Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od koleginice Radete, ovaj član 28. koji gospodin Buha predlaže da se briše, ne samo da je neprimeren i da vređa dostojanstvo svakog građanina, onoga ko je spreman, a to je njegova lična odluka i njegovo pravo, da svoje akcije ubaci u šporet "Smederevac".
Naravno, niko to neće da uradi, ali ima tako izrezigniranih ljudi, što je govorio i predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, unazad 15 godina, još kada je onaj prvi Zakon o privatizaciji usvojen. Ne možete vi da zadirete u pravo jednog čoveka da li će on svoje akcije da da za gajbu piva ili će da se takmiči na tržištu i da pokuša da dostigne neku vrednost.
Javila sam se u ovom preostalom vremenu za amandman da potenciram jedno pitanje i jedan problem. Ko zna koliko je takvih problema u Srbiji. Zamenik ministra je ovde, gospodin Anđelić, ali ne verujem da se on bavi, sa funkcije koju obavlja u Ministarstvu finansija, tim pitanjima.
Gospodine Anđeliću, vama je važno da je guverner dao saglasnost da se povećaju kamatne stope na ove lihvarske kamate za kredite, pa narod, onaj koji je potrčao i koji mora da poplaća struju i sve dažbine, a prinuđen je da uzima te kredite, sada mora sa 2-3% većom kamatom to da radi.
Ono čime se ne bavi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a kako bi se bavio Trgovinski sud, kada vam je do juče Kljajević bio predsednik Trgovinskog suda i zaštićen ko beli medved, i ko da mu se žali, kada je on odlučivao u svim tim postupcima, želim da govorim o malim akcionarima "Zastava - Kovačnice" iz Kragujevca.
"Zastava - Kovačnica" je preuzeta od strane kriznog štaba posle petooktobarskog mafijaško puča, baš kao i celokupna Fabrika automobila, Grupa "Zastava" u Kragujevcu. Sklopljeni su veoma štetni ugovori za Fabriku, a mali akcionari, njih je nekoliko stotina, neće da mi zamere, mislim da ih je 600-700, i dan-danas, i pre nekoliko dana su dolazili u prostorije naše stranke u Kragujevcu, odakle sam, gde mogu uvek da me nađu kao poslanika, da pokušaju da razgovaraju.
Uputili su pismo i predsedniku Republike. Šta taj zna? On nema veze, niti ga interesuje. Kada je on mogao da kažu da su ga tri puta kao malog nosili u kolevci u Crnu Goru i ne zanima ga što su separatisti uz pomoć Šiptara razbili zajedničku državu, šta ga briga za male akcionare iz Kovačnice ili za sto fabrika u zemlji. Ili Koštunicu, čiji je prvi ministar, koji je posle bio propali kandidat na predsedničkim izborima, obećao tim istim ljudima da će da izvrši reviziju procesa privatizacije.
Jedna takva fabrika, sa stogodišnjom i većim periodom tradicije, ona koja je bila spremna da 24 sata neprestano radi i pod NATO agresijom, i kada je onih 16 udarnih projektila palo na "Zastavu", da doživi takvu sudbinu, i ljudi koji i dan-danas ne mogu da ostvare svoja prava, a vi onda donosite zakon u kojem kažete da oni ne mogu da raspolažu tim svojim pravom i da odlučuju šta će da rade sa akcijama, to je zaista neverovatno.
Svašta su ljudi doživeli pod DOS-ovskom vlašću. Doživeli su to da se cementare prodaju za po tri evra, šećerane takođe, da ostaju bez posla, da u Kragujevcu 15.000 ljudi u jednom danu izgubi posao, da im je neizvesna sudbina i šta će da ih zadesi, jer su na ovom Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje do septembra, dalje boga pitaj šta će da bude, to je neka crkavica koju primaju ili ne primaju, od toga apsolutno ne može da se živi, ni minimum minimuma da se zadovolji.
A oni ljudi, koji su vredno radili, tu su u pitanju i oni koji su bili na rukovodećim funkcijama, a koji su bukvalno automatskim puškama oterani tog zloslutnog 5. oktobra 2000. godine, i okupljeni oko njih, nemaju mogućnosti da ostvare svoja prava, zato što sudovi ne rade svoj posao, ni tužilaštva i zato što su oni, em što su ostali bez posla, jer nisu bili po volji tadašnjem mafijaškom DOS-ovskom režimu, i rukovodstvu koje i dalje tako nesposobno upravlja Fabrikom "Zastava automobili" Kragujevac, i dan-danas kao mali akcionari ne mogu da ostvare svoja prava.
Mi vam govorimo o tome zato što smo mi jedina stranka koja se od početka, zagovarajući proces privatizacije, i to da raskrstimo sa tim periodom komunističke Brozomanije, koja je doprinela i dovela dotle da separatistička bratija u Crnoj Gori, uz pomoć Šiptara, uradi ono što je juče uradila, dakle, kada smo govorili o tom nasleđu i o prekoj potrebi da se izvrši privatizacija društvenih preduzeća, govorili smo o poštenoj i privatizaciji zbog koje neće radnici da trpe štetu, a kamoli da ostanu bez posla.
Naše najcrnje slutnje su se, nažalost, ostvarile vašim dolaskom na vlast i vaših prethodnika. Nikakve promene tu nema, apsolutno isti metod delovanja, isti način vladanja, na isti način rade sudovi, na isti način radi Odbor za privatizaciju, ministar za privatizaciju i Agencija, ceo jedan mafijaški klan. Niko ne može da ostvari ta svoja prava.
Pitajte radnike "C marketa", one koji su godinama uzaludno obijali prag Republičke vlade, dok je Radulović sedeo ovde kao narodni poslanik, šta misle o vama. Šta misle o vama sada kada ste se tobož dali u akciju hvatanja Radulovića, kao jednog od vodećih tajkuna u državi. Kome vi pričate te priče da ćete vi da se obračunate sa kriminalom i korupcijom, a toliko je sveopšte prisutan?
Kriminalno je to na koji način vladate i na koji način ste se ponašali za sve ovo vreme dok su kriminalci i izdajnici srpstva, separatisti, šljam, sve najgore što postoji u ljudskom rodu uopšte, sve ovo radili u onoj predreferendumskoj i referendumskoj kampanji, a da ne govorim o tome da ste narod i državu ekonomski i socijalno skroz upropastili.
Ako imate imalo časti i morala, sami ćete da se zalažete da što pre dođemo u poziciju da narod glasa i da imamo izbore. Ako vam i ovo juče nije dovoljna opomena i dovoljno vam je da se iz dana u dan prekomponujete, da se skupite za početak radnog dana, za dan za glasanje, da dođete, sednete i odete, onda od vas ni kao od ljudi nema ništa, a da ne govorim o vašim političkim strankama i o onome šta čeka narod sa takvom vlašću. Nadam se da nećete još dugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je apsolutno ispravan i jedini mogući koncept za koji se zalaže SRS. Ako vi nemate krivični zakonik koji je kodifikovan i u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa onim što su moguća krivična dela, onda je besmisleno da razgovaramo o tome.
Nije ovo prvi slučaj, gospodine Anđeliću, da se krivično zakonodavstvo u finansijskim zakonima, koje predlaže Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, prepliću. Imali smo u mnogim drugim zakonima, i u Zakonu o hipoteci, Zakonu o planiranju i izgradnji, je l' tako. Setite se samo unazad par meseci koliko je toga bilo i to nije dobro.
To je jedna praksa koju je otpočela prethodna DOS-manlijska garnitura i upozoravali smo ih sa ove govornice. Ne znam, možda je hiljadu puta to predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj istakao i rekao im - nemojte to da radite, kasnije će da vam se obije o glavu. Pokazalo se da je tako.
Toga imate i u Zakonu o privatizaciji, u ovom izmenjenom zakonu, Zakonu o planiranju i izgradnji, to sam rekla, ne mogu sada da se setim, ali je stvarno bilo mnogo tih zakona, i kaznenih odredbi i latentnih krivičnih dela.
Mi se zalažemo da ono bude uređeno. Imali smo mnogobrojne primedbe na ovaj zakon prethodni, ali donekle je ta poslednja kodifikacija Krivičnog zakonika urađena tako da su i ova krivična dela obuhvaćena i ne znam zašto ih potpuno bespotrebno sada stavljate u ovaj zakon.
E sada, postavlja se drugo pitanje. Kada je to već tako i kada imamo zakonske norme koje moraju da se poštuju u ovoj državi, šta ćemo da radimo sa svim počiniocima krivičnih dela po članu 45. vašeg zakona, odnosno po Krivičnom zakonu i Zakonu o krivičnom postupku, koji i dan-danas se nalaze na slobodi? Na stotine učinjenih pljačkaških privatizacija u našoj državi, u dosluhu sa onima koji su bili naravno predstavnici vrha državne vlasti i koji su kao takvi direktno učestvovali u korist onih koji su u bescenje kupovali naša preduzeća.
Nemojte da mi kažete da je privatizacija pojedinih preduzeća u Kragujevcu ili u Kraljevu, gde su neverovatni primeri, je l' tako gospodine Četroviću, i u Vrnjačkoj Banji, i Soko Banji, u Nišu, da ne govorimo o beogradskom ''Putniku", nemojte da mi kažete, molim vas, da se pojavio taj Ilić onako iznenada, setio se da mu je ovo ovde otadžbina, da nije bio prijatelj bivšeg premijera, i dan-danas jeste, je l' tako, Zorana Živkovića, i navodno je osporavana svaka njegova uloga, odnosno dosluh sa bivšim premijerom i vrhom te žute mafijaške organizacije, i posed tog ogromnog kapitala za male pare, koji je naknadno ostvaren.
