Kolega Jakšić je samo koristio priliku da govori o amandmanu, ali pogrešno je protumačio moje izlaganje vezano za Novi Sad. Ne mogu unapred da tvrdim, dok nadležni akcionari i deoničari ne podnesu zahtev Ministarstvu finansija, kakav će oni status da imaju. Samo vas upozoravam, kao što to čine sada zaposleni u Carinskoj zoni Novi Sad, da je danas najakuelnije pitanje u našem okruženju, pošto vi i sami znate da zbog nepostojanja carinskih barijera, zbog raznoraznih bilateralnih ugovora i funkcionisanja u okviru zemalja EU, postoji tendencija da određene kompanije sele svoj kapital na ovo naše područje, kao što su uradili u 155 industrijskih parkova u Mađarskoj i pojavljuje se i u našem neposrednom okruženju konkurencija – Rumunija,  Ukrajina, koja je takođe zainteresovana da privuče te strane investitore.
Mi nemamo ništa protiv, to su nama prijateljske zemlje sa kojima imamo kakve-takve ekonomske i sve druge političke odnose, ali je veoma važno da na području Vojvodine, naročito u Novom Sadu, zaista postoji slobodna zona koja će biti spremna da primi sve one čija se ekspanzija očekuje na ovom našem području.
Jer, zakoni koje mi imamo, a koji treba da ih stimulišu, svakako će da im idu u prilog i želeće da, pre svega, u Novom Sadu, investiraju svoj kapital.

U sklopu amandmana koji je podneo dr Goran Cvetanović, poslanik SRS, i iz svih ovih fantastičnih primera koji je izneo sa područja svoje opštine, naravno, on je skroman čovek i nije želeo da kaže da je njegova uloga u svim tim projektima i onome što je ugovoreno za grad Leskovac zaista velika, moram da se nadovežem i da kažem da ovaj procenat od 49% nije stvar nikakve niti barijere, niti onoga što su pojedinci pravdajući se time da je upravo taj limit od 49% destimulativan za inopartnere, uopšte nije tačno, zato što su se potencijalni interesenti kao što je jedna kompanija iz Floride, kao što je jedna ova što se javila iz Austrije, "Voćar" AD Beograd vezane za slobodnu zonu Lapovo, i te kako interesovali u kontekstu povraćaja slobodne zone za tu teritoriju.
Bitno je da ti sami investitori daju. Pre pauze je govorio Zoran Krasić o tome, sa kime oni imaju posla i ko su nosioci vlasti u lokalnoj samoupravi, a ko u državi.
Ako oni kao ključni problem za ulaganje u našoj zemlji vide kriminal i korupciju što je zaista boljka svakog građanina u Srbiji, i ako su u tom smislu destimulisani da ne žele da sarađuju sa mafijom koja postoji očigledno u mnogim gradovima, kao što je Grad Beograd, kod Bogdanovića ne možete tek tako da zakucate na vrata, niste mogli ni kod Hrustanovićke, niste mogli nigde u Srbiji da dođete u situaciji gde su ovi "žuti" na vlasti iz DS i da legalno potražite neki posao.
Građevinska mafija radi šta hoće.
Kako oni onda da očekuju na osnovu takve korupcije i kriminala, koji postoji u lokalnoj samoupravi u gradu koji ima status slobodne zone, da će da sarađuju sa nekim po principu tržišnih uslova i slobodnog ulaganja. Ne mogu, jer oni traže procenat.
Tako vam je bilo sa ovim Jelenkovićem u Lapovu, pojavljivali se ljudi, obilazili, nudili raznorazne projekte, ovaj da može da zaposli 10, neko 50, neko 100 radnika, malo pomalo, za jednu opštinu koja ima 10.000 stanovnika to je veliki posao i od toga nema ništa.
Zato je važna u budućnosti garancija republičkih vlasti i pre svega agilnost ljudi koji su u diplomatiji; mi sad nemamo ministra inostranih poslova, ima neki koji se lažno predstavlja, građanin Vuk Drašković, predsednik vaše propale političke stranke koja treba da sanja o onih 3%, a kamoli cenzus od 5%.
U tako neozbiljnoj državi u kojoj se jedan čovek lažno predstavlja kao ministar inostranih poslova, u situaciji u kojoj je ko zna koliko krivičnih prijava završilo u korpama za otpatke, u nekim fiokama.
Imate primer Novog Sada. Koliko je vas poslanika koji sedite, što ste politički oponenti gospođi Maji Gojković, ali znate da je neviđeni kriminal produkovala DS. Šta je ona produkovala preuzimanjem vlasti, odnosno davanjem poverenja od strane građana?
Primer, svakog dana jedan po jedan, malopre mi je rekla za pola sata ide i otvara bazene na Sajmištu u Novom Sadu, koji su otvoreni kada je ona bila sedmi razred osnovne škole i sada se renoviraju pod vlašću radikala i Maje Gojković posle gotovo 30 godina. O čemu mi onda pričamo?
Sve ste u državi uništili, i ova vlast i prethodna. Kako možete da očekujete pomak?
Eto tako, kada dođu normalni ljudi na vlast, kao gospođa Gojković, danas, doduše, nije možda dan za kupanje, nema onih idealnih 30 stepeni, ali učinila je nešto dobro za svoje građane, za svoj grad i preduzeće za izgradnju grada i svih ljudi u preduzećima, i svih onih koji žele da rade normalno posao u preduzeću koje se sada zove Carinska zona, jer je u međuvremenu Novi Sad izgubio status slobodne zone.
Postavlja se pitanje, koji je kriterijum bio za ukidanje statusa slobodne zone za Grad Novi Sad. Najidealnije mesto, malopre sam govorila o tome, pre pauze, rukovodili su se navodno nekim uzansima svetske trgovinske organizacije i EU, u tom trenutku im je to odgovaralo, a sada to isto primenjuju kada predlažu ovakav zakon, mislim na Dinkića i vas koji ste u grupi oko njega, kao da ne daj bože imate amneziju pa se ne sećate šta je bilo juče.
Znam da ovaj Boris Tadić ništa ne zna, on blage veze nema ni o stradanju našeg naroda, ni o tome ko su nam tradicionalni prijatelji, ni sa kime treba da sarađujemo, ni sa kim on treba da održava kontakte, ni šta rade, odnosno, vrlo dobro zna, pošto je jedan od najvećih mafijaša odneo 27 miliona evra da plaća američkom Kongresu da radi protiv interesa srpskog naroda i pre svega stranke koja ima najveće poverenje u biračkom telu, ali da vi baš toliko ne želite da znate neke stvari iz sredine iz koje vi dolazite, to je, ne licemerno nego neodgovorno i građani će zbog toga da vas sankcionišu na izborima.
Ne možete jednom da pričate jednu priču, a drugi put drugu. Nikome se od vas konkretno ne obraćam, ali onima koji su bili sledbenici bivše Dosovske politike i pozdravljali sve to oberučke i sad kad je apsolutno sve isto u kontinuitetu i na isti način i kroz prepisivanja zakona, i kroz stav koji ima Koštunica, vama je sve to lepo i vi pozdravljate.
Koštunica i Đinđić su 2002. godine na konferenciji koja je održana u hotelu "Hajat" pod nazivom – Uspeti u Srbiji, promovisali slobodne zone.
Ali eto, to je tako ostalo na papiru, sad da pitate Koštunicu šta je tada pričao i obećavao, on ne zna, tada je bio predsednik SRJ, a ne da je moj utisak, nego zaista sam apsolutno uverena u to da uopšte, prepustivši to tzv. radnoj grupi i svojim saradnicima, Mlađan Dinkić nije ulazio u suštinu ovog zakona i danas mu je ovo došlo idealno, da mora da ide na ovaj ugovoreni službeni put, što je opet njegov problem.
Kada bi se vratio otuda sa nekim ugovorenim poslom i kapitalom, pa to narod i da opravda?! Kada je bila rasprava o ovom zakonu u načelu, tri rečenice ako je progovorio i to je sve.
Dakle, on nije želeo da se upušta u ovu materiju, niti da na bilo koji način oponira stavovima SRS zato što, valjda toliko zna, vidi da nije u pravu i da su naši argumenti i stavovi koje iznosimo toliko jaki, kao i koncepcija ovog zakona koja je mnogo bolja od pretprošle.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do one malopređašnje dileme kolege Jakšića u polemici sa našim poslanikom i onim koji je napravio kompletan koncept SRS na ovaj loš Predlog zakona, gospodinom Zoranom Krasićem, kada je kolega Jakšić, očigledno misleći da je u pitanju tehnička stvar, a u stvari je suštinska u vezi člana 15, rekao da niko ne spori potrebu ni za investicijama, da Vlada neće da pravi nikakve barijere u tom smislu, što do sada nije pokazano.
Dakle, imamo zakon o slobodnim zonama, ovo je jedan drugačiji projekat. Međutim, današnjim mnogobrojnim primerima, onim skandalom u Lapovu, na 49 ha neiskorišćenog prostora, oduzimanje statusa slobodne zone gradu Novom Sadu i svemu ostalom što se dešavalo, naročito otpočetka te tzv. ekonomske liberalizacije, mi samo imamo negativna iskustva.
