Imam taj minut i pametno ću da ga iskoristim, gospodine Mihailoviću, kao i svaku sekundu do sada. U ovom minutu moram da kažem gospodinu ministru, pošto je dobio potvrdu od gospodina  Nikolića da je razuman čovek, a budite sigurni da vam je to najkvalitetnija potvrda, kad govorimo o parlamentu i o činjenici da neko može da proceni da li ste ovakav ili onakav političar.
Kada je bila rasprava o članu 87. i istupanje vaše koleginice, a vi ste se kasnije distancirali i rekli, iako pored vas sedi potpredsednik SPO, ma kakav on danas jeste, da vam ne spočitavam to da ne možete da izlazite kao predstavnik jedne političke stranke, ipak ste vi ovde ministar, dakle činovnik Vlade.
Kad govorim politički, ili bilo koji predstavnik bilo koje stranke o zakonu, pa iznosim i političku kvalifikaciju, onda to meni ne može da se zameri, zato što sam ja narodni poslanik, a vi ste ipak ministar, dakle činovnik Vlade.
Ako ste već rešili, gospodine Dimitrijeviću, u principu, ili po sistemu razumnog čoveka, da se distancirate od te stranke, bolje vam je da to učinite.
Moram da vam saopštim, mada vi to verovatno znate, ali da čuju i drugi poslanici i javnost, govorim o članu 89. i o sponzorstvu, da je predsednik okružnog odbora Jablaničkog okruga, izvesni Cvetković, koji je i načelnik tržišne inspekcije u Jablaničkom okrugu, uhapšen ili zbog toga što je potpisao po njega povoljan ugovor o sponzorstvu, ali pre bih rekla zbog mita i korupcije.
Zato se na vreme distancirajte, ali moraćete da snosite odgovornost kao ministar, jer ste takvog čoveka imenovali na mesto načelnika Jablaničkog okruga, koji je ujedno i predsednik okružnog odbora stranke kojoj, kako rekoste ne pripadate, odnosno ograđujete se od nje.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 36. predloženog zakona o zaštiti konkurencije, koji govori o ovlašćenim predlagačima za izbor ovih pet članova saveta, u skladu je sa konstantnim zalaganjem SRS i sa našim viđenjem podele u strukturi vlasti na zakonodavnu i izvršnu i na ono šta treba da radi jedna a šta druga, i ko je vlastan da predlaže članove saveta.
Po mišljenju srpskih radikala, i to ne samo za ovaj savet, moram da vas podsetim i kada je bio Nacionalni prosvetni savet i druga tzv. regulatorna tela, Vlada, koja je imenovana od strane narodnih predstavnika, dakle sa takvom većinom kakvu ima, ne škakljivom nego potpuno neizvesnom, od prilike do prilike, treba da predlaže članove saveta.
Zašto mi to tražimo? Zato što je neprihvatljivo ovo što nam je predlagač dao, kao i ova ideja koju je imala koleginica Milivojević, da dopuni te strukture navodnih uglednih stručnjaka, onih koji treba da predlažu članove saveta, pa je ona čak to pokušala da proširi amandmanom i dodala advokatsku komoru, registrovano udruženje privrednika.
Zamislite sada, Bogoljub Karić, oko koga se steže obruč sve više i više zbog njegovih velikih kriminalnih afera i dela koja je učinio, da predlaže jednog člana saveta. Zamislite da spreči konkurenciju, on koji drži apsolutni monopol na području telekomunikacije, odnosno kroz posedovanje Mobtela, ili kroz sve druge prljave poslove koje obavlja.
S druge strane, stav 1. je takođe za nas neprihvatljiv. Ova formulacija koja se ponavlja od zakona do zakona, to vam je onaj dosovski manir, počev od 2001. godine pa naovamo, kažete - predlaže se iz redova uglednih stručnjaka. Naravno da je za nas prihvatljivo da se kaže - iz oblasti prava ili ekonomije i da raspolažu potrebnim znanjem iz oblasti zaštite konkurencije.
Dakle, da su to pravnici ili ekonomisti, koji su se bavili tom oblašću, ali pitanje je i diskutabilno je, znate, sada, da vi kažete - ugledni stručnjaci, kada svi kadrovi, a to smo videli i kroz razmatranje zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, koje Vlada prikuplja sebi, pa ministri koji su dobili određene resore, ne da nisu ugledni stručnjaci, nego mnogi od njih zaista su se pokazali veoma neprofesionalno u oblasti kojom se bave.
To smo potencirali kada je na dnevnom redu bio Zakon o visokom obrazovanju, stručnjake i pomoćnike koje ima Slobodan Vuksanović, a tako kada krenemo redom od jednog do drugog ministarstva, da ne govorim o vašoj nameri ili maniru koji imate, pokažete prstom na nekoga i kažete - taj je stručan, taj se odmah pojavljuje u udarnim informativnim emisijama, odmah objašnjava.
Znate, toliko je nestručnih, u stvari, iz tog vašeg miljea da je to tako da se čovek hvata za glavu. Gde god da pogledate, na bilo kojoj televiziji, u bilo kom jutarnjem programu, naročito Dnevniku RTS, sve vajni stručnjak do stručnjaka iz raznih oblasti.
Dosta nam je, evo primera radi, kada je o ekonomistima reč, takve pogubne politike koju u finansijskom sektoru sprovodi Mlađan Dinkić, malo pomalo, od jutra do jutra, pojavi se i majka Mirosinka, veliki je stručnjak za oblast ekonomije i pojašnjava šta će da bude sa penzijama i penzionerima, kakva su kretanja na tržištu novca, kapitala, itd.
Smatramo da ti nabeđeni stručnjaci, odnosno stručnjaci za vas i za milje kome vi pripadate, svakako za mnoge druge ljude nisu. Ko je taj ko treba da proceni ko su ti ugledni stručnjaci?
To vam je isto kada se godinama razmatralo o nekom imaginarnom budućem zakonu o univerzitetu, najbolji je naravno bio onaj koji je donet 1998. godine, a ovaj od pre nekoliko dana je više nego skandalozan. Onda su se smenjivali na okruglim stolovima državne televizije razni stručnjaci, a mnogi drugi profesori, veoma kompetentni ljudi nikada nisu imali prilike da kažu nešto o tome.
Kao što je slučaj u oblasti ekonomije, naročito ove ekonomije tranzicije. Ako treba da posmatramo i procenjujemo ko je stručnjak iz neke oblasti i ko je taj koji zaslužuje da treba da se nađe na određenom mestu, moramo da uzmemo i kompletan profesionalni angažman, i iz naučne oblasti tog čoveka, odnosno te osobe.
Vama, recimo, nikada neće pasti na pamet neki profesor koji je možda slučajno ili namerno član SRS, koji se bavi svim onim što se dešava na našem tržištu u ovoj ekonomiji tranzicije.
U našim redovima imamo jednog istaknutog stručnjaka kada je već o ovome reč. Da spomenem prof. dr Sretena Sokića koji se, kroz bavljenje ekonomijom i onim šta je ekonomija tranzicije u najdestruktivnijem smislu, pa i kada je u pitanju konkurencija i njena zaštita, bavio time, publikujući jedan naučni opus, knjigu koja je poučna za svakoga.
Ali, njega ili nekog drugog vi nikada ne biste pozvali, niti biste od njega tražili savete.
Vama je dobro da se začaurite, da imate neki svoj kružok i kažete - taj je za nas dobar, taj je stručnjak. Stvarno ne znam šta je sa ovim displejom gore, morao bi predsedavajući da mi objasni, ili je samo tu nestala struja, ili mogu da pričam sat-dva, nema nikakvih problema.
Tema je veoma interesantna, a naročito kako da se zaštitimo od konkurencije u Srbiji, u kojoj privreda propada iz dana u dan, u kojoj se gotovo ništa ne proizvodi.
Džabe vam akcija "kupujmo domaće", kada po strukturi proizvodnje od jedne do druge privredne grane, sve je mršavo, veoma tanko. Uostalom, i Republički zavod za statistiku mora da izađe sa takvim podacima.
Kada sam već kod ovog amandmana i našeg principijelnog stava, jedinog ispravnog, da članove saveta treba da predlaže Vlada Republike Srbije, kao izvršna vlast u zemlji, još da ponovim ono što smo govorili u načelu o Predlogu zakona, a to je, sve dok postoji ovakav uvoznički lobi, kome apsolutno niko ništa ne može, ni premijer, ni vi ministre, besmisleno je da donosite ovakve i slične zakone i da računate da će ovaj savet ili bilo ko drugi moći da se suprotstavi onima koji zarađuju milionske iznose kroz nelojalnu konkurenciju ili poslovanje na samo njima znan način, a to su tzv. novi, stari, kako god hoćete, srpski tajkuni.
Pozivam sve poslanike SRS koji žele da izađu i govore po mom amandmanu, vreme je, dame i gospodo srpski radikali, a i vi ostali, neograničeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, počev od amandmana na član 2, koji je obrazlagala gospođa Vjerica Radeta u ime poslaničke grupe SRS, tako ćete videti, a naročito kroz našu intervenciju u članu 4, da su neprecizne i nepotpune formulacije kroz definisanje pojmova, u ovom slučaju u članu 4. u okviru načela oglašavanja, osnovni propusti ovog zakona.
Ako ste već hteli da donesete, a mi ne sporimo da je bilo potrebno da Srbija ima jedan ovakav zakon u ovoj haotičnoj situaciji što se tiče i frekvencija i oglašavanja i svega što atakuje na mozak građana, počev od maloletne dece do naših najstarijih sugrađana, onda je bar trebalo ozbiljno da sagledate našu nameru da popravimo zakon, kako bi se neki pojmovi bolje definisali.
