kako je moguće da cela Vlada zaboravi jednu takvu stvar?
Moram da vas podsetim samo na to da je za vreme one prethodne DOS-ovske vlasti – koja je isto ovako radila kao vi pa je doživela poraz i suočena je sa činjenicom da je narod više neće i da nema većinu, poražena je od strane srpskih radikala na izborima 2003. godine – vaš bivši prijatelj Božidar Đelić, ministar finansija, godinu dana, kad god je neki zakon čiji je on predlagač, mahao papirom o tome da je predsednik Odbora za budžet i finansije, a potpredsednik Republičke vlade u periodu od 24. marta 1998. godine profesor doktor Vojislav Šešelj, na njegov predlog, potpisao kao potpredsednik Vlade, dodelio sredstva za saniranje posledica poplave u Šumadijskom okrugu.
Te godine u avgustu mesecu su se desile te poplave. Najviše su bile pogođene opštine Rača, Lapovo i Batočina i jedan deo Kragujevca. On je odgovarajući na to tada upozorio tog ministra, sada ste vi njegov naslednik, da svaka odgovorna vlast valjda to treba da radi, da odmah interveniše i da se dodele sredstva koja su potrebna. Vi to niste uradili. Što je najgore od svega, propisujete član zakona koji nikada niko neće da poštuje.
Ja sam vama ostavila još samo ovaj dokument, evo, sada sam ga donela, postavila sam i poslaničko pitanje, vezano za taj odnos vašeg Ministarstva i Vlade Republike Srbije prema organima lokalne samouprave, pre nekoliko dana kada sam govorila o tome. Da ne mislite da ja, mada građani znaju da uvek govorimo istinu i samo istinu, ali da taj dopis nije stigao, a stigao je.
Dakle, Gradskoj upravi za ekonomiju i finansije stigao je dopis od Ministarstva finansija, od Agencije za privatizaciju, 20. februara 2006. godine, gde su oni, na zahtev Gradske uprave, dali odgovor šta je sa sredstvima od izvršene privatizacije na području grada Kragujevca. To je, ministre, onih 5% po čl. 41. i 61. stav 4. Zakona o privatizaciji, koji treba da idu direktno na račun lokalne samouprave za određene namene, kako to u Zakonu stoji.
Predsednik Odbora za budžet i finansije, pošto smo mi opozicija ovom Stevanoviću koga nema ovde, odbornik SRS, gospodin Slobodan Divljak uputio je dopis Ratku Jovanoviću, načelniku Gradske uprave za ekonomiju i finansije.
On mu je odgovorio da je tačno da ste ga vi obavestili, odnosno vaše ministarstvo da ta sredstva više neće da se uplaćuju direktno, evo to piše ovde, na račun grada Kragujevca, kao verovatno nijedne lokalne samouprave u Srbiji, već da ćete vi na osnovu planiranog – još tada u februaru mesecu, ko je to mogao da zna, vi ste posle išli u Irsku, pa ste se posle u propagandne svrhe pojavili sa Nacionalnim investicionim planom, pa ste tek sada došli pred Narodnu skupštinu sa stavkama kako ih raspoređujete – da će na taj način vašom voljom, odnosno samovoljom da budu dodeljivana sredstva. To piše ovde.
Što je najgore od svega, niste ih obavestili, iako su tražili od vas podatke još 2. 01, pa obnovili 13. 09. 2006. godine, koliko su ostvareni ukupni prihodi od postupka privatizacije na području grada Kragujevca.
Sada nam predlažete da se ovaj član menja, zato što ćete vi, ako se, ne daj bože, desi još neka elementarna nepogoda, da delujete interventno, i to kažete "izuzetno, u slučaju", ako se umilostivite da dodelite neka sredstva.
Tamo gde ste dobili kompletan izveštaj, kao što je slučaj sa tim 9. julom 2005. godine za 154 miliona štete za grad Kragujevac, došlo je osam miliona. Nemojte da se igrate strpljenjem građana Srbije i da u marketinške svrhe delujete kao ministar, još uvek ministar u Vladi Republike Srbije, zato što su građani gladni, građanima je potrebno da dobiju krov nad glavom i naravno da onaj seljak koji je čitavog života stvarao nešto i vodio računa o svojoj njivi, okućnici, kući traži da mu pomogne vlast, jer je on poreski obveznik.
Ne može lokalna samouprava... Ova kragujevačka se rasipa na sve strane i ta 154 miliona, mi smo tamo mogli da pronađemo uštede kod putnih troškova i kod raznih proslava, malverzacija koje čini Stevanovićeva vlast.
Ako već stavljate u tekst Predloga zakona da će Vlada Republike Srbije to da radi, onda izvršite obaveze koje imate još od pre godinu i po dana. Ne, nego samo u svrhu da sebi pravite promociju, kampanju. Onda ovim vašim poslanicima, koliko ih ima, smeta, pa kažu – pišete amandmane na član zakona: briše se. Šta da radimo sa tako besmislenim članom zakona? Ne da će da se briše, nego da ga nema, ne treba da bude uopšte takvog zakona, ni takvog ministra ne treba da bude i ne treba da građani Srbiju trpe takvu Vladu, koja nije sposobna da izvrši obaveze koje proističu iz zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 8, na koji je gospodin Dragan Todorović, poslanik SRS, podneo amandman, ima veze sa celom ovom pričom o kojoj je govorila gospođa Vjerica Radeta i o utvrđivanju fiskalne politike lokalne samouprave za narednu godinu.