Ali, znate, po onome - pojeo vuk magarca - šta vi sada da objasnite tim ljudima, šta da objasnite ljudima koje smo mi primali ovde kod privatizacije drugih hotelskih preduzeća, da ne govorim drugih fabrika u zemlji. Ova vlada da je bila svesna onoga što radnici traže i ono što je zahtev javnosti da raščisti, i preko nadležnog odbora, i preko ministarstva, a pre svega pred nadležnim sudovima u zemlji da se počinioci tih krivičnih dela, znači ti isti koji su ovo radili, samo ne ovako kroz definisani ovaj član, nego zna se da je to krivično delo po Krivičnom zakonu Republike Srbije, nađu iza rešetaka, odgovaraju za to što su pokrali državu i narod, i što su za sitne pare i svakako uz dojavu kupili ta preduzeća.
Hajde sada vi ubedite bilo koga, malo dete u Srbiji, da dojavu o kupovini cementara i šećerana nisu imali ovi mafijaši vezani za Demokratsku stranku, i da je tako taj Miodrag Kostić, pojavio se, imao dva-tri evra u džepu tog dana i došao i rekao – hajde, da kupim tu šećeranu, nema veze, nije to nešto, to je jedna čokolada ili dve čokolade ili dvesta grama kafe. Hajde sada da banalizujem, da stavim neke ekvivalente. Nije tačno.
Za sva ta preduzeća koja su prodana budzašto u našoj zemlji, svi oni koji su trgovali na tržištu hartija od vrednosti, koji su učestvovali u aukcijskoj privatizaciji i te kako su imali ,i odgovorno vam tvrdim, mnogi od njih i dan danas zaleđinu. Para na paru stiže, oni se lepo obogatili, narod ispašta. Niti je poštovan socijalni program, niti ko pita te radnike, i dolazili i pojedinačno i po grupama, i jedino se poslanici SRS u Odboru za privredu i privatizaciju zalagali, sa tonama materijala, da se bar neki od tih slučajeva rasvetle.
Znate, nije ni to nadležnost skupštinskog odbora, treba državni organi da rade svoj posao, MUP, naše tužilaštvo, Ministarstvo pravosuđa, nadležni sudovi. Ovako, kome vi da objasnite? Evo vam slučaj kragujevačkog preduzeća PKB "Transport". Napraviću samo jednu malu digresiju, da bi vam bilo jasno. Mnogo puta sam spominjala taj slučaj, ali da vidite kako je to.
Znači, izvršena je privatizacija, sa takvom mutljavinom što se tiče potrebne dokumentacije, i to znaju najbolje ljudi koji su članovi odbora, i ja koja nisam, ali sam se zbog zahteva tih radnika i odgovornosti zalagala da se to istera na čistac. Poništena privatizacija PKB "Transporta". Znači, bili su u pravu oni, i moje insistiranje i kod gospodina Novakovića, i svuda i na svakom mestu da se taj slučaj uzme u razmatranje. Velika bitka i borba se vodila dve i po godine, gde je sada taj slučaj? Na Višem trgovinskom sudu.
U međuvremenu uhapšen ovaj kriminalac Kljajević, za koga smo od početka tvrdili da je kriminalac, jer je kao takav i došao, putem onih svojih oružanih formacija ili već petooktobarskih pučista, upao u tadašnji Privredni sud, radnici i dan-danas čekaju. Podneli oni krivičnu prijavu protiv tužioca, žalili se ovome, onome. Kad god je koja sednica Skupštine, da o tome može da se priča, svi odbornici u Gradskoj skupštini na našu inicijativu, bez obzira da li su vlast ili opozicija, 87 odbornika zauzelo istovetni stav. Mora da se poštuje zakon i radnici da se vrate na posao, i da im se da ono što im pripada. Nema ničega.
Tako vam je i sa ovim članom zakona. Prvo što mu ovde nije jasno. Drugo i što postoji to krivično delo, odnosno na takav način formulisano u Krivičnom zakonu, ne poštuje se, zato što su i dalje svi oni koji su u dosluhu sa režimom, sa onima koji su u mogućnosti da prodaju naša preduzeća, a da radnici ostaju na ulici, i dalje u privilegovanom položaju, rade šta hoće i niko im ništa ne može.
Setite se samo da je prošlo skoro dve godine, a da mi kao narodni poslanici još uvek nemamo izveštaj o radu anketnog odbora vezano za elektroenergetsku mafiju Hamović-Lazarević. Ni dan-danas nije došao izveštaj pred narodne poslanike. Valjda vam je to dovoljno da vidite u kakvoj državi živimo i kakvi kriminalci vršljaju i rade šta hoće.

Drago mi je, gospodine Mihailoviću, da u takvom zanosu i zaletu štancujete zakone i amandmane, sve vam je lepo, produženi rad, hajde sa jednog na drugi.
Nema veze, mi to sve možemo da izdržimo, ali ovaj predlog zakona o računovodstvu i reviziji, po mišljenju SRS, nije dobar i mi smo ovde dali konkretne stručne primedbe, a naročito one koje se tiču iskustva ljudi koji se bave računovodstvom, i pre svega zbog usklađivanja sa našim domaćim standardima, to nam je bio prevashodni cilj, a vama ovi svetski standardi.
Moram prvo da vas podsetim da je Zakon o budžetskom sistemu, koji je usvojen pre tri godine, napravio veliku mogućnost malverzacija i zloupotreba, počev od ovog republičkog budžeta preko budžeta lokalnih samouprava.
Mi smo vas tada upozoravali, kao što vas sada upozoravamo kod zakona o računovodstvu i reviziji, da se ne bavite terminima koji su preuzeti harmonizacijom.
Sada ćete to da radite bez ove nažalost separatističke bratije iz Crne Gore, zato što su, uz pomoć Šiptara, razbili državu naočigled svih vas i uz vaše smeškanje, ne mislim na sve konkretno, ali zna ova organizacija na koju posebno mislim, sve im je lepo i šareno.
Sada kada je već tako i kada se bavimo u ovom današnjem danu, posle seirenja separatista sa sve Šiptarima u Crnoj Gori, računovodstvom i revizijom, da vas upozorimo da je taj zakon o budžetskom sistemu kroz definisanje naziva, kao što su specijalizovani ugovori, posebni troškovi itd. doveo do velikih zloupotreba i pranja para, i tome niko ne može da uđe u trag.
Kada tražite po Zakonu o računovodstvu i Zakonu o budžetskom sistemu, to najbolje znaju srpski radikali koji su došli na vlast i preuzeli opštine kojima je rukovodila ova žuta kriminala banda, kada tražite da dođe budžetski inspektor iz Ministarstva finansija, odgovara vam ministar finansija da ih nema dovoljno.
Vi tražite da se izvrši presek stanja, da se uradi jedna jasna računovodstvena slika, da se vidi šta je to sa jedne, šta sa druge strane, ko je kakve ugovore potpisivao, kako posluju javna preduzeća čiji je osnivač skupština opštine. Nema toga.
Upućuju vas na to da vi uzmete nekog ovlašćenog revizora, koji će da dođe sve to da sagleda, a koja je onda uloga države u svemu tome.
Da li to Ministarstvo finansija štiti zloupotrebe i malverzacije, koje se očigledno dešavaju od grada do grada, a naročito tamo gde je budžetski, odnosno po zakonu za trošenje budžeta odgovoran predsednik opštine, a koji sa druge strane nema direktni mehanizam kontrole određenog preduzeća, zato što ima neku hajdučiju, neku skupštinsku navodnu većinu.
Evo, imamo slučaj u Aranđelovcu takav, i pet ili deset puta se obraća predsednik i kaže ministarstvu - dođite da izvršite presek stanja - nema nigde nikoga.
Ovaj amandman koji je podneo kolega Rankić, a za koga verujemo da će odneti ubedljivu pobedu na vanrednim lokalnim izborima u Boru, i mi pozivamo sve da dođu sutra, a sutra je naš predizborni skup i da podržite našeg kandidata, časnog, poštenog čoveka, a pre svega uglednog srpskog radikala i onoga ko može celom tom kraju i istočnoj Srbiji da donese suštinske promene, za šta se zalaže SRS, on je predložio da se u članu 2. stav 3. promeni.
Umesto predloženog kako je to definisao predlagač, da glasi: ''Pod profesionalnom regulativom se podrazumevaju Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja; Međunarodni računovodstveni standardi – MPC (International Accounting Standards - IAS), odnosno Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – MSFI (International Financial Reporting standards - IFRS), tumačenja koja su sastavni deo standarda, Međunarodni standardi revizije – MSR (International Standards on Auditing – ISA), Kodeks etike za profesionalne računovođe, nacionalni računovodstveni obrazovni standard ROS 31 - profesionalno osposobljavanje računovođa i računovodstvenih standarda JRS 33 - računovodstveni softver.''
Da li znate šta nam je odgovorila Vlada? Lepo je čovek napisao da taj član zakona nije dovoljno definisan i da mora da se dopuni. Kazao je da se predlaže dopuna, jer taj član zakona, odnosno ceo zakon ne treba samo da bude napisan, nego da bude dostupan i primenjiv u praksi, i kod onih koji tek idu na obuku za računovođe, i da se pored tih međunarodnih, uskladi i sa onim što su naši nacionalni kodeksi.
Vlada Republike Srbije odgovara, to je samo jedan deo njihovog obrazloženja u više rečenica, ovo je bila njegova osnovna namera. Ako već pravimo zakon za nas, za Srbiju i za računovođe u Srbiji, da mora da bude primenjiv, i da sve bude jasno i da ne ostane nikakve nedoumica.
Ne, Vlada Republike Srbije, Koštunica je potpisao, a ranije je to Labus, a on je podneo ostavku i sada Koštunica potpisuje sva obrazloženja, kaže, odbija da se to prihvati, uz sve ovo što je naveo kolega, zato što navedene nacionalne standarde je doneo Savez računovođa i revizora Srbije u skladu sa svojim aktima, a ne na osnovu zakona, zamislite, pa se iz tih razloga se ne mogu tretirati kao nacionalni standardi.
Znači, Savez računovođa i revizora Srbije, koji održava sve svoje sesije i razne seminare, i to je sve potrebno, i znam mnoge mlade ljude koji su se opredelili posle završene ili srednje škole ili fakulteta pre svega za smer računovodstva, i da pohađaju te kurseve koji su inače veoma skupi.