Suštinski je drugačiji amandman koji sam ja podnela, od ovog člana 8. Naime, to nije po ovom redosledu, ja ne znam da li ste vi, gospodine, koji ste jedini ostali ovde iz Ministarstva, snašli da pratite, ali vi vidite da reakcija SRS nije na taj član, samo je po broju suštine onoga što piše, jer kako smo predložili potpuno novi koncept ono što je kod nas sadržano u članu 15. kod vas je nešto slično u članu 8. i tako redom.
E sad, kada je u pitanju uloga Vlade Republike Srbije ja sam u ime SRS u amandmanu na član 15. sasvim drugačije koncipirala i taj amandman kaže: "Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, daje saglasnost za osnivanje zone, odnosno podzone u roku od 30 dana od dana uredno podnesenog zahteva.
Saglasnosti iz stava 1. ovog člana prestaje da važi ako zona, odnosno podzona ne počne sa radom u roku od dve godine od dana davanja saglasnosti". I šta je tu sporno? Ništa i to je jedina uloga koju treba da ima Vlada, odnosno nadležno ministarstvo.
A po članu 8. kako ste vi to predložili i kažete to je isto, pa nije isto, potpuno je različito. Vlada odlučuje koje je to područje. Pa dajte molim vas, vi sami sebe negirate. To ne može bilo koje područje u zemlji da odlučuje da li je, mi bismo voleli, i po našem konceptu potpuno je liberalan pristup tom institutu slobodne zone.
Ako neko ispunjava sve uslove u geografskom, infrastrukturom položaju, u pogledu osnivačkih uloga, u pogledu potencijalne radne snage, olakšica koje treba da se daju itd. Nemoguće je da Vlada Republike Srbije utiče na to koje će područje da bude i kako će ono da bude omeđeno.
Zar to nije prepušteno ovim organima kao što su pomenute danas. Recimo, skupština opštine Zrenjanin donela svoj protokol, odnosno memorandum o osnivanju slobodne zone. I šta je problem, je l su oni ti koji su trebali da odluče gde se nalazi to područje? Jesu. Je l' to uradila opština Lapovo? Jeste. Je l' sam vam pokazala danas detaljni regulacioni urbanistički plan?
Pa neće valjda da se Ministarstvo finansija i time bavi, da ucrtava koja je to trasa puta, gde protiče reka, gde potok, koja ulica i tako dalje. Pa vi praktično kažete vašim Predlogom zakona u članu 8. da će Vlada to da radi.
Znate kad kažete: određuje područje – tačno sve mora da bude ucrtano, apsolutno sve kao što je to ovde dato u prikazu za Lapovo na ovoj mapi već danas pokazivanoj, kao što postoji za svaki drugi grad. Ne može Vlada Republike Srbije time da se bavi.
Šta bi trebalo da bude značajna uloga Vlade? Dakle da uz sve ove uredne dokumente koji se prilože u roku od 30 dana da saglasnost da se ne bavi opstrukcijom, ako saglasnost ide u pravcu da se slobodna zona dodeljuje onoj opštini, onom gradu gde su srpski radikali na vlasti. Jer, svi predsednici opština i gradonačelnik Novog Sada, danas sam je više puta pominjala, gospođa Gojković preko Stevovića iz Požege, sada Rankića iz Bora, on tek nailazi na prve barijere, da ne govorim o slučaju Zemuna i toliko puta i sama gospođa Pop-Lazić je iznosila svoje negativno iskustvo. Niko ne može da ima normalnu komunikaciju i saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Hoćete da vas podsetim kako je to bilo za vreme dok su srpski radikali bili na vlasti i na činjenicu da potpredsednik Vlade, a i predsednik Odbora za budžet i finansije, prof. dr Vojislav Šešelj najviše kao potpredsednik Vlade upravo izlazio u susret tadašnjem predsedniku opštine Čačak, po njegovom sopstvenom priznanju, a danas ministru kapitalcu koji podmeće nogu svuda srpskim radikalima, Velimiru Iliću.
Setite se prvog pojavljivanja Velimira Ilića posle 2000. godine, čini mi se da je to bio neki duel predsednika Šešelja sa njim na Televiziji "Politika". Javno priznao i rekao – pa da nije bilo Vojislava Šešelja ja ništa ne bih mogao da uradim kao predsednik opštine Čačak. E, tako se vrši vlast, vlast na republičkom nivou ali ne pravite opstrukcije i ne ometajte ljude da rade posao tamo gde ih je narod izabrao.
Ovako, pitaju se Novosađani šta se desilo i kome je to palo na pamet da im oduzme status slobodne zone. Od 1984. godine ljudi se borili za to, ali ništa me ne čudi. Kada je Grad Novi Sad morao da čeka 32 godine da se danas otvore gradski bazeni na Sajmištu i da to uradi Maja Gojković, odnosno radikalska vlast, onda krenite po gradovima i opštinama u Srbiji pa vidite kako je sve to zapušteno.
Sama priča i održavanje ovih seminara i ovog pomenutog u Hajatu i zaključaka raznih i raznih akcionih planova, ništa to. Ono što vam piše u Ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju, uslovljanje sa akcionim planom za hvatanje generala Ratka Mladića, sačuvaj Bože. Pa ko to normalan može da opravda?
To je najteže moguće ponižavanje srpskog naroda i države, puzite, puzite, oni vas gaze, gaze, gaze, biju vas o glavu i vi kažete – odlično je, tako treba, mi smo to zaslužili.
Neće to građani Srbije, hoće mogućnost da rade, hoće mogućnost da dođu ti strani investitori, a pojedinci upućuju pisma sa svojim namerama. Ali kome da se obrate? Sada Vladi koja će da određuje.
Da li to znači gospodine, vi stvarno ne možete da sedite tu kao mumija, i s druge strane meni nije ni uvredljivo niti šta, meni je žao na određeni način.
Prinuđeni ste da to sve slušate, ne možete da dajete nikakve argumente. Ovo praktično znači to – da će Vlada Republike Srbije sada po ovome da određuje područje slobodne zone Novi Sad. A elaborat koji sam vam pokazivala jutros, koji mi je dostavio kabinet gradonačelnika, gospođe Gojković, govori o tome da su se timovi ljudi uključivali u to.
Ljudi moji, od 1984. godine traje taj proces, pa se zakonska regulativa menjala, pa se obraćali onim komunistima iz SIV-a, jednima pa drugima, pa se tržišni uslovi menjali, pa onaj čuveni proces stabilizacije, pa devizni režim drugačiji, pa odnos naše nacionalne valute prema tadašnjoj nemačkoj marki itd.
Da li vi mislite da neko može ovako nešto da prihvati?
Nemoguće da vi imate nameru da dajete Vladi u ruke taj posao. Je l' tako kolega Jakšiću? Je l' moguće da ste išli na to da Vlada Republike Srbije određuje područje slobodne zone. Jedino vam je rešenje da prihvatite ovaj amandman, koliko toliko da prihvatite nešto, jer ne može ni da vam opstane ovako, što bi pravnici rekli, u pravnom prometu. Ni jedna Vlada ni u jednoj zemlji u svetu se ovim ne bavi.
Tamo gde postoje slobodne zone, navešću vam primer od pre dve godine izabranog predsednika Brazila, gospodina Lula da Silva kada je došlo do ekspanzije slobodnih zona u toj zemlji, on je sazvao sve ostale prijatelje i one koji žele dobro i njegovoj zemlji i u kontekstu borbe protiv globalizacije na samit posvećen slobodnim zonama u svetu.
Takođe se to desilo 2. januara 2004. godine na inicijativu Pakistana održan je samit o slobodnim zonama Pakistana, Južne Azije, da se ostvari dogovor o formiranju slobodne zone Južne Azije.
Mi raspravljamo sada o tome da li će Vlada Republike Srbije da ograničava neki prostor, pa valjda je uloga Vlade Republike Srbije da ostvari ove kontakte kao ovi državnici koje sam spomenula, da imaju aktivnu ulogu u svemu tome, ili da imaju neki potpuno novi projekat o kome sam govorila, kao što je plovni put Velikom Moravom preko Vardara do Egejskog mora i luke Aksios u Grčkoj. To je projekat vredan 15 milijardi dolara direktnih stranih investicija.
Onda bi i Požarevac i Stalać i mnogi drugi gradovi mogli da plediraju, da dobiju status slobodne zone zato što je to nešto što je kičmeni stub ne samo našeg rečnog saobraćaja, nego time bi se plovidba do Egejskog mora skratila za tri dana.
Sad se pitate, pominjem cifru od 15 milijardi evra, ko će da dođe u tu situaciju i ko je taj ko će da uloži taj novac?
Ljudi znaju da taj projekat postoji, od profesora na fakultetu, od onih koji se decenijama bave prostornim planiranjem, rečnim saobraćajem u našoj zemlji i kompletnim prostornim planiranjem za celu Srbiju.
Već znaju da postoje investitori i to sa Zapada koji su spremni da u tako nešto da ulažu i koja je to sitnica.
Vidite, kroz ostvarivanje takvih kontakata i formiranje samita ili bilateralnih odnosa zemalja poput ovih, Pakistana, Južne Azije ili ovih u Latinskoj Americi, dođe se do određenog rešenja.
