Gospodine predsedavajući, u principu meni ne smeta da govorim, jer će građani Srbije koji prate direktni prenos Skupštine da čuju šta imam da kažem, ali omogućite neki elementarni red u sali da ne bude ovolikog žamora i žagora, ili prekinite dok se ne steknu uslovi.
Volela bih da me čuju kolege, da čuju stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju zakon o javnom dugu, zato što je javni dug Republike Srbije ili, posmatrano u širem kontekstu, državne zajednice Srbije i Crne Gore, nešto što će da muči, nažalost, mnoge naredne generacije u Srbiji.
Govorićemo o tome kroz argumente i kroz činjenice koje su neumoljive, a koje nam govore da je Srbija zaista jako prezadužena zemlja i da je suština svih ključnih problema kada je u pitanju spoljni dug naše zemlje nepostojanje mogućnosti, osim navodne blagonaklonosti Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, koji to uopšte nisu, nego su puki posmatrači situacije ovde, da se taj dug smanji.
Da bi se on smanjio, da bi zemlja krenula putem ekonomskog i svakog drugog napretka naravno da je potrebno da se uradi mnogo više od toga što su bile pregovaračke uloge pojedinaca iz vrha DOS-ovske vlasti, u čemu je tada učestvovao i guverner Savezne Republike Jugoslavije Mlađan Dinkić. Ali, građani Srbije nemaju mnogo vajde od toga, zato što i podatak kojim ministar barata ovih dana jednostavno nije tačan.
Mi bismo voleli da je drugačije. Svako bi voleo, bez obzira što smo mi stranka u opoziciji, ali Srbija je i te kako prezadužena zemlja i dužnička kriza nam ne preti samo zbog činjenice da smo se enormno zaduživali.
To su radili DOS-ovski vlastodršci od 2000. godine, jer nije stigla ona obećana (građani su prevareni) bespovratna pomoć od šest milijardi dolara, već i zbog toga što je taj spoljnotrgovinski deficit i odnos tih svetskih organizacija i Amerike, koja jedina ima pravo efektivnog veta u MMF-u, takav da oni nas posmatraju kao jednu malu i nerazvijenu zemlju na Balkanu, jugoistočnoj Evropi, koja treba da ispunjava bespogovorno sve njihove zadate uslove kada je u pitanju monetarna politika, a da se zauzvrat ovde ništa ne dešava.
Oni to nemo posmatraju, kvartalno primaju izveštaje od onih koji upravljaju, i to veoma loše. U pitanju su guverner i ministar javnih finansija naše zemlje. Mi se tako vrtimo u krug.
Ako pogledate kakve su analize, i to poslednjih dana, pojedinih grupa ekonomista (neki od njih su i te kako bili bliski pre svega Demokratskoj stranci Srbije u predizbornoj kampanji, a sada su prešli u neki drugi tabor), videćete da je situacija u Srbiji veoma loša zbog činjenice da nam ta dužnička kriza ne preti, nego se mi u njoj nalazimo, jer je ta neverovatna cifra, koja se kreće od 12 do 14 milijardi spoljnjeg duga, nešto što naša privreda i građani Srbije u ovom trenutku ne mogu da izdrže.
Ovaj zakon pokušava da u daljem uređenju države i u opstanku našem, u poslovanju navedenih fondova u članu 1. Predloga zakona, navodno omogući da se taj javni dug servisira i propisuje kako će on da se vraća i uređuje uslove, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; zatim, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, tzv. Nacionalne službe za zapošljavanje (namerno kažem takozvane, zato što je to novi termin uveden od ministra Lalovića) javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika Srbija.
Ovde je definisano sve u ovom prvom članu, ali mi srpski radikali smatramo da je ovaj zakon potpuno bespotreban zato što su drugim zakonima, Zakonom o lokalnoj samoupravi, zakonom kojim se reguliše osnivanje javnih preduzeća čiji je osnivač Republika, regulišu odnosi jedinica lokalne samouprave prema republičkim organima vlasti, javnih preduzeća prema Republici, čiji je ona osnivač.
Mi srpski radikali nameravamo da danas kroz sve te argumente ubedimo vas iz vladajuće koalicije da povučete ovaj zakon iz procedure, odnosno da to preporučite ministru, koji je jedini vlastan to da uradi i da se mnogo više posvetite tome, od lokalnog nivoa vlasti, tamo gde smo mi radikali zatekli haotično stanje, posle pljačke od strane Demokratske stranke, pa preko republičkog nivoa vlasti, preko javnih preduzeća, šta su to osnovni problemi koje nadležni organi moraju da rešavaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, taman da spomenem vodeći mafijaški dvojac Hamović i Lazarević, nestade struje, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da, pored svih ovih monetarnih i strujnih šokova, ovo nisu poslednji, nažalost, koji su ih u nizu strefili.
Stigoh do ministra Lalovića, koji, doduše, nema direktnu spregu sa ovom dvojicom mafijaša, koji su zaduženi za električnu energiju, odnosno za pljačku građana i elektroprivrede, ali ono što sam htela da vam kažem je jedan veliki strah, koji je prisutan ovih dana i kod penzionera i kod onih koji se bliže toj starosnoj granici, zbog najavljene reforme penzijskog sistema u našoj zemlji.
Opet se vraćamo na početak moje priče i time ću završiti izlaganje o ovom amandmanu gospodina Avramova, koji je takođe zatekao haos u opštini Šid, gde je predsednik i zato je, svakako, i opravdano odsutan danas sa sednice Narodne skupštine.
Tako dolazimo do njihove politike i odnosa prema vladajućoj garnituri u našoj zemlji i prema procesima koji su zadati kao nešto što navodno ova vlast mora da uradi, kako bi dobijala pozitivne signale.
Dakle, i penzioneri, koji su pod udarom bivše dosovske vlasti zbog načina obračuna penzija i pogođeni su zbog toga što su im penzije u nominalnom iznosu mnogo manje, a i oni koji treba da idu u penziju zabrinuti su zbog činjenice da će ta nova, tako zacrtana i servirana reforma, pre svega od strane ovih međunarodnih finansijskih organizacija, umnogome njih pogoditi i umanjiti im penzije.
Ljudi koji po sadašnjim zakonima u tom periodu očekuju, od šest ili devet godina, kako vi to dugoročno planirate da vršite reformu penzijskog sistema, ne vide sebe, ne mogu da se uklope zato što jednostavno to nije ni humano prema tim ljudima.
To je nešto što je neodrživo u zemlji u kojoj je privreda i te kako poljuljana, gde ljudi nemaju mogućnost da normalno rade za plate kojima mogu sebi da osiguraju egzistenciju i da mogu mirno da odu u penziju. To, nažalost, u Srbiji nije slučaj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, kada bi većina od vas imala tekst zakona o javnom dugu i pogledala član 2. koji gospođa Radeta traži da se briše, kao i svi, a naročito pravnici iz vaših poslaničkih grupa, to bi delovalo ne samo smešno i kao neka groteska, nego zaista ponižavajuće za Narodnu skupštinu i za najviše zakonodavno telo da donosi ovakve zakone.
Na nivou udžbenika za prvi razred ekonomske škole značenje izraza u članu 2. je definisano, pa kaže – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Nešto, što bi vi iz ovog modernog korpusa rekli, stupidnije videla nisam! Zaista je neverovatno da se na ovakav način poigrava vladajuća garnitura i ministar sa narodnim poslanicima, našim strpljenjem, a pre svega sa građanima. Kud im je toliki dug natovaren i ništa od reprograma i servisiranja na način na koji su to obećavali još Đinđić, Živković, Đelić, pa tada i Mlađan Dinkić, sada se zamlaćujemo sa ovakvim zakonima gde se definišu ti pojmovi.
Vidite da vam situacija nimalo nije dobra, zato što pregovaračka uloga ove vladajuće garniture, baš kao i one prethodne, nije onakva kao što su vam obećali u kampanji pred izbore 2000. godine, zato što su vas tada podizali na najveći mogući nivo navodnih reformskih i demokratskih procesa, da biste vrlo brzo i te kako pali dole, sa nepovoljnim aranžmanima koji su ponuđeni od tih svetskih organizacija.
U prvom trenutku vam se možda učinilo da je to dobro, a suočavate se sa problemima kako je loše vođena privredna politika u našoj zemlji da, a pogotovo vi koji ste nasledili ovu dosmanlijsku vlast, jer da su ovi drugi imali sluha i videli da jedino radikali mogu spremno i odgovorno sa takvim aždajama da pregovaraju do ovoga ne bi došlo, ali pošto vreme izmiče i već smo ušli uveliko u drugu polovinu 2005. godine, njihovi zahtevi, neminovnost šok terapije su sve veći i veći.