U ime poslaničke grupe SRS intervenisala sam – pošto ima još intervencija u članu 4, govori se o načelu istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke – na drugi stav, gde sam predložila da se za podatke koje određena oglasna poruka sadrži, pored informacija odnosno podataka koji moraju da budu istiniti, potpuni, oni naučno ili značajnim iskustvom potvrđuju.
Neshvatljivo je da predlagač ovog zakona, ministar ili predstavnici Vlade koji su nam dali odgovore i tako meni odgovorili da nije prihvatljiv ovaj amandman, imaju dvostruke aršine.
Kada smo govorili o izboru članova saveta komisije u prethodnom zakonu, vi ste uporno potencirali da to moraju da budu ljudi, članovi saveta naučno dokazani iz pravničke struke ili ekonomske i da kao takvi budu predlagani od onih raznoraznih asocijacija.
Šta vam je smetalo, ovo je samo odgovor radi odgovora, da se ne bi prihvatio zakon. Preciznija je ova formulacija, budite sigurni. Ako su u pitanju bilo koje vrste oglašavanja, one na svaki drugi način, pored istinitosti, moraju da budu potvrđene iz domena struke odnosno nauke koja definiše taj pojam.
Da li je u pitanju oglas za neki hemijski proizvod, da li je u pitanju oglas za prehrambeni proizvod, nešto vezano za kulturu uopšte, nešto sa socijalnog aspekta, da li je u pitanju, a o tome govori i amandman kolege Šarovića, što takođe definiše ovaj član 4, istinitost podataka kroz ankete koja se sprovodi, a i tu je odlična intervencija da bi se znalo na osnovu kojih relevantnih podataka neko može da objavljuje određene ankete; dakle, ništa nije smetalo jer sve ima svoj osnov.
Reklama kao reklama i način oglašavanja u najvećoj meri utiču, naravno pored utvrđenog ili neutvrđenog na tržištu kvaliteta, da li će neki proizvod ili usluga, nešto da se proda. Ako je to kroz amandman ili kroz član dodatno definisano sa potporom nauke ili tim dokazanim iskustvom, nesporno je da jedna takva intervencija može da bude prihvaćena, da bi ona samo poboljšala ovako predloženi tekst zakona.
Načelo istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke, definisana u zakonu a neprimenljiva u praksi, biće veoma opasno, kao što je i do sada bilo. Vi znate da se, a ovog puta ću potencirati nevladine organizacije, kroz finansiranje pre svega od strane Soroš fondacije i od raznih agentura sa Zapada, oglašavaju svuda u gradovima Srbije, na svakom mestu, kroz bilborde koji su najskuplji, na najfrekventnijim mestima, sa neistinitim porukama i sa načinom oglašavanja koji pre svega vređa u najvećoj meri i ljudsko dostojanstvo, nas pripadnika srpskog naroda i svih drugih građana Srbije. Moram da vas podsetim na sve one bilborde koji su bili izlepljeni u Beogradu uoči obeležavanja događaja u Srebrenici.
I ne samo to. Pozivi na rušenje ustavnog poretka, na dezerterstvo, na bojkotovanje onoga što su građanske obaveze, a pre svega prava čoveka i građanina ovde u Srbiji i svuda u svetu, nisu male i retke pojave, a potiču od strane Nataše Kandić, Sonje Biserko i ostalih predstavnika tih najprljavijih agentura, čiji je cilj, njih pojedinačno i onih koji ih finansiraju, da steknu samo materijalnu dobit.
Ali, sva je sreća da je svest građana Srbije, kako maloletnih ljudi, tako i onih koji su stasali i za školovanje, sada izraženo kod mlađe populacije, mislim na studente, takva da oni prepoznaju kakva se opasnost krije iza takvih poruka.
One ne samo da nisu istinite, nego su tendenciozne, uperene protiv onoga što ovaj zakon treba da štiti, i pre svega i mi kao narod, i uopšte u tim raznim situacijama kada se oni oglašavaju, naravno, usmereni od strane svojih finansijera. Sam zakon, što se vidi kroz sve amandmane koje smo mi podneli, ima dosta nejasnoća umesto definisanih pojmova, stavljanja izraza kao što su "može da", to je jedan vid neodređenosti koji je prisutan u pojedinim članovima, kao što je slučaj u članu 4, a o tome će opet govoriti i kolega Šarović, jer se njegov amandman odnosi na taj stav, kroz neprecizno definisanje članova i nevešto umetanje veznika.
Sve u svemu, amandmani poslanika SRS, svih nas koji smo podneli na ovaj predlog zakona, imali su cilj da se u što boljoj formi jedan zakon nađe u danu za glasanje posle usvajanja ovih amandmana pred poslanicima Narodne skupštine. Poslanici koji su ovde iz vladajuće strukture, ako žele uopšte da razmatraju ovaj predlog zakona, a nije nešto o čemu ne treba da razmišljaju, jer oglašavanje opet u najvećoj meri, osim toga što utiče na svest ljudi i što je jedan dobar poligon za manipulaciju u bilo kom smislu, takođe je veoma značajan korak u unapređenju svih procesa u jednom društvu, a naročito kada je u pitanju pokretanje privrede.
Jer ono što je danas najveća boljka srpske privrede i definisanja onoga što mi imamo, a što treba da plasiramo na tržište širom sveta, jesu proizvodi koji nisu dovoljno afirmisani i koji nisu dovoljno brendirani, kako hod hoćete to da nazovete, da bi imali prođu na tržištu, a pre svega zbog unutrašnje blokade, jer očigledno je da i oni koji se bave proizvodnjom kvalitetnih proizvoda u našoj zemlji, pored mogućnosti da ih oglašavaju i da ih promovišu na inostranom tržištu, imaju unutrašnju blokadu kroz sve restriktivne zakonske mere koje su do sada donete, pre svega mislim na Ministarstvo finansija.
Pozivam vas još jednom da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i time ćete još jednom da potvrdite da je svako naučno saznanje iz bilo koje oblasti ili iskustvo stečeno u praksi i te kako važno da bi se nešto bolje oglašavalo i da bi ta poruka i taj oglas bili u pravom smislu reči istiniti i potpuni.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, da je u pravu bio kolega Krasić malopre kada je konstatovao da u sali ima osam poslanika iz vladajuće strukture i da je to bruka i sramota za srpski Parlament, potvrđuje i činjenica da je i dalje ista takva situacija; osipa se polako i tih osmoro, ostaće ih pet-šest.
Ćirkoviću, vas niko ne primećuje, vi čitate knjigu, verovatno Sidni Šeldon, ne znam šta vam je ispred klupe.
U svakom slučaju želim da vam kažem da je odgovornost SRS, iako je takav odnos vladajuće strukture, prema ovom zakonu i prema svim zakonskim predlozima veoma velika.
Moram da se zahvalim, pre svega, kolegama Krasiću, Markoviću i koleginici Radeti što su u mom odsustvu danas pre podne obrazlagali amandmane koje sam podnela na zakon o državnoj upravi. Iz Skupštine grada Kragujevca, koja je od jutros zasedala, koja ima nameru da donese za grad Kragujevac pogubne i skandalozne odluke na predlog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, direktno sam došla u Skupštinu Srbije.
Poslanici koji se švrćkaju po gradu, po Knez Mihailovoj, neke sam srela, pošto sam prelazila ovu čuvenu Čedinu zebru, još u 17,00 sati, kada sam ulazila u zgradu, niti žele, niti imaju nameru da čuju ono što iznose srpski radikali, kao svoju veliku zamerku na predloženi tekst zakona.
Ova formulacija, koju je dao gospodin Balinovac kao predlagač, odnosno Vlada, u članu 21. i predlog gospodina Božidara Koprivice je nešto što je najpre trebalo da uzmete u razmatranje. Kada vi ili neki predstavnik Vlade kažete: ranije je bio amandman nekog drugog poslanika, pa smo mi prihvatili to, ili se vrlo često drzne neki od ministara, pa kaže, pa – prihvaćen je taj amandman, ne možemo baš. Šta to nas briga? Postojaće ovde taj čuveni dan za glasanje, odrediće se vreme i u tom danu za glasanje sve je moguće.
Vi jednom za svagda morate da naučite šta je Narodna skupština. U našim rukama je to suvereno pravo da odlučujemo da li će tekst zakona da izgleda ovako ili onako. Sećate se slučaja Lalovića i naše dobre namere da promenimo Zakon o radu, iako on nije očekivao u martu mesecu se desilo da budu usvojeni neki amandmani za koje on nije ni sanjao da će biti. Tako da Skupština većinom koja se formira može sve.
Naravno, ovaj amandman nije u suštinskom smislu taj koji će da promeni zakon koji je pred nama, o državnim službenicima, ali ta formulacija je primerenija i našem srpskom jeziku i onome što smo mi i što treba da budu državni službenici.
Ako kažete u predloženom članu 21. da službenik mora da se povinuje, a govori se o radu u radnoj grupi, bez obzira o čemu se radi, onda je to zaista neprihvatljiva i u srpskom duhu i na bilo koji način, formulacija koja se predlaže ovim amandmanom, gospodina Koprivice, da se menja. Sama reč "povinuje" nije do sada nigde primenjena, ni u jednom zakonskom propisu.
Tu su naši pravni eksperti koji to još bolje znaju, ali, u svakom slučaju, bilo bi dobro da (kada su i ovakvi amandmani, naravno i svi ostali, koje kolege poslanici SRS podnose u ime naše poslaničke grupe,) to ne uzmete tek onako, nego ozbiljno da razmotrite.
U pitanju su veoma suvisli predlozi, predlozi koji imaju utemeljenje u nekim drugim, na kraju krajeva, tradicionalnim vrednostima i onome što smo mi kao narod.