Opet vam ponavljam ono što sam vam rekla u prepodnevnom delu, zemlje EU imaju ukupno, ako ne grešim, oko 25 slobodnih zona. Oni nemaju toliki interes to da rade zbog toga što nemaju nikakve carinske barijere, ni te spoljnotrgovinske, ni zbog činjenice da smo mi nešto drugo, kao i susedna Mađarska i da mi možemo da privučemo te strane investitore. Ne da pošto-poto, budzašto prodajemo našu radnu snagu, odnosno umeće i znanje koje naši ljudi najbolje unovče upravo na Zapadu.
Jer najbolji majstori, najbolji radnici u fabrikama su upravo Srbi, u Austriji, Nemačkoj, gde hoćete. Ali u svakom slučaju je mnogo povoljnije za te investitore i za bilo koju Japansku kompaniju za General Motors, za koga hoćete, da plati višestruko manje radnu snagu u Srbiji, ali u svakom slučaju, mnogo više nego što ti radnici sada imaju ili nemaju ništa.
Kad ste već ušli, gospodine Markoviću, samo još da Vam kažem da Vam je gospođa Gojković naknadno, preko mene, poručila da niste u pravu kada ste spomenuli onih 26 investitora. Rekla je da Vam kažem da je sve to Grad Novi Sad, tako da je ona to shvatila kao Vašu šalu, očigledno, simpatična reakcija, ali neistinita.
Najvećim delom Grad ima zasluge za izgradnju one hale u Futogu, a svi su investitori sa područja Grada Novog Sada. Zamolila je to da Vam kažem pre nego što ode da otvori ove bazene na Sajmištu, koji nisu radili 32 godine, ali eto, danas je prilika da se još nekim svojim poduhvatom gospođe Gojković podiče. Hvala.

Da biste bili još bolje obavešteni, pošto je to vaša obaveza i pretpostavljam najbolja namera da  sagledate kompletno situaciju kada je u pitanju promovisanje pojedinačnog masovnog sporta, takmičenje uopšte, moram da vam kažem da je grad Kragujevac pre više godina kao tada najsportskiji grad dobio 20 miliona dinara od Vlade Republike Srbije za izgradnju sportske hale za pojedine klupske sportove, taj novac je protraćen. Već dve godine stoji na računu nove vlasti vašeg koalicionog partnera, gospodina Veroljuba Stojanovića, pa bi se trebalo i time, i Vlada Republike Srbije, da se pozabrinute, zašto on nije iskorišćen u prave svrhe.
U međuvremenu, on je samoinicijativno, pošto su bila neka dva koncepta u igri, dva sporta eliminisao, tako da je ostala samo odbojka ili rukomet, koliko mislim, što je zapravo uslov za rad za takmičenje u nekim bolje opremljenim školskim salama, u osnovnim i srednjim školama, tako da vidite da ima i takvih primera gde zbog takmičarskog duha i zbog rezultata neki grad dobije neki novac, ali ljudi koji se nedomaćinski ponašaju, to ne iskorite. Upravo dolazim iz grada koji nije imao sreću da kao Futog i Novi Sad dobije sportsku salu, čeka se na to, ali sačekaće očigledno drugu vlast.

Gospodine Markoviću, samostalnu državu Srbiju ćemo imati po usvajanju novog ustava Republike Srbije, a to što ga još uvek nemamo, vi ste jedan od najodgovornijih ljudi i vaš kolega uslovno rečeno, ova lopuža preko puta Boris Tadić koji vam je pre devet meseci tresnuo na sto svoj predlog ustava, odnosno svoje DS i pošto vi niste slušali apele gospodina Tomislava Nikolića koji je želeo da radi u Pododboru i da nastavi od člana 81. teksta Vlade Republike Srbije da inkorporiše sve naše primedbe, desilo se sve ovo što se desilo.
Hajde da vidimo još koliko će da traje ta priča i vaše izjave i izjave Koštunice, Tadića, a vezane su za donošenje novog ustava, ali isuviše se dugo igrate sa strpljenjem svih građana.
Gospodin Tomislav Nikolić je kao mudar čovek, odgovorni državnik, uverena sam, budući premijer srpske vlade, spreman da zarad interesa naroda i države čeka još malo, iako mi ne učestvujemo u radu ostalih odbora, on je poručio i vama i srpskoj javnosti da će da učestvuje u izradi Ustava, ali ta priča ne može da traje u nedogled.
Nije onda u redu da kolegi Jojiću koji je zaista i sa jednom dozom emocija u ovoj situaciji u trenutku dok se održava statusna konferencija predsedniku SRS, protiv koga je napisana optužnica pre četiri godine i pripisuju mu se neki navodni zločini koje nije počinio za verbalni delikt i koji je jedan od ostalih koji služe u antisrpskom kazamatu sada na kraju ovog njegovog briljantnog izlaganja i kao člana tima za odbranu doktora Šešelja i bivšeg saveznog ministra, dajete takve kritike u smislu da je trebalo tog i tog dana da bude u toliko i toliko sati.
Gde ćemo mi da budemo i kada ćemo da budemo i o čemu ćemo da glasamo, odlučuje samo SRS, njen poslanički klub, njeno rukovodstvo i oni ljudi koji su nas izabrali na ove funkcije.
Ne bih nikada koristila ovo vreme kada treba da govorim o ovom amandmanu koji sam podnela na član 23. da vi niste imali takvu svojevrsnu malicioznu reakciju na izlaganje kolege Petra Jojića.
Što se tiče amandmana na član 23. i bio je u pravu, naravno, mi nemamo ni ministra inostranih poslova, ni ministra odbrane, to nigde ne stoji u Ustavu Republike Srbije, u Ustavu po kojem ste i vi predsednik Narodne skupštine koja broji 250 poslanika.
Što se tiče ovog amandmana, on je zaista neophodan da se inkorporiše u ovaj zakon, jer za razliku od ovih drugih članova gde ste možda mogli da pomislite da SRS hoće zapravo to isto, a to nije tačno, jer se suštinski razlikuje, naš zakon u nekim tehničkim stvarima, da, poklapaju se stavovi, ali kada su u pitanju način određivanja zona, davanje saglasnosti za rad, a pre svega, ova uprava koja kod vas postoji što kasnije ide, a kod nas ne.
Mi smo smatrali da je zbog namere SRS, da vam kroz sve ove primere do sada pokaže da glavna intencija treba da bude proizvodnja, a ne spoljnotrgovinski promet.
Predlog smo dali, odnosno ja sam predložila ovaj amandman koji glasi da – uverenje o tome da je roba proizvedena u zoni izdaje carinski organ koji vrši nadzor u toj zoni, a za robu proizvedenu u zoni izdaće se uverenje o tome da je proizvedena u Srbiji, ako je u vrednosti robe koja se izvozi učešće sirovina i drugog reprodukcionog materijala, uloženog rada i drugih troškova proizvodnje poreklom iz Srbije, najmanje 51% od vrednosti robe koja se izvozi.
Dosadašnje analize, a naročito jedna koju je uradila, ne bih zaista bez saglasnosti te gospođe da spominjem njeno ime i prezime i da zloupotrebljavam, ona je sa Fakulteta za menadžment Univerziteta u Novom Sadu, zaista se bavila i sačinila jedan elaborat o poslovanju slobodnih zona u Srbiji unazad, odnosno na prostoru bivše države, 20 i 30 godina.
Činjenica je da se ništa nije promenilo od trenutka kada su prve slobodne zone osnovane, zato što država nije u svim prethodnim zakonima (a očigledno pošto ne prihvatate amandman SRS, to neće biti ni po ovom zakonu) uticala na to da se pospeši proizvodnja.
Zato su i oduzete pojedine slobodne zone, odnosno njihov status, a to je kao bilo opravdanje i razlog nekim opštinama, to je bilo mesto za skladištenje ili za trgovinu, a sve druge zemlje u svetu, čak i neki primeri o kojima nikada možda niste razmišljali.
Možda ni ja ne bih, da se nisam interesovala i da me zaista i ovaj problem nepostojanja uređene tržišne privrede u slobodnim zonama u Srbiji nije toliko interesovao, možda ne bih došla do tih podataka, ali sam vredno i marljivo na tome radila svih ovih dana, naročito u periodu od kada je zakon došao u skupštinsku proceduru, i došla do fascinantnih podataka kada je u pitanju zaštita robe originalnog porekla, dakle, domaćeg porekla, u pojedinim zemljama koje su bile potpuno privredno razorene i uništene poput Vijetnama.
Vi znate da je američka agresija na Vijetnam okončana još davne 1973. godine i da sve informacije koje nama stižu putem naših medija u onom izveštaju pod razno i šta se dešava u svetu, o toj zemlji su šturi i gotovo nikakvi i vi možete da pomislite i svima je slika naročito iz one američka holivudske propagande kako su bili jaki i hrabri američki vojnici, što svakako nije bila istina, i kako su se borili za svoje interese, a upravo je Vijetnam posle završetka tog rata uz saradnju sa mnogim zemljama širom sveta, naročito azijskim, stao na noge kroz formiranje slobodnih zona.