Očigledno je da je predlagač izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu Mlađan Dinkić želeo da postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi izigra zbog toga što je tako nakaradan zakon u svojim kontradiktornim odredbama stvorio mnogobrojne probleme u mestima gde se iskazuje svojevrsno dvovlašće. On je ovde naznačio, predlagač, u članu za koji gospodin Todorović predlaže da se briše, a to je, što bi rekao gospodin Krasić, originalni član 28. zakona, zbog činjenice da se predviđa finansiranje određenih projekata za koje su neke lokalne samouprave, po ovome kako se Dinkić umilostivio da podeli projekte, dobile sredstva iz Nacionalnog investicionog fonda i ta sredstva koriste duži niz godina. Samom tom činjenicom da se to potencira u članu 8, za koji je gospodin Todorović tražio da se briše, to je besmisleno.
Nema sada ministra, ali ove dve gospođe iz Ministarstva treba da znaju da svakako sredstva koja su opredeljena za neke projekte, po partijskoj liniji (znači, politički projekti su u pitanju u celoj Srbiji, o tome smo govorili puno ovih dana, govorićemo i sutra), naravno da ne mogu da se potroše u ovoj godini, a naročito što smo već na kraju septembra meseca i jedinice lokalnih samouprava već sada razmišljaju o budžetima za 2007. godinu.
Zašto se pribegava novoj metodi u eventualno promenjenom članu 7. o kojem je malopre govorila koleginica Vjerica Radeta?
Zbog toga što ako nadležni izvršni organ, a nosilac izvršne vlasti po Zakonu o lokalnoj samoupravi je predsednik opštine, ne predloži budžet za narednu godinu, to može da uradi neko drugi. Ko je taj neko drugi? Našalio se kolega Krasić pa kaže da će stići putem interneta. Nije, nego je to zbog toga da pučistička većina – evo, to je slučaj u opštini Aranđelovac, koja je suprotstavljena izabranom predsedniku opštine, koji je srpski radikal i jedini ima ovlašćenje po zakonu da da predlog budžeta za opštinu Aranđelovac – to može da uradi.
Onda će po sistemu izmene Poslovnika, to je naredni korak koji sledi, kao što je imao nameru to sutra da uradi Predrag Marković, ovaj naš ionako nakaradan poslovnik dalje da tumba, i ako se usvoji ovakav zakon, a mi vam predlažemo da to ne radite, nastati još veći haos. Tim članom i ovim narednim, kojim se opredeljuju ta sredstva u izmaglici, zamišljena sredstva za te projekte za lokalne samouprave u budžetu za sledeću godinu, po poslovniku jedinica lokalne samouprave reći će da to može da uradi jedna trećina ili odbornička grupa, šta će sve da izmisle, toliko mašti da puste na volju, i time da se prenebregne ovlašćenje koje po Zakonu o lokalnoj samoupravi ima jedino predsednik opštine. U tome je ključ cele stvari.
Predsednik opštine je taj koji je odgovoran za trošenje budžetskih sredstava. Može se doći u takvu situaciju, ne kažem da će to tamo da se desi, ali moguće je da se dešava svuda po Srbiji gde je predsednik iz jedne stranke, postoji većina, novostvorena ili stvorena od početka, nije pronađen politički dogovor i konsenzus oko najvažnije stvari, kada je budžet u pitanju, i oni će da skroje budžet kako hoće. To neće da radi čak ni predsednik preko predloga opštinskog veća, nego određena grupa ljudi, koja može da se poigrava sa trošenjem javnih finansija, odnosno sa rukovođenjem tim gradom i tom opštinom.
Kako će onda oni da znaju i da određuju aproprijaciju za tu godinu i da inkorporišu ova sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, i to ova zamišljen, ako to ne zna predsednik opštine? Ko je taj neko? Znači, to su oni i sigurno neće da dozvole poslovnikom, niti će to da dozvoli ministar finansija, da dođu građani ili da dođe savet mesne zajednice na sednicu skupštine opštine i kažu da predlažu budžet za sledeću godinu. Ne, nego će to da radi baš ta neka grupa ljudi koja formalno ima nekakav legitimitet, oni su odbornici, ali to nije uradio predsednik opštine. To je veoma opasna stvar i to je zapravo način da se vi dalje igrate sa strpljenjem građana i da isprobavate, navodno, neko svoje uporište u biračkom telu, da lažete i obmanjujete.
Ovaj Velimir Ilić, više se ne zna šta gde lupeta, šta obećava. On je izgubio svaki kompas, svuda i na svakom mestu priča isto. Aerodrome obećao na pet mesta, izmišlja ljude, događaje, mesta, više ne zna šta priča.
Kada je rekao gospodin Vučić, pošto je kolega Homan iz G17 prigovorio koleginici Radeti i meni da možda do kraja ne znamo tehnologiju oko asfaltiranja, veoma dobro znamo šta se radi sa prvim slojem asfalta koji se skida sa autoputa Beograd - Niš. Taj asfalt se kamionima odvozi u ona mesta gde su poslušnici i saradnici Vlade Republike Srbije na vlasti, oni koji rade zajedno, u dilu sa Veljom i ostalim Koštuničinim ministrima, i tako prerađen se koristi za asfaltiranje nekih puteva po tim selima. Tipičan primer za to vam je opština Jagodina (tu je kolega Ilić iz tog okruga i on to vrlo dobro zna) ili u kampanjama za izbore u Despotovcu. Isti sistem svuda.
Znate šta je bilo na planini Jelici uoči sabora u Guči? Ja to znam, pratila sam sva ta dešavanja oko izlaska mašina za asfaltiranje, na po nekoliko sati asfaltiranja 50 ili 100 metara, jer sam intenzivno svih tih dana putovala u opštinu Ivanjica, o čemu ću govoriti kasnije, kada je već u pitanju ova obmana, regionalna uravnoteženost i razvoj svih po jednakim aršinima, što uopšte nije tačno.