Tako oni lepo kažu da liberalizacija cena, kako su oni zamislili, nije nastavljena tempom koji oni od vas traže. Vi ste toliko daleko išli ne samo zbog ove dvojice kriminalaca Hamovića i Lazarevića, nego zbog činjenice da vam sve visi o koncu zbog restrukturiranja Elektroprivrede, opet treba da se pripremi da oni kupe za bagatelu, za mnogo nižu vrednost, pa ste poleteli i ubrzali toliko povećanje cene kilovat sata električne energije da je to zaista sada jedan elektrošok i udar za svakog prosečnog srpskog domaćina.
Ako sam vam lepo iznela podatak da je samo u Kragujevcu dug po stanovništvu preko 20.000 dinara, kako onda mislite da će ljudi da uđu u sledeću grejnu sezonu sa tolikim dugovima? Navodno je vama reprogram i povoljan uslov servisiranja spoljnog duga dao MMF. Sa čime se pojavljujete pred građanima? Sa novim zahtevima, zato što to nije tako kao što ste obećali, jer oni sada sve više i više traže. To su podaci koje su oni sami sebi prezentovali.
Ako su rekli svima vama, jer svi ste vi deo tog nekada jedinstvenog DOS-a i da nije bilo predsednika sadašnje Vlade na čelu te liste nikada oni ne bi došli na vlast, svi ostali, da će direktnih stranih investicija u tim inicijalnim projektovanim nivoima biti u periodu od narednih pet godina i mi dođosmo – građani doduše sa teškom mukom, a mi smo u našoj političkoj borbi raščistili sa vama i sada se vidi zaista ko je ko, da su radikali jedina vodeća i realna snaga u zemlji da to spreči – do toga da vam sada traže 16,7%, i to u drugoj polovini 2005. godine, od bruto društvenog proizvoda da izdvajate da bi se taj spoljni dug servisirao, od početnih 3,6 onda vidite kako su vas u šok paukovu mrežu uvukli MMF i Svetska banka. Čime mi to da plaćamo kada nisu pokrenuti privredni tokovi, kada je zabeležen pad industrijske proizvodnje?
O tim i drugim podacima nastaviću po drugim amandmanima, ali mi srpski radikali moramo sa skupštinske govornice jedino činjenicama i realnim stanjem da se obraćamo građanima, kako bi znali šta ih u budućnosti čeka, s tim što ćemo mi potpuno preokrenuti list i na drugačiji način voditi spoljnu i unutrašnju finansijsku politiku u trenutku kada nam građani ukažu poverenje, a verujem da će to biti veoma brzo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zankov, ovde se dalje definiše pojam i način budućeg zaduživanja Republike Srbije i sada nam se kaže, zamislite, molim vas, kako je to fantastično otkriće, da možemo da se zadužimo u domaćoj i stranoj valuti. Kao da se neko zadužuje na neki drugi način na tržištu kapitala i novca na međunarodnom tržištu i u svetu uopšte.
Ali, hajde i da prihvatimo da ste hteli da podučite narodne poslanike, koji su jedini po zakonu legitimni da donose ovakve i ove zakone.
Međutim, onda se opet vraćamo na to kakav je devizni kurs, kakva je domaća valuta, koliko smo zaduženi i zašto se ne očekuje neki bitniji progres u tom smislu, zato što je to tema kojom smo se juče bavili celog dana. Ne postoji kritična masa robe za izvoz, ne postoji nikakva masa, a kamoli kritična, koja bi bila dovoljna da se odnos domaće i strane valute poboljša.
Jer, samo u prve tri godine otkako ste krenuli sa politikom stabilnog deviznog kursa dinar je, što bi ekonomisti rekli, depresirao u odnosu na stranu valutu za 10, 20, a sada izračunajte (ima ovde i ekonomista i matematičara i raznih račundžija) koliko je to u odnosu na 2001. godinu, ako je sada kupovni kurs 84 dinara, i to uporedite sa rastom bruto društvenog proizvoda, odnosno sa stagnacijom, pa sa inflacijom, pa sa izvozom, pa sa obimom industrijske proizvodnje i dođite do toga da nije onako kao što ste građanima obećavali.
Opet se obraćam vama, kao onom skraćenom DOS-u, jer ste vi svi naslednici politike koja je vođena od početka 2001. do marta 2004. godine kada ste preuzeli vlast.
Nemoguće je da pristajete slepo na sve, zato što su se mnoge zemlje u tzv. tranziciji, a o tome je Štiglic mnogo pisao i govorio i zato je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, opekle i uništile svoje građane i svoju industriju, proizvodnju zbog prihvatanja svega što je dolazilo od MMF-a i Svetske banke.
Ako oni od vas traže fleksibilniji pristup tržištu rada i vi na to slepo pristanete, i o tome je sinoć onaj Lalović govorio i kada god dođe ovde on beskrupulozno čovek nastupa i kaže – mora to tako, toliko njih dobije otkaz, otpremnina tolika, hoćeš-nećeš, idi radi šta god znaš, trebalo je malo i vi koji promovišete takvu politiku koju vodi aktuelni ministar finansija i Vlada u celini da se raspitate i pogledate kakve je sve to nevolje i kakve probleme donelo zemljama koje su to uradile.
To jednostavno nije dobro, zato što unutrašnje resurse i potencijale uopšte ne koristite; a da ne govorim o tome da ih koristite na pogrešan način, ono malo što se koristi, i da ne govorimo dalje i ne ponavljamo po hiljaditi put da se u kontekstu restrukturiranja EPS-a i NIS-a sprema još jedna velika pljačka. Kada još to ovi srpski tajkuni opljačkaju i pokupe, šta ćete onda dalje i šta može država da ponudi budućim generacijama koje ovde tek treba da se rode i da stasavaju i ostanu da žive.
To su sve pitanja kojima mnogo efikasnije i na racionalan način mora da se bavi Vlada, a očigledno da ova to nije u stanju. Ta politika deviznog kursa je bila usmerena na to da se stabilizuje nominalni kurs dinara, ali način na koji se vrši ovaj fluktuirajući obračunski kurs od prodajnog ka kupovnom je nešto što vam jasno stavlja do znanja da vam inflacija koja je projektovana nije takva kao što ste vi zamislili, nego se upravo diktira na tržištu, koje je ipak na određeni način frizirano. Vi ste sami svesni toga da je čak kurs evra, ako se pogleda kakva je situacija u privredi, mnogo veći od ovog koji se prikazuje i koji se na određeni način veštački drži.
Zato je za svaku odgovornu vlast, a naročito u Srbiji, neophodno da se dođe do pravih privrednih pomaka, preokreta i zaokreta u vođenju kompletne makroekonomske politike. Niko od vas nije tražio da se odreknete potpuno saradnje, niti je to ikada zagovarala Srpska radikalna stranka, sa međunarodnim institucijama, pogotovo sa potencijalnim direktnim stranim investitorima koji su voljni da investiraju u našu zemlju.
Ali, ako ste obećali građanima, a vi ste svi bili deo tog jedinstvenog DOS-a, na ovaj ili na onaj način, van parlamenta i u parlamentu, da će direktnih stranih investicija biti u obimu od preko 500 miliona dolara i grinfild projekata svakog meseca po tri-četiri velika, sa velikom mogućnošću upošljavanja.
Juče ste svi čuli na TV da je samo jedan takav otpočet, a to je "Metromarket" u Srbiji, što i nije nešto spektakularno, s obzirom da se tu izvršilo prvo punjenje akumulacije kapitala u tom lancu, u prodajnoj mreži i da nije upošljeno ne znam koliko ljudi da bi trebalo da budemo presrećni zbog toga, onda se zabrinite, pre svega, nad tom činjenicom.
Jer, taj međunarodno obavezani spoljni dug Srbije treba da se servisira na drugi način, a to je nemoguće uzimanjem sve nepovoljnijih kredita i zaduživanjima kojima je bio sklon Labus kao potpredsednik Savezne vlade, a sada ima ista razmišljanja u tom pravcu, kada je u pitanju odnos prema MMF-u, i kao potpredsednik srpske Vlade.
Mi mislimo da je potpuno pogrešan metod, da su ekonomije mnogih zemalja, tih postsocijalističkih, uništene zbog takvog načina rukovođenja i razmišljanja. Vi morate da budete svesni činjenice da pre svega MMF, gde efektivni veto ima samo Amerika, kao jedna moćna i snažna vojna i ekonomska sila, od vas neprekidno traži da zasedate na ovakav način i sa ovakvim dnevnim redom u julu mesecu, u avgustu, možda preko cele godine, da štancujete sve ove zakone, da oni budu sve besmisleniji, ali njima pogodniji.