Prema tome, prihvatite da službenici, pa makar i za rad u radnoj grupi, ne treba da se povinuju, nego kako je to rekao gospodin Koprivica, oduvek je to bilo u Srbiji tako, postupi po, itd. Hvala na pažnji.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, eto, vidite šta sve ulazi u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ovo što je malopre izrekao poslanik Ćirković, stvarno mu ne znam ime, on je promenio dve tri političke stranke i došao u grupaciju ovog nesrećnog Velimira Ilića, zaista je uvreda za vas koji ste želeli da mu stavite do znanja da on treba da prati i, naravno, u vašem ponekad duhovitom, a nekad ciničnom maniru rekli mu da je s dužnim poštovanjem pratio zasedanje, što on zaista nije uradio.
On, koji je sada rekao da u 18,07 časova napušta, jer ne želi da sluša, ne zaslužuje da bude ovde predstavnik naroda, iz prostog razloga što takvi ljudi ne treba ni da se nađu ni u jednoj političkoj stranci, a kamoli u onoj koja na kakav-takav način dobije mogućnost da svoje predstavnike delegira u ovom najvišem zakonodavnom domu.
Ako neko misli da će na takav način da razgovara sa poslanicima SRS ili na taj isti način da vređa i ove druge kolege iz vladajuće strukture, koji žele da ostanu i strpljivo da slušaju naše amandmane i izlaganja, onda neka to ide vama na čast gospodine Markoviću, jer ste takav Poslovnik vi predložili i dozvolili da se jedan od 250 predstavnika građana ovako bahato i neprimereno ponaša, kao što je to uradio pomenuti Ćirković. Ime mu stvarno ne znam.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam za skupštinsku govornicu ni ponela predloge zakona čija rasprava je objedinjena, jer je zaista besmisleno da u jednom kratkom vremenu, koje je na raspolaganju najbrojnijoj poslaničkoj grupi – SRS, ulazimo u detalje i u suštinu podnetih zakona, u smislu pravno-tehničke redakcije, suštine, jednog formalnog prikaza šta su potrošači, šta su cene, neusklađenost termina, lošeg prevoda.
O svemu tome ćemo govoriti o amandmanima, i videćete da su neki članovi zakona koji su predloženi, naročito kod Zakona o oglašavanju, u najmanju ruku smešni ili su loše prevedeni termini koji se pojavljuju po prvi put i koje je morala da ispravlja poslanička grupa SRS, a koje Vlada i resorni ministar nisu prihvatili. Videćete da će izazvati vašu pažnju, pa ćete biti u prilici to i da pratite.
Što se tiče ove grupe zakona, Zakon o zaštiti konkurencije je bio na dnevnom redu Odbora za trgovinu i turizam još prošle godine. Lomila su se koplja između ovoga što se sad zove SPO, G17 i još nekih stranaka iz vlasti oko saveta, njegovog ustanovljavanja, šta će on da radi, ali besmislena su ova obrazloženja koja nam je dao ministar, ako ih je on uopšte pisao.
Ko vam je to napisao, recite mu da i on nema smisla ni za jedan pravi osvrt što se tiče situacije, niti za jedno racionalno obrazloženje koje bi išlo u prilog tome da će, recimo, zakon o oglašavanju, zamislite, da suzbije sivu ekonomiju.
Vi ste profesor Ekonomskog fakulteta i vi vrlo dobro znate kakva je ekonomska situacija u našoj zemlji, da ova vlada, baš kao ni prethodna DOS-ovska, nije mogla i nije u stanju da obezbedi ni institucionalno, kroz donošenje zakona, ni kroz druge mere koje treba da preduzme, makroekonomsku stabilnost u zemlji.
Vi vrlo dobro znate da su tajkuni, mafija, mafijaši, nazovite ih kako god hoćete, kriminalci najgorih mogućih fela, danas povezani i sa pojedincima iz vrha ove vlasti, baš kao i sa prethodnom, i znate da je dramatičan rast spoljnotrgovinskog deficita prisutan zbog uvozničkog lobija kome niko ništa ne sme da kaže.
Ubedite nas, gospodine ministre, da će savet za suzbijanje konkurencije da se suprotstavi nekome od srpskih tajkuna. Vojislav Koštunica, koji je aktuelni premijer, ne sme ni da "šukne", što bi rekao naš narod. Ne sme ni da im se pojavi na oči. Oni su ti koji vladaju i koji diktiraju situaciju na našem tržištu, oni koji se bogate. To su oni koji dodatno otežavaju situaciju u zemlji u kojoj gotovo nikakve proizvodnje nema.
Svako normalan, a pre svega svako ko je iskren i srpski patriota samo može da pozdravi da želi neko da forsira akciju proizvodnje domaćih proizvoda. Ali, ako krenete po granama privrede, videćete tu jedno, blago rečeno, haotično stanje.
Ova vlada, zbog pritisaka srpskih tajkuna i mafije, koji upravljaju našom privredom, finansijama i svim finansijskim tokovima u našoj zemlji, nije u stanju da obezbedi normalnu proizvodnju i normalno funkcionisanje tržišta.
Tako vam je kada je u pitanju nafta, tako vam je kada je u pitanju šećer, voda, šta god hoćete. Mafija je svuda pustila svoje pipke i, jednostavno, ta kvazi komisija koja će, uzgred, da košta 50 miliona dinara za svoje osnivanje, baš kao i one prethodne antimonopolske – sedeće, sastajaće se, donosiće neke odluke, navodno će da pokuša nekome da lupi packe, a kad dođe do onoga kome ne sme da se suprotstavi, baš kao ni premijer, niti drugi ministri iz Vlade, moraće da zaćuti, jer jedino će tome na put da stane SRS.
Ako nas pitate šta će biti posle sledećih izbora i kakav ćemo model da primenimo da se obračunamo sa mafijom koja je na grbači srpskog naroda, koja pljačka sve što stigne, koja diktira sve ekonomske tokove u našoj zemlji, i u oblasti trgovine, u oblasti finansija, (podrazumeva se bankarski sektor, o tome smo mnogo pričali) ako je neko spreman da im se suprotstavi i da im kaže da će, zbog toga što postoje dokazi za njihove pljačke i za njihove malverzacije na muci srpskog naroda, da ide u zatvor, to će biti srpski radikali.
Budite sigurni, to nije samo priča radi priče koju non-stop ponavlja rukovodstvo naše stranke i koje ističu i gospodin Nikolić i gospodin Vučić, uz sve nas, "putinovski" recept obračuna sa kriminalcima će biti primenjen i veoma brzo će da pokaže svoje efekte. Kapital i ljudi koji su spremni da ulažu u našu privredu, da se vladaju po zakonima ove zemlje i da posluju onako kako tržište bude diktiralo, moći će nesmetano da rade, a kriminalcima će jednom za svagda doći kraj.
Ako pitate ovaj gladan narod, a nudite mu zakon o potrošačima, o cenama i prikazujete kroz članove zakona šta je to potrošač, kako on treba da se štiti, da li on ima nešto da kupi, reći ću vam da nema, jer je gladan, jer nema mogućnosti da se hrani i da obezbedi minimalne egzistencije. Pođite prvo od tih problema pa se onda vratite na ove sistemske navodne zakone, koji su loše sročeni ili prevedeni i koji u obrazloženju ne nude ništa što bi bio podstrek građanima da će nešto da bude bolje.
Oni ne vide da sa vama na vlasti, ne mislim sa vama lično nego sa kompletnom Vladom, može da bude bolje. Zahtevi građana su veliki i socijalne tenzije iz dana u dan su sve veće i veće. To će Koštunici da se obije o glavu. Mi to jedva čekamo i učinićemo sve i sa skupštinske govornice i gde god da se pojavimo da indukujemo te vanredne parlamentarne izbore.
Stalno ćemo da izlazimo sa zahtevima da se oni dese, jer to što se vi prekomponujete sa jedne na drugu stranu, vi ministre u laviranju, da li ćete ovaj ostatak što se zove SPO, gospodin predsedavajući iz neke grupe devet plus devet, Lalović sam za sebe, Omeragić, Džudžević ovako i onako, nas to ne zanima. S koloseka na kolosek sve je isto, samo se pretumbavate. Tajkuni i mafijaši nastavljaju da rade svoj posao i srpski radikali će tome stati na kraj.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je da ministar Vuksanović nema strpljenja da prati raspravu po amandmanima na ovako značajan predlog zakona, značajan u kontekstu u kome ga on predstavlja.
Što se tiče nas srpskih radikala i našeg stava po pitanju ovog zakona i zakona o srednjem i osnovnom obrazovanju, koje ste doneli pre godinu i više dana, apsolutno se nije menjao i on vas amandmanima srpskih radikala upućuje na činjenicu da su u veoma važnoj oblasti, u resoru kakav je prosveta, mnoge stvari, bar kako govore zaista cenjeni ljudi iz struke, na jedan neverovatan način stavljene u konfuziju i neće doprineti da se visoko školstvo u Srbiji razvija, baš kao što nije doprineo ni onaj prethodni, vezan za osnovno i srednje obrazovanje.
Već se i danas nad svakim ko želi da razmišlja i o svojoj sudbini, a zaposlen je u prosveti, i vidite i sami da su od jutros naslovi u svim novinama da prosvetare očekuju otkazi, u kontekstu i ministrovog izlaganja i tih indirektnih pretnji koje im upućuje, postavlja pitanje, to je zaista osnovno što mi treba da razmotrimo ovde - kakav je legitimitet ministra Vuksanovića da on predlaže ovaj zakon.
Ako ste juče svi u vašim internim proračunima i preračunima, kao što je to uradila jedna dnevna novina, mogli da vidite koliko vredi birača jedan poslanik, nema tog promila u kome može da se nađe ministar Vuksanović. Zaista je to tako. Ni one njegove ovde famozne trojke nema da ga podržava povodom Predloga ovog zakona i njegovog izlaganja.