Danas, odnosno to je podatak od 2005. godine, pošto su oni na vreme uradili nešto što mi nismo, dakle, godine uzalud prolaze, od 2000. godine do današnjeg dana, to je moglo da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravlja više puta i da taj zakon bude pred narodnim poslanicima.
Niko nije mogao da razmišlja o tome za vreme nezapamćenih ekonomskih sankcija, kada je proizvodnja bila čak mnogo veća u pojedinim segmentima nego što je danas, nemamo rat, niti imamo agresiju zapadne vojne alijanse, odnosno NATO pakta, bombardovanje naše zemlje, odnosno naših privrednih objekata.
Setite se samo da je "Zastava" u Kragujevcu gotovo bila sravnjena sa zemljom.
U ovim uslovima kada kažete da želite da uđete u EU, a i za sve međunarodne ekonomske integracije ste, nemate podatak kojim možete da se podičite, a nije donet neophodan zakon pre ovog zakona, a to je zakon o direktnim stranim ulaganjima.
Zašto je bilo potrebno i Vijetnamcima i onima koji u drugim delovima sveta ili u nekim zemljama tog regiona uspešno posluju po sistemu slobodnih zona da donesu takav zakon? Zato da bi zaštitili i domaću proizvodnju i da bi privukli strane investitore da ulažu u nove programe i da zapošljavaju njihovu radnu snagu.
Danas podatak, eto, do kog sam došla, da zbog tih svojih prirodnih i ljudskih potencijala kojih ima i te kako naša Srbija, jutros sam, samo o primeru ovih malinara iz sela Katići i svih okolnih sela opštine Ivanjica, u kojima sam provela petak popodne, rekla da je Srbija spala na najniže moguće grane kada je u pitanju i plasiranje maline po čemu smo nekada bili prvi u Evropi.
Danas smo na četvrtoj, petoj ili ko zna kojoj poziciji zbog nebrige države zbog toga što nisu zaštićeni proizvođači malina, ali je zato važno da sve šta god da se proizvede u slobodnoj zoni, a ima učešće onako kako je to definisano ovim članom koji sam predložila 23. u zakonu ima oznaku da je proizvedeno u Srbiji.
San svake zemlje, valjda i mi spadamo u srednje razvijenu zemlju, a imamo potencijala i te kako da budemo napredni u tehnološkom smislu i svakom drugom da plasira svoje proizvode na neko drugo obezbeđeno tržište.
Mi nismo svoju šansu iskoristili od 1998. do današnjeg dana. Čak je više ona korišćena za vreme bombardovanja i uoči bombardovanja kada je u pitanju sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom nego danas.
Spoljnotrgovinska razmena, ako se ne varam u ovom trenutku naše zemlje najveća je sa Italijom, a sa Rusijom je veoma mala.
Ne možemo da razmišljamo o tome da imamo takve slobodne zone i da tako poslujemo kao što su slobodne zone manje ili veće u Kini, ali možemo da razmišljamo o činjenici da su oni i te kako zainteresovani za naše proizvode. Da ta razmena na godišnjem nivou može da bude nekoliko milijardi dolara.
Skoro su u našoj zemlji boravili predstavnici Privredne komore Kine koji su zainteresovani za naše povrće i voće, vina i za sve druge proizvode iz prehrambene industrije koju još uvek mogu kvalitetno ovde da se proizvedu, odnosno izrazili su spremnost da se napravi jedan takav dogovor i sporazum sa našom državom za izvoz tih proizvoda koji su im se i po kvalitetu i po ceni i po svemu dopale u našoj zemlji.
Zato su takve zemlje poput Vijetnama, koji su doneli zakon pre više od 10 godina, odnosno skoro 15 godina o direktnim stranim investicijama, što je trebalo da usledi pre ili odmah posle donošenja ovog zakona, napravili veliku ekspanziju kada je u pitanju ulaz stranog kapitala i taj nivo investicija je, odnosno uloga stranog kapitala preko 3.000 ugovora za 10 godina.
Sada ovaj tabelarni prikaz, ova dinamika priliva po privrednim granama u toj zemlji, samo zato što su se otvorili, ali ne tako da potpuno zatru svoju proizvodnju i da ne štite ono što je njihovo, naprotiv, potencirali su, istrajavali na tome da ono što je njihovo i što je vredan proizvod da ga oni imaju i njihova tradicija mora pošto-poto da bude očuvano. Kada pogledate ovo kako to ide od poljoprivrede i šumarstva preko hotelijerstva, preko finansija, bankarstva i svega onoga što tretira njihovu privredu, vidite da su to neverovatne cifre i da su to stotine milijardi dolara.
Koje su to zemlje koje ulažu iz celog sveta? Po principu poslovanja da poštuju njihove zakone. Slobodan je unos tog kapitala, ali sve što je potrebno državi mora u toj u kojoj posluju, odnosno u konkretnom slučaju Vijetnama mora da se plati, a slobodan je iznos svog tog profita, što im niko ne brani i što mi ne bismo branili svakome ko je spreman da dođe i da posluje po našim zakonima ovde u zemlji.
Ono što je naša razvojna šansa da neko ne pomisli danas iz ove rasprave da su to samo slobodne zone, ne mogu u ovom trenutku da vam kažem, verovatno gospodin Krasić, kao veći stručnjak za ovu oblast, barata tim podatkom, jer se i ranije u svojoj struci godinama bavio carinskim zonama i zonama slobodne trgovine, kakva je naša projekcija u budućnosti, koliko bismo mogli da zaposlimo ljudi. Neka je i onoliko koliko su uspeli Mađari, a oni su sa podatkom iz prošle godine 26.000 ljudi zaposlili u slobodnim zonama, i to je veliki uspeh. Može da bude više, može da bude manje, ali ono što je po svim statističkim prikazima jasno za razliku od Vijetnama ili od Singapura, ili nekih drugih zemalja ili Mađarske kod nas je slobodna zona opstajala samo na principu spoljnotrgovinske razmene, a ukupan iznos, odnosno učešće u celokupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije po poslovanju slobodnih zona gde Novi Sad, dok nije oduzet ovaj status je beležio najveće rezultate, 90%, pa Subotica, onda mnogo manje svi ostali i oni koji su ranije imali, ali proizvodnja gotovo nikakva.
Zato, davanjem olakšica onim kompanijama kao što su recimo Turci uradili, doveli 500 stranih kompanija da proizvode u njihovoj zemlji, ali i pomaganjem naše proizvodnje u slobodnoj zoni, slobodne trgovine, slobodnog poslovanja i kroz zaštitu i kroz prihvatanje ovog amandmana, mi možemo nečemu da se nadamo. Ovako se nastavlja agonija i za srpsku privredu i za građane koji su radno sposobni. Njih je zaista mnogo.
Mladi ljudi čekaju posao iz svih zanimanja, iz svih struktura obrazovanja, ali nema ko da ih uposli i nema za njih nikakve razvojne šanse, ako se nešto pod hitno ne bude menjalo i ako se ne krene sa nekim konkretnim projektima koji mogu za kratko vreme da pokažu određene rezultate.

Dame i gospodo, pre svega poslanici koliko vas je u sali, vas troje i gospodin iz ministarstva, reklamiram član 104. Poslovnika jer je predsednik Narodne skupštine, Predrag Marković, grubo povredio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Pauza koju je dao radi javnosti i koja je verovatno zapanjena pratila malopređašnji komentar predsednika Skupštine je bila potpuno nepotrebna, možda, gospodine Markoviću, da popijete kafu, da zapalite cigaretu.
Vi niste razgovarali ovih pola sata sa kolegom Petrom Jojićem i to što ste vi razgovarali to je vaša stvar, međutim javljam se zbog toga što ste komentarišući ono što sam izrekla, a upozoravajući vas da pogrešno ne obaveštavate javnost kada je u pitanju stav SRS.
To, da li smo prisutni ili nismo kada se o nečemu glasa, naročito o onome što se desilo 5. juna kada se glasalo o nekakvoj deklaraciji posle referenduma u Crnoj Gori i navodne samostalnosti Republike Srbije, rekla sam vam samo istinu i to ću vam ponoviti i ja i svaki poslanik SRS sto, hiljadu ili koliko hoćete puta da bi vam bilo jasno.
Dakle, nikada nemojte da nas podsećate naknadno, ja nisam neko treće lice, kao što ste to rekli, da nema potrebe da neko treći to raspravlja, nego poslanik sa imenom i prezimenom koji je mnogo duže u Narodnoj skupštini nego vi od kada ste došli na mesto predsedavajućeg ili kada ste izabrani za narodnog poslanika.
Za razliku od vas, ja imam svoju poslaničku grupu koja je najjača u Srbiji, najjača politička stranka, a sa druge strane to što ste rekli da se razmećem neobaveštenošću, jednostavno, nije tačno.
Javnost sam obavestila o stavu stranke koji je potpuno ispravan i jedini prihvatljiv za celokupnu naciju, a ja bih za vas mogla da kažem da se stalno razmećete neobaveštenošću iz raznoraznih oblasti i kada govorite o pokojnim fudbalerima, kada imate razne komentare.
