Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mihailoviću, prvo vas da pitam gde ste bili svih ovih dana, pošto ste imali posle Ravne gore dovoljno vremena da prisustvujete sednicama od 10,00 do 18,00 časova, a danas ste došli popodne i opravdavate predsednika Skupštine, koji je, potpuno sa odsustvom morala i poštovanja Poslovnika, usred reklamiranja člana Poslovnika od strane gospodina Krasića napustio sednicu, odnosno mesto predsedavajućeg.
Pošto se ovde govori o tome da Vlada treba da ima obzira za situaciju koja je snašla, ja vam, gospodine Mihailoviću (vidim, vi imate uticaja, i vi i ova vaša grupa, na Koštunicu), u odsustvu predsednika Skupštine, predlažem da napravite pauzu, jer nema ko da vas zameni na tom mestu, dakle, da odete do telefona i da pozovete Vojislava Koštunicu da dođe i podnese ostavku.
Očigledno je da je 20 minuta od vašeg slavlja kako ste snažni i moćni, ima vas 127, ovde ostalo – koliko vas; ja sada mogu ako pogledam na stranu gde sede poslanici vladajuće većine poimenično da vam kažem ko sve nije u sali, hoćete da krenem da vam pričam, iz svake poslaničke grupe, pa vi sami ne znate ko vam nije tu. Ujutru kada se potpisujete gledate ko je gde, a ja moram da vam sufliram ko vam fali po klupama. Nemojte, molim vas, da glumite da imate većinu kada je nemate. Ovde se govori o moralu ili nemoralu.
Gospođa Pop-Lazić traži... Tišina dok ja govorim, budite toliko parlamentarni i pristojni, kada ste već ostali u toj većini, da slušate o čemu se ovde radi.
Pošto je Gordana Pop-Lazić tražila, a ima iskustvo kako se obara Vlada (kako je ona, tako će i ova završiti mandat pre vremena), da se po automatizmu Vlada odredi prema činjenici da nema 126 poslanika, potrebno je da prihvatite njen amandman. Gospodine Lončar, u ovom opštem haosu i kreveljenju od strane pojedinih poslanika, jer ozbiljan ste čovek, nadam se da ćete kao ministar da razumete ovu argumentaciju i da, kao što ste to uradili i jutros i juče shvatajući te argumente, vidite da je to neophodno.
Dakle, neprihvatljivo je da nam se daje ovakvo obrazloženje za neprihvatanje amandmana koleginice Gordane Pop-Lazić, jer ako kažete da je kroz donošenje važećeg Ustava Republike Srbije napravljen taj propust, pa ne postoji taj automatizam i onda se pozivate na moralnost, vi kao ministar čiji je zakon na dnevnom redu ste videli koliko vam je nemoralan kolega Slobodan Lalović. Čim se izglasalo produženje rada, on u svom nemoralnom stilu napusti sednicu, nema ga više, jedan ministar manje, za njim još ovo dvoje iz ove kvazistranke, a nepostojeće poslaničke grupe, i o čemu onda mi ovde pričamo.
Znate, gospodine Lončar, ako su vaše namere u nekom delu bile časne, pa kažete – ako je napravljen propust u Ustavu i svaki član Vlade mora da se pozove na moral, onda je ovde očigledno prisutan nemoral kod nekih vaših kolega.
Ako Vojislav Koštunica gleda prenos sednice, ako nema druga posla, a pretpostavljam da sada nema popodne, on će, ako je moralan čovek, da dođe ovde i da kaže – očigledno je da su mi poslanici neposlušni, da su nedisciplinovani, da neće da rade posao kako treba, a prevarili su ove iz opozicije, sakupili su se u vreme kada je trebalo da se glasa o produženju, a sada ih nema, izvinite, više ne uživam podršku odgovornih ljudi i ne mogu da budem premijer.
Tako bi to bilo ako bi se tako tumačilo od reči do reči ovo obrazloženje za član 19. Pošto to ne može da se desi, jer to nije tako, onda vam predlažem da za svaku buduću vladu i za sve one ljude koji moraju da shvate kada nema 126, nema, moraju da podnesu ostavku i da se to konstatuje, da prihvatite amandman gospođe Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi nećete biti u prilici da date pauzu do sutra u 10,00 časova, zato što rasprava o ova dva zakona i amandmanima na ta dva predloga neće biti završena sutra do 10,00 časova. Biću u prilici da vam u 5,00 ili 6,00 na isti ovakav način govorim, kao i sve kolege iz SRS-a.
A, sada bih da pozovem gospodina ministra i njegove saradnike da prihvate amandman koleginice Gordane Čomić koji je sasvim usaglašen sa onim što je na isti član Predloga zakona, član 19, podnela koleginica Gordana Pop-Lazić.
Naime, ako ovako bude ostalo i ako se ministar kao predstavnik Vlade i predlagač zakona ne saglasi sa ovim, opet ćemo doći u onu situaciju i priču da će Vlada fakultativno da shvati svoju obavezu da u trenutku kada postane evidentno da nema 126 poslanika koji je podržavaju treba da podnese ostavku. Kasnije, kada budemo razgovarali o amandmanu na član 20. i kroz raspravu do kraja ovog zakona videćete da je veliki problem u terminološkom smislu neodređivanje tačnog vremena kada se šta dešava.
Tako je nespretno formulisan svaki taj član u kome se govori o obavezi, u ovom konkretnom slučaju, Vlade Republike Srbije, pa smo imali kod podnošenja zahteva, kod same inicijative, pa kod polaganja zakletve, prosto se ta vremenska neodređenost provlači kroz ceo tekst zakona. To je nešto što je neprihvatljivo za narodne poslanike, zato što nema jasne definicije kada u ovom slučaju izvršni organ vlasti treba da ispuni svoju obavezu.