Zamislite kakav je legitimitet čoveka koji nema ni svoj sopstveni politički, stranački identitet, koji je nedonošče u Koštuničinoj vladi, u njegovoj stranci, i dođe sa ovakvim predlogom zakona, koji svaki cenjeni univerzitetski profesor može da ospori snagom argumenata, kao što je to od početka radio prof. dr Mileta Poskurica. Svaki drugi ne univerzitetski profesor, nego poslanik i političar zna da ako neko izlazi pred Narodnu skupštinu ovako važnog resora sa predlogom mora da ima pre svega birače iza sebe i mora da ima podršku struke.
Ovaj nacionalni savet koji se ustanovljava i Zakonom o visokom obrazovanju zapravo je paralelni ili apsolutno identični organ onom nacionalnom savetu, koji ste vi izabrali pre nešto više od dva meseca. I sada da se pred poslanike vladajuće strukture postavi pitanje: kako se zove predsednik nacionalnog saveta – možda znaju ovi koji su članovi Odbora za prosvetu, ministar verovatno zna, pošto je to sve njegov kadar – ali vi svi da se upitate kako se zove ta osoba, nemate pojma.
Ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i član 11. govori o nadležnosti sada ovog saveta, koji treba da se ustanovi u okviru visokog školstva i o čemu je govorio malopre veliki broj poslanika, načinu na koji se vrši prijavljivanje, poziv na konkurs, oglašavanje. I onda je neverovatno da onaj koji upućuje javni poziv je taj koji zapravo odlučuje o tome i ko su ti ljudi iz struke, onako kako je to pobrojano u članu 10, koji će biti izabrani.
Ako pogledate član 11. predloženog zakona, dakle, tražila sam da se i naslov i član 11. brišu, kako izgleda sastav i nadležnost saveta po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovaj isti savet za koji se sećate da ste ga noću birali i to je problematično oko izbora članova.
Moram da vas podsetim da je predsednik Narodne skupštine, potpuno nesnađen u onoj situaciji i sam ne znajući kako se taj predlog stavlja na glasanje, odnosno pojedinačno kako je koji stigao, rekao - upozoravam da treba da glasate samo za jednog od predloženih kandidata. Pa je slučajno ili već omaškom, i predsednik odbora, gospođa Banović, dva puta glasala u okviru jednog predloga, ne znam iz koje struke je bilo.
Sada da se sami pitate koji su to ljudi koji su članovi tog nacionalno-prosvetnog saveta, evo ne znate predsednika, ali bar da navedete jednog, zaista to ne biste znali, ne biste mogli, a pred vama je odgovornost, zato što se ovaj novi osniva, zato što je potrebno 14,5 miliona dinara da bi se osnovao ovaj novi, zato što je onaj prethodno izabran u gluvo doba noći ili već u ranim jutarnjim satima, opet na potpuno pogrešan način. Postavlja se zaista pitanje, pored izbora pojedinih od njih, jer svi ste kršili tu proceduru, pa ste glasali po dva-tri puta iz okvira jedne struke za predložene kandidate, šta će oni da rade.
Identične su im nadležnosti, ili ako nisu u pisanom obliku, kao što to stoji u usvojenom zakonu, sada je predlog, eventualno bi mogla da usledi i neka modifikacija. Onda se postavlja pitanje - a šta će vam dva nacionalno-prosvetna saveta i ko su ti pametnjakovići koji će sada da zasednu i da kažu, e, mi smo ti po predlogu iz člana 10. koji ćemo da odlučujemo i koji smo kompetentni na osnovu ovoga što im je zakon dao i član 11. šta sve treba u budućnosti da rade.
Nikakvo vi obaveštenje nemate, nemaju članovi Odbora za prosvetu, uz to što ne znaju ni kako se predsednik saveta zove, ni ko su njegovi članovi po usvojenom zakonu prošle godine, ni kada su se oni sastali, ni šta rade, ni kako rade. Jednostavno takvog izveštaja nema, niti su poslanici upoznati sa tim.
Ovo je zaista jedna tipična obmana celokupne srpske javnosti, i studenata i profesora univerziteta, i ljudi koji žele intenzivno da se uključe u poboljšanje položaja naših univerziteta i u sprečavanje svega onoga što dan-danas i te kako postoji i na Univerzitetu u Kragujevcu i na Univerzitetu u Beogradu, Novosadskom, Niškom, a to je izraženi stepen korupcije među profesorima i njihovim saradnicima.
I zaista samo mi koji dolazimo iz Kragujevca smo spremni da govorimo u nizu primera o tome, pa čak i personalno kako se to radi, jer znate to je najveća boljka danas u srpskoj prosveti, baš kao i u zdravstvu, baš kao i u oblasti finansija, a nas ministar zamajava ovakvim predlozima zakona, koji u kvalitativnom smislu ništa novo neće doneti.
Opet ponavljam, bez ikakvog legitimiteta, jer i ministar i svi njegovi saradnici, i prisutna gospođa koja je njegov pomoćnik, i svi ostali iz kabineta, iz Ministarstva prosvete, u biračkom telu nemaju nikakav predstavljački kapacitet, apsolutno su politički neidentifikovane osobe u smislu da ih narod prepoznaje kao nosioce nekih promena i da oni mogu nešto da znače.
Ne možete da budete deo izvršne vlasti a da vam narod za to nije dao poverenje, a poverenje se jedino stiče na izborima. Sada ovde ima dobacivanja da je dao poverenje. Dao je vama tako skupljenim i skrpljenim od Koštunice. Misle da je narod dao 28. decembra 2003. godine, pošto su radikali oborili DOS-ovsku vlast, Koštunici poverenje. Nije, dao je srpskim radikalima.
To što on nije želeo da sluša pametnog čoveka i najpopularnijeg političara u državi, gospodina Nikolića, sledećeg dana, pa je pribegao tom nesrećnom sakupljanju svojih koalicionih partnera, njemu će to na kraju da izađe na nos. Znate, spasio vas Lalović juče da ne budu izbori sutra, ali Lalovića nema mnogo u toj vašoj tesnoj koaliciji. Nikada ne znate kada zanoćite sutra šta će da se desi, ko će da vam otkaže poslušnost i koliko će da vas ucenjuje.
Takav vam je i ovaj Vuksanović, koji je prihvaćen sa vaše strane, skrpio ove sve za svoj kabinet, doveo ih i to osobe sa lavirajućim političkim stavovima, potpuno nepoznate u političkoj javnosti, da vode ovako važan resor, kao što je resor prosvete, da izlaze pred časne i ugledne profesore univerziteta, koji nisu u kriminalu i korupciji, za razliku od pojedinih, sa predlozima zakona, koje apsolutno, kao i ovaj predlog zakona, u smislu ustanovljavanja boljeg pravila ponašanja i profesora i studenata kada je u pitanju visoko obrazovanje, ne mogu da donesu.
To su sve pitanja koja uvek imaju svoj početak i kraj. Početak je onda kada ljudi koji nije trebalo da dobiju to poverenje, dobiju poverenje od nekih da se bave tim poslom i onda daju sebi za pravo, kao što je to uradio prvog dana kod rasprave o Predlogu zakona u načelu ministar Vuksanović, vajni ministar, da procenjuje koji su to lošiji, koji su dobri, a koji su najbolji profesori univerziteta.
Ko je on da se uopšte bavi takvim procenama? Kako ga nije sramota. Treba da ima jedan dan univerzitetskog rada, kao što to imaju ovde kolege iz raznih političkih stranaka i naš ovlašćeni predstavnik doktor Poskurica, pa da pričaju o tome. Eto, takav je ministar prosvete.
Ali, zato što je osion i što su mu data krila, a nije trebalo da ih dobije, saseći će ih birači na sledećim izborima, i takvih i sličnih ministara u budućoj vladi neće biti, nego ljudi koji su spremni da odgovorno rade svoj posao i iza kojih stoje birači u Srbiji, za razliku od ministra, gospođe koja je pomoćnik, jer sasvim slučajno dolazi iz Kragujevca, pa njen i politički i predstavljački kapacitet u tom smislu veoma dobro poznajem, i svih drugih, i ne samo u tom, nego i u drugim ministarstvima.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na naslov i na član 67, sa dosta velikim tekstualnim obrazloženjem, s obzirom na to da je ovo zvanje, koje se predviđa kroz naslov - profesore emeritus i kroz opis onoga šta će taj profesor da radi, u članu 67. jedna potpuno nova kategorija u našem visokom školstvu, odnosno nije se tako zvala i na ovakav način, sa ovakvim nazivom se sada ustanovljava.
Kad otvorite "Vujakliju", ne znam već na kojoj strani, tamo jasno stoji, a vidi se iz ovog obrazloženja i iz priloženog opisa tog profesora, ko je ta osoba. Dakle, onaj ko je islužio radni vek, ko je nešto uradio, učinio itd, "Vujaklija" nastavlja to da objašnjava. Međutim, što se tiče samog povoda i onoga da toga nije bilo do sada u praksi srpskog visokoškolstva, motiv je sada ono čime se bavila, pre svega, poslanička grupa SRS, a ne ovaj opisni deo, zapravo, da su to profesori koji su u penziji, za drugi i treći stepen akademskog zvanja.
Nama je bilo veoma važno da krenemo od toga šta je bio motiv predlagača da ustanovi zvanje profesore emeritus. To su profesori kao što je to gospodin prof. dr Simonović, kao što su to mnogi ugledni članovi SRS koji nisu u ovom poslaničkom sazivu, a profesori su u penziji, koji su dali, svako u svojoj struci, nesebičan doprinos nauci.