Podsetiću vas na slučaj Hatunić, onda mogu da vas pitam za šta se kandidujete, za novog selektora reprezentacije Srbije, pošto je inače dosadašnji otišao ili da vas pitam da se kandidujete za nešto drugo kada imate razne druge komentare. Sve se to desilo danas kada sam bila na jednom skupu gde se okupilo više srpskih patriota.
Jedan ugledan radio je danas imao svoju godišnjicu i jedan od ljudi, poznati srpski intelektualac rekao mi je, pored divljenja za ono što mi radimo kao poslanici SRS, braneći narod od ovako loših zakona, njegova najveća primedba je na to što vi vašim komentarima i pre svega grimasama i gestikulacijama koje pravite za vreme dok predsedavate Narodnom skupštinom, ona ružna slika uz nepostojanje dovoljne većine poslanika, odnosno uz ukidanje kvoruma, opet na vašu inicijativu i unižavanje ovog najvišeg zakonodavnog tela.
Ako pokušate i nastavite kasnije, što je vaše pravo i poslovnička mogućnost, da na isti način komentarišete sve ono što sa skupštinske govornice govorim zarad istine i onoga što je stav stranke kojoj pripadam, nema nikakvih problema, imam vremena na raspolaganju, vi izvolite i što bi naš narod rekao kom obojci kom opanci.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po Poslovniku zbog činjenice da je novoizabrani ministar Goran Živkov, ministar poljoprivrede neupućen u rad Narodne skupštine i da mi nije odgovorio na poslanička pitanja u skladu sa Poslovnikom, odnosno nije uvažio ostale kolege narodne poslanike iz SRS i iz vladajućih struktura, jer mi je stigao odgovor od njega dan pošto je imenovan.
Naime, ja sam bivšem ministru poljoprivrede, a sadašnjem potpredsedniku Vlade Ivani Dulić postavila u toku rasprave o ovim zakonima u načelu određena pitanja vezana za pljačku i za tajkunizaciju PIK "Oplenac" Topola, Instituta za strna žita u Kragujevcu i naknadu štete nanete poljoprivrednim usevima na području grada Kragujevca.
Prošle godine, 9. jula, za vreme nezabeleženih u našem kraju elementarnih nepogoda, želeo je da bude revnostan i verovatno da kaže da opravdava svoj izbor time što će sutradan odmah, navrat-nanos da odgovara narodnim poslanicima. On je izabran dan pre nego što mi je poslao odgovor na poslanička pitanja i najpre nije znao, nije zadovoljio formu tim svojim odgovorima, želeo je kroz odgovore na sva tri poslanička pitanja da izbegne odgovornost i svoju ličnu sada i bivšeg ministra Ivane Dulić, za sve ove probleme koje sam nabrojala.
On je prebacivao odgovornost na druga ministarstva, znači na svoje koalicione partnere iz Vlade i ono što je najvažnije, niste ga naučili na samom početku da se od strane ministarstva naslovljenom na ime i prezime poslaniku koji je postavio pitanje, u ovom slučaju na moje ime, ne odgovara na taj način. Meni odgovore na poslanička pitanja treba da dostavi Narodna skupština, odnosno da ta pitanja, odnosno odgovori budu fotokopirani za svih 250 narodnih poslanika.
Vi u ovom trenutku ne znate samo na osnovu moje priče šta sam pitala i šta mi je odgovorio novoimenovani ministar. Zato, gospodine potpredsedniče, treba da ga upozorite, u slučaju da ima još postavljenih pitanja, a bilo ih je od strane poslanika SRS, da ne upućuje na ime i prezime poslaniku u koverti ta pitanja direktno na Skupštinu Srbije, nego preko nadležnih službi, jer po Poslovniku o radu Narodne skupštine, svi narodni poslanici moraju da imaju te odgovore ispred sebe.
Opet da ponovim, uopšte nisam zadovoljna tim odgovorima jer je očigledno da nije želeo da razume, on je tada bio zamenik ministra, doduše tu prisutan, ali očigledno da je hteo odgovornost da prebaci na neka druga ministarstva.
Iskoristiću ovu priliku, pošto sam se već javila po Poslovniku, da pozovem sve građane Užica da danas u 19,00 časova dođu na gradski trg u Užice, na veliki narodni miting SRS. U nedelju 2. jula održavaju se izbori za predsednika opštine, kandidovali smo prof. Dragišu Stanojčića, on će danas da predstavi svoj najbolji izborni program za tu opštinu, na mitingu će govoriti čelnici SRS, gospodin Tomislav Nikolić i gospođa Gordana Pop-Lazić, kao i ostali poslanici i naš predsednički kandidat. Zato, pozivam sve građane da se danas okupe u Užicu u 19,00 sati na mitingu SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju lokalne samouprave koji sada razmatramo nije dobro koncipiran zato što smo, reagujući još u članu 6, na izvorne prihode lokalne samouprave i na poreze koje treba da primaju, to je amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, pokušali da onaj porez koji je dostupan, odnosno koji se najviše evidentira, inkorporišemo u sistem naplativosti kao izvorni prihod lokalne samouprave.
Zbog toga, način na koji se transferišu sredstva od nivoa Republike do jedinice lokalne samouprave ni po ovom zakonu nije dobar.
Ono što sam želela, podnoseći amandman u ime poslaničke grupe SRS u članu 15, gde se govori o lokalnim komunalnim taksama, a najpre da skrenem pažnju na situaciju što se tiče lokalnih komunalnih taksi, kako u Kragujevcu, tako i u Beogradu i u drugim gradovima koji su pod ingerencijom neodgovornih ljudi koji su obećali nešto sasvim drugo u kampanji, a posle osvajanja vlasti učinili građanima život još težim, poput situacije koju imamo u gradu Kragujevcu gde su se astronomski povećale lokalne komunalne takse od perioda unazad dve godine, od dolaska Veroljuba Stevanovića i njegove grupacije na vlast.
Od koalicije "Zajedno za Kragujevac", građani nemaju nikakvu konkretnu korist zato što nema izgradnje komunalne infrastrukture u delovima grada gde je ona najpotrebnija, ušminkavanje ulica u centru, tek po neka zamena vodovodne cevi, a čitav obod grada, da ne govorim o seoskim područjima i o tome da 22 naselja nemaju vodovod i kanalizaciju, na čekanju su, odnosno neće ništa moći da sačekaju od takve neodgovorne vlasti i gradonačelnika Stevanovića, kao što i Beograđani vide, naročito oni koji žive u beogradskoj opštini Zemun, da je u pitanju velika pljačka od strane DS i Nenada Bogdanovića i da on beogradske opštine tretira maltene kao mesne zajednice.
Da napravimo jedno poređenje.
Juče smo koleginica Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta i ja bile u kampanji u opštini Užice i obišli smo Mokru Goru, Kremne i još nekoliko mesta i razgovarajući sa našim predsedničkim kandidatom i sa građanima došli do frapantnog saznanja, da su komunalne takse za vreme vladavine ovog opozvanog predsednika zbog čega se sada u nedelju 2. jula bira novi, a naš kandidat je, opet da vas podsetim, prof. Dragiša Stanojčić, dakle došli smo do saznanja da je opština Užice, koja je jedna od vodećih opština po budžetu, 1.350.000 evra je planirani budžet za ovu godinu, samo pet miliona dinara izdvojila za izgradnju komunalne infrastrukture u selu. Imam primer svog sopstvenog rada.
Skoro smo imali rebalans gradskog budžeta za 240 i nešto miliona novih dinara, sve parazit do parazita, osnovano preduzeće za izgradnju grada, raznorazni drugi paraziti na grbači onog siromašnog naroda, kada pogledate, apsolutno ničega nema.
Kome ljudi da se žale kad je vlast takva bahata, osiona, rasipa se, desetine miliona dinara idu na putne troškove i ceo taj budžet se stvara od prihoda od komunalnih taksi koje su navedene u članu 15.
U ime poslaničke grupe SRS tražila sam da se stav 2. briše, gde se kaže da će Vlada da utvrdi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1, jer to su komunalne takse, njih ukupno 16 koje su navedene kao izvorni prihod jedinica lokalne samouprave, i da će takse iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave, da se utvrđuju, dakle, u svakom slučaju, uvek će Dinkić, odnosno budući ministar finansija, po ovom zakonu, što bi naš narod rekao – kod njega i nož i pogača, da odlučuje o prihodima lokalne samouprave i o tome koliki je guber i dokle neko može da se opruži i kakvu će politiku da vodi.
Nijedan srpski radikal ni u jednoj opštini gde smo na vlasti, počev od grada Novog Sada gde je gradonačelnik gospođa Maja Gojković, preko opštine Zemun, opštine Šid, ostalih opština gde su radikali na vlasti, nije išla na tako neverovatno povećavanje komunalnih taksi.
Verujte, nikome i ne pada na pamet da to radi, a da je normalan i častan čovek, do iznosa koji je neizdrživ za građane i zato mi tražimo da se Vlada ne meša, odnosno da se izbriše ovaj drugi stav, jer će pravi domaćini i ljudi koji znaju šta građani mogu da podnesu, u smislu finansiranja lokalne zajednice, da odrede način na koji će najracionalnije ta sredstva da se troše.