Na Preobraženje, 19. avgusta, i tog dana su izašli ti ljudi da rade, bila je nedelja, nekoliko desetina metara asfalta je radila mašina sa najvećim valjkom za posipanje asfalta, sa najvećim prečnikom od 7 metara. Velja im je rekao da to tako mora, da nekoliko desetina metara mora da se uradi na jednoj krivini.
Ljudi, onako zgranuti, iz regionalnog preduzeća za puteve krenuli da rade taj posao, čudili se kako to da im se desi, još na Preobraženje. Razvukli onu mašinu za posipanje asfalta od sedam metara preko celog puta, a širina puta je inače pet metara, i blokirali onaj prostor sa strane, pored puta, da ne može da se prođe.
Naravno, kako sam sa jednim odbornikom stranke iz Kragujevca krenula put Ivanjice da održim tada tribinu sa građanima sela... Prijatno, gospodine Vučiću, uspešne tribine želim i vama i srpskim radikalima u Barajevu i Ubu!
Dakle, kako sam krenula sa saradnikom da održim tribinu u selu Devići, pogledam, nema prolaza ni sa jedne, ni sa druge strane. Dođemo tamo, ljudi negoduju, velika je kolona, psuju Velju i sve to što se dešava tog dana, znaju ljudi da je to u marketinške svrhe, upeklo napolju 40 stepeni, preko 60 od onog asfalta koji se posipa.
Ja, naravno, kao svaki srpski radikal, hoću da održim obećanje i mogla sam ili da se vratim u Čačak, pa da idem na Ovčar banju, pa na Požegu, pa da kasnim dva sata u Deviće; naravno da to nisam uradila, nego zamolim tog saradnika i još nekoliko ljudi, koji negoduju što moraju to da rade i znaju da je to za Veljine propagandne svrhe, da sklone neki šut koji je bio sa strane, ljudi uzeli lopate da sve raskrče i da automobili prođu.
Tako mi prokrčimo put, krenemo preko planine i dolazimo u jedno od sela opštine, koja bi u pravom smislu reči mogla da bude, zbog geografskog položaja i prirodnog bogatstva koje ima, vazdušna banja. Dolazimo na taj veliki praznik i ljudi nam kažu da je stočarstvo njihovo glavno zanimanje, stočni fond je sveden na minimum; dva domaćinstva, i od toga jedan član porodice u inostranstvu, imaju malo više stoke, a ostali svoje najkvalitetnije proizvode od mleka moraju da prodaju budzašto. Petkom, kada je tamo pijačni dan, prodaju u bescenje, jer za taj isti kilogram sira koji oni prodaju tu otkupna cena je, nećete verovati, 80 dinara, a u nekom drugom gradu u Srbiji kreće se od 150 do 250 dinara zato što je to najkvalitetnije mleko, zato što je to najkvalitetniji proizvod.
I, što je najgore od svega, ljudi kažu (od najstarijeg radikala, koji ima preko 80 godina, pa preko onih najmlađih koji su došli) – nikad niko od predstavnika nijedne političke stranke nije došao u naše selo, osim kada je predizborna kampanja, da nam se obrati, to su jedino uradili srpski radikali. Kažu, u Deviću, Katićima, Kušićima i u svim tim selima oko Ivanjice mogli su da vide uživo poslanika, mislim uživo a ne onog majmuna što su videli uživo u Jagodini kad je Palma otvorio zoološki vrt, što reče ona gospođa, nego poslanika narodnog, kada su došli srpski radikali, jer drugi tamo ne dolaze. A zašto? Zato što ne mogu da opravdaju one lopate, kojima nisu krčili ovaj put o kome pričam, kojim sam prošla preko ovog prevoja na Jelici, nego lopate kojima trpaju pare ukradene od građana Srbije u kamione.
I onda, pošto je već na strani 39 tačka d), zaključenje projekta, to je poslednji pasus, ministar koji se ovako uslikao ovde na prvim stranama, Mlađan Dinkić, moram da pokažem njegovu fotografiju, možda neko ne zna kako izgleda Dinkić jer trenutno nije u sali, pošto je on lepo napisao da se ta sredstva prebacuju za naredni period, odnosno da 50% mora da se utroši u 2006. godini, pazite to ovde piše, kaže: "Takođe, s obzirom na to da projekti u principu imaju višegodišnju dimenziju..." Kao da smo mi mislili da neka škola ili neki veći projekat infrastrukture može da se završi u ovom periodu do 31. decembra. Znači, "... imaju višegodišnju dimenziju, u toku prve godine realizacije NIP-a", to je dakle ova 2006, "omogućen je prenos opredeljenih sredstava iz 2006. u narednu godinu u maksimalnom iznosu do 50% po projektu."
Ovo što je napisao ovde je kontradiktorno sa ovim članom 8. koji gospodin Todorović traži da se briše. Ovde samo stoji da je to višegodišnja namena. Kako će taj neko da zna, ako je u ovoj brošuri, u ovom nacrtu projekta ministar rekao da su to sredstva koja se opredeljuju po fazama, kako će taj neko i na osnovu ovih prethodnih članova, mislim člana 4. koleginice Radete, da vrši aproprijaciju za narednu budžetsku godinu? Totalna konfuzija.