Sada se postavlja pitanje, uz ovakvu mogućnost, a pre svega znamo da je već članom 78, što ćete videti kasnije, tu je mogla da bude samo izmena pojedinih stavova, već definisano angažovanje profesora u penziji, odnosno rok po kome oni mogu da se angažuju, šta je trebalo predlagaču da ustanovi ovo novo akademsko zvanje, odnosno da se članom 67. to na ovakav način precizira, kada ovde uopšte nije određena starosna granica.
Hvala bogu ima i onih profesora u penziji, svima njima želim i dobro zdravlje i dug život, kao i svakom od vas, koji dočekaju poznu i najdublju starost, ali da li su to ljudi koji baš u tim godinama, a koji za sebe smatraju da mogu da obavljaju ovaj posao, i ko će njih da angažuje i ko će imati više motiva da ih angažuje?
Mi mislimo, kao i kod prethodnog člana, kada je govorio gospodin Zoran Krasić, da je to, pre svega, jedna dobra mogućnost za privatne univerzitete, konkretno za Univerzitet "Braća Karić".
Kako će Bogoljub Karić da u ovom novom odnosu, po članovima zakona, kako je to predlagač predvideo, da postigne minimum, odnosno fond sa profesorima iz određenih struka, ako ne angažuje i profesore koji su u penziji za drugi i treći stepen akademskog zvanja?
Onda se postavlja pitanje koja će to cena biti kod Karića i njemu sličnih privatnih univerziteta da se stekne zvanje magistra, doktora nauka i ko su sve ti budući magistri i doktori nauka koji će da pohrle, iz raznoraznih razloga, raznim vezicama, što direktnim političkim, što drugim uticajima, kod Karića da traže to zvanje kod ovih profesora.
Nesporno je, zna se šta je gostujući profesor i to je lepo obrazloženo u članu 66, mi nismo ni podnosili amandman i bespotrebno je da o tome pričamo, ovde je to precizno dato, ali ovde imamo veliku primedbu i na dati procenat. Dakle, nije definisana starosna granica za profesore emeritusa, a određen je procenat od tri posto od ukupnog broja nastavnika na univerzitetu.
Sve ovo je dovoljan razlog, i niz drugih primera koji će se pojaviti u praksi i negativno će da odjeknu, a pre svega zbog ovih privatnih univerziteta, kao što je Univerzitet "Braća Karić" i njemu slični, za angažman ovih profesora koji, iskrena da budem, imaju apsolutno pravo. To što je njih zakon i radni vek ograničio da u jednom trenutku prestanu da rade svoj posao i da pomažu studentima da stiču akademsko zvanje, ne ograničava ih dokle oni to smatraju, ali nije definisano ni do kojeg to doba, ni koje su to sve mogućnosti.
Jednostavno, ova sasvim nova kategorija i uz zaista veliki trud našeg ovlašćenog predstavnika profesora Poskurice i svih nas, i mene kao predlagača, mi u praksi u okruženju nismo mogli da pronađemo, ni u ovim zakonima iz zemalja u okruženju, da postoji ovako ustanovljena kategorija, iako smo nastojali da vidimo gde svega toga ima. Verovatno u nekim zapadnim zemljama.
Mi smatramo da, zbog toga što je već definisano šta profesor u penziji radi u članu 78. i u članu 66. kakva je uloga gostujućeg profesora, nije potrebno da ovakva kategorija i da ovaj član postoje u zakonu. Zato pozivam poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova skupštinska govornica i ovo mesto već 15 godina je poprište sukobljavanja i različitih mišljenja kada je u pitanju nacionalna odnosno Radio-televizija Srbije.
Ona nije nacionalna, zato što mi danas nemamo nacionalnu državu, u kojoj predstavnici većinskog srpskog naroda i predstavnici svih drugih nacionalnih manjina treba da se osećaju sigurno, slobodno i da razvijaju svoju slobodu mišljenja i demokratske procese, a to nemamo zbog toga što imamo takvu vlast, takvog predsednika Republike. Zaista je neverovatno da neko sebi da za pravo, a naročito aktuelni direktor Radio-televizije Srbije, koja je sve samo nije nacionalna televizija, da sa sloganom, uz sve one suncokrete i uz zastave zemalja Evropske unije, svake večeri pokušava, kao prethodnica usvajanja ovog zakona, da ubedi građane Srbije da je to nacionalna mreža evropske Srbije.
Prvo, vi, a mislim na vladajuću strukturu i na ovaj propali DOS-ovski režim, ne možete još uvek da razlučiti u svojoj glavi da je Srbija odavno u Evropi i da evropska Srbija i integracioni procesi, onako kako ih vi zamišljate i pokušavate da ih sprovodite, Srbiju vode u još veći ambis.
I da to što mi pružamo ruku Istoku, a u isto vreme želimo da sarađujemo sa Zapadom, ne može vama da služi kao nauk i kao dobra lekcija, koju vam stalno u predizbornoj kampanji pružaju srpski radikali. Zato što je Radio-televizija Srbije – i pod SPS-ovskim režimom i u vreme kada je Srpska radikalna stranka bila manjinski partner i učestvovala u vlasti, u najteže vreme po državu i narod, za vreme sankcija i NATO bombardovanja, kasnije za vreme ozloglašenog dosmanlijskog režima, uspostavljenog posle petooktobarskog mafijaškog puča u našoj zemlji, pa sve do novog ovog sada DOS-a i Koštuničinog vremena, – na ovaj ili onaj način želela da u pogrešnom svetlu, nekada apsolutno monstruozno, a sada na neki umereniji način, ali apsolutno da minimizuje ulogu Srpske radikalne stranke, njenog danas u Hagu zatočenog predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, koji vama valjda pokazuje, ako želite nešto da shvatite i vidite, kako se to brani nacionalni interes, i šta je zapravo nacija i država, i kako bi trebalo odgovorni političari da nastupaju.
Pa zato, da vežem jedan segment rada takozvane nacionalne televizije za to sada, na svu sreću svih srpskih patriota, takvo delovanje doktora Šešelja, segmente iz sinoćnjeg Drugog dnevnika.
Svi vi koji ste, kao i ogromna većina građana Srbije već tri dana u prilici da pratite briljantno svedočenje profesora dr Vojislava Šešelja pred Većem Haškog tribunala, mogli ste da vidite da je on koristio pre svega svoje fantastično pravničko zvanje, a zatim visprenost, danas jednog od najuglednijih političara, ne samo ovde kod nas, nego uopšte i na prostorima bivše Jugoslavije, Balkana i Evrope, kako god hoćete.
On je državnički mudro i odgovorno, odgovarajući na pitanja, želeo da skine anatemu i sa srpskog naroda i svega onoga što nam je pripisivano od strane tzv. nezavisnih i slobodnih medija, finansiranih od Soroša, koji se i dan-danas finansiraju, ali za to juče nije imala sluha tzv. nacionalna televizija i urednik drugog dnevnika.
Umesto da faktografski prenese deo svedočenja u izboru od četiri sata njegovog jučerašnjeg rada i truda u Haškom tribunalu, nacionalna televizija, RTS je u drugom dnevniku potpuno tendenciozno, preuzimajući valjda od neke agencije koja je pod direktnom kontrolom ili Soroš fondacije i svih onih koji rade suprotno interesima države i naroda, ili je to tako želeo urednik Drugog dnevnika, potpuno suprotno od onoga što je on govorio i želeo, a kao što će nastaviti i narednih dana, da govori o istini i samo istini, u Drugom dnevniku rekla, parafraziraću spikerku, voditeljku koja je to govorila, u prilogu sinoć, da je on, zamislite, u julovskom retoričkom maniru, izvrćući činjenice, želeo da juče prikaže kao istinu nešto što su Srbi radili protiv nekih drugih, namerno želeći na takav način da vrši obmanu javnosti.
I vi sada pokušavate da ovakvim predlogom zakona kažete građanima Srbije koji su sa velikom radošću, pre svega što su iskreni, zato što su ojađeni, poniženi, u nacionalnom i ekonomskom smislu, dočekali posle dve i po godine da im se takav čovek, takav srpski junak obrati kroz svedočenje, kao svedok odbrane u slučaju Slobodana Miloševića, vi sada tim ljudima, koji su sa nestrpljenjem čekali pojavljivanje dr Šešelja i svojim očima gledali direktan prenos iz Haga, putem nacionalne televizije govorite da on zapravo govori nešto drugo, a ne ono što je on zaista rekao.
Znate, nikakve razlike nema, kao što je jutros nekoliko puta potencirao gospodin Aleksandar Vučić, između informativnog programa, u tom smislu kada je u pitanju takav način izveštavanja, između RTS-a i Televizije B92. Zato što sve ono što predstavlja nacionalni oporavak, pomak u smislu da se konsoliduju sve napredne, mislim na nacionalne i patriotske snage u ovoj zemlji, vi ne želite da predstavite kao takve, samim tim se minimizuje uloga srpskih radikala i samim tim je i pojavljivanje čelnika SRS na RTS-u dovedeno u pitanje preko cele godine, osim kada nisu raspisani lokalni ili parlamentarni izbori.
Očit primer za to je i zamenik predsednika SRS, koji vam je jutros govorio o svom neprijatnom iskustvu, u najmanju ruku kada je RTS u pitanju, ali šta ćete više od toga da na RTS-u primera radi nikada nije, u jednom jedinom minutu, u nekoj od ovih famoznih informativnih emisija gostovala gospođa Pop-Lazić, koja je potpredsednik Centralne otadžbinske uprave naše stranke i potpredsednik Skupštine, i drugi srpski radikali.