Najlakše je da dođete na vlast, da obećavate građanima, poput Bogdanovića, Stevanovića i njima sličnih – izgradićemo ovo, otvorićemo ne znam koliko hiljada radnih mesta, imaćemo ovaj, onaj projekat, od toga nema ništa. Pranje para, raznorazne zloupotrebe, obmanjivanje građana, a ove komunalne takse od tačke 1) do 16) su za mnoge naše građane zaista teret koji oni ne mogu da izdrže. Mnogi ljudi ne mogu da plate Fondu za uređenje građevinskog zemljišta zato što su to astronomske cifre koje se u siromašnom budžetu nakupe za godinu dana.
Juče smo u Užicu čuli i to je praksa u svim gradovima gde je vlast neodgovorna, da je preduzeće za izgradnju grada najveći parazit, kao ovo kragujevačko kome je najveći deo kolača iz novog rebalansa pripao. Isti je slučaj i ovde u Beogradu. Ko hara gradom i ko određuje poslovne lokacije i prostor za izgradnju basnoslovno skupih stambenih objekata – građevinska mafija. Postoji i u mom gradu.
Obećao sadašnji gradonačelnik i na tome zasnovao kampanju, da će da povede oštru borbu protiv građevinske mafije. Ništa od toga. Oni i dalje idu, varaju ljude, obećavaju starim nemoćnim ljudima, onima koji su siromašni penzioneri pa ne mogu da plate interfon, hoće da imaju kablovsku teviziju, da im se možda promene pločice u kupatilu koje je staro trideset i kusur godina, da bi oni dobili kompletan prostor da nadzidaju tu zgradu, a onda prodaju kvadratni metar stana za 900 ili 1.000 evra. Da li je to normalno? To je čista pljačka. Ne, neko je glup i ne znaju drugi ljudi da se bave tim unosnim biznisom.
Zašto drugi ne mogu da dođu u tu poziciju? Zašto u tu poziciju nije došao neki inženjer, građevinac otpušten sa posla ili neki drugi ekonomista koji je ostao u fabrikama bez posla, a isteran na ulicu? Zato što on nema ni bankarski lobi iza sebe ni lobi iz lokalne samouprave, ni one koji će da mu pomognu da dođe do te mogućnosti, da tako presipanjem iz šupljeg u prazno nadziđuje zgrade i da na jednoj zgradi zaradi za ceo život, odnosno i za generacije iz svoje porodice koje će da dođu posle njega. To je neverovatno. Onda će još Vlada da se meša i da određuje koji je to nivo, odnosno visina komunalnih taksi koje će da određuje jedinica lokalne samouprave.
Zar nam je malo muke nanela Vlada Republike Srbije i svi ovi zakoni koje je predložio Mlađan Dinkić, a koje ste vi usvojili, pa nam trebaju i ovakvi članovi u zakonu.
Pitajte ljude i pitajte Gordanu Pop-Lazić koja je govorila o tome u načelnoj raspravi, kako joj je teško da raspolaže sa onom šačicom sredstava u opštini Zemun, zato što Bogdanović sve opštine na takav način tretira, iz tog ogromnog kolača iz koga pljačka i on i cela Demokratska stranka, jer svi moraju da se namire i dobro udome i da se obogate. On na kašičicu daje opštinama.
Rekla sam vam za primer, možda ste zaboravili, pošto se desio onaj svojevrsni puč u opštini Grocka kada je smenjen gospodin Simonović sa mesta predsednika opštine, a za nekoliko meseci uhvatio ih je u neverovatnim malverzacijama i postavio budžet na noge i krenuo sa investicijama u opštini Grocka. Skupila se posle banda, ovi žuti ih predvodili, Šutanovac bio jedan od zagovornika da se takva vrsta puča izvrši.
Sada se pojavio taj novi koji je ikebana. Član je G17 i kaže u jutarnjem programu na Studiju B, pitaju ga tamo za neki projekat, za izgradnju komunalne infrastrukture, za neku ulicu. On kaže: ne znam, moram da vidim sa gradonačelnikom Bogdanovićem, znate sve je to u njegovim rukama. Ista situacija će da bude i u Kragujevcu. Sada već jeste za one mesne zajednice gde se apsolutno ništa ne ulaže ni u centru, a da ne govorimo o prigradskom delu.
Saveti mesnih zajednica pokrenuli su akciju, počev od mesne zajednice Erdoglija, pa redom, gradskih mesnih zajednica u Kragujevcu, upućeno je cirkularno pismo na adrese deset mesnih zajednica da se pobune protiv takve politike kragujevačke gradske vlasti. Bune se i ljudi u beogradskim opštinama, ali kome da se žale, kada mafija hara i vlada.
Ovako će po ovom zakonu, u dosluhu i dogovoru sa Dinkićem, a lepo sarađuju ovi žuti sa G17, da rade šta hoće i da raspolažu sredstvima građana na takav bahati način i kroz pljačku, pre svega u preduzećima gde su postavili ove svoje "kadrove". Narod od toga nema nikakve koristi. Zato bi bilo dobro, a ne da govorite i da pričate, 15 godina vas slušamo, o decentralizaciji, o tome kako ćete ovim ili onim zakonom, povraćajem imovine, da omogućite opštinama i gradovima da se razvijaju. Ne, nego kroz projekte o kojima je malopre govorio gospodin Vučić i uz mogućnost da opština sama raspolaže svojim sredstvima i da uređuje nivo komunalnih taksi, a domaćinski vodi vlast i ulaže tamo gde je najneophodnije.
Pitajte ljude, evo u mom gradu, krenite i po opštinama širom Srbije, a u Užicu je to očigledan primer. Obišli smo juče ova četiri sela. Godinama u tim selima u infrastrukturu ništa nije ulagano. Da li je to normalno 2006. godine da ljudi čekaju vodovod i kanalizaciju, put, a da ne govorimo o asfaltu. To je misaona imenica za desetine naselja iz sela na području grada Kragujevca.
O tome treba da razgovaramo. To je način da se normalno i domaćinski vodi vlast, da se vodi računa o prioritetima.
Ne kažemo mi niti obećavamo, to radi ovaj naš kandidat u Užicu, niti je to govorio gospodin Rankić, da će preko noći da asfaltira sve ulice. Najlakše je da idete i pričate, da lažete i obmanjujete ljude kao što to radi Velimir Ilić. On uzme mesec dana odmora, ne radi ništa u Vladi i ide od grada do grada, priča izmišljotine i zaboravi se i ne zna kome je šta obećao. Vara ljude od kampanje do kampanje. Juče slušam na putu za Užice na lokalnom radiju u Čačku, novinar pravi parodiju na sve te njegove izmene, naročito obećanja davana u opštini Smederevo, kada je rekao da će da ukrade od auto-puta od negde, snaći će se i asfaltiraće u tom i tom selu nekoliko kilometara. Isto to priča sada po Užicu, pričao je pre nekoliko dana u Ražnju.
Da li vi mislite da nešto ima od toga? Nema ništa. To je govorio i u Kragujevcu, imao je svog kandidata, poslanika iz Kragujevca koji je za jedan deo naselja uspeo od njega da izvuče novac. Kada kažem od njega, zato što se Velja tako i ponaša, kao da je to njegova dedovina i očevina i on daje na kašičicu kome hoće. Od ostalih obećanja ništa.
Pre nekoliko dana slikala se cela Vlada, Koštunica došao sa svitom i sa onim građaninom, ali opasnim agentom i špijunom Zoranom Stankovićem, ne zna on šta će u autobusu u kome se vozila Republička vlada i došli u Kragujevac.
Postavila sam pitanje, ko mu je dozvolio da uđe u fabriku namenskih proizvoda. Takva špijunčina i takav izdajnik ne može da ide nigde, a kamoli da uđe u fabriku i to fabriku namenskih proizvoda. Došli u Kragujevac, obećali auto-put, deonicu od pet kilometara. Da li znate koliko su bile uključene mašine i koliko su radile? Svega pola sata dokle su se slikali i izašli iz onog autobusa na kome je moglo da piše i odlazeća vlada ili vlada bruke, sramote, kako god hoćete, pored onog naziva na Lastinom autobusu. Bruka i sramota. Mislite li da narod nije to prozreo i da ne vidi o čemu se radi i da ti ljudi lažu i obmanjuju.
Zato nam nisu potrebni samo ovi dopunski izbori po ovim turnusima gde pre svega Vlada i ovi žuti misle da su mnogo jaki, pa guraju ove svoje kandidate i obećavaju kule i gradove, nego izbori na svim nivoima i da narod da ocenu i sud o svima nama. Mi smo uvereni da će nama da ukažu najveće poverenje.
Očigledno je i po ovom obrazloženju, i na prethodne amandmane i na ove koje sam podnela na član 15. da vi ne želite da lokalna samouprava na pravi način raspolaže svojim sredstvima i da uređuje u ovom slučaju visinu komunalnih taksi.