Zato su oni, sa druge strane, ne u strahu, nego odstupaju kada vide i kažu: proces tranzicije (kako oni to nazivaju, a to je, u stvari, uništavanje domaće ekonomije i privrede) nije urađen tako brzo kao što smo mi to od njih očekivali. Zato vas sve više pritiskaju, zato vam daju rokove kojih morate da se držite, a pogledajte i sami da ste pribegli tome da neke od tih katastrofalnih Đelićevih zakona koje ste nasledili morate da menjate.
Mi smo i onda rekli da su ti zakoni loši. Vi vidite da se država sve više i više ukopava, zato što su pokazatelji takvi, a neće oni iz MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije da vas čekaju da im plačete na ramenu. Oni traže da se to uradi, vi to radite bespogovorno, a sa druge strane, građani zaista kukaju nad svojom sudbinom i nad činjenicom da nemaju posao i da se nisu stvorili ambijent i uslovi da se privreda u pravom smislu reči pokrene.
Samo jedan podatak, da za toliko godina imate samo jedan grinfild projekat u celoj Srbiji, a to je taj famozni "Metro", valjda vam je dovoljan da shvatite da nije urađen ni hiljaditi deo od onoga što ste građanima obećali, kako vi iz one tako i iz ove vlasti, zbog nasleđa sa prethodnicima sa kojima ste se umnogome, a naročito kada su u pitanju ekonomija i finansije, složili, jer i kada su u pitanju nacionalni i državni interesi ne odstupate vi mnogo od razmišljanja Demokratske stranke, koja je zaista jedna od najpogubnijih opcija za Srbiju, za njene građane i njenu budućnost.
Uostalom, jučerašnja istupanja i svakodnevno ponašanje predsednika Republike, koji je predsednik te stranke, dovoljno govore u prilog tome da je to jedan razarajući efekat na srpsko nacionalno tkivo, ekonomiju i privredu.
Sve ono što su radili sada daje efekte koji su izuzetno nepovoljni i za državu i za društvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sive ekonomije ima, a oni koji vrše poresku evaziju su uglavnom bliski Mlađanu Dinkiću i Miroljubu Labusu, pošto su u kumovskim i mafijaškim vezama.
Ovaj čovek u sivom odelu koji je bio za skupštinskom govornicom ne da je promašio temu, nego i ono što su mu pripremili ovi njegovi vajni eksperti nije znao da prezentuje u svom teatralnom nastupu, već se iz poslaničkih klupa od poslanika koji podržavaju ovu vladu čulo da lupa. Pa, kada su to rekli ljudi koji podržavaju njih na vlasti, šta ja više da kažem.
Ja mogu samo da vam kažem da je zaista razlika između nas srpskih radikala i čoveka u sivom odelu velika. On je ovde trenutno, jednokratno, svratio je i posle sledećih izbora više nikada, a srpski radikali ne samo sa ove, nego i sa polovine ove strane u broju, nadam se, koji će biti dovoljan da se pravilno, bez kriminala, lopovluka i bez laži i obmane upravlja Srbijom.
Nije takva ekonomska situacija kao što je prethodni poslanik želeo da vam predstavi, ali znate, ima jedna emisija na lokalnoj radio stanici u Kragujevcu, jedna jako slušana emisija, gde se javljaju slušaoci, i ona se zove "Iz glave", zato što se ljudi javljaju i iz glave pričaju šta ih muči, kažu – beda, siromaštvo, očaj.
Ovaj nije pričao iz glave zato što to što je napisano ovde nema veze sa tim što on razmišlja, jer on ne mora da razmišlja o tome zato što ima posao, zato što mu verovatno članovi porodice imaju posao, situiran je, obezbeđen.
A, ja sam ovde, kao i drugi poslanici Srpske radikalne stranke, da građanima Srbije i grada iz kojeg dolazim, gde stranka prethodnika nije mogla da osvoji cenzus da bude parlamentarna na lokalnom nivou, a kandidat za gradonačelnika bio je osmi od 11 kandidata i zamislite, načelnik Šumadijskog okruga. Čovek imao 1,5% glasova, upravlja celim okrugom i vlada je u malom.
To vi iz DSS-a, iz SPS-a i koliko vas ima, vi iz Nove Srbije, ovaj Veroljub Stevanović, podržavate, opravdavate. Sa nama tako ne bi mogla da razgovara jedna grupa ljudi, koja nije to kako se zovu, nego JUL plus, ona koja obmanjuje i vara građane, od upada Dinkića automatskim puškama u Narodnu banku Jugoslavije, pa do dolaska svih ovih navodnih reformi i do zaduživanja zemlje za Labusovo vreme.
Šta ćemo sa preferencijalima za izvoz šećera? Ko je to potpisivao? Ko je umešan u tu aferu? Šta ćemo sa ″Erikson″ aferom? Šta ćemo sa Jelašićevom kućom koja košta tri miliona evra više nego što je on platio? Šta ćemo sa svim tim? Nemojte da obmanjujete ove ljude, a vi, gospodine mladi, nemojte da dozvolite da vas nabiflaju sa nekim podacima koji veze sa životom nemaju, nego lepo sedite, pa od grada do grada, pošto ćete na sledećim izborima ne samo u Kragujevcu, kao što već jeste, nego u celoj Srbiji da budete vanparlamentarna stranka, a ako ste toliki mazohista pa uporno hoćete da se bavite politikom lepo krenite od sela do sela da kao pravite neku infrastrukturu, da gradite stranku, da vidite malo kako narod živi.
Ajte malo u Požegu, gde je mesto vašeg porekla, gde je srpski radikal predsednik opštine, da vidite šta je on zatekao tamo i u kakvoj su situaciji ljudi. Dođite do Kragujevca. Vi ste šef jedne poslaničke grupe ovde, dođite i vidite u gradu u kojem vam stranka ima 1,5% glasova kako narod teško živi. Nemojte da izmišljate i da pričate nešto što nema veze sa stvarnošću.
Gde su ti krediti? Gde je ta štednja? Zaređajte malo, pa idite od grada do grada i pogledajte ko su ti ljudi koji imaju da stave jedan evro na štednu knjižicu. O čemu vi pričate? Kako je to vraćeno poverenje građana u državu i u državne institucije kada ljudi ostaju iz dana u dan sve više bez posla? Mala i srednja preduzeća, nije nego; direktne investicije, pet preduzeća, a u njima ispod 20 zaposlenih lica.
Došao Lalović pre neki dan, sa vama je u vlasti, sinoć na državnoj televiziji – nova otpuštanja, reforma penzijskog sistema. Pogledajte kakve su vam penzije. Možda su vam roditelji u penziji, kao što moja majka jeste, pa prima iz meseca u mesec, em su penzije bedne i jadne, sve manje penzije.
Otidite do nekog grada gde ljudi nemaju posla uopšte, kao što je to slučaj u Kragujevcu gde 40.000 ljudi ne radi. Nemojte da se vraćate na nešto u čemu niste direktno bili učesnici.
Vi ste sami rekli da ste čovek koji je tada želeo da menja režim. Da li ste ga promenili 2000. godine? Da li ste uspeli nešto da uradite? Niste, zato što ste bezuslovno prihvatili da vam MMF diktira politiku u zakonskoj regulativi i zato imamo ovakve zakone i kako ćete da servisirate spoljni dug i kako ćete da se ponašate i radite.
Mogli ste eventualno da se založite za to da bude pet puta veći izvoz malina u neke od zemalja, pa i u Ameriku, pošto imate taj Bušov signal, odnosno potpisani sporazum, pa da se nadate da ćete od toga da inkasirate neke pare, od tog izvoza. Problem je u tome, gospodine Albijaniću, a i vi ste iz tog kraja, iz požeškog, što nema više ko da obere te maline. Kako da ih obere kada je cena otkupa 30-40 dinara, duplo manja nego prošle godine.
Krenete na pijacu, vidite kako žive seljaci, šta su doneli da prodaju, koliko im je trebalo da proizvedu. Ako ih pitate da li im je struja bila jeftinija 300, 400 ili 500%, u zavisnosti od toga u kojoj su tarifi bili 2000. godine, pre vaših vajnih reformi, reći će vam da su sa tih 50 tadašnjih nemačkih maraka pet puta bolje živeli, kada su u pitanju osnovne životne namirnice, nego sada. Ne traže seljaci skupa odela, skupa zimovanja, letovanja, skupe automobile. Oni hoće da imaju za normalnu reprodukciju, hoće da hrane i školuju decu, a da ne moraju da rade i da crnče od jutra do mraka na njivi ili po plastenicima ili po pijaci da bi mogli da plate Hamoviću i Lazareviću struju.
Zato bi vam bilo bolje da ne izlazite sa tim podacima koji u suštinskom smislu veze nemaju sa stvarnošću, nego lepo vi put pod noge, ionako ne morate da pravite ovde kvorum, po Srbiji malo da vidite kako narod teško živi.