Gde su oni u ovim novim autorskim izdanjima Karićevih kadrova, preuzetih od strane Tijanića. I da ne bude zabune, mada to građani vide, jer u urbanim sredinama, kako vi to, pogotovo demokrate, volite da nazivate gradske sredine, gleda se kablovska televizija, ni ta Miljkovićka, ni Milićevićka, ni Stefanović, ni svi ostali Tijanićevi kadrovi i perjanice ništa nisu izmislili novo. Sve su to pokradene emisije sa drugih televizija iz Evrope, što Rai Una, Dua, što francuskih televizijskih kuća, Bibisija, Sienena, jednostavno kroz novi koncept informativnog programa.
I takve emisije, u kojima nema čelnika SRS, govore uglavnom o temama gde se vrši zamena teza i gde se građanima baca prašina u oči, i gde se ne govori o teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, o onome šta nam preti i kakva nas budućnost čeka, decu u Srbiji, posle svih katastrofalnih poteza sada Koštuničine Vlade, sa sve Draškovićem i potpisivanjem sporazuma sa NATO paktom. A pre toga da ne govorim o onom, jednom od najcrnjih vremena u istoriji Srbije, kao što je vladavina DOS-ovskog režima na čelu sa Demokratskom strankom.
Ono što građani ne mogu da prihvate iz bledih argumenata ministra Kojadinovića, koji nije želeo da uvaži Narodnu skupštinu i da se u popodnevnom zasedanju pojavi ovde, jeste njegova jadikovka, zajedno sa Tijanićem, nad navodnim bankrotstvom RTS-a.
Zašto se niste zapitali i zašto niste tako zakukali, nikada nisam čula Kojadinovića, ni u jednom od svojih nastupa, da se brine za sudbinu građana Srbije i kako oni teško žive. Zašto vi ne zamislite malo situaciju da živite od primanja četiri ili pet hiljada dinara mesečno, ili da možda nemate ni toliko, jer preko milion ljudi nema jedan jedini dinar, ima nula dinara svakog meseca jer ne radi, kako je tim ljudima i kako će oni da reaguju kada dobiju račune za struju, sa sve ovom pretplatom, uz amandmane Vlade, koja je tako famozno smislila da se kroz ugovor, zamislite, Javnog preduzeća RTS-a i Elektroprivrede Srbije vrši naplata za tzv. javni servis.
Prvo je trebalo da krenete od činjenice kolika je cena struje i da malo spomenete, nije zgoreg, i kroz ovu temu i ovaj zakon, mafijaški kumovski par Hamovića i Lazarevića, koliko su oni opljačkali građane, pa da onda građani na računima za struju, gde imaju neverovatnu cenu kilovat sata, mnogo veću nego u svim zemljama u okruženju, imaju još jednu stavku koja je maltene ista kao buduća pretplata za RTS, a to je remont postrojenja Elektroprivrede Srbije, uz sve one kredite, donacije i kontragarancije.
I sada ćete vi da poručite građanima Srbije da će uz remont, uz takvu cenu struje, da plaćaju pretplatu za televiziju, koja je sve samo nije nacionalni program. Ne štiti ni nacionalne interese.
Veoma često, kao ekskluzivce u Drugom programu dnevnika RTS dovodi ljude, jer računaju da je tada gledanost RTS-a najveća, koji veze nemaju ni sa stvarnošću, koji su nabeđeni analitičari, psiholozi, vojni stručnjaci, od Trebješanina, preko Veljka Kadijevića, ne onog generala nego ovog novog iz Atlantskog saveza, pa sve do Zdravka Čolića, koji je jedini bio iskren pa rekao, kada se pojavio u Drugom dnevniku RTS-a, da mu je to čast i da je on to želeo od svog detinjstva, i da je to za njega počast, a da neće naravno da govori o temama koje se tiču ekonomije i onoga kako narod živi.
Građani Srbije, oni koji na Pešteru mogu da gledaju samo prvi program RTS-a, ili na jugu Srbije, ili u ogromnom broju gradova, opština i sela gde nema kablovske televizije i drugog izbora, ne mogu da prihvate da je navodno bankrotstvo RTS-a i nova uređivačka politika nešto što će da predstavlja bolju budućnost za Srbiju i srpski narod, da ćemo bolje da se predstavimo svetu, da ćemo bolje da idemo u korak sa vremenom i da će od toga koristi da imaju i deca koja žive ovde, ljudi koji su bez posla i oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Što se tiče ovog umrežavanja, a malopre je bilo reči o tome, navodnih slobodnih i nezavisnih medija, veći šljam nije mogao da se skupi nego u pojedinim TV i radio stanicama Soroševih plaćenika, istih plaćenika kao što je ona narkomanka i šiptarski lobista Nataša Kandić. Da je to tačno, govori primer iz Kragujevca. RTV Kragujevac je gotovo potpuno na budžetu siromašnih i ojađenih građana Kragujevca, i sada pod Stevanovićevom vlašću, i ranije pod DOS-ovskom, i pre toga, kada su oni bili zajedno, a sada kada više nisu. Za vašu informaciju, za 2005. godinu iz budžeta grada Kragujevca, siromašni Kragujevčani, u gradu gde najmanje 40.000 ljudi nema posao, izdvaja 45 miliona dinara.
Ne samo da je ta televizija poprište antisrpske histerije i da tamo nema najveće parlamentarne stranke u Srbiji, kao što je SRS, jer primera radi, gospodin Tomislav Nikolić, koji je Kragujevčanin i najpopularniji političar u Srbiji, i danas predstavlja SRS ovde u otadžbini u odsustvu našeg predsednika, poslednji put je u studiju TV Kragujevac bio na našu krsnu slavu - 12. februara 1996. godine, u gradu u kome SRS ima veliku odborničku grupu, predstavlja argumentovanu i žestoku opoziciju Stevanovićevoj vlasti, u takvom gradu nema mesta na TV Kragujevac za SRS.
Ali, ima za one koji su neprijatelji Srba i ima za sve one koji veoma rado, a njih je u biračkom telu, hvala bogu, sve manje i manje, prate kako izveštava ANEM-ova produkcija i kakve monstruozne emisije ima u svojoj produkciji protiv naroda i države.
Tako se na TV Kragujevac desio skandal neviđenih razmera.
Da u kampanji ove narkomanke Kandićke protiv gospodina Tomislava Nikolića i u kampanji koja je sprovođena od strane B-92 i drugih Soroševskih plaćenika protiv srpskog naroda, uoči obeležavanja onoga što se dešavalo u Srebrenici, TV Kragujevac dva dana zaredom emituje iz ANEM-ove mreže emisiju pod nazivom "Zašto se u crkvi šapuće".
Vi koji ste gledali emisiju tu emisiju iz te produkcije i vi koji niste, morate da znate da je to najmonstruozniji napad na srpski narod i na SPC, koja nikada, zajedno sa svojim narodom, nije imala zločinačku ideologiju. Kao što je to gospodin Nikolić rekao na skupu "Istina" u Sava centru, mi to nikada nismo bili, to nisu bili ni naši preci, niti će to biti deca u Srbiji. To nikada nije bila ideologija SPC.
To plaćaju građani Kragujevca zato što su Stevanović i kragujevački vlastodršci odlučili da se ove godine ona finansira tim iznosom, umesto, kao što je to predlagala SRS, da se ta televizija apsolutno ugasi, bespotrebna je i ona ne predstavlja javni servis, servis građana, troši ogroman budžet i predstavlja nešto najgore kada je takva produkcija u pitanju, što svaki čovek može da vidi, svako onaj ko se oseća odgovornim i ko ne želi da se o njegovom narodu i njegovoj državi tako govori.
Pogledajte kako se ponaša gradska televizija, odnosno Bogdanovićev "Studio B". Da li je ikada novinar "Studija B" došao i objektivno, realno izveštavao sa redovnih konferencija za novinare koje u Zemunu drži predsednik opštine gospođa Pop-Lazić, ili u opštini Grocka, bilo gde, gde su radikali na vlasti i gde su ljudi koji su spremni da raskrinkavaju svaku aferu na nivou grada, počev od Arene, preko parkinga i svih Bogdanovićevih mahinacija, ili odnos grada prema opštini Zemun, ili u afirmativnom smislu sve ono što ta opština radi da bi građani opštine Zemun živeli bolje.
Nema tih izveštaja, ali ima napada, beskurpuloznih napada, hajki, laži i obmana, i kada je u pitanju predsednik opštine Zemun i radikali na vlasti tamo, kada je u pitanju SRS. Dakle, Beograđani moraju i to da podnose i to da plaćaju. Od grada do grada, gde god su oni koji ne misle kao SRS, obračun je sa političkim neistomišljenicima.
Isto vam je i na RTS-u bilo, od obnavljanja višestranačja do danas jedino SRS nikada u tome nije želela da učestvuje. Kao visokomoralni i časni ljudi, na svom primeru su to pokazali i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kao članovi Upravnog odbora RTS-a, povukli su se u trenutku kada su videli da hajci protiv političkih neistomišljenika nema kraja, ne želeći u tome da učestvuju.
Ako želite da pratite, a to vam je moj najiskreniji i dobronameran savet, dalja izlaganja u Haškom tribunalu, narednih dana od strane prof. dr Vojislava Šešelja i svega onoga što će on direktno vama da poruči i celokupnoj domaćoj i svetskoj javnosti, videćete i da su njegova istinska zalaganja za demokratske procese i za nesmetani razvoj, ometen na takav način od strane zapadnih sila, nažalost i razbijanja srpskog etničkog prostora, njegova zalaganja i zalaganja stranke čiji je on predsednik bila, za razliku od vaših, iskrena.