Onda ministar ima, odnosno Mlađan Dinkić, koji je sebi dao sva ta ovlašćenja da finansije drži pod svojom šapom, mogućnost da kaže – e, vi to niste uradili kako treba. Samo ne znam kome će sad to da kaže u jedinici lokalne samouprave, kada neka neformalna grupa ljudi predloži, odnosno odbornici predlože budžet. I onda može da kaže – vi to niste uradili kako treba, transferna sredstva koja idu od Republike prema lokalnoj samoupravi zaustavljena su zbog toga i toga. Potpuno bezvlašće će da se stvori u državi, anarhija, koja se i sada dešava.
Sve ovo što je napisano u ovom besmislenom Zakonu o budžetskom sistemu, o čijim izmenama i dopunama sada raspravljamo, tumači se u komparaciji sa Zakonom o lokalnoj samoupravi onako kako odluči Vlada Republike Srbije, odnosno i resorni ministar za lokalnu samoupravu Zoran Lončar; u jednom slučaju može ovako, a u drugom onako.
Jesmo li svedoci toga, je l' se to dešavalo u opštini Kula? Jeste, više puta. Je l' se to sada dešava u opštini Rača Kragujevačka, kako se inače popularno naziva? I sada u nekoj opštini kad se sazove skupština u roku od tri meseca, pošto je to krajnji rok, gde je ustanovljen samo broj odbornika a nema kvoruma za održavanje sednica, Lončar tumači i kaže, gde su ovi njegovi na vlasti, odnosno koalicija koja ga podržava, to je u redu zato što su oni ipak došli na sazvani dan, a negde gde su srpski radikali na vlasti ili mi u koaliciji, nije u redu zato što nije bilo kvoruma.
To je samo jedan od primera, a da ne govorim kada su u pitanju javne finansije i transferna sredstva da je to zloupotreba direktno od strane ove dvojice ministara i iživljavanje nad ljudima koji, poput pomenutih predsednika opština, radikala, gde nema skupštinske većine, nastoje da u najboljem redu drže tu opštinu, onoliko kolika su njihova ovlašćenja.

 Gospodine predsedniče, pre nego što počnem da obrazlažem zašto je kolega Milovan Radovanović podneo ovaj amandman, da vas pitam, s obzirom  na to da ste nam danas dali predlog izmene i dopune Poslovnika o radu, evo koleginica Radeta se smeje, ali zaista da nije žalosno bilo bi smešno, kako ste zamislili da izvršite delove pojedinih sednica u drugim prostorijama.
Da li ćete na eci-peci-pec da nas šaljete u druge sale, mislim na poslanike koji su prisutni i koje će to biti eksterne sednice koje ćete da održavate van ove skupštinske zgrade?
Razmislite malo o tome, samo vam dajem šlagvort, jer inače imate dosta vremena, nećete moći sutra da započnete u 12,00 časova sednicu sa tim dnevnim redom, ali više su vam nego interesantni, šaljivi ovi predlozi, pa ukoliko poslanici nisu pogledali, neka pogledaju šta je to posebna sednica, šta su delovi sednica i kako ste došli na tu fantastičnu ideju da tonski i stenografski beležite sednice Administrativnog i Zakonodavnog odbora, a ostalo nema veze šta se priča.
To vam sve pričam zbog toga što je amandman kolege Milovana Radovanovića vezan za novo poglavlje, odnosno za naslov iznad člana 67. i član 67, gde se uvodi interna revizija, ranija kontrola, a kasnije se u izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu budžetska inspekcija kao poseban član tretira, i pošto je ovde samo u pitanju drugačija forma, otprilike su iste nadležnosti Republičke vlade, resornog ministarstva i jedinica lokalne samouprave, onda je ovo dobra prilika, zato što je kolega Radovanović tražio da se član 17. briše, da razgovaramo o tome, gospodine ministre, šta su interne kontrole i interne budžetske inspekcije do sada radile.
Najpre, budžetska inspekcija Ministarstva finansija, ovo govorim zbog toga što je sada to razdvojeno, a nekada je bilo spojeno kao celina i da nam objasnite zbog čega vaše ministarstvo nije odgovorilo na više desetina poziva predsednika opština koji su izabrani na listi SRS - dr Vojislav Šešelj, da se ustanovi ko je pljačkao i krao građane opštine pre nego što su oni došli na vlast.
U opštini Aranđelovac izabrani predsednik opštine, dr Radosav Švabić, preuzimanjem vlasti izborom od strane građana 2004. godine zatekao je zaista haotično stanje.
Pošto smo poznati po tome da smo ljudi koji uvažavamo stručne i ljude profesionalce koji su zaposleni u opštini, tako i načelnik resora za budžet i finansije, koji je i ranije vodio taj posao, ali kome su ruke bile vezane pod prethodnom vlašću, ostavljen je da radi taj posao u aranđelovačkoj opštini.
Međutim, pored više dopisa koje smo poslali vašem ministarstvu nikada se nije desilo da budžetska inspekcija dođe i utvrdi kako su trošena sredstva, a naročito kod planiranja određenih projekata u preduzeću za izgradnju.
U gradu Kragujevcu je novoformirana vlast 2004. godine, tada sa izabranim i nažalost još uvek aktuelnim gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem, obećala da će zbog raznoraznih zloupotreba ovog žutog preduzeća, ogranka Demokratske stranke u Kragujevcu, i zbog pranja para, zbog zloupotrebe sredstava iz kredita i iz budžeta, čuli ste da smo jutros više puta spominjali taj podatak, da je Kragujevac trenutno zadužen sa 13-14 miliona evra, zamislite koji je to iznos i koje opterećenje za takav grad koji je bremenit tolikim problemima, socijalnim pre svega, i niko nije nikada došao da izvrši budžetsku reviziju i kontrolu.