Znate, dame i gospodo poslanici, kada neko ima ringišpil u glavi ne mogu da mu pomognem. Samo mogu sa ozbiljnim ljudima koji ovako pravo gledaju i razmišljaju da kroz normalnu razmenu argumentacije učestvujem u onome što je javni dug Srbije i predlog zakona koji SRS traži da se briše.
Srpska radikalna stranka i njeni čelnici i njeni časni članovi, simpatizeri i birači, a njih je milion i po do dva, a možda i više, brojaćemo se još, ne samo da veruju u argumente koje iznosimo za skupštinskom govornicom, nego je, zbog činjenice da građani Srbije danas žive u velikoj bedi i nemaštini, moja obaveza, pre svega kao moralne osobe, a drugo, kao predstavnika građana Srbije, ne samo iz grada iz kog dolazim, već svih onih koji su pogođeni ovakvom politikom koja se sprovodi i koja je kontinuitet one bivše dosovske vlasti, da vam sve to u lice kažem i da vam iznesem argumente koji se možda vama sviđaju ili ne sviđaju.
Ti sa kojima vi pregovarate, to je MMF, a šok terapija je izgleda najviše na vas delovala, to je nešto što nije prihvatljivo ni za srpsku privredu, ni za njene građane. Zakoni koji su doneti od 2000. godine naovamo, valjda ste se za to borili, malopre ste rekli da ste vi zbog toga menjali režim, ostalo je bez posla 900.000 ljudi.
Na primerima samo nekoliko gradova u Srbiji, a reći ću vam kako je to izgledalo u ″Zastavi″, posle 16 razornih projektila, kada je fabrika, uz pomoć SRS koja je tada bila učesnik u vlasti, a pre svega prof. dr Vojislava Šešelja koji je bio predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za budžet i finansije, skroz podignuta, pogoni vraćeni i naravno uz pomoć radnika, vrednih, marljivih, onih koji neće da glasaju za vašu stranku u mom gradu; proizvedeno je u prvom kvartalu 2000. godine tri puta više automobila nego u prvoj godini kada ste vi došli na vlast, odnosno ovi zbog kojih ste se vi tako borili i to sve radili.
U vreme kada su srpski radikali svoju časnu ministarsku ulogu vršili, kada je gospodin Krasić bio ministar trgovine, kada je gospodin Jojić bio savezni ministar pravde ili drugi ljudi koji su ovde, ne samo da je građanin Srbije imao nadu i mogućnost da veruje u to da će ti ljudi iskoreniti kriminal i korupciju, nego te 2000. godine, zbog globalne prevare koja je zadesila Srbiju, zbog pomoći koju ste dobili, neki u džep kao što su Svilanović i kompanija i ostali, vi ste obmanuli građane da ćete vi da budete ti koji će da se obračunavaju sa lopovima i kriminalcima ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... sa vama na vlast dođoše najveći lopovi i kriminalci u državi. Govorim vam - sa vama, jer vi, gospodine, morate da snosite odgovornost za svaki dan od 5. oktobra 2000. godine i ne samo sada od kada ste u Skupštini, ovo sada pa više nikada više ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... jer vi ste bili taj koji je želeo te i takve promene, a niste se pokajali. Oni građani koji se kaju zbog toga su na sledećim izborima ukazali poverenje Srpskoj radikalnoj stranci, jer znaju da kod nas laži i obmane nema ...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... da nikada nećemo da koristimo skupštinsku govornicu, javne nastupe, bilo koji kontakt sa građanima Srbije da bismo smo ih obmanuli, već da bismo im rekli surovu istinu, a to je da ova vlada nije sposobna, a sve vreme pretendujete da budete vi taj nosilac, čuj, Miloljub Albijanić nosilac promena i reformi u ekonomskom sistemu naše zemlje. Sada čovek da vas pita da li se od jutros neki dimnjak u nekoj fabrici puši ili radi, vi veze nemate. O čemu vi pričate?
Ako ste poreklom sa sela, vi nećete da priznate ...
(Predsedavajući: Molim vas, skoro minut i po ste prekoračili vreme.)
... da seljaci danas teško žive i da se muče i da su pod ovom vlašću savijeni do poda, jer nemaju bukvalno hleba da jedu, ni oni ni njihova deca.
Zato bi vam bilo bolje da se vi lepo okrenete stvarnosti i onome kako narod teško živi i da istinu govorite, jer to je vaša obaveza, predstavnik ste vlasti.
Uostalom, građani znaju da sam ja u pravu, kao i svi srpski radikali, a besmisleno je da vama, kada vam se sve vrti i ne znate gde vam je kraj u svemu tome, u tom zamešateljstvu u vašoj glavi, bilo šta objašnjavam na racionalan način.

Javljam se po Poslovniku, gospodine potpredsedniče. Zaista ne mogu da dozvolim da neko ovakvom gomilom laži i neistina vređa moje dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.
Da ne bi sebi prethodni govornik gospodin Albijanić davao toliki značaj, pošto ja ne želim to da učinim kao predstavnik stranke koja će vršiti vlast od sledećih izbora u Srbiji, moram da vam kažem da su svi vaši pokušaji da zamenom teza i iznošenjem podataka koje građani ne prihvataju, zato i neće vas na izborima gde god da se kandidujete, nešto što je činjenica.
Naše usmerenje će biti, pre svega, na pogubnu politiku koja je vođena od strane DS-a od 2000. do 2003. godine. G17 plus - minus, kako god se vi zvali, vi ste jedna prolazna varijanta.
Što se bivšeg JUL-a tiče, pola je kod vas, pola kod onog nesrećnog Karića, tako da zaista u daljem toku rasprave ne želim vama da se bavim, već činjenicom da je Demokratska stranka utemeljila ove pogubne reforme i politiku koju vi nastavljate, a zbog koje građani i te kako teško žive danas u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz moje čuđenje ko je prisutno neidentifikovano lice u prvoj klupi na mestu gde treba da sedi pomoćnik ili zamenik ministra, krenuću da vam obrazlažem stav Srpske radikalne stranke o Predlogu zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Argumentaciju da se briše član 2, kao i svaki član do kraja, dali smo vam u toliko primera, kao što su i ovi koje je izneo gospodin Četrović, da svako ko želi racionalno i razumno da posmatra, a da uopšte nema predstavu o tome kakvo je bankarstvo u Srbiji ili da se nije interesovao do dana današnjeg, mora to da prihvati kao valjan argument.
Zbog čega vam ovo naročito potenciram? Zato što se na mnogim elektronskim medijima od jutros forsira ta priča koju plasiraju bankari u Srbiji, koja se samo u jednom delu podudara sa onim što smo mi rekli, a tiče se uslova u kojima poslovne banke danas rade, a vezano je za ovaj zakon i za zakon kojim se osniva Agencija za osiguranje depozita i za odnos Narodne banke, kao centralne finansijske institucije, samim tim i guvernera Jelašića, prema poslovnim bankama.
Situacija u srpskom bankarstvu nije dobra i ona može da se posmatra samo kroz odnos banke prema srpskoj privredi i prema građanima Srbije koji treba da koriste te usluge kroz poslovanje jedne, druge ili treće banke.
Već smo apsolvirali u svim ovim danima rasprave da su tendenciozno i namerno uništene, od strane ministra finansija, četiri najveće srpske poslovne banke.
Sada dolazimo do ekspanzije tzv. stranih banaka i sada se, a to se od jutros naročito intenzivira, i juče po napisima u štampi, i kroz izlaganje ljudi iz te oblasti pojavljuje nesaglasje između njihovog viđenja budućnosti bankarskog sistema i onoga kako se prema njima ponašaju guverner i ministar finansija, odnosno aktuelna vlada koja takav odnos prema tim bankama forsira.
Ministar Dinkić, tada kao petooktobarski pučista, posle upada u Narodnu banku Jugoslavije, a sada to govori i kao ministar finansija, obećao je građanima da će novouspostavljeni bankarski sektor da bude u funkciji poboljšanja životnog standarda građana.
Odnosno, da omogući građanima navodni rast plata, a njega ne da nema u realnim okvirima u odnosu na inflaciju i na cene, već i sami znate da milion ljudi ne radi.
Dakle, ako je i pre sedam dana, promovišući upravo ovaj zakon, istakao svoje posebno navodno zalaganje za to da se kroz osiguranje omogući još sredstava za korporaciju, osnovanu prošle godine, koja obezbeđuje kreditnu stambenu liniju – zamislite, ministar se usudio da vrši diferencijaciju među građanima, da oni koji imaju do 45 godina mogu da uđu u te kreditne aranžmane a da im efektivna kamatna stopa bude 4,5% – onda je morao da pita i te buduće davaoce tih kredita, odnosno poslovne banke u zemlji šta one o tome misle i da li mogu da se uklope u novu ministrovu finansijsku koncepciju, odnosno tu od septembra, jer je navikao, od jedne do druge i treće godine.