Ono što me raduje, to je činjenica da sve više građana Srbije to shvata i prihvata, da smo mi ljudi koji smo želeli i koji ćemo u budućnosti, ne licemerno kao vi i vi iz ovog DOS-ovskog skraćenog Koštuničinog režima, i onog prethodnog, učiniti sve da svako ima pravo na slobodno mišljenje, da svako može da koristi ulogu koju je narod njemu dao, ali samo u skladu sa predstavljačkim kapacitetom.
Vi koji po najnovijim računicama, koje je danas objavio tiražni dnevni list "Kurir", imate 0,003 ili 0,001% birača iza sebe, nemate potrebe da nam pričate o tome šta su slobodni mediji i šta je demokratija. Za razliku od vas, a mi to uporno dokazujemo već 15 godina, mi to vrlo dobro znamo i spremni smo da preuzmemo tu odgovornu ulogu da na bolji način vodimo državu i narod, i da se na takav način ponašamo i kada je u pitanju nacionalna televizija, koja će to u pravom smislu reči biti u trenutku kada radikali preuzmu vlast u ovoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, SRS je u želji da pomogne građanima Srbije, jer očigledno je da Dinkiću nema pomoći, podnela amandmane na Predlog rebalansa budžeta, pre svega da se demistifikuje navodni suficit koji uopšte ne postoji, već je fiktivno prikazan.
Mi smo krenuli u najoštriju kritiku ovakvog predloženog rebalansa, a možete da vidite iz dnevne i nedeljne štampe koja se pojavila juče i danas i otkako je Dinkić izašao sa ovim predlogom, ekonomisti u celoj Srbiji smeju se na sve ono što je on izrekao.
Neki su čak, ne u šaljivom tonu, već je to zaista istina, rekli i "magistar početnik", pošto i sami znate da je on dugo godina u istom statusu kada je nauka u pitanju, a neki su se čak pozivali i na ugledne profesore sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda i drugih gradova Srbije, mislim na izvore u tim novinama, i došli do istog zaključka kao i mi - predstavnici naroda, srpski radikali, da je to potpuna besmislica što je Dinkić plasirao i o čemu je govorio više od dva sata, upoređujući sebe sa velikanima srpske istorije, kao što su Lazar Paču i Milan Stojadinović.
Kada bi ovo bila uređena država, kao što nije, kada bi se državni organi i institucije bavili jednom od najvećih boljki naroda i građana Srbije, a u pitanju su kriminal i korupcija, onda verovatno nikome ne bi palo na pamet ni da osniva ni da izdvaja sredstva za nekakav Savet za borbu protiv korupcije.
Predlagaču ovog teksta rebalansa Mlađanu Dinkiću i Vladi Republike Srbije je to palo na pamet, baš kao i prethodnicima, zato što je to jedan dobar metod, manevarski prostor da se obmanjuje javnost. Kao, postoji neka komisija koja ima svoje članstvo, koja će da istražuje nešto, da izađe sa podacima. Oni se sastaju u zgradi Vlade, Medija centru, čak u Vladi Republike Srbije, jer se finansiraju iz budžeta, izdaju saopštenja, došli su do nekih nepobitnih saznanja itd.
U stvari, to je jedna velika obmana, zato što su najveći kriminalci, kako se to popularno kaže "srpski tajkuni", u direktnoj sprezi sa srpskom vlašću i sa ministrom Dinkićem, i Vuk Hamović, i Vojin Lazarević, i bankari, i zaštićeni i nezaštićeni svedoci, razne kriminogene strukture koje su u metodu Dinkićeve vladavine i načinu na koji on upravlja javnim finansijama pronašli prostor za sebe, da se i dalje bogate na narodnoj muci.
Zato je moj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, sasvim opravdan, kako to Zakonodavni odbor kaže u svom čuvenom maniru "pravno moguć", ali suštinski i logički celishodan u svakom pogledu, zato što je neverovatno da se neko tako razbacuje novcem, rekla sam pre nekoliko dana u Skupštini grada Kragujevca, kada sam govorila o obmani i lažima koje Dinkić upućuje radnicima u našem gradu, da se on ponaša u maniru pijanog milijardera. Da li je on zaista u situaciji da se tako rasipa narodnim parama? Nije.
Ako bi taj savet trebao da radi, a mi ne mislim da je potrebno da se osniva neki specijalan savet, već da to treba da rade nadležni državni organi. U MUP-u Repbulike Srbije postoji poseban sektor koji se time bavi – UBPOK, a da ovaj savet ima pet plus pet, pa plus jedan i po milion dinara, pa 300, pa 500 hiljada, pa 160 i sve ukupno 12 miliona 460 hiljada za nagrade, bonuse i ostale posebne rashode.
Hoće li između sebe da se nagrađuje ako dođu do fantastičnog saznanja da je neko zloupotrebio dobijene preferencijale i prevario zemlje EU oko šećera i da je Labus bio umešan u to kao potpredsednik Vlade? Hoće li da se nagrađuju između sebe ako nam kažu nešto do čega je došao u svom nepobitnom radu i odlučivanju Anketni odbor Skupštine Srbije, koji je predvodio gospodin Aleksandar Vučić, da su ova dvojica srpskih tajkuna, kumovi i bliski prijatelji Mlađana Dinkića, zloupotrebili ono što im je vlast dala i kroz krađu struje, i kroz poslove koje dobijaju, pljačkaju građane Srbije. Mislim na Hamovića i Lazarevića.
Da li će neko iz tog saveta da nam saopšti neverovatnu i fantastičnu istinu ako nam otkrije ono što srpski radikali znaju i zbog čega se protive svakoj hajdučiji, kao što je ona pokušana pre 15 dana u opštini Surčin, zbog toga što "Krmivoje" i njemu slični treba da kupe za budzašto komplekse zemlje u opštini Surčin.
Naravno da neće. Zato je bespotrebno i besmisleno da postoji takav jedan organ ili savet, komisija, kako god hoćete, kada nadležni državni organi, ministar unutrašnjih poslova, premijer treba da se potrude, a pre svega pravosuđe koje mora, a biće jednog dana kada radikali budu preuzeli vlast u svoje ruke, neopterećeno, depolitizovano i profesionalno, da radi svoj posao. Takvi ljudi moraju da se nađu u zatvoru i iza rešetaka, lepo po Krivičnom zakoniku svako da dobije onoliko koliko je zaslužio zbog toga što pljačka, što otima od građana i što se bavi kriminalom najgore moguće vrste.
Sam budžet i ova projekcija ovog rebalansa, osim što je besmislena u smislu terminološkog prikazivanja da je to suficit, a u stvari u pravom, realnom smislu i u praktičnom ga nema, jer se duguje 22 penzije poljoprivrednicima, duguju se dve i po penzije penzionerima koji su u ovom redovnom penzijskom fondu. Duguje se ogroman iznos radnicima koji je neisplaćen.
Dinkić duguje Kragujevčanima, i to je ovaj njegov dil sa Veroljubom Stevanovićem koji mu slepo veruje, a koji nimalo nije različit od Dinkića, jer kada veruje takvom, znači da je apsolutno isti, koji je poverovao i on u ime Dinkića, a mislim na Stevanovića, obmanuo građane Kragujevca, odnosno radnike da ćedobiti obećanu tranšu pomoći. Koji je danas datum – 21. jul, a inače pravoslavni praznik, i vi dobro znate i znaju i građani Srbije.
Koji je obećani datum da se celokupna pomoć isplati siromašnim Kragujevčanima, i to po spisku koji je Stevanović sa tamo nekom grupom pravio, u čemu nije htela da učestvuje SRS, jer su obmanuti i radnici PKB Transporta i oni u Fabrici "Crvena Zvezda" i mnogi drugi koji nisu obuhvaćeni takvom jednom vrstom pomoći. Nema, kaže, ne može on sada da poštuje taj rok, zato što je grad postradao zbog nevremena, pa se kao upućuje neka interventa pomoć.
A onda Velja to vadi kao da mu je dedovina ili njegova privatna prćija i kaže, evo vam 10 miliona, sanirajte to tamo.
Ne može u državi tako neko da se ponaša i tako da upravlja parama svih građana Srbije, koji to sa teškom mukom izdvajaju, jer nemaju odakle da plate to. Onda se neko hvali i kaže, znate, došao sam, a to je Dinkić pokušao, samo što se naravno svi građani smeju, a ekonomisti posebno, da kroz poresku represiju i uspelo mu je, i kroz primenu takvog zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je oporezovao osnovne životne namirnice, da popuni budžetsku kasu.
Onda sve ove dugove ima sa jedne strane, a kaže da ima budžetski suficit, koji samo fiktivno postoji i zavisi kako to ko knjiži i prikazuje. Onda se hvali i kaže, dobro, iz tih para ću da osnujem, odnosno da pokrenem određene projekte koji su opet laž i obmana, i stanovi za mlade, o tome smo govorili pre nekoliko dana, i bačeni novac od 5,5 milijardi za neku Agenciju za promociju izvoza. I svi projekti redom nesumnjivog karaktera zaista su, pod njegovom upravljačkom palicom, jedan metod za pranje novca i za novu otimačinu.
Mi mislimo da je taj trougao Dinkić, Labus, Jelašić, danas u političkom smislu oni kao neki politički faktor ništa ne predstavljaju i vi to svi vrlo dobro znate, ali u finansijskom smislu jedno veliko zlo za građane Srbije i da je potrebno da se ljudima to stalno govori, do momenta dok se ne steknu uslovi da se tog balasta svi ljudi oslobode.
Penzioneri koji su sada, pored one Lalovićeve najave reforme penzijskog sistema, suočeni sa Dinkićevim izumom da se od 2006. godine putem obveznica isplaćuju dugovi penzionerima, odnosno onima koji su stekli zemljoradničke penzije, preko svih ostalih građana, preko povećanog unutrašnjeg duga među stanovništvom, zato što su ljudi prinuđeni da se zadužuju kod razno-raznih poslovnih banaka sa veoma skupim kreditima.