Ta kotizacija vam je da biste se osposobili za to, jer je to u pravom smislu reči zanat, nešto što može da vam donese realnu zaradu ako hoćete time da se bavite. Svako ko je sposoban iole i ko je ažuran, a osposobi se za to i završi određenu školu, pohađa kurseve, može uvek da nađe u svom gradu bar jedno ili dva preduzeća, samostalne trgovinske radnje, i da od toga živi.
Vi kažete, oni imaju svoje standarde, Savez računovođa, i zato oni ne moraju da se usklađuju, odnosno to ne mora da bude propisano striktno kako je to kolega Rankić tražio članom 2. zakona.
Samo smo želeli, i njegova je namera bila, da dopunimo i da se ne ostavi nikakva praznina i da bude jasniji i onim ljudima koji tek treba da rade taj posao, i onima koji vrše obuku u Savezu računovođa ili putem donacija koje su prisutne svuda.
Ovako vi ovo niste želeli, iz nama neshvatljivih i zaista neprihvatljivih razloga, nikome normalnom ovakvo obrazloženje Vlade ne bi bilo prihvatljivo. Pošto je Vlada tako odgovorila, ipak vama ostaje mogućnost, narodni poslanici, ako ste me pažljivo slušali i ako ste pratili šta se dešava u ovom zakonu, da u danu za glasanje odlučite drugačije.
Ako ne odlučite, a verujem da nećete, biće vam onako kako vam i sleduje, i to je to. Nema nikakvog razloga da se na nas ljutite što vas na vreme upozoravamo, a pre svega celokupnu javnost da ovi zakoni nisu dobri i da oni ne mogu da budu primenjivi, što se i pokazalo da je nemoguće i kod mnogih drugih zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2.  stav 6. narodni poslanik SRS Mita Avramov je predložio da se reči "malo pravno lice i preduzetnik može, a veliko pravno lice, srednje pravno lice" zamene rečima "preduzetnik može, a veliko pravno lice, srednje pravno lice i malo pravno lice".
Kada vam pročitam to vam ništa ne znači. Naime, on je zaista ovim amandmanom želeo da se u našoj praksi izbegnu moguće zloupotrebe, eventualne, mi ne prejudiciramo ništa i ne priželjkujemo da se to desi, ali to je hipotetični moguće i zato se i pišu zakoni da bi se otklonile nejasnoće i da bi se sprečile zloupotrebe.
Valjda vas neko iskustvo uči da donosite bolje zakone, a ne gore ili da primenjujete nečije uzuse koji nisu sa naših prostora. On je lepo obrazložio da npr. jedno fizičko lice, recimo vi gospodine Anđeliću, možete da imate više malih pravnih lica koja su međusobno povezana, ne vi, bilo ko ko ima nameru da se bavi takvim poslom i onda kao takvi zajednički nastupaju na tržištu, mnogo im je lakše da se kao takvi pojave i da ostvare profit.
Izjednačavanjem malih, srednjih i velikih pravnih lica, što je on predložio izmenom stava 6. u članu 2. predloženog zakona, ova eventualna zloupotreba bi se onemogućila. Mi ne možemo da prihvatimo ovo obrazloženje koje je dala Republička vlada, koja kaže da je kompletan član zakona usklađen i da se mala pravna lica obavezuju da primenjuju potpuni set, o čemu smo govorili i niste prihvatili dopunu kolege Rankića, međunarodnog računovodstvenog standarda i međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja, što je suprotno zakonskim rešenjima razvijenih zemalja, pazite, a nije čak ni u skladu sa Četvrtom direktivom Evropske unije i savremenom praksom razvijenih zemalja. Pa onda se stavlja tačka, pa se kaže da baš potpuna bude argumentacija - ni Svetska banka ne preporučuje ovakvu obavezu za mala pravna lica i preduzetnike.
Sada se zaista postavlja pitanje dokle ćete vi i da li želite slepo da prepisujete te zakone, a da ne obraćate pažnju na ono što se u Srbiji dešava. Niti smo mi neki maliciozni ljudi, niti smo ljudi bez iskustva, pa da ne znamo da su se takve stvari dešavale, niti predlažemo nešto što je nenormalno, nego da se izvrši jasno rangiranje šta su mala, a šta srednja preduzeća, odnosno pravna lica.
Uzgred, nema ništa od ovog projekta koji je na sva zvona promovisan još od 5. oktobra, razvoj i podrška malim i srednjim preduzećima, toga u Srbiji nema. Samo se preduzeća zatvaraju, a poreski obveznici muku muče po ovim zakonima kako da isplaćuju sve te svoje obaveze. Kada vam zaista predložimo nešto što je primenljivo za naše tržište, vi kažete, oni nam to ne dozvoljavaju, nije usklađeno sa njima.
Za građane Srbije se postavlja jedno logično pitanje. Ako vi kažete, sada ste onemogućeni da nastavite tu čuvenu harmonizaciju i pregovore sa Evropskom unijom, zato što vam je preča i bezglavo jurite i dopingujete se lažima, izmišljotinama, jurite slavnog generala Ratka Mladića, ali hvala gospodu Bogu i onome što je on sposoban, nikada nećete uspeti u tom naumu, ali sve dok ste to radili, po ovim izveštajima, naročito onom od 9. novembra prošle godine Komisija za priključenje itd, oni vam uopšte ne garantuju nikakve rokove.
Jeste, kažu, a vi umesto čak to da obrazložite suvislije, vi kažete onako servilno, mi to moramo da ispunimo, pa makar to bila svaka direktiva koja dolazi iz Svetske banke.
Da vas podsetim oko budžeta šta je bilo i šta je bilo oko isplate duga penzionerima i poljoprivrednih penzija. Oni su vas uslovili da to bude na mnogo odloženiji rok nego što je u stanju u onom suficitu koji je prikazan da uradi Vlada iz tekućeg budžeta za ovu godinu. I usvojili ste po njihovoj preporuci zakon da se to dešava do jula 2008. odnosno 2009. godine.
Sve su to činjenice i sve to penzioneri vrlo dobro znaju. To direktno prihvatanje svega opet vam ne garantuje, uz svo poniženje naroda, uz srozavanje svega što smo mi i što imamo, podsetiću samo kako ste upropastili Službu društvenog knjigovodstva, nekadašnji SDK, Službu platnog prometa kasnije, kako je ona razbijena u paramparčad za kratko vreme. To vam je takođe bila direktiva od takozvane međunarodne zajednice i Svetske banke. Ništa vam od toga nije bolje niti je građanima bolje.
Kada mi dođemo do brige za državu, evo kroz jedan predlog zakona, kroz ovaj amandman kolege Mite Avramova, vi se uporno pozivate samo na tuđa iskustva i samo na ono što oni traže od vas, ne obraćajući pažnju na situaciju u Srbiji.
Moram da vas podsetim na to, to je pre nekoliko dana posebno apostrofirao u kontekstu ovog velikog i kapitalnog projekta za koji je on lično zaslužan, gospodin Tomislav Nikolić, kada je pre osam dana u Novom Sadu potpisan ugovor vredan preko 600 miliona evra o izgradnji termoelektrane na gas sa firmom "Tehnoprom eksport", koja je pod patronatom ruske Vlade i predsednika Putina.
Dva-tri dana ste dizali buku oko toga, naravno, bilo vam je krivo, jer vi ste nas samo pozaduživali, nikakvu investiciju u državu niste doneli i kada je on govorio u tom kontekstu o tome da Rusija već 20 godina čeka da postane član Svetske trgovinske organizacije i da se postavlja pitanje, sve i da revitalizujemo neki deo naše proizvodnje, i ono što naši poljoprivredni mogu da proizvedu, a gde je nama tržište za to, da li nama garantuje tržište Evropska unija?
Ne, uopšte nam ne garantuje. Niko od ovih akreditovanih diplomata iz dve trećine planete Zemlje koje je gospodin Nikolić primio nije mogao da se složi sa tim. Pa ni Rusi koje smo nedavno posetili, a bila sam član te delegacije SRS. Lepo su ljudi pitali za tekstilnu industriju, za metalski kompleks, za ovo, za ono, sve oni to mogu da kupe, danas su jedna od najmoćnijih država na svetu, ali šta da kupe, ko im šta nudi. Postavlja se sada pitanje zašto vi nećete da prihvatite, jer nismo mi protiv toga, dakle, da se vrše i harmonizacije i integracije kojima vi težite.
Ali, samo se postavlja pitanje čemu nas to vodi i zašto nećete da primenite ova naša iskustva. Mi hoćemo da spojimo jedno i drugo, kao što je gospodin Nikolić našao švajcarske finansijere, a vodeću rusku firmu, investicije je doneo u Srbiji, evo, vi prihvatite to da mi imamo lošeg iskustva i da otvorenu bojazan pokazujemo da će pojedinci da zloupotrebljavaju ovaj zakon, i ništa ne smeta da ostanu i ova prihvaćena rešenja koja vam dolaze sa strane i imaju i druge razvijenije zemlje u svom iskustvu, odnosno koje primenjuju svojim standardima, ali da prihvatite i ovo.
I neće niko da vam lupi packu zbog toga, niti će da snosi neku odgovornost, nećete morati ni vi, gospodine Anđeliću, niti Dinkić, da podnosite ostavke, jer vi ćete ubrzo da odete sa tih funkcija voljom naroda, zaokruživanjem na biračkim mestima, ali ne bi vam ništa falilo. Samo to nedostaje ovom zakonu i zato vas pozivam da prihvatite amandman SRS, jer stvarno nije u redu ovakvo obrazloženje.
Kada nemate šta, vi onda kažete, nije to u skladu sa ovim ili sa onim. Uopšte vam niko nije rekao niti vas je upozorio da to ne može da stoji u tekstu zakona, jer sve ovo što usklađujete sa međunarodnim standardima i propisima, mi nismo dirali, ništa nismo brisali, samo smo hteli da damo jasniju dopunu, ali vi nećete da prihvatite i opet sve to neka ide na vašu dušu, što narod kaže, a kada izbori dođu, videćemo. Hvala.