Sada dolazimo do toga šta oni kažu. Oni od jutros kažu, i juče su se mnogi predstavnici tih banaka oglasili, da je to apsolutno nemoguće zbog ovakve politike koju vodi Narodna banka Srbije, a samim tim i Ministarstvo koje donosi ovakve zakone i zbog činjenice da su obavezne rezerve banaka neizdržive za njih, u smislu da mogu da obezbede tako drastično smanjenje kamatnih stopa, naročito kada su u pitanju dugoročni krediti, stambeni pre svega.
A da biste se suočili sa realnošću, jer mnoge od vas to možda ne zanima, ali stotine hiljada ili milioni ljudi traže neku mogućnost da reše jedan od svojih problema, pa tako i taj za mnoge nerešivi problem, pored nemanja posla i nemogućnosti da žive, nemaju ni krov nad glavom, moram da vam iznesem (naravno, neću reći koja je to banka) kako izgleda otprilike jedna ta ponuda, pa vi vidite da li kao poslanici sa enormno visokim primanjima, u odnosu na građane koji nemaju hleba da jedu i koji nemaju redovna mesečna primanja, možete i smete da uđete u ovakav aranžman, a kamoli ljudi koji imaju neverovatno niske zarade ili nemaju nikakve.
Ako je model kredita sa učešćem od 20%, iskazan u evrima, sa nominalnom godišnjom kamatom od 8,75%, a iznos kredita recimo 10.000 evra, šta možete sa 10.000 evra, da postavite temelj na kući, nešto malo da krenete da zidate, ne možete da kupite pet kvadratnih metara stambenog prostora u Beogradu; ako je taj minimalni iznos u pitanju, mesečna rata onome ko se usudi da uzme kredite sa ovakvim kamatnim stopama je 88,37 evra, a njegova prosečna zarada mora da bude 176 evra.
Ako bi neko od građana Srbije želeo zaista da reši taj problem, a njih je mnogo, i onih koji su skoro pred penzijom, pa nisu uspeli taj problem da reše, već ljudi imaju decu, unučiće, moraju da računaju da je taj minimalni iznos za rešavanje tog pitanja u Beogradu 50.000 evra, što je misaona imenica za sve te građane Srbije.
Mesečna rata pod tim okolnostima treba da bude 441 evro, odnosno potrebno je da imaju zaradu, koju vi imate kao poslanici kada ste odlučili da povećate poslaničke plate, 883 evra, sa godišnjom kamatnom stopom od 9,58%. Sve to narednih 20 godina i kada se sve to izračuna oni ne vrate duplo više, nego čak 2,5 puta i tri puta.
Onda je donošenje ovakvih zakona i efekat takvih zakona besmislen, zato što vi sa njima ne možete da učinite da se obore kamatne stope i da naterate banke to da urade, jer one su destimulisane takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, država uopšte, Ministarstvo finansija. Donošenje ovakvih zakona ne da je čista besmislica, nego će uticati u narednim godinama na to da banke koje imaju ista imena i nazive u zemljama u okruženju, koje imaju svoju maticu u nekim zemljama na zapadu, imaju takvu poslovnu politiku u Srbiji zbog nemanja uslova za nešto drugo.
Da pređemo na privredu i da vidimo kako tu stvari stoje. Postavlja se ovih dana pitanje, naravno to je goruće pitanje ne za Kragujevac nego za celu Srbiju, šta će biti sa Fabrikom automobila "Zastava". Ako je jedan od potencijalnih strateških partnera kompanija "Fijat" iz Italije izašla sa podatkom da je ostatak duga 11,5 miliona evra od "Zastava automobila" prema "Fijatu", onda se postavlja pitanje za ministra Bubala, za ministra finansija, za celokupnu Vladu šta sa tim i kako obezbediti bankarske garancije da se taj slučaj prevaziđe.
Sasvim je očigledno da prodaja pojedinih delova "Zastave" koji su išli u privatizaciju ide izuzetno loše, pa će prilikom sledećeg izlaska, kao što je slučaj sa "Zastava prometom", kako u Kragujevcu tako i u Beogradu, nominalna vrednost tih nekadašnjih OOUR-a "Zastave", odnosno sada zasebnih jedinica, pasti za 30%. I, kako da se onda dođe do tog famoznog iznosa, ako je ministar za privredu i privatizaciju jasno poručio da Vlada Republike Srbije sa tim nema ništa; poslovno rukovodstvo grupe "Zastava" se kao dovija na neke načine, traži neke međunarodne bankarske garancije, jedan začarani krug, a vreme prolazi i ističe 2005. godina.
Nije to samo slučaj sa "Zastavom", pođite od malih i srednjih preduzeća. Neka izađe neko iz Ministarstva finansija, iz Ministarstva privrede sa podatkom koliko je tih preduzeća tražilo i pod kojim uslovima kredite, koliko njih je dobilo i koliko otpočelo sa proizvodnjom, ako se svi u predizbornim kampanjama pozivaju na to da je to budućnost Srbije, što naravno može da bude jedan modifikovan japanski model; mislim da je država pametna i da zna normalno da radi i u tome treba da gleda budućnost srpske privrede i za buduće generacije da ovde ostanu i da rade, ali postavlja se pitanje gde je tu uloga države.
Ako mislite da će ovi, u nekim delovima loše prepisani i neupodobljeni sa našim pozitivnim zakonskim rešenjima, novi zakoni iz ove oblasti da pomognu i da se svi ti problemi građana i privrede prevaziđu, onda se grdno varate, zato što je situacija sasvim drugačija na tržištu novca, odnosno na tržištu kapitala.
Sasvim je jasno da građani ne mogu da se uklope ni u takvu politiku koju banke vode; moraju, u krajnjoj liniji, kada im je dogorelo do nokata, pa ne znaju više šta da rade, da plate nagomilane račune, da nešto obezbede deci i da kupe šta im je potrebno za porodicu. Sve drugo je veliki rizik, velika opasnost, kao da ljudi sebi stavljaju omču oko vrata.
Nema stimulativne politike od strane Narodne banke i ministra finansija prema njima kroz druge modele i mogućnosti saradnje da bi se omogućilo da one posluju u korist građana, odnosno privrede. Zbog toga mi poslanici SRS pokušavamo svih ovih dana da vas ubedimo da ne glasate za ove zakone koji u suštinskom smislu neće apsolutno ništa da doprinesu da se jedna izuzetno loša i teška situacija poboljša.
Pogledajte malo nešto od stručne literature, periodičnu ili dnevnu štampu, ne morate ako ne želite iz svojih ideoloških predrasuda, a ovo su sve valjani argumenti koje iznosimo, da verujete nama, mada nam građani veruju, a to je za nas najvažnije, ali pogledajte da se naša mišljenja i naša argumentacija i te kako poklapa sa ljudima koji su svakog dana u toj oblasti i koji govore upravo to što mi kažemo – da sa ovakvim guvernerom i ovakvim ministrom finansija i politikom koju oni vode mi ne možemo da očekujemo pomake ni u bankarskom sektoru, ni u rastu standarda, ni uopšte bolji život u Srbiji, koji je danas izuzetno težak, i to građani svakodnevno vide i o tome nam govore.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ako ste kolegi Davidoviću dali reč povodom amandmana koji sam podnela na zakon o kome sada raspravljamo, onda je on trebalo da govori o tome. Ne verujem da on ispred sebe ima amandman SRS na član 2. predloženog teksta zakona. Ako ste mu dali reč da govori o delu mog izlaganja, a ticalo se Fabrike automobile "Zastava", vi to nikako niste mogli zato što gospodin Davidović nije portparol ministra Bubala, niti je portparol Fabrike automobila "Zastava". On je samo jedan od nas poslanika, koji je sa liste DSS, dakle on je iz vlasti. Dakle, profesor Poskurica i moja malenkost su iz najveće opozicione stranke u Srbiji, ali buduće vladajuće. Ovde još uvek nije prisutan gradonačelnik koji je takođe iz Kragujevca i kolega Radosavljević.
Zaista je neverovatno da neko sebi daje za pravo da govori (doktor Vladan Vučićević, izvinjavam se kolegi) o poslovnoj politici "Zastave", ničim izazvan, i da govori o tome kakva će biti buduća politika te fabrike automobila, a da to nema veze sa amandmanom na član zakona koji sam podnela. Prosto je neverovatno.