Zaista nije dovoljno da se pozivate na tu nedorečenost važećeg Ustava RS i onda kažete – to je sada deo morala i odgovornosti. Danas sam vam govorila, kada smo počeli raspravu u pojedinostima, da pitanje morala pojedini političari u našoj zemlji zaista shvataju ovako ili onako, ili oni koji pretenduju da budu političari i da navodno imaju stranku, kao što je onaj nesrećnik Bogoljub Karić, tako da ne možemo da prihvatimo da se neki član Vlade, a u ovom slučaju cela Vlada, na takav način odnosi prema očiglednoj volji koja može da bude izražena u jednom trenutku. Da li će ona biti ili neće, videćemo već u toku sledeće nedelje, ako uopšte bude otpočela rasprava o poverenju ovoj Koštuničinoj vladi.
Zato bi bilo bolje, u kontekstu celog našeg obrazlaganja i amandmana i gospođe Pop-Lazić i gospođe Čomić, da prihvatite i jedan i drugi, jer nisu u suprotnosti. Taman bi se taj član 19. uredio na način kako je to prihvatljivo za narodne predstavnike, koji su jedini vlasni da kažu da li hoće da ostane neka vlada, jer su je oni izabrali, prihvatili ekspoze tog premijera i kabinet koji je on predložio. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujte mi, bila sam ubeđena, kada ste izašli za govornicu, da ćete uz svu argumentaciju da prihvatite amandman kolege Mirčića. Ako je to još jedan korak do ponovnog izlaska, evo ja ću da vam pomognem u tome, pa da kažete da je to u redu, njegovo obrazloženje i sva ova argumentacija.
Moram da podsetim narodne poslanike da je ostalo još 13 amandmana na Predlog zakona o Vladi i 43 amandmana na Predlog zakona o državnoj upravi i da nikako ne treba nikome da popušta koncentracija, da ovo dobro prate, jer doći će dan za glasanje, neki dan, a videćemo kada. Potrebno je da razmisle o tome na koji način ćemo da odlučimo, ako vi sada ne prihvatite amandman kolege Mirčića, kako da definišemo ostavku predsednika Vlade, odnosno Vlade – da li na način kako ste vi to predložili ili kako je to u amandmanu, zaista usklađenom sa Ustavom i u najdemokratskijem duhu, predložio kolega Mirčić.
Kolega Mirčić je, baš kao i mnogi poslanici SRS-a, u više mandata poslanik u Narodnoj skupštini i nikada se nije desilo do sada, a dva su slučaja kada nije došlo do ostavke Vlade u parlamentu, već se išlo na prevremene parlamentarne izbore: 1993. godine, kada je u višesatnom ekspozeu gospodin Tomislav Nikolić praktično naterao Vladu Nikole Šainovića da podnese ostavku i da raspiše izbore pre vremena i 2003. godine, vi to vrlo dobro znate, kada je nekoliko dana posle rasprave o Vladi Zorana Živkovića Vlada praktično videla da apsolutno nema nikakvo uporište i odlučila da ide na prevremene izbore.
Mi smo imali u našoj parlamentarnoj praksi takva dva slučaja. Ali, ne računamo da će u budućnosti, zbog smenljivosti vlasti, zbog toga što je to tako normalno u jednom demokratskom društvu, da se dođe u situaciju da zaista predsednik Vlade, zbog razloga koji ga onemogućavaju da sprovodi program sa kojim se saglasila skupštinska većina, podnese ostavku.
Sporili smo se oko toga kako to izgleda kada predsednik Vlade šalje Narodnoj skupštini svoju ostavku. Sada dolazimo do konkretne situacije kada on obrazlaže ostavku pred narodnim poslanicima. Vi predlažete nama da usvojimo član po kome će predsednik Vlade, u ovom slučaju, ako Koštunica zbog nefunkcionisanja koalicije odluči sam da podnese ostavku, da dođe ovde i pročita u svom maniru neki govor, inače on uvek piše govore i kaže nam – eto, to je to, ne mogu više da sarađujem ni sa ovim ministrom, ni sa onim, da sprovodim program i sve što sam obećao nisam u stanju da uradim; u maniru jednog indijanskog poglavice kaže ″haug″ i dalje više nema, govorio sam i šta me briga šta ćete vi da kažete. E, nije to baš tako.
Dakle, to je zaista tako, gospodine ministre. Ne liči vam na poglavicu, ali eto to nas podseća na to. Dakle, dođe u Narodnu skupštinu, pročita svoje obrazloženje i on tu može da nalazi raznorazne razloge i opravdanja zbog toga što nije u stanju to da uradi, odnosno da dalje vrši funkciju predsednika Vlade.
Kada je bio predsednik SRJ i kada je na listi DOS - Vojislav Koštunica ceo onaj konglomerat doveo na vlast i posle toga, kada je odmah po konstituisanju nove vlasti i posle republičkih izbora došao u konflikt sa činiocima tog dosovskog politbiroa, stalno je nalazio raznorazna obrazloženja – opstruiše me ovaj, opstruiše me onaj, nisam se usaglasio oko ovog ili onog pitanja, i žalio se na one sa kojima je došao na vlast i koji su njega izabrali da bude nosilac te liste i da ih uvede u Skupštinu.
Možemo da dođemo u situaciju da on isto takvo obrazloženje, u svom dobro poznatom maniru, donese pred narodne poslanike Narodne skupštine i da se žali na Labusa, Dinkića, Velju Ilića, Dimitrijevića, ali i na vas, gospodine ministre Lončar, to nije isključeno, jer može da vam nađe raznorazne zamerke. Ne može baš da spominje gospodina Balinovca, ali ministra će svakako. To je kraj, govorio je, i posle toga Skupština konstatuje da je on podneo ostavku i nema nikakvog razgovora. Gde je tu smisao demokratije i odnosa narodnih poslanika prema predsedniku Vlade?
Član 93. samo u jednom svom stavu definiše podnošenje ostavke od strane predsednika Vlade, odnosno Vlade. Gde ste vi našli uporište za ovakvo obrazloženje? Ovaj ko je ovo pisao, a pretpostavljam da je to gospodin vaš zamenik, kaže da je jedan od načina prestanka i ovo...

Evo završavam, ali to se ne računa u vreme pošto citiram obrazloženje.

Zašto vi noćas ulazite i sedate iza leđa, a ponašate se onako kako ne priliči ni vašim godinama ni položaju na kome se nalazite. Zaista je neprimereno da upadate usred rasprave o ovako ozbiljnom pitanju.