Gospodine Anđelkoviću, sve vam je šareno i lepo. Mislila sam da ćete vi malo da se zabrinete za bratsku i srpsku Crnu Goru, a vi se smejete i govorite o nekoj navodnoj neprincipijelnoj koaliciji, zato što je jedan čovek, koji je upleten u malverzacije, ostao na vlasti. To je volja građana, ali mi imamo sada tamo lokalne izbore i videćemo šta će da sledi.
Osim toga, nemojte toliko zdušno da ga branite, niti da slavite. To što je on navodno uspeo da ne bude opozvan, zato što se on kandidovao oko grupa građana ili vi prihvatate sve redom, ko god da vam se ponudi, od ovih vaših bivših otpadnika. Znam za Marušića unazad 15 godina. Taj je pre ovog mandata imao tri mandata u vreme apsolutne vladavine vaše partije, ali on se kandidovao 2004. godine kao grupa građana i stvarno ne vidim, lepo vam je rekao kolega, zašto zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite.
Sada mene izazivate i sa tog mesta predsedavajućeg mi dobacujete dok se spremam za izlaganje o ovom amandmanu. Vi možete šta god hoćete, ali sam očekivala da ćete nešto da kažete u prilog tome što su nam Šiptari razbili zajedničku državu zajedno sa kriminalcima Mila Đukanovića. Mogu da pređem na amandman gospodina Bečića.
(Predsedavajući: Shvatio sam da vi govorite o amandmanu.)
Jeste li sada u priči ili hoćete sa mnom kao komšinica preko plota da polemišete, kako hoćete. Spremna sam, ne znam šta vam je sada na umu.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, shvatio sam da vi govorite o amandmanu. Samo vi nastavite da govorite o amandmanu.)
Nastaviću o amandmanu i počeću tek.
Što se tiče amandmana koji je podneo kolega Bečić i što se tiče ovih primedbi koje je Savez računovođa i revizora, kao profesionalna organizacija, dostavio poslaničkoj grupi SRS u najvećem delu mi se slažemo sa tim primedbama.
Sada se opet vraćam na onu priču od malopre o članu 2. Predloga zakona, a sada smo kod 4, kada smo govorili da je i naš principijelni stav, stav naše stranke da nacionalne vrednosti, i ono što je struka pokazala i što je dostigla, naravno sve u skladu sa Ustavom Republike Srbije i postojećim zakonima, negujemo i da pomognemo tim ljudima.
I da se ovakve novotarije i ove inovacije, koje poznaje samo nekoliko zemalja u okruženju, što su oni jasno naveli u ovom dopisu, ne koriste i da mi ne budemo još uz to peti beli miš za eksperiment ili šesti, pored ovih pet zemalja.
Tačna je apsolutno ta informacija koju su oni naveli kada je u pitanju Međunarodna federacija računovođa i u prilogu su nam dostavili spisak punopravnih članova, iz kojih se vidi da je samo pet članova komore revizora, a to su Poljska, Kazahstan, Češka, Slovačka i Mađarska, a ceo spisak gotovo svih zemalja sveta, i manjih i većih, koje i te kako štite svoju struku i nacionalnu odgovornost svojih udruženja, što su samo tražili ljudi, koji su podržali i amandman koji je podneo kolega Ilić na član 4.
Dakle, obrnut je sled, nije on čitao ovaj dopis, jer mu se u rukama našao pre pet minuta, nego je u ime poslaničke grupe SRS podneo taj amandman. To je onaj suštinski, da se menja član 4, gde se uvodi ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor.
Oni su u pravu kada kažu da, to smo vam govorili sve vreme, da pod pojmom implementacije svih međunarodnih standarda i direktiva se samo podrazumeva prevođenje, ažuriranje i usklađivanje međunarodne profesionalne regulative od strane profesionalne organizacije, odnosno članice Međunarodne federacije računovođa, koja je i dobila pravo na to, ali nadležno Ministarstvo finansija, odnosno ministar i guverner ne mogu da vrše implementaciju na taj način te međunarodne profesionalne regulative, nego oni samo donose podzakonska akta.
Ovde su pomešane uloge i od prvog amandmana mi pokušavamo to da vam objasnimo nevezano za ovo. Ako ste već uzeli sebi za pravo da to radite, govorim vama, gospodine Anđeliću i Ministarstvu finansija, onda je trebalo, što je amandman kolege Igora Bečića, pravilno da prevodite.
Ako ste se već stavili u službu onih koji to od vas traže i zanemarili činjenicu da su se i Argentina, i Bahamska ostrva, Bangladeš, Barbados, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Kamerun, Kanada, Čile, Kina, Kolumbija, Kostarika, Kipar itd. oglušili o to i nisu želeli na takav način da donose zakon i da ove novotarije primenjuju, onda je trebalo da prevedete kako treba i da umesto ovih reči ''eksterne'' stavite reč - spoljno. Zašto biste sada koristili strani izraz odnosno englesku reč, koja je translejtovana na vaš način i što je već postala novotarija kod svih zakona, nego je trebalo...
Šta nije u redu kolega? Namerno sam rekla, ako vam se već sa određenim podrugljivim tonom obraćam, jer je to zaista tako, onda vam i kažem translejtovana, jer tako biste i vi rekli, a vi inače imate običaj da pričate, nisam čula nijednog od poslanika, naročito iz ove žute organizacije, tome su skloni i ovih iz G17 plus bogami, manje-više, da kažete OK odnosno u redu. Uvek vas pitam šta vam je to OK. Ako je to tako, i ako mi imamo bogat i hvala bogu najlepši srpski jezik, i ako je to moglo u određenom padežu da se stavi kao spoljni, zašto to niste uradili.
Kako je moguće da ste zaboravili na sve one gluposti do sada u zakonu ili na termine koja su počeli naprasno da se koriste od 5. oktobra naovamo. Počeli ste umesto narodnog poslanika da izmišljate reč - poslanica za poslanika u ženskom rodu.
Objašnjavali smo vam milion puta, i time su se razni ljudi bavili, i naši poznati književnici i lingvisti, šta je to poslanica i da nju, hvala bogu, može našem pravoslavnom narodu da uputi samo patrijarh srpski gospodin Pavle.
Ostali ste pri tome. Ostali ste pri tome da koristite reč tranzicija, pa tranziciona pravda, pa šta pre neki dan u zakonu na šta vas je upozorila gospođa Radeta, izbrani sudija. Došao je ministar pravosuđa, ako nije deset puta rekao reč valjano, nije rekao nijedanput. Nije strana, ali eto pobrkao je malo termine što se tiče našeg jezika i onoga što treba da stoji u zakonu.
Nemojte time da se bavite kada imate naš srpski jezik i kada sve to može da se uradi na mnogo korektniji način. Sama koncepcija je katastrofalna i sama činjenica da ste ovoliko primedbi dobili iz struke, i svaki poslanik je ovo dobio, neko pre ili kasnije, a pretpostavljam da svi to imate ispred vas i da vam je služba, odnosno kurir u Skupštini doneo.
Pročitajte malo i zamislite se nad ovom činjenicom. Zašto vam je to potrebno? Nigde vam nije to kao uslov od strane komisije EU stiglo. Imam taj izveštaj poslednji od novembra prošle godine. Tamo stoji jasni redosled u oblasti finansija, u oblasti spoljne politike, izdaje zemlje, lovca na srpske glave, isporuke generala Hagu, piše i za krivično zakonodavstvo.
Rekla sam vam da tamo stoji što se tiče centra za obuku sudija da će da traže da to bude novi zakon, živi bili pa videli i takav jedan. Što se ovoga tiče uopšte vam nije postavljen nikakav ultimatum. Vi trčite pred rudu i radite ono što od vas ne traže, samo da biste se našli u društvu ovih navedenih pet zemalja: Poljske, Kazahstana, Češke, Slovačke i Mađarske.
Stvarno, ako su vam to sve uzori i ako hoćete da se nađete kao šesti, a ne slušate apel ovih ljudi, koji celog života samo taj posao rade. Uopšte nije ništa niti sugerisano ultimativno, niti su oni nastupali sa te funkcije ili pozicije da traže, morate to inače ćemo mi da kažemo vi ste ovakvi ili onakvi.
Mi ništa što se srpskih radikala tiče ne moramo, samo slušamo šta narod kaže, slušamo kako građani žive i slušamo časne ljude koji rade svoj posao.
Isto vam je bilo kod zakona o lizingu. Upozoravali smo vas, i oni koji su u toj organizaciji, a koji su u ovim bankama koje je Dinkić doveo da posluju kao domaće i strane banke, posle dva-tri meseca kada je urađen predlog zakona, isto su nam poslali dopis i rekli - ovo je katastrofa, ko se podsmeva našoj struci i šta se ovo radi.
Vi kako hoćete, tako će da vam bude. Samo jedno po jedno strukovno udruženje se više pojavljuje i negoduje zbog takvih vaših zakonskih projekata. To je Savez računovođa i revizora Srbije, nisu zadovoljni. Slučaj je hteo, odnosno koncepcija koju imamo ne potpuno, ali u 90% onoga što smo napisali, pokazali su amandmani da se poklapaju sa amandmanima SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milan Parivodić, ministar u Vladi Republike Srbije ima jedan manir po kome je zaista izuzetak. Ovi drugi mogu da pogreše, ne moraju, ali on ima takav običaj, pokazalo se i sada kada je ovaj zakon u pitanju da nema izveštaja Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
To što ste vi, gospodine ministre, uvek orni i raspoloženi da posle svakog poslanika izađete i prokomentarišete našu primedbu, odnosno uloženi amandman SRS, u redu je. Nekada odete u neku širu političku formu, opet to je vaše pravo, vi ste ministar u Vladi, ali zaista nije u redu da nemamo napismeno izveštaj Vlade Republike Srbije sa obrazloženjem zbog čega se amandmani ne prihvataju. Nama je to veoma važno da bismo pre nego što izađete da kažete, a vi se uvek javljate posle našeg obrazloženja, pročitali šta je to Vlada nama odgovorila i sa čime se ne slaže u našem amandmanu.