Verovatno ima primera da su čak i neki drugi, koji su izabrani na listama grupe građana, predsednici opština novouspostavljene vlasti to tražile, ali jednom prilikom, to je bilo u prvoj polovini 2005. godine, kad sam vas to pitala, vi ste rekli da Ministarstvo finansija nema dovoljan broj ljudi koji bi taj posao radili, da nisu dovoljno motivisani, da su im male plate i da uvek postoji mogućnost da se kroz internu kontrolu odnosno kroz reviziju eksternu, angažovanjem nekog revizora koji je ovlašćen da taj posao radi, ima licencu, da se tako nešto uradi.
Vi vrlo dobro znate da je ista situacija bila u Novom Sadu, da su zloupotreba prethodnika sadašnjoj radikalskoj vlasti, pre svega onog što je glasao, navodno glasao iz Soluna za Zakon o radu Borislava Novakovića i njegovih pajtaša iz ovih autonomaških grupacija, mnogobrojne krivične prijave završile u fioci i da ti ljudi nikada nisu, što bi ovi pravnici rekli, procesuirani.
Šta da kažem o opštini Zemun? U opštini Zemun se desila neverovatna pljačka od petooktobarskog puča do dolaska, odnosno hvala bogu i na svu sreću Zemunaca, do povratka srpskih radikala na vlast, do izbora gospođe Gordana Pop-Lazić za predsednika opštine.
Samo jedan čovek, izvesni Simonović, nije ni važno kako se zove, jedan od onih koji je najviše kleveta i laži izrekao na račun predsednika SRS, profesora doktora Vojislava Šešelja i radikalske vlasti koja je podigla opštinu Zemun na noge od 1996. do 2000. godine, trenutno je gde - u bekstvu. Proneverio ni manje ni više, ukrao iz budžeta opštine 3,5 miliona evra.
Da li je ikada inspekcija, interna kontrola grada Beograda došla u opštinu Zemun da sagleda i da vidi šta su prethodnici radili. Da li ste to radili u opštini Kraljevo, pre nego što je pokrenuta inicijativa za opoziv bivšeg predsednika, sada već bivšeg predsednika opštine.
Da li ste to radili u Gornjem Milanovcu, da li ste to radili u bilo kom gradu u Srbiji, u Leskovcu, zbog činjenice da se, verujem budući predsednik opštine Leskovac, doktor Goran Cvetanović, kao predsednik skupštine distancirao, odnosno ukazao na sve one zloupotrebe za koje je otvoreno sumnjao i on i grupa odbornika SRS da su se desile tamo. Znači toga nije bilo.
Ovako da to stoji i da napišete, to je mrtvo slovo na papiru. Znate li zbog čega? Zato što im drugi delovi, odnosno tačke Zakona o budžetskom sistemu, a to je Đelićev izum, daju mogućnost, to nije bio slučaj, gospodine ministre, do 2000. godine, da vrše mnogobrojne zloupotrebe i pljačke.
Da li ste vi kao ministar finansija, evo vi imate velika ovlašćenja, da stopirate transfer budžetskih sredstava u slučaju da lokalna samouprava ne poštuje zakone, i Zakon o lokanoj samoupravi i druge pozitivne zakonske propise, da li ste vi u svakom trenutku sigurni, kao ministar finansija, u velikim gradovima, nije važno i da je mali, neka je i sa budžetom od 40 do 50 miliona, ali recimo u gradu Beogradu, u Kragujevcu, koji ima preko četiri milijarde dinara budžetskih prihoda ove godine, da se svaki dinar troši namenski? Naravno da ne možete da budete sigurni, zato što vaša budžetska inspekcija ne ide tamo i ne radi taj posao.
A ova interna revizija po ovom članu 67. Zakona, odnosno da organ lokalne samouprave to radi, opet ništa ne znači. Pa ko njih postavlja? Vladajuća struktura u tom gradu. Šta se krije iza specijalizovanih usluga i specijalizovanih ugovora, odnosno posebnih usluga, to niko živi ne zna?
Nikada nijedan odbornik ni u jednom gradu, evo ja sam predsednik odborničke grupe naše stranke u Kragujevcu, a mi smo najžešća opozicija Stevanovićevoj vlasti i najveći kritičari bili prethodnoj lopovskoj vlasti Demokratske stranke, nikada nismo dobili nijedan izveštaj u kome ćemo analitički, po kontima, da vidimo kako su to sredstva trošena.
Specijalizovane usluge, putni troškovi i usluge po ugovorima, mislim da su to konta četiri i dva, dva, nemojte da me držite za reč, nemam sada u poslaničkoj klupi taj budžet grada Kragujevca, ko to može da kontroliše? Na stotine miliona dinara para mogu da se zloupotrebljavaju, da ih otimaju i da ih kradu.
Stalna budžetska rezerva, pa pogledajte samo zadnji slučaj, kod nas je bio nedavno rebalans odnosno izmena budžeta zbog činjenice da se grad ponovo, odnosno Stevanović zadužio sa 245 miliona dinara. Kako vi to možete da kontrolišete i da stojite iza toga? A vi ste onaj, odnosno vaše Ministarstvo, koji odobrava jedinica lokalne samouprave da se zadužuje.
I vi gledate dakle koji je to gornji limit, ali ne gledate i ne uzimate sve u obzir, jer kada vam jedan grad, odnosno načelnik resora budžeta i finansija tog grada ili opštine dostavi grafikon ili ostavi podatke kolika je zaduženost, vi morate da imate u vidu i kamatu koju taj grad plaća na sve te dugove. I ko će to da vrati.