Činjenica je da stoji taj dug od 11,5 miliona evra, a što je sada i potvrdio gospodin Davidović. On, vidite, ima te informacije iz vladajuće strukture koliko će "Zastava" da dobije novca od Vlade Republike Srbije, i iz izjava ministra, a za mene je to jedino kompetentno u slučaju ministra Bubala koji je nadležan za to. Nisam ovih dana čula da se aktuelni premijer po tom pitanju izjasnio. Ministar finansija ovih dana nije govorio o tome, pitaću ga ako danas dođe, jer jedini je on taj koji može da nam kaže da li će i kada zaista Grupa "Zastava automobili" dobiti taj novac.
Što se tiče poslovnih banaka koje treba da pomognu ne samo posrnuloj kragujevačkoj privredi, u jednom najširem kontekstu sam govorila o svom amandmanu, što je potkrepljeno činjenicama i primerima iz privrede i iz onoga što muči građane.
Zato upućujem sve kolege koje žele da govore o amandmanu koji sam podnela na predloženi tekst zakona, na član 2, da elementarno prouče o čemu se tu radi i kakav je amandman u pitanju i koji zakon je na dnevnom redu.

Gospodine Markoviću, očigledno je da ništa niste shvatili, zato dođite na vreme i lepo otvorite sednicu. Vi za to primate platu, vi ste predsednik Skupštine. Malo se elementarno edukujte kada je u pitanju posrnula srpska privreda i interesujte se i za slučaj "Zastave".
Nemojte samo da dolazite na Sretenje, da prođete kroz grad i da odete da se slikate a da ništa ne znate, kako narod teško živi, da ima 40.000 ljudi koji ne rade.
Što se tiče ova preostala dva minuta, samo želim još nešto da kažem o načinu na koji će da se vrši stečaj i likvidacija banaka u Srbiji, a koje su vezane za privredu, pa samim tim i kragujevačku "Zastavu" ili Fabriku oružja ili "22. decembar", "Filip Kljajić", Mesnu industriju koja je u stečaju, trgovinska preduzeća.
Dakle, ovo je zaista jedina i prava istina – da su bankari Srbije izrazili otvoreno neslaganje sa takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u odnosu na to da na tržištu mogu da opstanu samo oni sa izuzetno krupnim kapitalom, koji su svakako na ovaj ili onaj način pod patronatom ministra i guvernera.
Regionalne banke, a takvih ima i na području Šumadijskog okruga, u nekim drugim krajevima Srbije, i u Nišavskom i u kraljevačkom, a o tome sam govorila juče, nemaju mogućnost, bez integrisanja sa nekom od ovih velikih (neminovno će doći pod udar ovakvih zakona), da opstanu i da finansiraju privredu, a to je bila njihova inicijativa od njihovog osnivanja. Imate jednu takvu banku u Beogradu koja 17 godina radi sa privredom koja je sada pred gašenjem, zato što se privredni subjekti koji sarađuju sa tom bankom na jedan veoma nekorektan način od strane Narodne banke Srbije rangiraju u treću i četvrtu kategoriju zbog boniteta koji ta banka treba da ostvari na tržištu.
Zato mi smatramo da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i zakon kojim imate nameru da osnujete agenciju za osiguranje depozita neće pomoći. Problemi su zaista mnogo dublji i mnogo širi. Gospodine Markoviću, samo je malo potrebno vremena da u toku dana to pogledate, da pitate nekoga od nas, ako ne znate, i da bar nešto znate, a da ne biste na takav način vodili sednicu i da ne obmanjujete javnost da se nešto briše ili piše, kada vi o tome ništa ne znate.

Zbunjeni ste, gospodine predsedniče.  Prvo ste rekli: "Izvolite, gospodine Aligrudiću", pa onda da prednost imam ja po Poslovniku. Vidite da nešto nije u redu. Dakle, nemojte da izlazite, otvorite sednicu i sedite sve vreme. Čim izađete i vratite se, imate neku konfuziju i ne možete da se snađete.
Dakle, u vašem opisu posla, kada predsedavate sednicama Narodne skupštine, uopšte ne stoji ovo i vi ste zloupotrebili vašu funkciju predsednika kada sam završila po drugi put izlaganje. Dakle, ako želite da govorite, vi ste eventualno mogli meni da objasnite nešto u proceduralnoj stvari, ako nisam razumela način na koji vodite sednice, ali vaše kvalifikacije o privredi, o politici, o odnosu političkih subjekata morate da iznesete ili po Poslovniku, znači, na propisan način, onaj koji ste sami propisali, ili da se javite po amandmanu.
Izvolite, po Poslovniku i vaša poslanička grupa ima 15 minuta. Stigli smo do člana 2. Predloga zakona. Vi ste Predrag Marković iz ove G17 plus, prepustite mesto predsedavajućem. Evo, sada će kolega Aligrudić da koristi svoje poslaničko i poslovničko pravo. Tako i vi koristite ili pet ili deset, 15 minuta. Nemojte sa mesta predsedavajućeg da govorite o nečemu što nema veze ni sa amandmanom, ni sa započetom pričom na čijem početku niste bili. Jednostavno, šta god da mi kažete posle ovoga, samo ćete više da se ukopate i da se uplićete kao pile u kučinu, jer ne možete od jutros da povežete stvari. To je to.

Najsigurnije vam je da kod mene proverite, gospodine Markoviću. Ovi vaši hoće i da vas slažu, ja neću. Samo mogu da vam pomognem da se snađete, ali kolega vam je korektno saopštio. Dakle, govorio je o mom amandmanu i direktno me spomenuo.
Da bi neko govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama – postoji osnovni tekst zakona, ovde se samo neki članovi menjaju.
Tražim da se član 2. briše, odnosno postojeći član 31. koji se menja – morao bi da zna šta znači agencija za osiguranje depozita, a to je, kolega, bila tačka 10, o tome smo govorili prekjuče, i da poveže da je taj amandman i taj član usko vezan za osnivanje agencije za osiguranje depozita.
Da li je vama čudno ili u vašem šeretskom nastupu smešno što SRS ne dozvoljava da se osnivaju agencije koje će građane da koštaju i kojima će da upravlja, kao i svim finansijskim institucijama, dok vi to nemo posmatrate, grupacija G17? Reći ću vam da to nimalo nije smešno i da će agencija imati svoja sredstva koja čine fond sredstava za osiguranje depozita. Taj fond mora da se osnuje tako što Vlada Republike Srbije mora da da novac iz budžeta za to, što mora da se zaduži ili da čeka da dobije neke, navodno, povoljne kredite.
U toj agenciji će da sede članovi upravnog odbora, odnosno direktor agencije, članovi nadzornog odbora, a taj upravni odbor, direktor i cela agencija neće da rade ništa drugo nego će da peru pare, i to pojedinci iz grupacije koju sam navela, kao što to i do sada rade. Ako vi ne možete lično, kao šef te poslaničke grupe koja je stožer okupljanja svih ostalih, ili premijer, da se suočite sa činjenicom da u finansijskom sektoru nekolicina ljudi, pre svega ovaj dvojac Labus-Dinkić, a naravno, uz svesrdnu pomoć guvernera, radi ono što radi, nemojte da očekujete da će srpski radikali da ćute, da to neće da govore građanima i da ćemo zatvarati oči pred aferama, pred pranjem para i činjenicom da se neko enormno bogati od ovakvih poslova povezanih sa poslovnim bankama u Srbiji.
Budite sigurni, gospodine Aligrudiću, u raspravi sa nama o tom pitanju od sada pa do kraja neće ostati kamen na kamenu, što bi se reklo, razbićemo svaku mogućnost da dalje obmanjujete građane i da im govorite kako je sve lepo, kako je šareno, kao u Dinkićevom spotu, a oni svakoga dana žive sve teže. Nemaju ljudi hleba da jedu, budite sigurni da je to tako. Naučite prvo nešto o ovom predloženom zakonu o agenciji za osiguranje depozita, pa se onda uključite po tački 13.

Gospodine Markoviću, od jutros vaša drskost prevazilazi sve granice. Kako vi znate po kom članu Poslovnika se javio čovek, kada nije rekao po kom članu Poslovnika? Vi sada kao sufler, ali neuspeli i zakasneli, kažete – po članu 101, a možda se on javio po članu 178, a da nije po tom. Zaista, nemojte da se ponašate navijački i pristrasno, trudite se da vodite sednicu normalnim tokom.
Kolega Aligrudiću, radi se o tome da je u pitanju tačka 13. izmena i dopuna zakona koji je već na snazi, a taj zakon čiju nam izmenu predlaže ministar finansija Mlađan Dinkić je upravo prouzrokovao sve ove probleme i onemogućio poslovne banke u Srbiji da vode drugačiju kreditnu politiku prema građanima i prema privredi.