Evo, završavam, gospodine Markoviću, ali jednom vam se desila ta situacija – pred celom srpskom javnošću, pred poslanicima ste obećali da podnosite ostavku, predomislili se preko noći, i sada mene prekidate kada vam govorim o tome šta je moral kada neko kaže da podnosi ostavku.

Dame i gospodo poslanici, još je 12 amandmana na zakon o Vladi i 43 na zakon o državnoj upravi, a vi nikako da shvatite da su argumenti i ovo o čemu mi govorimo, u nameri da poboljšamo zakon o Vladi i skratimo muku ministru Lončaru, nešto što će da omogući svakoj budućoj vladi i njenom predsedniku da se "obračuna" na jedan demokratičniji i bolji način sa ministrom koji ne vrši posao onako kako to od njega očekuje predsednik Vlade.
U članu 22, koji govori o nepoverenju ministru i razrešenju, vi lepo konstatujete da najmanje 20 poslanika može da podnese zahtev da se izglasa nepoverenje ministru. Onda kažete da samo u slučaju kada predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Zamislite sada, gospodine Lončar, da iz nekih razloga premijer odluči da vas razreši funkcije ministra i poveri, ali to je potpuno neustavno i neprimereno, da vaše poslove, iz vašeg resora, vrši Velimir Ilić; ili, ministar Ivana Dulić-Marković. Ili, zamislite da Koštunica odluči da se izglasa nepoverenje i da opozove ministra Tomicu Milosavljevića, a da poslove ministra zdravlja vrši Velimir Ilić, i sada Velja bude ministar zdravlja. Zamislite takvu situaciju.
Ili, zamislite situaciju, gospodine ministre, da vi treba da preuzmete Ministarstvo finansija. Onda vi sutra morate da nastavite ono što je Dinkić započeo, pa da pretite bankarima, pa prosvetnim radnicima, pa onima koji treba da smanje broj svojih zaposlenih, pa penzionerima oko reforme, pa da kažete – naredio mi je tako MMF. Naravno da vi sve to što on radi ne biste radili, je l′ tako? Ali, kaže vam Koštunica, i vi morate, i to je prosto neverovatno da sebe dovedete u takvu poziciju.
Možda bi gospodinu Balinovcu bilo ili čast ili lakše da je ovde predlagač napisao, odnosno vi, da te poslove do izglasavanja eventualnog nepoverenja obavlja zamenik ministra; on bi u tom smislu mogao da dođe do izražaja i da kaže – evo, ja sam sada kalif umesto kalifa. Ali, ovako, vaše poslove poveri Velimiru Iliću i dođete u situaciju da nastane haos što se tiče državne uprave, odnosno lokalne samouprave. I, nemoguće je da vi intimno možete da se složite sa ovakvim predlogom i tekstom člana u kome se govori o izglasavanju nepoverenja ministru.
Ako se ovakav zakon izglasa dovešćete ovog još uvek aktuelnog premijera, i budućeg dok se ovaj zakon ne promeni, a moraće da se promeni našim dolaskom na vlast, jer je nemoguće, prosto nam i ono za šta se mi borimo i taj premijer, a to će svakako biti gospodin Tomislav Nikolić, ne bi sebi dao za pravo da tako grubo zloupotrebljava i svoju izraženu demokratsku volju i nastup i da kaže – eto, sad, dok Skupština ne izglasa poverenje nekom od ministara, ali naravno neće biti ni razloga ni potrebe da se to radi, bar kada su radikali u pitanju, poveriću nekom drugom da vrši te poslove.
Odakle vam ovakva ideja, i odakle je ovo prevedeno? Gde to postoji? Verovatno ćete nam objasniti, ili nećete, ali na narodnim poslanicima je da se ne igramo onim što su ključne stvari i, pre svega, ključni resori u jednoj državi. Takvim prebacivanjem loptice sa jednog ministra na drugog, zbog toga što je predsednik Vlade odlučio, iz njemu poznatih razloga, da se nekom od njegovih saradnika, odnosno ministara izglasa nepoverenje, nećemo da stignemo nigde.
Ionako je i Vlada neozbiljna i Skupština u svom radu, i evo kako odmiče i ovaj radni dan, bližimo se novom, još nam ovakvi predlozi zakona i ovakvi članovi unose dodatnu neozbiljnost, što je potpuno nepotrebno.
Vidim da vi to odobravate, gospodine Balinovac, da klimate glavom, ali vidite, trebalo je, kada ste već učestvovali u pisanju ovog zakona, a želite da dođete do izražaja, da stavite da zamenik ministra vrši poslove ministra, jer vidim da vam je to velika želja.

Jesam, gospodine Anđelkoviću. Raduje me što ste vi jedini veseli u Skupštini, naravno ne računajući poslanike SRS, jer nas ovi drugi nešto mrko gledaju. Teško im pada ovo, ali evo približavamo se novom danu, videćemo kako će to od 20. maja da teče.
Što se tiče amandmana na član 23. i ostavku ministra, opet dolazimo do istog problema i situacije koju smo imali kada je u pitanju ostavka predsednika Vlade. Što se tiče same ostavke i toga da, kako kaže predlagač u prvom stavu - ministar može podneti ostavku koju opet šalje predsedniku Vlade i potom predsedniku Narodne skupštine, čudi me što niste stavili i predsedniku Republike. Kada ste krenuli mogli ste i to da napišete. Pošto sve nema veze jedno sa drugim i sa onim kako bi to trebalo da izgleda, mogli ste i to da stavite. Narodna skupština, na prvoj narednoj sednici, bez rasprave, zamislite, prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat. Ministar može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
I desi se situacija da odluči, pa i ovaj ministar Lončar, ili neki drugi, da dođe u Narodnu skupštinu i obrazloži svoju ostavku i mi o tome ne možemo da raspravljamo, i ne možemo da ocenjujemo zašto je on doveden u situaciju da podnese ostavku pred Narodnom skupštinom.