Ne gajim nikakve iluzije da ćete u danu za glasanje da prihvatite ovaj amandman. To je ono što je vaš program koji narod ne može da prihvati i što nije dobro ni za jedan grad u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam imala tu čast i zadovoljstvo da budem u većem broju naseljenih mesta u opštini Užice u jeku kampanje za izbor predsednika opštine koji se održava u nedelju, obraćam se građanima u prisustvu kolege Milana Stevovića, predsednika opštine Požega, dakle, susedne opštine Užice, zaista je divno da čovek vidi, bez obzira na to, mislićete da sam pristrasna pošto je moj stranački kolega, ali onakve reakcije ljudi, naročito u selima kao što je selo Karan koje je odmah kod opštine Požega, gde uz svu pohvalu rada gospodina Stevovića koji je jedan od najuspešnijih predsednika opština i dobio je za to od građana mnogobrojne pohvale i priznanja, on razmišlja i o problemima susedne opštine.
Dakle, ne možemo da prejudiciramo isto, želimo da prof. Dragiša Stanojčić, kandidat SRS, pobedi u nedelju. On je ugledan čovek, profesor književnosti u ekonomskoj školi u Užicu, mnoge generacije je izveo na pravi put, zaista ga tamo ljudi cene i poštuju, iskreno je nastupio, ne obećava kule i gradove, nije u maniru ni Velimira Ilića ni ostalih ministara iz Vlade išao od sela do sela da obećava puteve, asfalte. On samo zna da će da se bori protiv kriminala i korupcije i takav mu je slogan – "Za vlast bez korupcije", jer kako čovek lepo kaže, kako je svoja tri sina vaspitao i izveo ih na put, odnosno ovo najmlađe dete tek stasava, tako će i da učini sve da ta opština koja zbog svog geografskog položaja i zbog resursa koje ima treba da doživi napredak.
Gospodin Stevović je podneo amandman gde je upozorio predlagača zakona da je nepotrebno da se odredba o samodoprinosu inkorporiše u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, a dobio je odgovor od Vlade Republike Srbije da je upravo namera predlagača bila da se brišu odredbe, odnosno članovi od 77. do 104. u osnovnom zakonu o lokalnoj samoupravi, pa da je jedna od 77. do 104. i način raspisivanja samodoprinosa u jedinici lokalne samouprave i da zbog toga, zbog te prerade, očigledno su ovde pomešane babe i žabe, što bi rekao ovaj lažni ministar inostranih poslova Vuk Drašković, ali zaista je tako. Jedan loš zakon o lokalnoj samoupravi koji smo mi kritikovali kada je donošen, imao je svoje izmene i dopune 2004. godine, ali osnovni zakon od 2002. godine, sada ste još dodatnom konfuzijom pokvarili i pogoršali ovim zakonom.
Ne može, gospođo, vama se obraćam, mada vi ne možete da odgovorite jer ministar nije tu ili poslanicima vladajuće koalicije, osnovni zakon da se menja tako što će ovaj da bude lex specialis u odnosu na njega, to je zaista neverovatno. Ako ste sve ovo hteli da menjate, tj. način finansiranja lokalne samouprave koji mi kritikujemo od člana do člana dajući bolja rešenja, onda ste mogli jedino da pribegnete izmeni i dopuni osnovnog zakona o lokalnoj samoupravi. Jesam li u pravu? Jesam.
Ovako, šta sada ovo znači. Jedan novi zakon, samo jedan segment funkcionisanja lokalne samouprave donosite, a potirete od 77. do 104 sve članove koji postoje u osnovnom zakonu. To je zaista neverovatno. Još dajete odgovor i poslaniku Stevoviću i poslaniku Momiru Markoviću koji je podneo amandman na član 21, koji je nastavak ovoga, vezano za referendum o načinu podataka, evidentiranju itd. građana koji žele da se raspiše samodoprinos.
Kada smo kod samodoprinosa, želim da vam kažem da je to nešto čemu lokalna samouprava treba da pribegava u krajnjoj nuždi. Kada je u pitanju opština Požega, samo u jednom selu, to mi je rekao kolega Stevović, na zahtev građana raspisan je samodoprinos, a svi ostali projekti, naročito za mesne zajednice u centru Požege gde nema dovoljno sredstava iz tekućih prihoda budžeta, mada je on maksimalno racionalan čovek i svi troškovi su svedeni na minimum, oni koji su u Kragujevcu astronomski, putni troškovi, rasipanje na sve strane, proslave dana grada, po Beogradu toga imate kod Bogdanovića koliko hoćete, toga u Požegi nema.
Znači, to je sve svedeno na minimum. Neki putni nalozi predsednika opštine, on nema nijedan putni nalog, jednostavno čovek to ne želi, da se na grbači naroda troškari i da pravi takve račune.
Mi smo kao stranka oduvek, od 1992. godine kada su oni prvi izbori za lokalnu samoupravu raspisani, govorili da je to loš način, da građani to žele pošto-poto i ne mogu više da sačekaju da im dođe novac, nikako da stignu na red. To su retki primeri. To je jedan period jednopartijskog sistema izmislio, u ono vreme Kardelja i Josipa Broza i to je ostalo tako.
Mi mislimo da ona pripadajuća sredstva i izvorni prihodi i ono što je opština u stanju uz dobrog domaćina da napravi kao profit, treba da služi kao novac za finansiranje projekata.
Nije pošteno, spomenula sam vam da u Kragujevcu 22 naselja nemaju vodovod i kanalizaciju. Neka koja imaju i gde su sredstvima samodoprinosa iz više navrata, decenijama unazad ljudi uspeli da naprave asfalt, vodovod, kanalizaciju, sada se žale.
Da li znate kakva je to nepravda, da vučete trafo, struju, to građani urade samodoprinosom, vodovod, kanalizaciju, asfaltiranje neke ulice. Nadležna javna preduzeća, a čiji je osnivač SO, kasnije treba da vode računa o tome.
U ovom slučaju, kada su u pitanju vodovodne cevi, preduzeće "Vodovod i kanalizacija". Oni treba da budu ti. Napravite im ono što oni treba da rade, odnosno lokalna samouprava, građani svojim izdvajanjem putem samodoprinosa da bi olakšali sebi život, jer najnormalnija ljudska potreba je da imate vodovod, kanalizaciju, asfalt, struju.
Posle više decenija, kada te vodovodne i kanalizacione cevi već izraubovane treba da se remontuju i da se jedan deo promeni, ne konstatuje vas nadležno preduzeće koje je zapravo to trebalo da radi, odnosno da grad to finansira.
Zato raspisivanje samodoprinosa nije dobro u osnovi i to je krajnja nužda kojoj neko pribegava kada želi da završi neki posao.
Osnova ovog amandmana je da ne treba ono što postoji u zakonu o lokalnoj samoupravi i da bude uključeno u ovaj zakon. Nemoguće je, i šta ćete onda sa zakonom, piše u prelaznim i završnim odredbama, prestaju da važe ti i ti članovi.
Na šta vam liči onda taj zakon o lokalnoj samoupravi, zašto niste uporedo izašli sa jednom i drugom promenom, zašto niste imali prvo zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi na dnevnom redu, pa da to sve uključite. Onda bi praktično ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave bio bespotreban.
Sve ovo ste mogli da stavite u Zakon o lokalnoj samoupravi, ali način na koji ste to zamislili nije dobar. To je bio osnovni razlog zbog kog je kolega Stevović podneo amandman.
Vidite koliko je pravo, jer način na koji on rukovodi opštinom ne da je široko pozdravljen od građana opštine Požega gde je on predsednik, nego ovaj iz susedne opštine i svuda sa onima sa kojima sarađuju, samo mogu dobre primere i napredak da vide za ove nepune dve godine od kada je on predsednik opštine Požega.

Samo ću kratko da još nešto pojasnim gospodinu Uroševiću, pošto je on i predsednik novoformiranog odbora, a da kažem tu dodatnu informaciju, da vam je pružim.
Možda niste bili u sali kada je razmatran amandman na član 6. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić i tu reč "osim" koju je sada u svom duhovitom smislu upotrebio i gospodin Marković objašnjavajući da je došlo do nerazumevanja ili nesporazuma, ona je brisala u članu 6. zato što je namera SRS da se izvorni prihodi i porezi kojima će da raspolaže opština povećaju, pa je pored tog brisanja reči "osim" u stavu 1. kako ne bi došlo do takvog vašeg neveštog tumačenja, ili vi zaista to ne razumete ili niste razumeli ispravnost stava SRS i gospodina Krasića.
Mi se zalažemo za to da pored svih navedenih i porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara bude izvorni prihod jedinice lokalne samouprave u celosti. Vlada Republike Srbije nam je odgovorila da je obim tog poreza neujednačen od opštine do opštine, i ako bi se prihvatio taj amandman došlo bi do velikog oštećenja republičkog budžeta za koji se inače odsutni ministar ili dopisnik, kako god hoćete nazovite ga, pošto nije ovde, hvali da ima suficit i zbog toga nije prihvaćen taj amandman.
Dakle, namera SRS je bila jasna, da se veći prihodi daju jedinicama lokalne samouprave i vaši argumenti ne stoje i to svuda pričamo, i u mestima gde smo mi odbornici i tamo gde su srpski radikali na vlasti i gde se ide u kampanju sada za ove dopunske izbore.