Podneli smo određeni broj amandmana na ovaj zakon da bismo popravili njegov kvalitet i ne vidimo razloga da sada moramo da hvatamo beleške ili da slušamo šta treba da kažete.
Može da se desi situacija da vas usred rasprave pozovu hitno da odete u Vladu, a ovaj mladi gospodin pored vas ne može da izađe za govornicu i da nam kaže zbog čega se taj i taj amandman ne prihvata. To nije dobro i nije u redu.
Nije ovo zakon koji je napisan juče ili prekjuče, naši amandmani, pa niste imali vremena. Dobili smo samo mišljenje Zakonodavnog odbora, koji radi kako radi, obično na ivici kvoruma, ali zašto je vama bio problem da nam u ime Vlade Republike Srbije date odgovor na podnete amandmane, da to imamo kao dokument i da tu lepo stoji u jednoj, dve rečenice ili više zašto se amandmani ne prihvataju. Trebalo je da sačekate i da odložite početak rasprave o pojedinostima dok ne dobijemo pismeni izveštaj Vlade.
Doduše, po našem poslovniku možemo i na ovakav način da razgovaramo, ali tako na brzinu i kroz mnogobrojne zakone koji su prolazili u periodu unazad šest godina i za vreme DOS-manlijske vlasti uvek se i predsedavajuća pravdala time da može po Poslovniku, idemo bez izveštaja Vlade. Treba nam taj zvanični dokument i red je da nam odgovorite zašto to nemamo, šta su radile vaše službe, vaše ministarstvo, kome je bilo teško to da napiše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Milovan Radovanović, da tačka 1) glasi "pojedinačan, ako se odnosi na jednu određenu pošiljku, odnosno količinu robe, završnu verziju stručne publikacije, ili", svakako bi trebalo da bude prihvaćen zato što je, čuli ste iz izlaganja prof. Poskurice, apsolutno neuputno da ulazite u razmatranje nečega što nije konačna verzija, bez obzira na to o čijem autorskom delu se radi.
Kada je u pitanju takav prevarant i lopov kao što je Stevan Lilić, kod njega unapred znate da on nema svoju ni početnu, ni završnu verziju. On krade, uzme sve odjednom, potpiše se ispod toga i naravno zato je prljavi plagijator i prevarant i tu nema spora.
Meni je u ovom trenutku žao što ministar Parivodić nije u sali, jer sam se javila, pošto se ovde radi i o količini robe za koju treba da se utvrdi njen identitet, odnosno poreklo. Malopre je ministar izrekao nešto što uopšte ne mora da bude istina. Čak se pokazalo i na našem tržištu i na evropskom tržištu, da ne govorim na Dalekom i Srednjem istoku, da roba koja je urađena ne po licenci, nego je verna, fantastična kopija originala, apsolutno ne može u mnogim zemljama da se prepozna.
On sam, koji je malopre rekao – na dodir to može da se vidi, da je poznavalac ne znam koje robne marke, nabrajao je malopre "najk", "lakost", "ribok" itd, da je vrsni poznavalac ne bi mogao da ustanovi, jer na takav originalan način i sa takvom verodostojnošću se kopiraju i prodaju kao originali svi ti proizvodi i konačna verzija je u stvari takva, tako da apsolutno nije bio u pravu kada je malopre tvrdio da to neko može da vidi golim okom.
Nisu to oni krokodili koji su u promeru dva sa pet, gde neispravno piše "ribok" ili "najk", što se pojavljuje na buvljim pijacama i što narod kupuje, jer ljudi su siromašni, zemlja je u ogromnoj bedi i siromaštvu, i moraju tamo da se snabdevaju, ne mogu da kupe originalni proizvod. Ne govorim za ovlašćene distributere te robe, ali recimo u nekim prodavnicama sportske opreme koje prodaju tu originalnu robu možete da vidite i da ustanovite, u stvari, ako pažljivo posmatrate i ako se razumete u to i ako znate šta sve treba da pogledate, da je to i te kako dobro urađena kopija, gotovo identična originalu. Isto vam je i sa parfemima i sa svom drugom robom.
Tome nema kraja i to je zapravo nešto što nijedan inspektor, a naročito laik za tu oblast... Inspektor koji dolazi na lice mesta, koji u svom životu nije imao u posedu neku originalnu robu marku ne može da se suoči sa tim šta je to original, a šta nije. Za njega je sve ono što je približno originalu maltene original, a da ne govorim o tim neverovatno dobro urađenim kopijama. Kasnije, ako bude prilike, ponoviću to, zato što ministar sada nije tu, ali verujem da ćete vi, mladi kolega, da mu prenesete ovo što je zapravo istina.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ako do sada niste želeli svoju pažnju da usmerite na delove knjiga koje je čitao, a to su čisti plagijati, gospodin Momir Marković, mislim da je vreme da sada na jedan takav slučaj, odnosno ovaj konkretno obratite pažnju zato što narodni poslanik, prof. dr Zoran Mašić u svom amandmanu na član 18. upravo govori o jednom ovakvom slučaju.

O čemu vi pričate?

Onda ću kasnije da se javim.

Vi ste u pravu, gospodine predsedavajući, ja sam vas preduhitrila misleći da nije bilo drugog amandmana i ne mogu da znam jer nemam izveštaj Vlade, niti Odbora.
Ozbiljna je stvar u pitanju zato što nedostaje u članu 18. u stavu 1. ovo što je predložio prof. dr Zoran Mašić baš zbog ovakvog plagijata koji je počinio prljavi falsifikator Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta, vaš kolega, gospodine Parivodiću, koji i dalje ima taj status tamo i koji se usudio da čak i za vreme svedočenja prof. dr Vojislava Šešelja komentariše njegovo izlaganje u haškom kazamatu u vreme dok je svedočio u procesu kao svedok odbrane sada već ubijenog Slobodana Miloševića.
Neverovatno je da bilo ko od vas kolega koji imate priliku da sa njim sarađujete ili da ga viđate uopšte može da zaboravi ovakvo nedelo koje je on počinio.
Mene to uopšte ne iznenađuje zato što su njegovi sledbenici, odnosno oni koji razmišljaju na isti način kao on iz ove mafijaške žute organizacije, poput Tadića, Đilasa, Šutanovca i ostalih, falsifikovali istoriju, falsifikuju sve o srpskim junacima, o srpskim herojima, raznorazne bljuvotine i laži izmišljaju svakog dana.
Kada je u pitanju ovako nešto i kada je u pitanju podnošenje zahteva, smatramo da se ovim amandmanom precizira da u zahtevu nosioca prava treba da budu navedeni kao dokazi delovi stručne publikacije ili delo u celini, što je slučaj sa Administrativnim pravom pokojnog profesora i velikog srpskog naučnika Laze M. Kostića, koga je i rehabilitovao na izvestan način prof. dr Vojislav Šešelj, samom činjenicom što je njegov najbliži srodnik, njegova unuka prenela prava na prof. dr Vojislava Šešelja da sabrana dela i sve ono što je za života taj slavni i proganjani srpski intelektualac uradio, naročito pišući dosta u emigraciji, koristi prof. dr Vojislav Šešelj, ali za svoje kapitalno delo, za koje je nedavno i dobio nagradu, "Ideologija srpskog nacionalizma", a ne za Stevana Lilića, prljavog i podlog plagijatora da bez ikakvog prava celokupno delo Laze Kostića stavi u svoj udžbenik, odnosno u svoju publikaciju.
Neverovatno je, gospodine ministre, da niste želeli da prihvatite ovaj amandmanom.
Profesor dr Zoran Mašić, univerzitetski profesor, verovatno je iz obazrivosti, u ime SRS, ne samo zbog ovog slučaja, nego i zbog mnogih koji su neotkriveni, a pitanje je koliko ih ima, podneo ovaj amandman i tražio da u zahtevu još tako nešto stoji. Dakle, da se za to što je neko protiv zakona, protiv morala, protiv bilo kog kodeksa, a to je zaista jedno od najtežih krivičnih dela, koristio nečiju publikaciju, nečiju knjigu, nečije autorsko delo i naučni rad, mi smatramo da bi u navodu ovog zahteva trebalo da stoji, kako bi nadležni državni organi mogli jasnom komparacijom to da vide i prepoznaju u celosti delo ili pojedine delove koji su plagirani.
Zbog toga je dr Mašić podneo ovaj amandman i treba da razmislite, pošto nam niste dali odgovor u pisanoj formi zašto ste ovako nešto odbili, šta bi smetalo ...
Ništa od toga nećete da pročitate u tim dnevnim novinama. Samo možete da pročitate raznorazne gluposti i raznorazne napise koji su upereni protiv SRS. Ili, ako ste došli do izjave ovog nesrećnog ministra odbrane Zorana Stankovića kako će da traži od državnih organa da reaguju zato što je Aleksandar Vučić rekao da je on agent CIA. Jeste, ponavljaćemo svuda i na svakom mestu, direktno postavljen na to mesto, uz urgenciju i zahtev one nakaze Karle del Ponte.
Bolje vam je da slušate i da pogledate šta vam govorimo, a predlažemo da poboljšate tekst zakona. Ne morate da bude ni drčni, ni sujetni.
Ako je ovaj amandman napisao prof. dr Zoran Mašić u ime SRS i još vam ponudio mogućnost da nadležnim organima olakšate posao, samom činjenicom što će u zahtevu da stoji da li je to ili koji je deo neke publikacije, odnosno nekog dela, zloupotrebljen, ništa ne smeta, možete da kažete, da izađete sa nekim obrazloženjem da nije potrebno, a da se tako ponašate – da čitate novine dok poslanici obrazlažu amandmane na, po nama, delove lošeg zakona, mi ćemo u celini da glasamo protiv njega, ali da pokušamo kroz amandmane da vas ubedimo – ne da nije pristojno i kulturno, nego nas zaista dovodite u situaciju da upotrebimo i mnogo grublje reči.