Evo mi imamo slučaj, to namerno potenciram, ne samo zato što sam iz Kragujevca, nego zbog toga što je to jedan od najgorih primera mogućih zaduživanja i vršenja vlasti. Ko je od vas spreman da tako vodi svoj kućni budžet. Učešće kamate u ukupnom dugu je preko 30%. Ove banke se sada hvale, pa nema nijedne koja će da se pojavi na mediju i da nudi neki kredit sa kamatom preko 30%.
Kreće se od 20 i nešto za ove keš kredite, uđeš, izađeš i gotov si, od 27 na godišnjem nivou, zavisi koja je banka u pitanju, a preko 30%, to nema nigde.
Onda se posle pitate i sve ono što vam je malopre govorio doktor Paja Momčilov, ako krećete od mesne zajednice, od lokalne samouprave, od načina da se iskoreni korupcija. Ona nikada ni u jednom društvu nije potpuno iskorenjena, ali recimo kao u Rusiji što je sada slučaj, odnosno posle šest godina Putinovog vladanja ipak je dovedena na neki minimum.
Kada su građane pitali 2004. godine, koji je najveći problem za njih i zbog čega su ogorčeni na lokalnu samoupravu i na vlast uopšte, oni kažu, to je zbog otimačine i pljačke, i to u 68% ljudi su se izjašnjavali da je to, pored nemaštine, bede koja je na sve strane prisutna, da nemaju posla, da su male plate, da su namirnice skupe, da su komunalne usluge skupe, da je struji visoka cena, kažu da je to ono što ih najviše boli.
Ovakvim zakonom i neradom inspekcijskih službi vi ne možete da očekujete, i bez sankcija, da će to da se desi. Lako je bilo u onom zanosu posle paljenja Skupštine i zgrade Televizije, onako na krilima petooktobarskog puča da mašete nekim papirima i glupostima bez veze usmerenim protiv ministara iz SRS. Posle je sve to odbačeno i palo je u vodu jer se videlo da su sve to obične besmislice.
Sada kada postoje konkretni dokazi i stvari, evo za ovog Simonovića iz Zemuna, šta se dešava. On je svom kumu prodao kuću, jednu istu kuću pokušao da proda dva ili tri puta, prevario ko zna koliko ljudi u opštini, 3,5 miliona opljačkao iz budžeta, a vi ćutite pred time i niko nikad od vas nije se javio niti se oglasio, samo zbog toga što je to bio vaš koalicioni partner u prethodnoj vlasti.
Gde su sada svi oni ministri i da li oni snose odgovornost? Kome su položili račune? Evo kaže predsednik Skupštine steći će se uslovi. I šta to sada post festum znači?
Evo, koliko već sutra, i Đelić, i Vlahović i kompanija iz tog žutog preduzeća, oni su se sada dobro udomili po ovim bankama, oni mogu da sednu na avion i da odu, kao ovaj Simonović, i vi nemate pojma gde su, i tražite ih, i kao ne znate gde su, ne znate gde je Bogoljub Karić. A, oni došli kao eksperti, ovaj vaš bivši prijatelj.
Zajedno ste išli na letovanja, zimovanja, slavili nove godine, šta niste radili do onog duela i do one svađe, onaj vaš bivši drugar Božidar Đelić. Došao je, kao ekspert je, fin je, dobar je, pomoći će državi, spava kod tetke, nema gde da spava, nema šta da jede, tetka mu sprema kolače, ona mu kuva, pere ga, pegla. To sve mafija.
Da li ste vi rekli nekada nešto o njihovim zloupotrebama? Šta, hoćete da kažete da su u pitanju fini ljudi i da nisu mafijaši, oni koji su pljačkali državu i narod. Zato vam ovakav zakon i ovo, bez konkretne primene, ništa ne znači. Mi smo tu i bićemo uvek tu da žigošemo svaku pljačku.
Znate, za koji mesec nas čeka preuzimanje vlasti i odgovornosti za vođenje države, nas srpske radikale. Tako je kolega, vi lepo potvrđujete i klimate glavom potvrdno, vi to znate. Najvažnije od svega je da je ključna stvar protiv koje ćemo da se borimo, to je osnovni princip delovanja SRS, kriminal i korupcija. To je nešto što nikome ne opraštamo, ko god da je. Verujte nam na reč da će tako i da bude, to građani znaju zato, jer je to pitanje koje njih najviše boli, nama najviše i veruju.

Izabrani predsednik stranke G17 bi trebalo da zna da je prethodna gospođa koja je govorila, apsolutno oterana sa svih funkcija iz te stranke u opštini u kojoj živi i gde još uvek, nažalost, predsedava opštinskom skupštinom.
Mene ne iznenađuje takav stav vaših saradnika iz političke stranke kojoj pripadate i koja vas je dovela u poslaničke klupe, jer imajući u vidu ovaj vaš nastup, ostrašćenost i govor mržnje, što bi rekao kolega Krasić, koji širite sa skupštinske govornice, ne znam osobu koja bi sa vama mogla da sarađuje.
Gospođo, umesto što sedite na ušima, i ne slušate dobro i pogrešno se prepoznajete u onome što sam govorila, a nije se odnosilo na vas lično, pre svega, tu je vaša nekorektnost, neznanje, neću da kažem glupost, jer mi pristojnost i lepo vaspitanje ne dozvoljava da to govorim sa govornice, po tome smo mi radikali poznati, za razliku od vas, a poznati ste vi lično kao Miroslava Gušić, koja još uvek predsedava opštinskom skupštinom, po načinu na koji to radite.