Jedino je ispravno, jedino je tačno ono što mi tvrdimo, račun je jasan, to možete prostom računicom da vidite. Ne treba vam za to ni veliko matematičko znanje.
Još nešto da vam kažem, ne znam da li je ovo vaš prvi ili drugi mandat, prvi mandat, vi niste iz onih prebega od ranije, ova vaša stranka je sada ušla u parlament, više nikad neće, prvi vam je mandat u Skupštini, morate da znate da je ovaj višestranački saziv od devedesete godine imao različite strukture kada su u pitanju narodni poslanici. Zato što imate tako pogrešno razmišljanje, zato i propadate na političkoj sceni Srbije.
Narodni poslanici moraju apsolutno sve da znaju šta je na dnevnom redu, počev od prvog među jednakima, predsednika Skupštine. To bi isto bilo kao kad biste sada rekli Predragu Markoviću da ne treba ništa da zna o vazdušnom saobraćaju, možda se vozi, možda ne vozi avionom, nije ni važno, možda mu smeta, možda on nije kao Mićun koji je više vremena proveo u vazduhu nego na mestu predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore, ali besmisleno je gospodine Uroševiću, da sa takvim argumentima nastupate.
Očekujem od vas da se u apsolutno sve razumete i ako ste u jednom nadležnom odboru predsednik, to je jednostavno vaša poslanička obaveza. Ne možete da dođete u vaše mesto i da vas pita neki građanin na nekoj tribini šta je bilo sa zakonom iz neke pravne oblasti, iz oblasti informisanja ili zaštite životne sredine, a vi kažete da to nije vaš resor, u to se ne razumete.
Apsolutno sve, ako hoćete da budete savestan i odgovoran poslanik, morate da znate i pratite, da pratite stručnu literaturu, da tražite mišljenje ljudi koji se bave time. Vi ste ovde narodni predstavnik, ne vi nego svako i obaveza je da štitite interese građana u svakom trenutku.

Na član 26. amandman je podneo kolega Branislav Rankić koji je u međuvremenu, odlukom meštana Bora u izbornom ciklusu koji je održan pre dve nedelje sa 65% izašlih birača, izabran za predsednika opštine Bor.
On je ovaj amandman podneo u ime SRS i pre nego što je izabran na predsedničku funkciju, ali imajući u vidu stav i program srpskih radikala, ono o čemu smo dosta govorili, praktično smo na amandmanima oko samodoprinosa, stavljanja samodoprinosa i njegovo razmatranje do najsitnijih detalja u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, umesto u Zakonu o lokalnoj samoupravi gde inače i postoji, razgovarali o mnogim primerima kako je to bilo ranije, šta je moglo da se uradi, gde su korišćena sredstva, na koji način su decenijama unazad sredstva samodoprinosa zloupotrebljavana i ta superiornost predstavnika SRS zaista, to govorim ni pretenciozno i bez lažne skromnosti, svuda i na svakom mestu izlazi na videlo, naročito u onim opštinama gde su srpski radikali na vlasti. O uspesima kolege Branislava Rankića govorićemo za nekoliko meseci i videćete da su meštani koji su tamo imali biračko pravo ispravno postupili, a i SRS koja ga je kandidovala.
Hajde da govorimo o Zakonu o finansiranju lokalne samouprave kao privatnom zakonu Mlađana Dinkića i stranke G17, to je sasvim očigledno i ovih žutih lopova iz DS, jer je sve napravljeno tako da taj klan DS-G17 može svim sredstvima sa nivoa Republike da raspolaže kako im se prohte, kome oni hoće da daju, da upućuju transfere, dosta kasnije ćemo da govorimo o amandmanu kolege Mirčića, da AP može u određenim okolnostima da namenski transfer uputi određenoj jedinici lokalne samouprave.
Ne očekujete valjda da će AP da uputi transfer Novom Sadu kao najvećem gradilištu i gospođi Maji Gojković, najuspešnijem gradonačelniku u Srbiji, jer je to tamo mafijaška i lopovska organizacija.
Oni lažu i obmanjuju ljude na svim lokalnim izborima koji su sada u Srbiji, u Puli i gde god da su bili, obećavajući sportsku halu, pijace, puteve, raznorazne investicije, naravno da od toga nema ništa.
Kako se uspešno vodi vlast bez raspisivanja samodoprinosa, očigledan primer za to je grad Novi Sad i uspeh koji ima gospođa Gojković kao gradonačelnik Novog Sada i samo na onome što se juče desilo, što ste možda čitali ili čuli na televiziji, čudi me da kolega Homan koji sada nije ovde nije taj primer istakao, nego je pričao raznorazne gluposti kada su u pitanju funkcioneri SRS i to na način na koji oni vrše vlast, jer nema nikakve kontraargumente za ovaj zakon koji je loš, koji oduzima pravo lokalnoj samoupravi da bude samostalna i decentralizovana. Vi to samo deklarativno znate.
Kada je u pitanju sabiranje cifara i milionski iznosi koje će sada da otima Dinkić i od Novog Sada, pošto se u Vojvodini samo time bavi, jer to mu je najveća boljka i trn u oku, uspeh tog grada i gradonačelnika gospođe Gojković i u svim drugim opštinama i gradovima gde ima dva-tri odbornika G17 i to je pitanje kako su došli i prešli cenzus, jer vam je sada najveći problem da dostignete 2%, a 3% je već mnogo, a o ovih 5% za republičke izbore da ne govorim.
Meštani Futoga 25 godina su čekali, jer je Novi Sad jedan od najsportskijih gradova u Srbiji i po masovnom omladinskom i školskom sportu i po profesionalnim klubovima i nagradama i dostignućima koje imaju tamo klubovi i pojedinci, 25 godina unazad su ljudi čekali da im se izgradi sportska hala. Kada je napravljena, otvorena juče. Ko postavio kamen temeljac – Maja Gojković pre godinu dana. Za godinu dana napravljena je sportska hala od 5.000 kvadrata.
Kada budete imali sličan primer u nekoj manjoj opštini, neki sličan uspeh, ne samo vi koji ste u sali, nego svi predstavnici raznoraznih koalicija koje su uglavnom napravljene samo zato da ne bi vladala SRS, čak i tamo gde je predsednik srpski radikal, svojevrsni pučevi su pravljeni da bi se čovek opstruisao, da čovek ne bi mogao normalno da vrši vlast iz okvira svoje nadležnosti, onda izađite za skupštinsku govornicu i pohvalite se nečim. Nemojte da nastavljate dalje da branite ovaj zakon, jer je on izrazito loš.
Na kraju svake budžetske godine, videćete po prilivu sredstava po osnovu ovog zakona, da je svaka opština u Srbiji, lineralno svaka oštećena, a naročito one u kojima su srpski radikali na vlasti, jer su ingerencije ministra takve da može da radi šta hoće i njegove i Vlade Republike Srbije, sada i AP.
O čemu onda ovde da govorimo? O kakvoj uravnoteženosti i pravičnosti ovog zakona? Niko ne može ništa da nam kaže suprotno od ovih naših tvrdnji, jer vi ste očigledno nespremni da odgovarate na ove naše amandmane, nemate argumente, ili je to onako etiketiranje i onakve ocene kao što je to jutros izrekao kolega Homan, ministra nema, njega to ništa ne zanima, važno je da u danu za glasanje skupi dovoljan broj, da on bude glavni gazda, stavio šapu na sve, da upravlja na izvestan način i lokalnim samoupravama i odlučuje kome će da ide novac.
Našim radom, zalaganjem i rezultatima poput ovih u Novom Sadu, u opštini Šid, u opštini Zemun, u drugim opštinama gde su radikali na vlasti, a naročito kroz izvestan period, videće se vidni pomak u Boru gde je podnosilac amandmana kolega Rankić zadobio poverenje građana, mi ćemo opravdati očekivanja ljudi i učiniti da im život bude bolji i kvalitetniji u gradovima u kojima žive, za šta vi, očigledno, niste sposobni.

Prvo, gospodine Markoviću, reč "ispoštuje" ne postoji u srpskom jeziku i to vam je prva greška.
Druga je ta što vi niste imali uopšte pravo po Poslovniku i po članu 27. ili 28. koji uređuje nadležnost predsednika Skupštine, da pošaljete ministra tu i tu, jer je njegova obaveza po tom istom Poslovniku da bude prisutan na sednici i ako ste to uradili, prekršili ste Poslovnik...

Svejedno, radi se o tome da ministar nije ovde i da se mi obraćamo nekolicini poslanika, a od toga je samo nekoliko iz jedne političke stranke, a iz ovih drugih vladajućih stranaka apsolutno nikoga nema i nije dobro ni da ova kamera u direktnom prenosu bude ovako fiksirana samo na govornika, da se ne vidi da je sala prazna i da tu uglavnom sede poslanici SRS koji brane ove amandmane.

Nemate uopšte, vi treba da poštujete dostojanstvo, jer da ste ga poštovali, gospodine Markoviću, samo ste deklarativno napisali, ne biste kao predsednik Skupštine predložili...

...Takav Poslovnik koji će da omogući poslanicima da se švrćkaju za vreme dok se raspravlja o ovako važnom zakonu.