Da ste bili od početka tu i da ste čuli šta sam govorila, iznoseći ovaj primer kod jednog jednostavnog apliciranja za stambeni kredit u iznosu od 50.000 evra, došli biste do ove informacije, za koju niste sami zainteresovani, pa se niste ni potrudili da je pronađete, da je nemoguće da neko po tim kamatama plati. Ovaj zakon i njegove izmene i osnivanje agencije za osiguranje depozita, o tome vam govore od jutros i juče bankari iz raznoraznih banaka u Srbiji, neće doprineti da oni budu u situaciji da smanje te kamate i da se time da mogućnost građanima da bolje žive i da posluju.
Da li ima veze ili nema sa zakonom – bolje bi vam bilo, ako želite već toliko da branite Republičku vladu i činjenicu da narod živi sve gore u Srbiji, da odbranite nekim kontraargumentima. Što niste otvorili raspravu o poverenju Vladi, pa da razgovaramo o svemu? Nemojte sada tako da uskačete i da periodično pokušavate da nam držite pridike o tome da li mi treba da pišemo ovakve ili onakve amandmane. Šta to vas briga, kao šefa jedne poslaničke grupe?
Mi imamo našeg, hvala Bogu, živog i zdravog i predsednika stranke i predsednika poslaničke grupe i znamo kako radimo i koji nam je ideološki put i cilj i kako želimo da spasavamo građane Srbije od loše vlasti. Nemojte vi da se mešate u naš posao. Mi se poslovnički ponašamo onako kao što nam je ovaj restriktivni poslovnik dao mogućnost, ali ćemo raditi i pored svega toga, iako je koleginica Radeta sa mnogim drugim kolegama morala unedogled do 11 sati uveče da piše amandmane da bi sprečila da se usvoje ovakvi zakoni. Izvolite, vi glasajte za njih, ali videćete kako će građani da vas nagrade za to.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je sada na dnevnom redu, da se osnuje agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, jeste novi poligon za pljačku od strane budućih upravljačkih struktura te agencije. Ja moram javnost da obavestim, mada su to činili poslanici SRS kada su govorili u načelu, da će ovo građane Srbije da košta 25 miliona evra.
Napravite jednu malu komparaciju. Pre nekoliko dana hvalio se premijer, a i ministar finansija da je za reformu privrednih tokova za Kragujevac, Vranje i Bor izdvojeno 800 miliona dinara. Pogledajte koliki je fond sredstava potreban da bi počela sa radom ova agencija.
U toku načelne rasprave ni ministar finansija, niti iko iz nadležnog odbora ili vladajuće strukture nije dao odgovor na ključno pitanje – član 2. govori o tome kako će da se zove agencija i kako će da posluje, tako član 2. kaže, što kolega Anastasovski traži da se briše – odakle Srbiji 25 miliona i da li ovih 12,5 miliona evra (50% i o tome ćemo kasnije da govorimo, u članu 7. je to definisano) za osnivanje agencije, što mora odmah da se uplati iz budžeta, postoji u sadašnjem budžetu. Ja vam tvrdim da taj iznos ne postoji, proverila sam sa kolegom Arsićem koji budžet Republike Srbije maltene ima u malom prstu, jer je novac za tekuću budžetsku godinu izdvojen samo za Agenciju za promociju izvoza, o čemu je malopre govorio.
Rebalans budžeta, o kome vi govorite, uključiće 12,5 novih miliona evra, samo za početak, a kasnije još 12,5 za osnivanje ove agencije. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to... Osim što će to biti odlična mogućnost za pojedince da upravljaju sa tolikim novcem i sa onim koji će da se sliva, jer stav 3. u članu 2. kaže da je skraćeno poslovno ime agencije – agencija za osiguranje i finansiranje izvoza a.d., akcionarsko društvo.
Ko su akcionari? Nigde u zakonu ne piše. Hamović, Lazarević, novi srpski tajkuni, prijatelji ministra finansija, prijatelji direktora agencije, tog budućeg? Dužan je neko to da objasni građanima Srbije.
Zašto 12,5 miliona evra nije odmah otišlo kao interventna pomoć za socijalno najugroženije, zašto niste dali za druge gradove u Srbiji za oporavak privrede, nego onih bednih 800 miliona? Šta će nam agencija sa ovakvim imenom i ovakvim akcionarima?
Suština problema u Srbiji od dolaska DOS-a na vlast, i ti problemi se samo umnožavaju, kontinuitet takve politike je prisutan kod Koštuničine vlade i ljudi koji vode i Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i svih drugih koji su zaduženi za ovu oblast, znači da se ništa ne čini na celokupnoj makroekonomskoj politici i na njenoj promeni u Srbiji. O tome su govorili ovih dana bankari, razni ekonomski stručnjaci.
Šta to zapravo predstavlja u najširem smislu? Ako kažete da ne postoji makroekonomska stabilnost u jednoj zemlji, kao što u državi Srbiji ne postoji, onda morate da tražite uzroke zbog čega je to tako i kako oni da se otklone. Svi ekonomisti, a naročito oni koji posluju u domenu spoljnotrgovinske politike, odnosno ekonomije, znaju da je za plasiranje proizvoda na inostrano tržište potrebno mnogo više od ovog pranja para, odnosno novog nameta građanima koji se planira osnivanjem ove agencije.
Zamislite sada u kakvoj se situaciji Srbija nalazi proteklih pet godina i kakva je perspektiva sa ovakvom politikom i ove vladajuće strukture, ako se iz godine u godinu spoljnotrgovinski deficit sve više uvećava. Ako stavite znak jednakosti između uvoza i izvoza, vi onda za sebe možete da kažete da ste uspešni pozicioni poslanici, da ste uspešna Vlada.
Pošto je taj odnos ne poremećen, nego zaista depresivan za srpsku privredu u odnosu na spoljnotrgovinski deficit koji se beleži, a koji je u odnosu 80 – 20, možda 90 – 10, pa kada je u pitanju ovaj uvoznički lobi i ono što oni koriste, onda vi vidite gde se mi nalazimo kao država i šta treba da uradimo.
Srpska radikalna stranka je puno govorila, a govorio je i gospodin Tomislav Nikolić u svojoj predsedničkoj kampanji, a i mi u kampanji za parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, a imamo za razliku od svih vas, mislim i na ovu vladajuću, a da ne govorim o onoj prethodnoj DOS-ovskoj garnituri, mnogo normalniji i racionalniji pristup kada je u pitanju poboljšanje na tom makroekonomskom planu. Ne samo da ne postoji volja, nego neko namerno i sistematski uništava srpsku privredu.
Jer, ako ste se hvalili, pre nekoliko dana izašao je ovaj Aligrudić po Poslovniku na početku sednice i hvalio se kako je Buš ekspresno odobrio izvoz preko četiri hiljade srpskih proizvoda na američko tržište, onda da biste potkrepili taj navodni uspeh, koji ne znači ništa, jer je privreda upropašćena i nema šta da se izvozi, neko od vas bi trebalo da izađe, ili bar nadležan iz ministarstva, i da kaže šta ćemo to prvo da izvezemo Amerikancima ili onima koji vape za srpskim proizvodima. U toj kompletnoj globalnoj i tržišnoj ekonomiji, koja se forsira i najvećim delom finansira od strane Amerike, gde se nalazi srpska privreda i šta čini ova vlada da bi ono ″made in Serbia″ imalo prođu na svetskom tržištu?
Ako je vama poznata činjenica, a pretpostavljam da jeste, da je Savezna Republika Jugoslavija potpisala ugovor o slobodnoj spoljnoj trgovini sa Ruskom Federacijom; ako je DOS 2005. godine došao na vlast i ako ste obmanjivali građane, a to nastavljate da radite i vi iz ovog skraćenog DOS-a, kako su vam sva vrata otvorena, kako vas svi željno očekuju i stižu investicije, objasnite onda zašto nema plasmana srpskih proizvoda na, recimo, rusko tržište.
Zašto su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica tek posle nekoliko godina svoje vladavine setili da odu u Moskvu i da se susretnu sa ruskim privrednicima? Ovaj sebe proglasio ambasadorom srpske privrede, predsednik Republike Boris Tadić išao tamo da se slika, bio dva dana i vratio se. Nema nikakvog konkretnog ugovora. Ništa izvezli nismo u međuvremenu na tržište Ruske Federacije.
O čemu se onda ovde radi? Nije dovoljno da vam pošalje Džordž Buš poruku i da kaže – možete vi, to je specificirano, četiri hiljade nekih proizvoda da izvezete na naše tržište pod povlašćenim uslovima. Ali, kojih proizvoda?