Ovo su svojevrsni presedani koje pravite ovakvim neozbiljnim predlogom zakona o vladi. Moram da vam postavim jedno pitanje, mada ne mogu od vas da očekujem kolektivni odgovor, niti da pojedinačno izlazi svako od vas.
Ako već govorite i ne želite da prihvatite ove amandmane, koje podnose poslanici opozicije na Predlog zakona o Vladi, ovde o ostavci ministra, kako je moguće i zašto ste se usudili da razgovarate, odnosno uopšte ne razgovarate, pola vas ovde nezainteresovano prisustvuje, kada pouzdano znate da vam više od pola ministara sada spava. I predsednik Vlade, ministri koji bezbrižno spavaju, sanjaju svoje lepe snove, a mi treba da vas ubeđujemo da ovaj član zakona nije u redu i da na takav način ne može da se zloupotrebljava Narodna skupština.
Prosto je neverovatno da se Narodna skupština na ovakav način tretira, i narodni poslanici, kada je dobro poznata činjenica da svaki ministar i predsednik Vlade mora da prođe kroz Narodnu skupštinu i da najmanje 126 poslanika izglasa da taj neko dobije resor i da mu se poveri vođenje posla u delu izvršne vlasti.

Gospodine Anđelkoviću, svašta se dešava u sali, vi niste u situaciji da to pratite i čujete, ali šef jedne poslaničke grupe više nekontrolisano se obraća poslanicima, pa i mojoj malenkosti na putu do govornice.
Nekako sam ubeđena, gospodine ministre, da ćete vi posle ovog mog izlaganja da prihvatite ovaj amandman. Jeste da je 2,30 časova, ali mislim da još samo malo treba da čujete još neki argument i da ćete da vidite da je amandman koji je dr Branislav Blažić podneo na Predlog zakona i na član 36. sasvim razuman, i da nam on otklanja svaku sumnju i sve ono što imamo mi, kao negativno iskustvo, a naročito prilikom vladavine naših prethodnika.
A i pravo da vam kažem, prošle godine mi nismo bili u situaciji da nam kabinet Vojislav Koštunice jedan celovit izveštaj na kraju godine podnese, već se prilikom sazivanja poslednje sednice u redovnom zasedanju i zbog zakona o budžetskom sistemu, takvog načina uklapanja sednica kada se izglasavao budžet za 2005. godinu, to dešavalo u 4,50 časova.
Mi smo budžet za prošlu godinu izglasali u 4,50 časova. Zašto vam to sada govorim? Tek toliko da vas podsetim na to koji je način i metod rada, a nama srpskim radikalima to ne smeta, obećali smo vam da ćemo mi koji budemo trebali i morali sutra pravo odavde u 12,00 časova na sednicu Odbora za odbranu i bezbednost i vratićemo se na nastavak sednice, ali to jednostavno nije u redu.
Gospodine ministre, možda vas nisu obavestili narodni poslanici i oni koji pripadaju toj vašoj koaliciji, reći ću vam, u prilog tome da treba da bude odvojen izveštaj o radu Vlade i ministarstava od završnog računa budžeta, šta se desilo prošle godine. Ove godine nam je ministar za trgovinu i turizam došao u martu sa jednim izveštajem od preko 100 strana o radu ministarstva. Samo jednog ministarstva. Oni su pokušali to da opravdaju nemanjem kvoruma i nemanjem većine u tom odboru. Jednostavno, desilo se da resorni odbor za trgovinu i turizam nije prihvatio izveštaj ministra Bojana Dimitrijevića.
Može da se desi, a i o tome smo govorili, i o tome govorio je i gospodin Krasić, to treba da budu dve potpuno nevezane stvari, odvojene, da Narodna skupština ne prihvati izveštaj Vlade, kao što se to desilo na ovom odboru, a da završni račun budžeta bude u redu.
Mi osporavamo način na koji se konstruišu budžetske stavke, prihodna i rashodna strana, jer smo mi, srpski radikali, imali izuzetno mnogo zamerki na zakon o budžetskom sistemu, koji je stupio na snagu za vreme dosovske vlade i Đelićevog ministrovanja. Ta zamerka nije samo ovde prisutna, već je to zakon po kome se projektuju budžeti jedinica lokalne samouprave.
Mi smatramo da kroz završni račun budžeta, zbog takvog zakona o budžetskom sistemu, postoji mogućnost i verovatno je i to Đelić imao u vidu, da se mnoge stvari zabašure, i nenamensko trošenje sredstava, raznorazni specijalizovani ugovori. I ono što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu mi nismo mogli da prihvatimo, jer to nije po nama, srpskim radikalima, kao što bi ovi prethodnici, a i neki od vaših rekli
– transparentno.
Mnogo bi nam vremena trebalo i svakoj će skupštini, svakom sazivu biti potrebno da raspravlja samo o završnom računu budžeta. Koliko, kolega Arsiću, 440 skoro milijardi dinara je budžet za ovu tekuću 2005. godinu.
Zamislite sada situaciju da jednog istog dana, ako ostane ovakav član zakona, moramo da raspravljamo o utrošku 440 milijardi dinara, na način na koji su ti prihodi i rashodi usklađeni od strane ove vlade, a sa čime se mi ne slažemo.
Jer, ispostavilo se i sada, u svim ovim nedavnim i nemilim događajima, da je mnogo više sredstava bilo potrebno da se utroši za pomoć ljudima koji su u elementarnim nepogodama stradali, a pre svega našem napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji, pa se ne slažemo sa trošenjem para od strane Koordinacionog centra, pa se ne slažemo sa mnogim projektima koji su predviđeni za tzv. nevladine organizacije.
Dovešćete nas u situaciju, ako se ne prihvati ovaj amandman, a nekako sam ubeđena da ćete vi ipak da ga prihvatite, da moramo o svemu tome, i o radu Vlade i o političkim odlukama koje nisu vezane za materijalno-finansijsko poslovanje, da raspravljamo u istom danu, odnosno istog trenutka.