Sada je, gospodine ministre, 12.20 časova. Da ste vi vredan i marljiv čovek, a trebalo bi da budete, jer ste ministar u Vladi Republike Srbije, trebalo je jutros da ustanete u 06.00 sati, da popijete kafu, da se umijete i obrijete, da se obučete pa da odete do prve trafike ili da nekoga zamolite da to uradi, do 07.00 sati sve novine da pročitate, pa da dođete u Narodnu skupštinu i ako ste nešto saznali pametno i korisno da to upotrebite sa skupštinske govornice ili ako vas nešto novinari ispred pitaju, a ne ovako da se spremate za brifing usred sednice, stvarno nema smisla, a da ne razmišljate o tekstu amandmana koji je podneo profesor Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman, u ime poslaničke grupe SRS, na član 22. Predloga zakona, gde se govori o sredstvima obezbeđenja.
Ovo je potpuno neverovatno, nepotrebno i kontradiktorno sa članovima 17. i 18. Mnogo je primera u praksi, uz ovu jednu rečenicu obrazloženja koju sam podnela, gde možete da vidite da će pirati i oni koji se enormno bogate na tuđim autorskim pravima ovim zakonom i direktno ovim članom 22. biti još više podstaknuti da na takav način rade, da nikome ništa ne plaćaju, da zgrću ogromne pare, a ljudi koji su autori vrednih dela, što muzičkih, što naučnih, mogu samo da posmatraju, da ulaze u sudske sporove sa neizvesnim ishodom i sa obeštećenjem koje nikako ne može da bude u onom iznosu kolika im je šteta načinjena.
Gospodine ministre, ako smo već u članovima 17. i 18. ovog zakona definisali, uz onaj zaista suvisli predlog prof. dr Zorana Mašića, za koji vi malopre kažete da nije argumentacija, a tvrdim vam da jeste, jer šta ćete bolje od toga da se u zahtev unese kompletni deo nečega što je plagijat, vi sada navodite ovde u članu 22. da je neophodno da se obezbede sredstva za onoga koji pokreće postupak, odnosno zahtev za zaštitu svojih autorskih prava.
Kako to obrazlažete, u stavu 1. kažete: "Kada je zahtev za zaštitu prava intelektualne svojine usvojen, nadležni organ može da zahteva od podnosioca zahteva da položi sredstvo obezbeđenja u iznosu koji odgovara visini troškova koji mogu nastati ako postupak bude obustavljen zbog radnji ili propusta podnosioca zahteva, odnosno ako se utvrdi da u konkretnom slučaju nema povrede prava intelektualne svojine".
Stav 2: "Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. ovog člana može biti bankarska garancija ili depozit uplaćen na poseban račun nadležnog organa".
Gospodine ministre, ovo je zaista neverovatno. Već ste želeli da napravite zakon i došli pred Narodnu skupštinu sa takvim zakonom, to je inače i zahtev ove komisije za pridruživanje, koja je stopirala sa vama dalje razgovore, jer ste se vi bacili u hajku i potragu za slavnim generalom Ratkom Mladićem, ali, hvala gospodu Bogu, nećete u tom svom naumu uspeti, ali oni su tamo lepo napisali da nisu zadovoljni i da je ovaj zakon neophodan kako bi se uredilo naše tržište, kako bi se sprečila piraterija, kako bi se sprečili plagijati.
Ovo je standardizacija lopovluka i pljačke. Ako vi, po članu 22, onome ko je podnosilac zahteva, znači, pojavljuje se kao oštećena strana... Moram samo da vas podsetim, gospodine ministre, da je pre nekoliko meseci zbog slične problematike došlo čak i do određenog fizičkog obračuna u jednom beogradskom hotelu. Vi sada sve one koji nemaju mogućnost i nemaju novac, a tražite od njih depozit, a ovde se ne zna koja je visina tog depozita ili bankarske garancije, da uđu u postupak da zaštite svoja intelektualna prava, jednostavno gurate i kažete – ne, vi ćutite i trpite, vi stvarajte, budite dobri tekstopisci, dobri muzičari, budite vrhunski naučnici, ostavljajte dela za buduće generacije.
Onda će da se pojavljuju hohštapleri i prevaranti, poput ovog Stevana Lilića, ili će da se pojavljuju određene muzičke kuće koje će da urade na sledeći način: u Bugarskoj, na Dalekom istoku, tamo gde nema nikakve provere od strane nadležnog državnog organa, gde uopšte ne može da se utvrdi šta je čije autorsko pravo, u milionima primeraka će da kopiraju, odnosno da vrše pirateriju za određena autorska dela.
Pojavljuju se na granici SRJ sa Bugarskom, imaju carinsku deklaraciju i šta gleda naš carinik? Naš carinik može samo da pogleda da je tu stotinu ili milion komada nekog kompakt diska. On neće, niti su to njegova prava kao nadležnog državnog organa, da ulazi u suštinu, odnosno u autorsko pravo. Tako će milioni, što domaćih autora, koji su štancovani bez njihovog odobrenja u inostranstvu, ili knjiga ili bilo kojih stručnih publikacija, ne moraju samo da budu muzička izdanja, da uđu u našu zemlju, na naše tržište kao kopije, odnosno kao čisti pirati, a da oni koji su to uradili nikome ne odgovaraju.
Onda će da se pojavi autor. Probudi se ujutru, izađe i vidi da se svuda prodaju njegova dela, antologijske zbirke, ono za šta je ovlašćena u nekom konkretnom slučaju neka muzička kuća ili neka medijska kuća koja je dobila pravo od autora da to radi. Šta on sada koristi po ovom zakonu?
Po članovima 17. i 18, on pokreće zahtev da utvrdi svoja autorska prava.
Još mu vi ne date, odnosno nećete to da prihvatite, tu bi odmah stvar bila jasna i svaka bi se sumnja otklonila i uopšte ne bi bilo potrebe da ovo stavljate u tačku 1), ako postoji proceduralna greška ili nešto tako, da ste prihvatili amandman dr Mašića. Taj neko dođe, podnosilac je zahteva, overio svoja autorska prava pred nadležnim sudom, zaštitio ih, dolazi i kaže – ja sam taj i taj, a ovo što je na tržištu, ovo što je čisti plagijat, to je čisto krivično delo koje je neko napravio.
Izvolite molim vas, pa krenite, vi ste zaduženi, odnosno vaša je obaveza po zakonu to da radite, a vi mu još sada poručujete – možeš ti to da uradiš, ali moraš da imaš pare. Em je pretrpeo ogromnu štetu i ne zna koja je, i on ne može da istraži ni u kojoj količini je došla ta piratska kopija u našu zemlju, vi ga još terate na to da vam polaže bankarske garancije.
Uz sve to, ako ne dokaže, a veoma su česti slučajevi da nadležni sudovi, Trgovinski sud presudi u korist onoga koji se bavio krivičnim delom, a ne onoga koji je autentični autor nekog dela, da li je u pitanju neka knjiga ili pesma, muzika, nije ni važno, vi njemu kažete da će on na kraju to da plati. To je neverovatan začarani krug i ti ljudi će da odustanu jednostavno.
Znate, sada može jednostavno neko da pomisli i ovde od poslanika u sali da razmišlja tako – ma, lako će ove velike muzičke zvezde, oni toliko para zarađuju po koncertima, imaju razne tezge, pa ako se to i desi oni mogu to da plate i da polože garanciju. Postavlja se pitanje zašto oni to uopšte da rade i ko smo mi da određujemo ili da špekulišemo time ko koliko zarađuje, ako on redovno plaća porez ovde u državi, i ako on ima svoju publiku iako ima svoju prođu. Zašto ti ljudi to da rade?
Vi znate, kada se upuste u jedan takav projekat... Evo, znam jedan konkretan slučaj, ali neću da ga imenujem, nije ni važno, uglavnom to je ta priča: Bugarska ili Kina ili negde gde se u milionima primeraka štancuju ta piratska izdanja, ta ovlašćena kuća odnosno autor pokrene postupak, još mora sada da položi i novac, još uz svu tu proceduru jedva na kraju nekako da namiri neku minimalnu štetu za svoja autorska prava. To vam je u odnosu 1:100 za pretrpljenu štetu, odnosno za količinu piratskih izdanja koja su prisutna na našem tržištu.
A šta da radi nosilac direktni, znači naslednik iz porodice ili neko na koga je preneto to pravo za određena dela naših srpskih velikana? Padne nekome na pamet ovde u ovoj sali, bilo kome, zamislite, da štampa sabrana dela koja inače nisu odštampana i nema ih nijedna izdavačka kuća u Srbiji. Lično sam pokušala to da pronađem, i koleginica Radeta, Slobodana Jovanovića, to samo možete antikvarno da nađete.
I sada, recimo, znaju mnogi, evo ja sam sada to rekla, i mnogi ljudi koje je to možda ranije interesovalo i ko se snašao na neki drugi način, da toga nema, lepo krenu i odštampaju sabrana dela Slobodana Jovanovića. U sve knjižare, svuda redom, izvol′te, prodaju i onda, znate, njegovi naslednici, oni koji su nosioci autorskog prava, pojave se i kažu – čekajte, ljudi, pa kako je to moguće.
Vi kažete – ajde vi popunite ovaj zahtev, član 17. i 18. Još niste želeli da prihvatite amandman kolege Mašića, nedvosmisleno bi se videlo da je to apsolutno celokupno delo, znači to nisu samo delovi, kao što je ovaj hohštapler i prevarant, ovaj žuti Lilić hteo da sakrije, pa je mislio neće da ga otkrije. E neće da ga otkrije Vojislav Šešelj, koji sve ima u malom prstu, koji i kada spava, iako je u haškom kazamatu na pravdi boga, zna sve šta ko radi i ko je sklon prevarama i ko je u stanju šta da uradi!