Prvo, gospođo, pošto ste rekli da za utorak sazivate sednicu opštinske skupštine, o tome niste još uvek obavestili odbornike, i vi znate šta će da bude na dnevnom redu, odbornici ne znaju, pokušajte da razlučite šta je opšti, a šta pojedinačni akt, pokušajte da se malo uklopite u zakonske forme, da ne biste svašta izgovarali i da vam se ljudi ne bi smejali, odbornici u SO Aranđelovac.
Što se tiče ovih sredstava koja, vi kažete, koriste mesne zajednice, kada ste već izašli da pričate o tome, treba da kažete da su najuspešnije mesne zajednice one u kojima vlast ima SRS u opštini Aranđelovac, prva i druga mesna zajednica, Bukovik i predsednik opštine, koga vi opstruišete na sve moguće načine.
Znate zbog čega vi sedite i zašto ste vi još uvek predsednik opštinskog parlamenta?
Zato što zloupotrebe zakona vrši Zoran Lončar i Vlada čiji ste vi pripomagač, odnosno privezak.
Da se on držao slova zakona i da je na predstavke dr Radosava Švabića i odborničke grupe SRS odgovarao na način na koji mu to zakon propisuje, ne biste vi mogli sada ni da sedite ovde, ni da sve to pričate.
To što ćete sad vi opet nešto drugo da izmislite, treće ili šta znam, verovatno ste pod uticajem one treće tačke ili tačke razno. Možda su vas zbog toga i izbacili iz G17 u Aranđelovcu, jer ste pod tačkom - jelo i piće, pečenje po izboru i afinitetu i pete - razno, ne znam šta vam je posle jela i pića došlo pod razno, došli dotle dokle ste došli u vašoj sopstvenoj stranci.

Da nisam u sali, gospodine Markoviću, ali nikada mi se za više od 10 godina nije desilo da me proziva neko, a da mi je amandman na dnevnom redu i da govorim a da ne izađem za govornicu. Neću da koristim svih 15 minuta. Samo hoću da napravim u svoje ime, kao poslanik SRS, rezime na ovaj zakon o izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Nastojali smo da kroz ove naše amandmane, koji su glasili da se svaki član briše, napravimo jednu rekapitulaciju dosadašnje primene Zakona o budžetskom sistemu.
Na mnogobrojnim primerima u toku današnjeg dana i u toku načelne rasprave, narodni poslanici koji su nas pratili, iako ih je malo bilo u sali, ali pre svega celokupna javnost, oni na koje se odnosi zakon u smislu da su u obavezi da ga primenjuju, videli su da smo mi u pravu jer zakon ima mnogobrojne propuste.
Različito se tumači od organa Republičke vlade, preko jedinice lokalne samouprave, i intencija predlagača izmena i dopuna ministra koji je ponovo pobegao, Mlađana Dinkića, pošto je gomilu onih besmislica izgovorio na račun SRS, i vidim u popodnevnim satima kada se vratio, pošto se povratio, teško mu je, jer očigledno mora da se oprosti od ministarske funkcije, a pitanje je da li ikada može da pomisli u svome životu da uđe na ova vrata kao predstavnika naroda.
Mislim da je to nemoguća misija za stranku čiji je on sada predsednik, ali oni su što bi naš narod rekao "sitna riba", pa ko će njima da se i bavi.
Želim da kažem radi budućnosti i ljudi koji će morati, pošto se zakon izglasa, da ga primenjuju, da su sve ove primedbe koje smo dali mogle da se otklone, naročito još onda kada je osnovni tekst Zakona o budžetskom sistemu usvajan.
Bez obzira na to da li su poslanici, a najočitiji su primeri u onim opštinama gde su srpski radikali na vlasti, i vi drugi znate. Ovde su se javljali poslanici u nekoliko navrata iz SPS-a, koji su u koalicionim vladama ili nekim drugim vladama, da kažu da je Zakon o budžetskom sistemu šupalj po svim osnovama.
To svi znaju, zato što su ogromna ovlašćenja data samom ministru. On se u pravom smislu reči tako i ponaša, i dobro je da više nikada u Srbiji, ako da bog i narodna volja, ne budu takvi ministri kao što je Dinkić, kao što je bio Božidar Đelić, jer to stvara nesigurnost. Od mesne zajednice, do organa uprave u lokalnoj samoupravi, opštine, grada, preko svih drugih poreskih obveznika, i direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Imaćemo prilike sutra da govorimo takođe o Nacionalnom investicionom planu, koji je napravljen u marketinške svrhe, i o tome, kada se već usudio da na račun SRS, kroz neistine i očiglednu neobaveštenost, ali maliciozno i očigledno nervozno Dinkić pre pola sata onakve gluposti izrekne.
Govorimo o tome pošto je on tvorac, kako kaže, velikog projekta, a to je u stvari imovina, odnosno resurs Srbije, svih građana, koji je nedavno prodat Telenoru na javnoj licitaciji.
Kako su se onda razbacivali tim ciframa i gde je taj novac u tom navodno strateškom projektu, nije otišao, a pre svega je trebalo da ide.
Sutra ćemo, imaćemo prilike za to, pošto smo podneli dosta amandmana na rebalans budžeta, u koji se uključuje novac za Nacionalni investicioni plan, da razgovaramo o najugroženijim strukturama u našem društvu, pre svega o deci, penzionerima, nezaposlenima i da vidite, kroz brigu i kroz socijalni program koji će SRS da primenjuje kada bude preuzela vlast u Srbiji, da to i te kako može bolje.