Evo, gospodine Anđelkoviću, završavam. Bilo bi dobro da ovo shvatite kao zaista jedno racionalno, razložno i suvislo rešenje, jer nama ćete, odnosno budućem sazivu i narodnim poslanicima omogućiti da mnogo bolje i kvalitetnije rade svoj posao, a i da ta vlada, koja god bude, izađe ovde sa izveštajem koji će biti prihvaćen ili ne, odnosno odvojeno sa predlogom završnog računa za godinu koja je iza nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u tri sata po ponoći mi govorimo o jednoj od najozbiljnijih stvari koja može da se desi jednoj državi. U pitanju je uvođenje vanrednog stanja.
Uz sve ove zaista nerazložne odredbe, ugrađene u stav 1. i 2. predloženog člana, koje traži gospodin Milan Stevović da se promene, i ono što vam je rekao naš šef poslaničke grupe, a to su prenete odredbe Ustava, doduše nespretno i ovde ovako formulisane - moram, dame i gospodo i gospodine ministre, da vas podsetim na nešto što uopšte nije smešno, a ovaj vaš zamenik ministra ne prestaje da se cereka unazad sat vremena.
Moram da vas podsetim na to da je za sedam sati od ovog vremena zakazana sednica Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupština Republike Srbije. Kolege poslanici, članovi i predsednik Odbora, gospodin Milorad Mirčić, kao i mi koji smo članovi tog odbora, a verujem uz prisustvo ministra i ljudi iz MUP-a, usvajaće izveštaj o sprovedenoj akciji "Sablja" 2003. godine, koja je usledila baš za vreme uvođenja vanrednog stanja.
Niko nije do sada spomenuo nešto što moram sa žaljenjem da konstatujem i što mi svi znamo, a to je da mi već, nažalost, na jednom delu naše teritorije imamo svojevrsno vanredno stanje.
Naime, naša južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija je okupirana od 1999. godine, protivno volji SRS i uz prihvatanje tada svih političkih činilaca u Narodnoj skupštini da se to dogodi. Sama ta činjenica je otežavajuća okolnost za svakog od nas kada govori o jednoj ovakvoj situaciji.
Kada je u pitanju uvođenje vanrednog stanja, gospodine ministre, znam da ste u to vreme kao naučni radnik bili angažovani na Univerzitetu, odnosno na fakultetu na kome predajete, ali vaši politički istomišljenici i pripadnici vaše političke stranke su na svojoj koži neke od njih osetili, šta to znači kada se jedna takva ustavna odredba zloupotrebi.
Naime, tog dana, iako je to urađeno protivno Ustavu, jer Ustav upravo kaže da samo na delu teritorije to može da se dogodi, Nataša Mićić, koja je tada vršila dužnost predsednika Republike, uvela je vanredno stanje i tada su otpočele zaista prave muke. Dakle, desilo se to da je gotovo 12.000 ljudi na najgori mogući način diskriminisano.
I ne samo to, nego su počinjene zloupotrebe od strane nosilaca pravosudnih funkcija, o tome ćemo sutra detaljno da govorimo. Vidite, gospodine ministre, u ovom članu se kaže, "obrazloženi predlog Vlade".
Mene će najviše sutra da interesuje, a verujem i sve kolege poslanike članove Odbora za odbranu i bezbednost ...

Dakle, nas će najviše sutra da interesuje to kako je tekla sednica Vlade na kojoj je to odlučeno, ko je to predložio i gde je stenogram sa te sednice.
Mi poslanici i vi koji ste bili u izbornoj kampanji 2003. godine, i političkih stranaka koje su tek kasnije ušle u parlament, u novi saziv konstituisan 2004. godine, takođe ste bili gromoglasni u zahtevima da dođete do tih informacija. I sami znate, ne daj bože da se više ikada desi ta mogućnost ili situacija da do toga dođe, koliko je ta stvar sama po sebi opasna i ona inicijalna kapisla za nešto mnogo gore što može da se desi jednom narodu i pojedincima, u ovom slučaju je to 12.000 ljudi.
Uz sva ova objašnjenja i uz način na koji je ta ustavna odredba preneta u zakon, da se nije desilo to što se desilo 2003. godine, ne bih imala potrebu, niti bilo ko od poslanika SRS, da to dodatno objašnjavamo, ali počinjene su velike zloupotrebe.
Sećam se, a na to ću da podsetim i sutra gospodina Jočića, ministra unutrašnjih poslova, koji je tada bio naš kolega, jednog od tih dana kada je protivustavno Nataša Mićić uvela vanredno stanje na čitavoj teritoriji Republike Srbije, kada je gospodin Jočić zajedno sa gospodinom Mamulom išao u potragu za dvojicom svojih kolega, odnosno saradnika ili kako su se već oni tada odnosili prema njima, za vreme vanrednog stanja.
I oni znaju, i on sada, kao ministar unutrašnjih poslova, da je to nešto najgore što se desilo u novijoj istoriji našeg naroda i uopšte u toj praksi odnosa Vlade prema narodu i njenim građanima. Na najgori mogući način su kršena prava, slobode čoveka i građanina, a njih je 12.000.
Verujem da će vam posle izdatog saopštenja i obraćanja predsednika i nas članova Odbora i pripadnika MUP-a, ne sutra nego već danas, mnogo toga biti jasnije. Ako sutra, posle toliko vremena, mi ne dobijemo odgovore na sva ta pitanja, onda je zaista pogubno da više bilo kada i na bilo koji način razgovaramo o ovoj temi.
Ali, verujem da ćemo mi smoći snage i da ćemo celokupnu srpsku javnost upoznati sa svim tim što su pojedinci radili kršeći Ustav i zakon ove zemlje i na najgori mogući način se odnoseći prema već gotovo 12.000 građana Srbije.

Gospodine predsedavajući, gospodine Mihailoviću, reklamiram povredu člana 1. Poslovnika, koji govori o pravima i obavezama narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, član 28. koji govori o onome koji predsedava. Pronaći ću i taj član koji govori o nemogućnosti da, usled vanrednih okolnosti ili nediscipline narodnih poslanika, omogućite normalne uslove za rad.