I sad, pojavi se taj neko i vi kažete jednostavno – vi morate da položite garanciju, određeni depozit, ja vama ne verujem. I to dok dokažete da li ste vi u pravu, a ako niste, sve to morate da platite.
Ovo dolazi u domen bezobrazluka, gospodine ministre. To što vi čitate novine kada govore poslanici SRS mene ne može uopšte da uvredi, to je stvar vašeg vaspitanja i vašeg odnosa, vi ste ovde samo gost. Dug je put, gospodine ministre, do toga da neko postane narodni poslanik. Treba da bude prvo član valjane političke stranke, što bi rekao ovaj Stojković, to je njegov izraz - valjano, svaki dan je valjao taj izraz sa ove govornice, pa je meni, evo, ostalo od juče.
E tek da budete neko ko je član SRS, pa da vas izaberu na izborima, pa da vam verifikuju mandat, pa da odgovorno, savesno i časno radite. Ovako, vas izabrali i rekli bićete ministar za to i to, odlučila skrpljena skupštinska većina, nemam ništa protiv.
Ali, kada ste već izabrani ministar morate da znate da ste vi ovde došli da mi vas kontrolišemo i da smo mi neka vrsta supervizora u odnosu na vas kao predstavnika izvršne vlasti. Mi smo tome naučili Dinkića, znate. Jednom, dvaput dobio je packu, jednom je došao u farmerkama, drugi put je došao u džemperu i tako nešto neobavezno, treći put počeo da vređa. Mora da se disciplinuje.
Vi, gospodine ministre, do sada niste još počeli otvoreno da vređate, ali način na koji razmišljate kada su u pitanju ovi i suviše dobri argumenti je nešto što će vas da košta na izborima, odnosno one koji su vas predložili da budete ministar. Još uvek ne znam koje političke stranke ste član. Znam da ste neka od ovih frakcija ove žute, nekada jedinstvene, opcije. Juče pomislih u momentu da ste iz DS-a, a ovi kažu iz DSS-a njihov ste; ko zna čiji ste, nije ni važno, ali prihvatite ovaj amandman da biste učinili korist onima koji treba da zaštite svoja autorska prava.

Gospodine potpredsedniče, Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, danas nije bio na mestu predsednika i vas je odredio da ga zamenjujete. Vi ste bili dužni da po Poslovniku upozorite ministra Parivodića da se ponaša u skladu sa dostojanstvom i da poštuje dostojanstvo Skupštine, a ne da na način, jer to je kod njega stanje koje treba da definišu medicinski eksperti, on je u šoku, uzbuđen... Šta mene briga kakve su vaše impresije, gospodine Parivodiću? Ne možete na takav način da razgovarate, ni takve zlurade ocene i komentare da dajete na rečenice. Evo, ni sada ne sluša.
Sredoje, je l′ se popilo malo? Jeste. Vrati se u klupu, sedi da ja razgovaram sa ministrom, javila sam se.
(Predsedavajući: Molim vas da se sa uvažavanjem odnosite prema vašim kolegama.)
To je uvažavanje, a nije uvažavanje da mi upada ovde ispred nosa čovek, da se domunđava sa ministrom dok mu govorim o tome kakav je red u Skupštini Srbije, u koju je on došao kao gost.
Gospodine ministre, možete da kažete da to nije u skladu sa vašom koncepcijom, da imate ovakvu ili onakvu viziju. Kakav ste nam Zakon o hipoteci predložili, i stupio je na snagu, čude se i krste graditelji po Srbiji, a po bankama vam se smeju grohotom. Pronađite mi jednu banku koja će da odobri hipoteku na građevinsku dozvolu. Takve banke u Srbiji još uvek nema. Zaređajte po bankama ovde pa pogledajte kako to neko ko nema krov nad glavom, ko treba da dođe i da gradi, sa građevinskom dozvolom da se pojavi i da traži hipoteku na izgrađeni objekat. Nijedna banka od ovih koje daju stambene kredite, te hipotekarne kredite, ne želi da uradi. Sada nam opet podmećete neki zakon koji veze nema sa realnim stanjem, izvrćete činjenice, gospodine ministre.
O konkretnom slučaju i o mafijaškom poslu jedne osobe poznate u svetu estrade i o ministru koji je povezan sa tim i takvima govorio je gospodin Zoran Krasić, a vi pričate o drugim stvarima. Je l′ vi imate prava, gospodine ministre, da štancujete CD "Rolingstonsa" i "Bitlsa"? Nemate. Nisu imali ni oni koji su to radili u Bugarskoj za neke domaće autore ili neke druge. Onaj carinik koji je carinio tu robu, a u milionima primeraka su ti diskovi stizali, uopšte nije gledao da li taj neko ima autorska prava.
Malopre ste rekli da mi potcenjujemo inspektore. Uopšte ih ne potcenjujemo. Oni su dobili mnogo bolje uslove za rad kada je Zoran Krasić bio ministar. Bio je ministar trgovine u najtežim uslovima, ne daj bože da se to vreme više vrati, ali Srbija je u takvim uslovima, za vreme njegovog ministrovanja, skroman je čovek pa to neće da vam kaže, kakav je i svaki srpski radikal, bila uređena zemlja i ministri su imali mogućnost da rade svoj posao, da idu na teren i da se bave inspekcijskim poslovima.
Vi sada lepo kažete nama da neće inspektori samo to da rade, mi ih potcenjujemo, mogu da prepoznaju šta je falsifikat. Niste bili u sali, rekla sam vašem mladom kolegi, uopšte nije tačno, gospodine ministre, toliko su danas vredne kopije tih originala da i dobri poznavaoci određenog brenda, bilo da je u pitanju garderoba, parfemi, jedva da mogu da prepoznaju, a kamoli inspektori koji imaju ne znam kakve bedne plate i koji nikada u životu u svom posedu nisu imali "pradinu" tašnu, "lakosta" bluzu ili "najk" patike i da kaže – ja sam ekspert i ustanovio sam.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Evo, gospodine Mihailoviću, završavam, ali zaista upozorite sledeći put ministra da svoje šokantne impresije koje ima o zakonu zadrži, pa posle neka priča nekome drugom, a ne nama. Ovde samo sa argumentima baratajte.

Sada, pošto ste više nego drski, ne poštujete Poslovnik sa mesta predsedavajućeg, po članu 28. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, tražim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni da ste vi takvim načinom obraćanja, pre svega meni i narodnim poslanicima kojima ste dali takvo obrazloženje, povredili dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Mihailoviću, vi jeste unuk slavnog i čuvenog đenerala Draže Mihailovića, ali vas je očigledno u političkom smislu jedan potpuni politički diletant vaspitavao, a to je Vuk Drašković. Kako vas je vaspitao, u takvoj ste sada stranci, takva je i njegova stranka. Prema tome, nemojte meni da držite pridike, niti bilo kome iz Srpske radikalne stranke brifing. Lepo vaspitanje nosimo od kuće, to je ono što je osnovno, ali u političkom smislu smo prošli kod danas najvećeg srpskog junaka, ali sigurno najvećeg poznavaoca pravne i političke prakse profesora dr Vojislava Šešelja.
Bolje vam je da ćutite i da vodite skupštinu onako kako vam Poslovnik dozvoljava, a ne da štitite one koji se neprimereno ponašaju, bilo da je ministar ili neko drugi ko je onako usput kolateralna šteta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave o paketu pravosudnih zakona nismo u načelnoj raspravi imali vremena da se nešto posebno bavimo ovim zakonom o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ali je jasno ono što sam pronašla kao izvor i kao pravu informaciju, i to je jedan program koji će tek da usledi Vladi Republike Srbije, ako nastavi da pregovara sa ovima sa kojima vrši usaglašavanje zakonskih predloga.
Naime, u Komisiji za pregovore sa EU, do čijeg je mišljenja vama i te kako stalo, jasno stoji u izveštaju od 9. novembra prošle godine da je ovo tek samo početak i da će sledeći zakon imati naziv – finansijska podrška centru za obuku sudija.
Dakle, ovde se samo nazire da će budućim zakonskim projektom jasno da se zna koliko će para da se izdvaja, a mi kroz sve ove amandmane i kroz celokupnu raspravu o ovom predlogu zakona smatramo da će tu doći do ogromnog pranja para.
Mi srpski radikali imamo velike zamerke na sadašnji odnos i stanje u srpskom pravosuđu, ne zbog toga što nema kvalitetnih sudija, kvalitetnih pravnih stručnjaka, mladih ljudi koji tek treba da dođu u poziciju da budu birani na tu veoma važnu funkciju i da je časno i savesno obavljaju, već zbog toga što je ta negativna selekcija od petooktobarskog puča pa do današnjeg dana toliko uzela maha da vi sada kada biste crtali nekom bojom mapu Srbije i krenuli od suda do suda, od okruga do okruga, preovlađivala bi vam ova šizofrenično žuta boja. To je samo boja koju mogu da vole šizofrenici, ljudi koji imaju psiho, da ne kažem neke druge smetnje i probleme.
Svako će vam reći, ne znam da li je tu profesor Vojinović, ali verovatno da bi se i on složio sa tim sa pozicije svoje struke, ali to što je neko odlučio da sudove u Srbiji oboji žutom bojom ne znači da treba i ovakav zakon da bi se ljudi koji su i te kako sposobni, profesionalni i oni koji su se školovali, sa najvišim ocenama završili pravni fakultet i položili pravosudni ispit, dodatno obučavali po zakonu kako ste predvideli.
Kada je koleginica Radeta govorila o amandmanu na član 1. predloženog zakona čula sam da vam je posebno, ministre, ukazala na to da on nije usaglašen sa važećim Ustavom Republike Srbije. Da ste čitali, a jeste, vi ste ministar i morate, čak i bolje nego mi poslanici, izuzetak smo mi srpski radikali, mi sve to imamo u malom prstu, svaki član Ustava znamo u tri sata noću, da znate sve članove od 95. do 106. koji govore o tome šta su sudovi i javna tužilaštva, ne biste mogli da nađete uporište za ovako nešto.