Nemojte ovde da se igrate sa osećanjima građana Srbije koji su zaista na ivici strpljenja i sa radnicima koji rade u tim preduzećima o kojima država ne brine, gde se ne vrši stimulacija proizvodnje. Ono što je bilo prepoznatljivo svima kada je pisalo ″made in Serbia″, za neke proizvode koji su još u ono vreme kada smo imali onu federalnu državu bili i te kako cenjeni i prepoznatljivi, sada se izbrisalo, nema ga.
Ko je taj ko će to da promoviše? Boris Tadić? Vojislav Koštunica? Ovakav ministar kao što je ministar finansija sa osnivanjem ove agencije? Nemojte da nas zamajavate, stvarno.
Šta dajete kao obrazloženje? Umesto da se stidite toga što morate to da pišete, što niste slušali ono što su vam govorili srpski radikali kada je usvajan Beogradski sporazum i kada je usvajana Ustavna povelja, vi to nalazite kao razlog i opravdanje zašto osnivate ovu agenciju.
Kažete – izglasan je savezni zakon 2002. godine, fond ne postoji i ne funkcioniše, zato što državna zajednica Srbija i Crna Gora nema zajednički budžet. Zašto ga nema? Što nema jedinstvenog tržišta kada je u pitanju trgovina?
Zašto nema jedinstvene monetarne politike? Zašto nema jedinstvene spoljnotrgovinske politike? Zašto Milo Đukanović ne da našim proizvođačima mineralnih voda da ta roba odlazi na crnogorsko tržište?
To su sve pitanja za vas, koje vi niste u stanju da rešite. Najlakše je tako, zatvorimo oči nad onim što radi kriminalna klika u Crnoj Gori, kažemo – ne može to da funkcioniše, hajde da osnujemo fond, 25 miliona evra.
Pa, ako je spreman ministar finansija, a nije, jer ga nema ovde danas, juče je samo prošao kroz Skupštinu, da kaže koja je to lista proizvoda i da kaže – 10, 20, 30 će da se forsira i da se izvozi na rusko tržište. Amerikanci vam se nude, izvoziće se na neko drugo. Nema toga.
Nema, zato što i ono što su ljudi radili prošle godine relativno uspešno, sa diskutabilnim kursom dinara, ove godine ne mogu. Koga ćete vi sada da naterate da izveze maline sa otkupnom cenom od 40 ili 60 dinara za prvu klasu i sa ovakvim rastom kursa dinara u odnosu na prošlu godinu? Da li znate koliki je danas kupovni kurs evra? Skoro 84.
O čemu vi pričate? Ako se bude nastavilo tako dalje, onda ćete da izvršite dodatnu destimulaciju onih koji hoće da izvoze. Morate da govorite jezikom činjenica da kažete – spoljnotrgovinski deficit je toliki, a on je mnogo veći u odnosu na prošlu godinu i to je priznao ministar finansija. Morate da kažete – industrijska proizvodnja u 2004. godini bila je tolika, a u 2005. tolika.
Zašto uopšte da pravite poređenje samo u odnosu na godinu dana, vratite se u 1998. i 1999. godinu. Da li hoćete da vam donesem pregled poslovanja pojedinih preduzeća pod sankcijama, kada je svako od tih privrednih subjekata morao na raznorazne načine da se snalazi, i tada je više bilo izvoza nego što je sada. Nemojte da pričate o nekim stvarima koje nisu utemeljene na jeziku brojki i činjenicama.
Kada je u pitanju ovaj zakon zaista je neverovatno da vi hoćete da date saglasnost da se osnuje neko akcionarsko društvo sa početnim kapitalom od 25 miliona evra, da bi se navodno stimulisao izvoz. To nije ništa drugo nego još jedna nova pljačka.
Na primerima pojedinih srpskih proizvođača koji propadaju zbog takve politike, i politike kursa dinara i fiskalne politike, i nemogućnosti da uzimaju povoljne kredite i zbog toga što im država ne omogućava da plasiraju svoje proizvode, očito je da se sistematski urušava i uništava srpska privreda.
Tome jednom mora da dođe kraj. Kada će da dođe kraj? Kada srpski radikali preuzmu stvar u svoje ruke. Ako dođe, a doći će uskoro, do vanrednih parlamentarnih izbora, građani će, kao što su u mnogo većem broju razumeli naše jasne poruke, razumeti da nije dovoljno da vam neko, navodno, da neke olakšice i vi kažete – plasiraćemo robu na to tržište. Mora nešto da se proizvede. Da bi se izvezlo, mora da ima proizvodnje, a nje u Srbiji ima sve manje i manje.

Gospodine Matiću, pre nekoliko dana vam je jasno i glasno poručio Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da nemate uopšte razloga da na takav način širite front što se tiče političkih neistomišljenika, zato što vi treba ipak da se zabijete u mišju rupu i da ćutite. Vi ste okosnica vladajuće strukture, a ne činite ništa da se ovo stanje promeni.
Kada budemo nastavili da govorimo i o amandmanu na član 3. i tako redom do kraja, videćete, kroz argumente koje ćemo da vam prezentujemo, a vi jeste ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe, ali niste valjda u ulozi ministra finansija koji nam je predložio ovaj zakon.
Ne bih se složila sa time da i svi vaši poslanici, koji će po direktivi morati da glasaju, podržavaju da se sa 25 miliona evra osniva neka agencija koja će, navodno, da omogući da se vrši bolji izvoz iz Srbije kod zainteresovanih stranih partnera. Jednostavno, to nije moguće na ovakav način, zbog toga što je nama nejasno, a to je elementarna stvar kada glasate za nešto, ko će da stoji iza toga i ko su ti budući akcionari. Nisu to jednostavne stvari.
Zašto nema plasmana na rusko tržište i na druga zainteresovana tržišta, o tome govore podaci koji se tiču same proizvodnje, kako u vašem gradu, tako i u mom i u svim drugim gradovima u Srbiji. Konkretno znam, za vreme DOS-ovske vladavine – taman što je uoči agresije NATO pakta i za vreme sankcija bila postavljena na svoje noge Fabrika tekstilne industrije "22. decembar" Kragujevac i napravljeni su određeni kvalitetni kontakti i predugovori sa potencijalnim partnerima na ruskom tržištu, koji su i ranijih godina, baš kao i Nemci, mnogo poslovali sa tom nekada čuvenom fabrikom tekstila – sve je to prekinuto, zamrznuto i od tada apsolutno nikakvog plasmana na to tržište nema.
A, prisutne su ne olakšice, nego jedan ugovor koji omogućava, o čemu je govorio kolega Arsić, da se izvoze i poluproizvodi, a pre svega gotovi proizvodi koji su i te kako atraktivni za to tržište, koje su oni prinuđeni da u mnogo lošijem kvalitetu i mnogo skuplje kupuju od nekih bivših tzv. socijalističkih zemalja koje sa njima imaju nepovoljnije ugovore, ali mi to ne koristimo. To je realnost i to je surova stvarnost. Naravno, niko nije srećan zbog toga.
Naš apel i naša kritika je upravo usmerena na to da to mora da se menja. Kako vreme prolazi, a prošlo je godinu i po dana, ništa se nije promenilo. Rezultat je poražavajući, još veći spoljnotrgovinski deficit; tako su i naši argumenti jači. Mi znamo da građani veruju u ovo što mi govorimo.
Kada dođemo do poljoprivrede i do plasmana poljoprivrednih proizvoda, ne po onoj Karićevoj šarolaži, priči i obmani, nego sa stvarnim podacima zašto se to radi i ko je taj uvoznički lobi koji ovde dovozi sve i svašta kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, videćete da smo mi u pravu.

Gospodine Matiću, ovo vam je klimav teren, mislim na ono na šta se ovlašćeni. Nemojte da se upuštate u rusku političku scenu, tek tamo ništa ne znate, ni kakvi su odnosi, ni ko je na vlasti, ni koje stranke imaju koliko poslanika, odnosno deputata u ruskoj državnoj Dumi.
Znate, jedan sam od boljih poznavalaca tih prilika i zbog toga što me to kao parlamentarca godinama interesuje, jer sam boravila tamo, i zato što sam imala tu čast da prisustvujem pretpotpisivanju, da tako kažem, tog ugovora o kome sam govorila, davne 1998. godine, uoči bombardovanja, kao poslanik SRS, tada član Odbora za ekonomske odnose u Veću građana Savezne skupštine.
Istina boli, ali moram samo da vas podsetim na to da su od 2001. godine predstavnici tadašnjeg DOS-a, pre svega DS, ne samo izopštili vašeg predsednika, tada predsednika SRJ, iz svih privrednih i drugih tokova, već ste morali da prolazite ovuda pored Nataše Mićić i da ostavljate svoje poslaničke kartice zato što ste izbačeni iz Skupštine.