Vi ste se verovatno naspavali. Bili ste na visinskim i nekim drugim pripremama, sa Ravne Gore doleteli ovamo, pa išli malo šetali, pa se opet vratili, tri sata na smenu sa predsednikom Skupštine, sa Zoranom Anđelkovićem, zvanim Baki. U takvoj situaciji zaista ne razumem gospodina ministra, računam da ministar treba da bude ozbiljan čovek, ako ima narodnih poslanika koji to ne razumeju i ne žele da se ponašaju u skladu sa članom 1. Poslovnika o radu, da li je moguće da gospodin ministar, koji je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zna da sada treba da otpočnemo, kao što je i sam rekao, raspravu u pojedinostima o zakonu o državnoj upravi.
I takođe zna da je podneto 43 ili 45 amandmana, nekolicina prihvaćena, pa u 04,10 časova – pošto je kamera, ako uopšte i dalje ima prenosa, fiksirana samo na govornika, ali to je sasvim nebitno, jer to neće da nas osujeti, ako vi nastavite da radite – nastavljamo da se borimo za naše stavove i da branimo amandmane, u atmosferi sa kojom bih volela da javnost bude upoznata, ali cela Srbija sada spava, ili veći deo, o čemu se ovde radi i kako se ponašaju narodni poslanici. Jedni imaju sendviče pod klupom, drugi su naslonjeni, jedan poslanik, koji je nedonošče u jednoj poslaničkoj grupi, non-stop šeta s leva na desno, šef poslaničke grupe urliče, jedan stoji, drugi izlazi pa ulazi. Na šta ovo liči? Šta je ovo, da li je ovo Narodna skupština Republike Srbije?
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da ovde sa velikim dostojanstvom i sa pažnjom, kada je u pitanju svaki amandman, sede poslanici SRS u 04,10 časova i naš predsednik poslaničke grupe, onaj koji danas ima najveće poverenje kao političar pojedinačno u Srbiji i koji vas upozorava na to da vam ne valja ovaj posao i da to nije dobro. Nije dobro ni za ovu instituciju, nije dobro ni za vas same, koji ćete jednoga dana da shvatite da nisu to prava i obaveze narodnog poslanika po članu 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ako vi mislite da je normalno da se pojedini poslanici ovako ponašaju, uz izvinjenje drugima, ali u prisustvu sada jednog koji se sa moje desne strane, najmanje rečeno, neandertalski ponaša, zaista bih vas zamolila da pokažete ozbiljnost u radu, jer računam da tu ima mnogo ljudi koji shvataju koliko je važna i Skupština i ovaj zakon.
Uvažite svog gospodina ministra, predstavnika izvršne vlasti, čiji zakon dolazi na dnevni red i ponašajte se u skladu sa članom 1. Poslovnika o radu.

Gospodine Mihailoviću, brzo ste se snašli, s Ravne Gore pravo u Skupštinu.
Evo, da kažem o čemu se radi. Dakle, u pitanju je Zakon o Vladi. Zakon je naišao na najoštrije kritike poslanika Srpske radikalne stranke zato što je, uz sve druge nedostatke pravno-formalne prirode, potpuno nepismen. To su izrekle i kolege iz drugih stranaka koje kritikuju Predlog zakona o Vladi.
Pošto je tvorac ovog zakona, ali nije ovlašćen da se javi i da nam nešto kaže, prisutni gospodin Balinovac, pokušao da nam kaže gde to postoji da se u nekom zakonu u Srbiji, koji je bilo kada izglasala Narodna skupština, upotrebljava ovako što, odnosno u prvom stavu člana 5. kaže se: "Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije što drugo određeno."
I ispod ono, o čemu je govorio gospodin Tomislav Nikolić, nadzor nad ustavnosti i zakonitosti, ne da nema nikakvu jezičku i suštinsku smisao, nego je neprimereno da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni koji infinitiv imaju u svom naslovu.
Zaista verujem, mada ću to uspeti u toku dana da proverim, da je ovaj zakon samo nevešto preveden iz Hrvatskog sabora ili iz Bosne i Hercegovine, od nekih od tih zemalja u okruženju, koje su na najgori mogući način onemogućile i proterale srpski narod sa tih prostora. Ako je Vlada na poziciji da nam nudi ovakve zakone onda, pored svih ovih problema koje u državi imamo, imamo nesposobnu Vladu i nesposobne zakonopisce.
Ovaj problem koji se pojavljuje zbog mogućeg slobodnog tumačenja drugog stava člana 5, koji je gospođa Radeta juče objasnila i tražila da se briše, jeste nešto što predstavlja latentnu opasnost sve dok su pojedinci, kakvih ima i u ovoj vladi, na vlasti. Ako se kaže: "Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije", a juče su vam i koleginica Radeta i kolega Krasić rekli da je neverovatno da ovakva formulacija bude u zakonu, jer ona, u najširem mogućem smislu, može da se tumači ili, ne daj bože, da se zloupotrebi od strane nekog pojedinca.
Ako predlagač zna da je Vlada kolektivni organ i ako je pokušao u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koleginice Radete da nas ubedi da to u stvari nije suština i da smo mi to pogrešno protumačili, zašto se onda dalje, u svom obrazloženju, predlagač upliće u sve to i srlja i kroz samo obrazloženje.
Onda kaže: "Pojedinačni slučajevi raspolaganja u smislu odredbe člana 5. stav 2. Predloga zakona imaju za cilj stvaranje mogućnosti da ovlašćeni član Vlade koji zastupa Vladu može u konkretnom slučaju da raspolaže delom imovine Republike Srbije, na osnovu prethodnog ovlašćenja Vlade. Ovo rešenje proizilazi i iz same prirode stvari, s obzirom na to da je Vlada kolegijalni organ". Kada već sami kažete u drugom stavu obrazloženja da je Vlada kolegijalni organ, kako onda možete da ugradite takvu odredbu i zašto vam je potreban ovaj stav 2. člana 5.
Dakle, i sami vidite iz svog obrazloženja koje ste dali da ste lepo definisali, što je definisao i Ustav, da je Vlada ta koja raspolaže imovinom Republike Srbije. Onda vam je potpuno bespotrebno i sami ste to priznali u obrazloženju za neprihvatanje amandmana da smo mi bili u pravu, odnosno gospođa Radeta kada je to podnela. Sve do kraja kako budemo išli pojavljuju se ovi izrazi primereni onima koji nikada nisu imali svoj jezik, nego su morali srpski da ukradu i da ga unakaze, odnosno da izvrću i izmišljaju neke reči.