Ovakve statističke besmislice, kojima se hvalio čitav dan i juče Mlađan Dinkić, zapravo su za građane Srbije najveća uvreda.
Da vi kažete građanima Srbije da danas, 2006. godine, 27. septembra, žive mnogo bolje nego pre pet ili šest godina, da im govorite o tome kako u državi teče med i mleko, kako su im visoke penzije, plate, hvali se ministar time da je ojačan bankarski sektor, pa njemu je dobro, i njemu i Jelašiću. Potpuno ga razumem kada govori o svojim partijskim istomišljenicima i o bankarskom lobiju, na čijem je on čelu.
Te iste banke i ti isti bankarski lobiji, novac, kapital, jer novac je danas najskuplja roba, složićete se svi, koji je iz zapadnih zemalja i preko tih banaka, koje po mnogo povoljnijim uslovima ovde posluju kao domaće, unesen u našu zemlju, građanima Srbije se prodaje i građani moraju da odlaze.
Zaista su redovi u bankama pri čekanju za takve kredite, zato što ne mogu da plate cenu struje, koja je povećana za 1300% za proteklih šest godina, komunalija, zato što ne mogu deci da kupe odeću, obuću i da spreme drva za ogrev i da plate nagomilane račune.
U tome je razlika između nas i onoga što kao viziju, ali to na svu sreću neće da se desi, Dinkić vidi kao neki budući vladajući demokratski blok. To kakve ste vi bile "demokrate" i koliku korist građani Srbije vide, pokazali su građani 28. decembra 2003. godine, kada su oborili sa vlasti tadašnje Dinkićeve političke istomišljenike, saradnike, jer je bio pod njihovom vlašću guverner Narodne banke Jugoslavije, pa zatim Srbije, kada su poslušali glas SRS. Ali, ovog puta to će biti u neuporedivo većem broju, to budite sigurni.
Jer suštinska stvar u Srbiji za svakog danas ko ovde živi više nije priča i nije etiketiranje bez realne podloge iz novije istorije ili, kako god hoćete, sa realnim činjenicama, kao što je to neozbiljno i u neveštom političkom maniru, kao politički diletant u pravom smislu reči, i nekulturan čovek, malopre, pre pola sata, zapravo uradio Mlađan Dinkić.
Gledaće ljudi ko im šta nudi i ko su ljudi koji se kandiduju na izborima za buduću vladu Republike Srbije, za predsednika države. Budite uvereni, u to sam ovog trenutka apsolutno sigurna, da milioni građana Srbije samo žele suštinske promene i poštenu vlast, koja će znati da ceni svakoga i koja neće da dozvoli da se oligarsi, tesno povezani za vrhom državne vlasti, bogate, da njima bude dobro, da im bude udobno u njihovim vilama, u ogromnim stanovima, u blindiranim automobilima. Jer je Dinkić trebalo da pođe od svog primera i Tadić, ovaj prekoputa, svi oni iz njegove Narodne kancelarije i Đilas, vodeći taj put Borisa Tadića i svi ostali lopovi, koji su prvo obnovili sebi vozne parkove. Pa da nam ministar kaže, šta mu je falilo što je zatekao neki drugi vozni park, nego je najskuplji audi A-8 kupio za sebe i svoje ministarstvo.
Kako danas žive i kolike su plate onima koji su u upravnim odborima tih banaka, a građani moraju da plaćaju kamatu na keš, uđeš izađeš i gotov si, od 23-27%. To ljudi neće. Hoće samo mogućnost da rade, da zaposle svoju decu, da ovde ostanu, da se mladi školuju, da se ceni svačiji rad, da se otvaraju fabrike, nova radna mesta i da žive pošteno u zemlji, u svojoj otadžbini koju vole. I da poštuju one koji su spremni da se žrtvuju za svoj narod.
Poštuju prof. dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, koji se žrtvuje za svoju državu i za svoj narod, a ne poštuju one koji se na takav način poigravaju, i posle toliko godina, sa osećanjem i onima koji su izgubili svoje najmilije, kao što je to i bez opomene predsedavajućeg, uradio ministar finansija.
Juče je bio u Banjaluci, možda još jednom ili dva puta pre toga. Nije ga tamo bilo i nije bilo tamo ni Borisa Tadića, ni Šutanovca, ni ostalih lopova, onda kada je narodu bilo najteže. To znaju građani Republike Srpske, a pola miliona je onih koji su napustili svoja ognjišta pod naletom ustaških zločinaca i hordi, i koji žive danas ovde to znaju, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije i oni koji su ostali dole i koji i dan-danas strepe za svoju bezbednost.
Mi smo ljudi koji želimo, pre svega, kroz postizanje velikog i širokog, odnosno najšireg mogućeg nacionalnog konsenzusa, da spasavamo državu, a naročito da se borimo za naš ključni državni interes, a to je opstanak naše južne pokrajine i za stvaranje sigurnosti za naše sunarodnike koji žive tamo.
Nemamo vremena, mi, Srpski radikali, više da se zamlaćujemo, što bi naš narod rekao, sa Dinkićem i sa njima sličnima.
Zato što je njihovo vreme prošlo i njegovi današnji i sutrašnji oproštajni govori, šta god da bude govorio narednih dana, jesu samo jedna ružna istorijska činjenica u našoj novijoj istoriji, kao što su to i ovi iz ostalog tzv. ali lopovskog nedemokratskog bloka.
Narod treba da gleda u budućnost, a budućnost smo svakako mi, koji smo istrajnošću svojih stavova, po svakom zakonu i svakom pitanju ,pokazali da možemo i da umemo i da ćemo umeti bolje. Hvala.