U članu 2. definišete na jedan strateški način, tako radi i NATO pakt u svojoj vojnoj doktrini koju je prihvatio ministar izdajnik, agent CIA, Zoran Stanković, pa počeo da promoviše tu doktrinu pre 15 dana u Kragujevcu, pa ide redom, s tim što su posledice dalekosežnije jer je njihov cilj da Srbiju svedu na osam gradova.
Ne verujem da je vama cilj da svedete Srbiju na osam sudova ili na osam okruga, gde će da budu ti sudovi sa ovim visokoprofesionalnim i obučenim sudijama. Ako kažete "pojam i cilj obuke", liči vam na neku vojnu doktrinu, veze nema sa pravosuđem i sa onim što ti ljudi treba da rade.
Da li je takav način obuke ovih nabrojanih koji treba da se obučavaju po ovom novom zakonu ustanovljen u drugim granama našeg društvenog života i u drugim profesijama? Da li je potrebno da se vi, ministre, obučavate pre nego što dođete na funkciju ministra?
Za neke od vaših kolega golim okom čovek može da ustanovi da ni po jednom osnovu, na stranu njihovo obrazovanje i kvalifikacija u tom smislu, ali kao ličnost, a naročito po ponašanju, ne bi mogli da prođu ona vrata u Nemanjinoj ulici. Imate jednu koja je ministar, koja je pre neki dan javno izjavila da je maltene bolesna od anksiozne depresije, kaže da svaki čas može da plače. Takva je ministar za poljoprivredu, izjavila žena na ustaškoj televiziji B-92.
O čemu mi onda pričamo, ministre? Zamislite kada biste vršili dodatnu obuku, ima, doduše, zbog novog zakona o obrazovanju dodatne obuke za učitelje, to znate, za one koji predaju u srednjim školama, zbog stupanja na snagu Bolonjske deklaracije... Ali, ovo što ste napisali: "Obuka nosilaca pravosudnih dužnosti i sudijskih i tužilačkih pomoćnika je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje pravosudne dužnosti"...
Vi ste ne znam koje godine završili sa uspehom pravni fakultet, posle toga ste dugo godina, isto tako uspešno, obavljali sudijsku funkciju. Da li je vama bila potrebna takva vrsta obuke? Vi ste pokazali svojim radom, neko je procenio, procenio je Koštunica koji je došao u situaciju, tako što je sklepao ovu koalicionu vladu i ove što ga podržavaju, da bira ministre i kadrove koji će da vode te resore, ali verovatno je razmišljao tako – čovek je završio sa visokim ocenama pravni fakultet.
Niste vi ovaj Stanković koji je diplomirao na medicinskom fakultetu sa 6,25, pa ga oterali sa VMA i sada je vojni ministar, što je katastrofa. Možda ima još nekih takvih vaših kolega iz drugih resora, ali niko nije postavio pitanje vaše obuke.
Ne mogu da verujem da je to plod vašeg razmišljanja, gospodine Stojkoviću, i da vi mislite da na takav način treba ljudi da se obučavaju da bi došli.
Da su finansijska sredstva potrebna, da je problem u Kragujevcu posle ozakonjavanja apelacionog suda to što sada nema zgrade u koju apelacioni sud treba da se smesti, da je potrebna bolja kompjuterska oprema, da je potrebno da ljudi koji nisu samo sudije i tužioci i pomoćnici, nego jednostavno zaposleni (znate da su oni bili najglasniji po pitanju štrajkova, njihovog statusa i zarada kada su povećavane sudijama plate, a njima nisu, to je za vreme Batićevog ministrovanja), sve to stoji, ali zašto će vam za to jedan poseban zakon.
Videćete da će da traže od vas, jer to je, možda niste obavešteni, mislim da samo Koštunica nije u toj vladi, ali očigledno da i vi ne znate, lepo piše u njihovom izveštaju da je nedovoljna obučenost nosilaca pravosudnih funkcija, da oni tek treba da prođu određenu obuku, da za to treba da se formira poseban centar i da je neophodno da posle usvajanja novog krivičnog zakonika i zakona o obuci sudija, tužilaca, pomoćnika, usledi zakon o finansijskoj podršci.
Znači, opet Dinkić kroji kapu svuda. Sudska, tužilačka funkcija treba da bude nezavisna. Svi se zalažemo za nezavisno pravosuđe kao posebnu granu vlasti i opet ćete da zavisite od jednog čoveka. Da je on Pera Perić, a ne onakav kakav jeste, Mlađan Dinkić, koji je osion i bahat kada je u pitanju svo to davanje i kada obeća jedno, a slaže i kaže nešto drugo ili na svoj način određuje kako će da daje novac, to nije dobra stvar.
Znate da se mi kao stranka zalažemo za to da – pored toga što bi Narodna skupština kao nezavisni organ, najviše zakonodavno telo, trebalo da ima svoj budžet i da kao takva bude van svih uticaja, van svih tajkunskih lobija koji su učinili da pojedini koji su izabrani na određenim poslaničkim listama odu u neko samostalno ili drugo jato – isto tako i pravosuđe u Srbiji ima mogućnost, preko samostalne finansijske osnove, da usavršava te ljude, ali nije vam za to potreban poseban zakon.
Eto, zbog toga smo smatrali, osim toga što je suprotstavljen pojedinim odredbama Ustava Republike Srbije, da nije potrebno da se posebno donosi ovakav jedan zakon, već da se kroz mnogo ozbiljniji rad i vašeg ministarstva, a pre svega rad onih kojima ste dali poverenje da rukovode sudovima u Srbiji, izvrši pozitivna kadrovska selekcija. Ona nije prisutna ni danas u Srbiji, a i te kako je negativna od 5. oktobra pa naovamo.
Bezbroj puta smo govorili, pre nego što je formalno-pravno legalizovan njegov izbor, ko je Goran Kljajević i da je on upao u nekadašnji privredni sud, kasnije Trgovinski, kakva je grupa ljudi oko njega, koliko puta je zasedao Odbor za privatizaciju, koliko ljudi je ušlo u spor zbog toga što su ostali ojađeni, opljačkani. Ćutali su svi, a on je bio zaštićen kao beli medved.
Vi ne možete da shvatite, gospodine sudija, da u gradu u kome živim ima takvih sudija koji se za... 99,99% su časni, ali onaj promil je taj koji ide na štetu sudijske funkcije i stvara sumnju kod građana, koji ulazi u raznorazne mafijaške poslove, i to, neko bi rekao, za sitno. Ali, znate, ništa nije sitno. Najmanja materijalna vrednost je kao i da je ušao u neki dil i da je napravio aranžman za milion evra. Ja to tako gledam, svaki građanin to tako gleda. Svako treba da radi za svoju platu, da savesno i odgovorno obavlja svoj posao.
Pustite vi to, on je eto tako završio ovom ili onom, povezani su sa određenim klanovima advokata. Neće njih da uče po ovom zakonu tome, a to je ono što treba da se promeni u Srbiji i vi to vrlo dobro znate. Treba da se promene mnoge sudije koje su nečasne, a opet kažem, u procentu od 100% oni su ogromna manjina, ali i te kako trn u oku običnim građanima, koji traže pravično suđenje, pravo na to da dobiju pravično suđenje, koji su siromašni, a moraju da plaćaju skupe usluge advokata.
Neki se snalaze ovako ili onako, ali mnogo je ljudi koji dolaze i kod naših pravnih savetnika, u svakom odboru, u svakom gradu. Ovde u Beogradu imamo jedan od najboljih pravnih saveta, imamo i u Kragujevcu i u drugim gradovima u Srbiji, ali to je nedovoljna pomoć. Možemo da saslušamo te ljude i da im naši pravnici daju neku pouku, neku sugestiju.
Nemojte da mislite da će ovaj zakon i ovakav način obuke sudija i nosilaca pravosudnih funkcija nešto bitno da promeni. Radi se o tome da treba da se promeni boja na toj mapi srpskog pravosuđa i da ne bude ni ovakva ni onakva, neka to bude boja pravde i neka to bude boja koja će da garantuje građanima Srbije sigurnost u svakom trenutku, a ne da razmišljaju od ročišta do ročišta da li je neko bočno ili direktno uleteo kod tog sudije, da li mu je dao toliko i toliko para, i da strepi za svoju sudbinu.
Znate, što je za nekoga ili na izgled najmanja imovina i najmanja vrednost, a neko je u sporu zbog toga i neko će sa strane da kaže, šta briga ove tajkune poput ovih žutih Đilasa i ostalih ili ovog direktore žute kancelarije, Narodne kancelarije iz Prokuplja koji je kandidat za tužioca, šta njih briga; ako čovek ima problem oko neke male parcele, oko jednog dela kuće, njemu je sve to u životu.
Verujte mi, gospodine sudija, u dugogodišnjoj, skoro 15-godišnjoj praksi, od kada se intenzivno bavim ovim poslom i poslaničkim poslom, nailazila sam na slučajeve da su se ljudi koji su dugo, zbog neažurnosti sudova, u imovinsko-pravnom sporu razboleli; ili da su ljudi koji su u sporu sa preduzećem, odnosno sa novim vlasnikom koji nije isplatio ono što je bila njegova obaveza po socijalnom programu, isterani na ulicu. To su ljudi srčani bolesnici, sa povišenim šećerom, ljudi koji su od sebe samih, zbog muke koja ih je naterala, napravili invalide.
Pored iskorenjavanja kriminala i korupcije, efikasno i pravično suđenje je najveća želja građana Srbije, i da se nešto radi, da se pokreće privreda. Sve drugo da mu kažete, znate, on će da gleda i budućnost svoje dece i kako će država da ide dalje i da bude stabilna i da živimo slobodno kao narod, ali mu je to najveća boljka, to što ima kriminala i korupcije i što ne može da zadovolji pravdu i što po onoj narodnoj jeste dostižna, ali je spora, ali nekima je ta sporost i po 15, 20 godina i ljudi više nemaju strpljenja. Hvala vam.