Mi ne možemo da prihvatimo da imamo takav zakon i da on uopšte može da bude primenljiv, a naročito zbog ovih potpuno besmislenih i bespotrebnih stvari. Ne daj bože kada bi pojedinci iz Vlade Republike Srbije, kroz nečije široko tumačenje, imali mogućnost da raspolažu imovinom, dokle bi nas to odvelo, jer po mnogobrojnim aferama, njihovim korupcionaškim dosadašnjim potezima, mi vrlo dobro znamo da su imali cilj da samo sebi uvećaju bankovne račune i da učine dobro sebi i članovima svoje porodice, a ništa konkretno i dobro da urade za narod i državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, od jezičkog skandala sada dolazimo do nečega što se zove preuzimanje protivustavne nadležnosti od strane Vlade Republike Srbije.
Moram, gospodine ministre, iskreno da vam kažem da sam više puta sa skupštinske govornice spominjala ime dotičnog i prisutnog gospodina Balinovca, kao preuzetog kadra iz ranijeg režima i strukture koja je bila na vlasti pre 5. oktobra. Više puta sam govorila o njemu i kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila supruga Zorana Živkovića, i u kontekstu neprihvatljivih stvari koje su inkorporirane u određen zakon, rekla sam: ovo čak ni Balinovac ne bi uradio.
Ali, on je otišao i pet koraka dalje iznad svojih mogućnosti, pa vam je predložio da Vlada na sebe preuzme nešto što nikako nije definisano Ustavom Republike Srbije, niti će biti definisano na ovaj način na koji je to predloženo u članu 6, koji koleginica Gordana Čomić traži da se briše, zato što vi nećete moći da donesete Ustav, a da ne pitate Srpsku radikalnu stranku.
Vi znate da je potrebna određena procedura da bi se doneo novi Ustav, i koliko god da imate raznih sesija i javnih rasprava, krnjih sastanaka u formalnom smislu, bez poslanika Srpske radikalne stranke – a nas je ovde najviše, a i biračkog tela, koje je sve brojnije u Srbiji, a veruje Srpskoj radikalnoj stranci – promene Ustava nema. Mi ne želimo niti ćemo ikada dopustiti da se na ovakav način Vlada poigrava sa nečim što je ustavna obaveza, pre svega Ustavnog suda Srbije.
Moram da vas podsetim na to, a u tom smislu se, nažalost, situacija nije promenila ni od vašeg dolaska na vlast, da mi godinu i po dana nismo imali Ustavni sud. On je sud sa jednom jasno definisanom političkom strukturom ljudi, počev od predsednika suda, preko onih koji su njegovi članovi i dan-danas Srpska radikalna stranka, kao podnosilac zahteva za ocenu ustavnosti pojedinih zakonskih odredaba, nije bila u prilici da dobije nikakav odgovor, a mnogi koje smo dobili, posle dve i po godine čekanja, nemaju nikakvo utemeljenje racionalno i razložno, nego su, u najmanju ruku, smešni.
Kako je predlagač na sebe preuzeo nešto što je ustavna kategorija i dao tu mogućnost Vladi? Zamislite, u obrazloženju nam je rekao da se odredbom člana 6, koji svakako Narodna skupština odnosno poslanici u danu za glasanje treba da brišu odnosno da prihvate amandman koji je podnela poslanik Gordana Čomić, sprovodi savremeno, zamislite, poimanje načela decentralizacije, prema kome nadzoru od strane centralne izvršne vlasti (Vlade) podležu samo ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i imalaca javnih ovlašćenja itd.
Svega sam se naslušala za ovih skoro 14 godina, od kada pokušavam aktivno da promovišem program Srpske radikalne stranke i ono što mi zastupamo. Naravno, to ima rezultate, zbog toga što preko 400.000 članova Srpske radikalne stranke i milioni glasača veruju toj ideji i tim principima. Ali, ovakvo obrazloženje za decentralizaciju, uz sve one gluposti koje su plasirane i u Kragujevcu i drugim gradovima, gde su raznorazne emisije i u kampanjama i van nje organizovane, ovo je jedna od najvećih gluposti koje sam čula kada je u pitanju pojam decentralizacije.
Zaista je smešno, gospodine Balinovac, možda je vama teško da se identifikujete, da se odvojite od kardeljevštine i od repera koje vučete iz tog perioda, da dođete do poimanja savremene decentralizacije, a savremena decentralizacija i mogućnost da se jedna jedinica lokalne samouprave nesmetano razvija podrazumeva, i to treba da bude zaista jedno opšte načelo svih političkih činilaca u ovoj zemlji, da oni to hoće da razumeju, da jedinica lokalne samouprave može, kroz ekonomske efekte i kroz, pre svega, ostvarenje većih prihoda da se razvija.
Decentralizacija na način koji precizira član 6, koji duboko zadire u ustavnu materiju, ne da nije moguća, nego ako je i od ove vlade i od vas lično, koji ne možete da replicirate, jer vam nije takvo ovlašćenje, praktično ste gost pozvan u ovu skupštinu, zaista je previše.
Bolje bi vam bilo, a ministar to već čini sa grupom svojih saradnika, mada to u mnogim slučajevima ide sporo, da se pozabavite činjenicom da zbog nakaradnog Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je za vreme Šabićevog ministrovanja izglasan, danas mnoge jedinice lokalne samouprave, kroz razne hajdučije, odnosno prekomponovanje snaga u opštinskoj skupštini imaju problema, a pre svega izabrani predsednici opština ne mogu da rade svoj posao zato što ih raznorazni "hajduci" u tome blokiraju i zbog toga što oni ne znaju.
Niko nema ništa protiv toga, čak i ja sa izrazito demokratskim ubeđenjima i stranka koju zastupam, da neko napravi novu koaliciju i dođe do novog odnosa snaga. Ali, da svako tumači zakon na način na koji to njemu odgovara i da se bahato ponaša, neprihvatljivo je, a naročito tamo gde su ljudi želeli da neposredno izaberu nosioce izvršne vlasti, predsednike opština.
Od Aranđelovca preko drugih gradova i opština u Vojvodini vi imate te primedbe. Bolje se bavite time, a nemojte da zadirete u ono što su striktne ustavne kategorije i ovlašćenja koja Vlada ima, a pre svega Ustavni sud, a što nikako ne može da bude predmet ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tek smo stigli do ingerencije i onoga šta radi predsednik vlade, član 12, a vi vidite da su se strasti uzburkale i da sa ovim zakonom nešto ne valja, a da ne kažem da ništa ne valja.
Dakle, ne mogu da kažem da je gospođa Čomić na najbolji način formulisala, onako kako bih to uradila ja ili neki član SRS, izmenjeni član 12. o onome šta radi predsednik vlade. Zaista ne mogu da se saglasim ni sa drugim ni sa trećim stavom, kao ni SRS, odnosno njeni poslanici koji će da izađu da govore posle mene, i da prihvatim ovakvu koncepciju uopšte i razmišljanja šta je to što radi predsednik vlade.
Imali smo zaista mnogo opravdanih primedbi na rad prethodne vlade i vi znate da je zbog pokretanja inicijative od strane srpskih radikala došlo do svojevrsnog izglasavanja nepoverenja vladi Zorana Živkovića. On je video da ona više ne može da opstane i da su mnogi, kao i on sam, ministri, a on, pre svega, kao premijer, prekoračili svoja ovlašćenja, svoje nadležnosti.
Država je pretrpela neke mini državne udare i došlo je do vanrednih parlamentarnih izbora i do stvaranja ove ovakve vaše koalicije. Vi ste sada godinu i po dana posle formiranja te i takve koalicije došli do toga, a stalno se Koštunica, ovde se o njemu govori, u svom ekspozeu pozivao na institucije sistema i kako ne treba da budu uređene na drugačiji način, šta treba da radi izvršna vlast u ovoj zemlji, odnosno čovek koji je na njenom čelu.
Stav da predsednik vlade može ostalim članovima vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade, kao i stav da član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri tom predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja, očigledno je nepoznavanje, ne mogu da kažem to kada su tu pravni eksperti ili se bar tako nazivaju i promovišu, koji su pisali ovaj zakon, načina izbora vlade i člana vlade, a o čemu vam je govorio juče gospodin Tomislav Nikolić.
Znači, po Ustavom propisanoj proceduri zna se kada se i kome poverava mandat za sastav vlade. On je u nekoliko navrata prekršen, a naročito kada je bilo u pitanju konstituisanje ove nove republičke vlade, jer zna se da se uvek najjačem poverava mandat za sastav vlade i ne može niko, kao što ste radili vi iz tog tzv. demokratskog bloka, pa se ispostavilo da ste skloni nekim drugim metodama koje nemaju veze sa demokratijom, i oni vaši prethodnici da špekulišu time, ko je taj ako je on osvojio voljom naroda najveći broj glasova na izborima, a treba da dobije mandat za sastav vlade. U tom konkretnom slučaju to je trebalo da bude SRS i gospodin Tomislav Nikolić, da li će da obezbedi većinu ili ne.
Videćemo, dame i gospodo poslanici, veoma brzo kako će da vam se održava ova većina koju uopšte imate, jer od prilike do prilike, od ucene do ucene, od transfera do transfera vidi se da je predsednik vlade u nemogućnosti ovo da radi. Kada je konkretan slučaj u pitanju i ovakav način razmišljanja, uz potpuno neslaganje sa drugim i trećim stavom predloženog člana 12, ovaj prvi stav, iako ste možda imali dobru nameru, tako je nespretno i besmisleno formulisan. Moram da ga pročitam zarad javnosti.
Vi kažete: "Predsednik Vlade (pazite) vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade (vidim kako ste inače jedinstveni i kako se to ispoljava otkako je Koštunica premijer), usklađuje rad članova vlade (ma nemojte, molim vas, kao da ga pitaju ovi ministri ili neko pita Koštunicu kako će da se vode finansije zemlje i privreda, i obaveštava ga o tome), predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice".
Ovo jedino vidimo na TV da se sazivaju i da se vode sednice, ali ne dolazi tako često predsednik vlade u parlament. Bio je svega dva puta otkako je izabrana. Neko dobacuje iz klupe dosta, naravno u šali, jer nije poslanik iz vladajuće garniture. Ne da nije dosta, nego je sramota.
Po Poslovniku, na svaku sednicu i svakog radnog dana kada zaseda Narodna skupština Republike Srbije pozvani su predsednik i članovi vlade. Vi koji ste, ali uzalud i bez pravih argumenata, govorili sve i svašta o načinu vršenja vlasti od strane srpskih radikala, pokazalo se da je jedino takvo ponašanje i odgovornost ono što građani cene, a to uostalom i vidite po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja. Ubedljivo smo vodeća stranka u zemlji i bez raspisanih izbora taj rejting je već 33%.
Setite se kako je to izgledalo kada su potpredsednici i ministri bili članovi vlade iz redova SRS.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Nije bilo nijedne sednice Narodne skupštine, a da gotovo svi ministri, a neki su sada poslanici ovde, a daće bog i narodna volja, biće ponovo ministri, nisu prisustvovali sednici.
Zašto niste napisali da je predsednik vlade, umesto ovakvih formulacija, dužan pošto je to poslovnička obaveza da makar jednom u tri meseca podnese izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu.
Ne valja i nije dobar Predlog zakona, iz prostog razloga, što on neće da učini ono što je bio glavni adut i motiv za navodno sastavljanje takve koalicije i gutanja knedli od strane Koštunice. Ispostavilo se da je nastao haos. Normalno funkcionisanje, u ovom slučaju izvršne grane vlasti, po ovakvom predlogu zakona neće biti moguće i zbog toga bi vam bilo najbolje, gospodine ministre, da povučete ovaj zakon iz procedure i da predložite, u skladu sa iznetim diskusijama, bolju formu i tekst zakona.