Nisu to neki veliki iznosi i kreću se od 1.000 do 10.000 evra, ali građani moraju da ih uzimaju pod efektivnom kamatom od 16, 17 ili više procenata, kako gde, da bi preživeli. I uz sve to da finansiraju onda savet koji će da se bavi korupcijom, a savet će da se finansira na osnovu predloga budžeta koji im daje ministar, a koji je jedan od najvećih korupcionaša u zemlji. Gde to ima i gde ćete veće licemerje.
Zbog toga je potrebno da poslanici razmisle o ovome, ne samo poslanici koji su u opoziciji nego i poslanici koji čine vladajuću strukturu, i da prihvate ovaj i sve amandmane SRS, zato što je način na koji smo mi vršili prekomponovanje budžeta, ne lažno prikazujući suficit, već je to u članu 2. amandmanom koji sam takođe podnela u ime poslanike grupe SRS izbalansirano, odnosno uravnoteženo.
Način na koji je raspoređen svaki dinar u svakoj stavki jasno govori da je naša namera časna i da smo mi odgovorni ljudi koji znamo zašto su danas pare najpotrebnije, gde treba da se usmere i da pod ovom vlašću i pod takvim ponašanjem Dinkića, koga nema evo ni kada govorimo o amandmanima, građani iz svih struktura ne mogu da očekuju nikakav boljitak.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče jedan poslanik, ali on je čak i onaj koji podržava ovu i ovakvu vladu, tolika je gužva u sali da ne može da se diše. Zaista još malo pa će sa ove strane, gde treba da sedi vladajuća struktura, da bude više ovih dama iz Ministarstva, jer inače Dinkića nema, nego što ima poslanika u sali.
U pitanju je jedan zaista ozbiljan zakonski tekst, u stvari neozbiljno napisan, ali materija koja bi trebalo da privuče pažnju mnogih narodnih predstavnika, zato što konkretno član 2. o kojem je govorio kolega Arsić, a on traži da se on briše, govori o problemima koje mogu da imaju jedinice lokalne samouprave. A mnoge kolege nisu samo poslanici, neki su i predsednici opština, nosioci izvršne vlasti ili odbornici i trebalo bi da se pozabave ovim pitanjem, jer je nesumnjivo da ovako diktirana i monopolska politika, koju sprovodi ministar finansija kao izvršni organ kada su u pitanju javne finansije i sada po Zakonu o budžetskom sistemu sa mnogo većim ovlašćenjima, nešto je što može i te kako da zasmeta jedinici lokalne samouprave.
Objasniću to na primeru kragujevačke gradske skupštine i nerazumevanja Mlađana Dinkića kada su u pitanju ne samo problemi grada Kragujevca, kao lokalnog organa vlasti, nego i kragujevačke privrede.
Zbog takvog njegovog ponašanja i zbog činjenice da je apsolutno celokupna vlada nezainteresovana da reši nagomilane probleme u privredi, a pre svega strateški važne probleme kao što je slučaj "Zastava - Namenski proizvodi", gradska skupština je u Kragujevcu juče bila prinuđena da izvrši jednu intervenciju koja je moguća po važećem Zakonu o budžetskom sistemu samo kroz odluku odbornika skupštine grada. I SRS, iako je najžešća opozicija Veroljubu Stevanoviću i kragujevačkoj gradskoj vlasti, juče je dala svoj doprinos zbog toga što je fabrika "Zastava - Namenski proizvodi" ne u pat poziciji, nego apsolutno blokirana zbog obmane i laži Mlađana Dinkića.
Naime, dame i gospodo poslanici, on je još pre 15 dana trebalo našoj najstarijoj fabrici oružja da odobri kredit u iznous od 75 miliona dinara, kako je to obećao. Međutim, kao što sam i tada rekla gradonačelniku, a i oružarima, Mlađanu Dinkiću ne da ne treba verovati, nego je to čovek koji ne da ne ispunjava obećanja, već zaista produkuje i sve više svojim načinom rada i zakonima utiče na to da se kriza produbljuje. Tako isto nije želeo da ispuni, odnosno poštuje taj dati rok i mi smo, jedino je to bilo moguće pošto gradonačelnik ima ovlašćenja samo do 10%, juče odobrili, odnosno produžili i prolongirali rok za još mesec dana za sredstva koja su upućena.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Čemu onda to vodi? Da se Dinkić stalno pita, da po tom Zakonu o budžetskom sistemu jedinica lokalne samouprave i po ovom članu 2. praktično bude jedno odeljenje kojim će da upravlja ministar finansija. Zašto se onda mi na nivou lokalne samouprave bavimo donošenjem opštinskih budžeta? Zašto onda postoje jedinice lokalne samouprave? To vam je isti slučaj sa opštinama u gradu Beogradu, gde je prva stepenica centralizacije finansija od strane gradonačelnika Bogdanovića prema beogradskim opštinama i kako idete sve više gore dolazite do republičkih organa vlasti, do trezora, do Dinkića.
Svakom predsedniku opštine, svakoj jedinici lokalne samouprave, evo to je slučaj odnosa Bogdanovića prema opštini Zemun, gde su radikali na vlasti, prema opštini Grocka, blokada na sve strane. Ovaj član 2. ovako definisan u Zakonu o budžetskom sitemu i ova iskustva koja ima Kragujevac, veoma negativna kada je u pitanju odnos Dinkića prema tim problemima, dovoljan su razlog da prihvatite amandman kolege Arsića i da se član 2. ovako definisan u Zakonu o budžetskom sistemu, odnosno izmenama i dopunama, briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđelkoviću, ova jedna neverovatna situacija u ovom odnosu snaga koji je na vlasti u Republici Srbiji, te moram da se vratim na 28. decembar 1993, odnosno 2003. godine, pardon.
Što se tiče perioda, i upravo me to asociralo na 10 godina ispred toga, pa sam zato rekla 1993. godina, jer je danas neko od kolega spomenuo godinu hiperinflacije i kasnije period u kome je država bila pod sankcijama, pod blokadom i bombardovana 1999. godine, to je vreme velikog stradanja i srpskog naroda, a i srpske privrede.
Međutim, u tom periodu sve do te godine, znači do kraja 2002, odnosno cele 2003, kada je počeo da se primenjuje Zakon o budžetskom sistemu, ljudi koji su nekada radili u Službi društvenog knjigovodstva, SDK, ljudi koji su radili u bankama sa državnim, odnosno društvenim kapitalom, koje je Dinkić izbrisao i preuzeo jedan deo kadra, a ostale izbacio na ulicu, preuzeo jedan sistem koji je postojao u državi koji je decenijama, pa i pod tim uslovima od 1992, odnosno 1993, 10 godina perfektno poslovao, iako smo bili suočeni sa velikim nedaćama, i srpska privreda uopšte.
Pojavio se tada ministar, vajni ekspert Božidar Đelić, koji je uveo reformu navodnu, odnosno kako je on to rekao preobražaj srpskih javnih finansija čiji je naslednik, apsolutno se slažući sa svim što je Đelić uradio, danas Mlađan Dinkić, odnosno celokupna garnitura na vlasti i oni koji podržavaju vlast.
Onda je neverovatno da DSS i SPS, i to DSS uslovno bila opozicija Đeliću, a SPS do decembra 2003. godine bila opozicija u ovom parlamentu, podržavaju izmene i dopune zakona koje je Đelić kreirao 2002. godine i uveo Upravu za javna plaćanja, odnosno sada to preformuliše u Upravu za trezor, kada je apsolutno nama srpskim radikalima i ovim ljudima koji su radili u periodu sankcija i decenijama pre toga u SDK, apsolutno bilo jasno koja je namera tada guvernera Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a danas ministra finansija. Njihova namera je bila, objedinjena namera, pazite, to nije bila samo Đelićeva želja, on je imao apsolutnu podršku tadašnjeg guvernera SRJ Mlađana Dinkića, da se navodno modernizuje srpski platni promet.
Šta je tada nama Đelić rekao, a naravno ništa od toga Dinkić ne menja u ovom zakonu, svi ovi koji su vlast i koji podržavaju Dinkića se slažu sa time i to je jedina stvar u kojoj je Dinkić dosledan, prati u stopu Đelića, i ono što je on uradio i tada DS koja je bila na vlasti.
Ali, ovi drugi su problematični, i DSS i SPS. Ako se tada oni nisu slagali sa Zakonom o budžetskom sistemu, kako je moguće da neko danas prihvata ove izmene i dopune, koje suštinski znače da samo još veća ovlašćenja formiranjem Uprave za trezor dobija ministar finansija, odnosno Ministarstvo finansija.
O tome govori i amandman koji sam podnela, a odnosi se na osnovni član 73ž zakona, koji govori o načinu naplate svojih usluga, finansijskih i drugih, Uprave za trezor, odnosno Đelićeve Uprave za javna plaćanja. To ne da nije bila modernizacija srpskog platnog prometa, nego su tada počeli da nastaju veliki problemi za ove nacionalne banke i one su kasnije ugašene, za organizacione jedinice nekadašnjeg SDK, a sada te službe za platni promet, za ljude koji su tada ostali bez posla i za jedinice lokalne samouprave.
Sve bi to tadašnji vlastodršci mogli da opravdaju da nije nastao jedan izuzetno rigorozan odnos, odnosno odnos supervizora Ministarstva finansija u odnosu na organ lokalne samouprave.
Jutros sam vam na primeru grada Kragujevca i na problem, koji se desio sa Fabrikom oružja, Fabrikom namenskih proizvoda, zbog ovakvog Zakona o budžetskom sistemu i jučerašnje reakcije odbornika u Skupštini grada, objasnila u kakvoj su pat poziciji lokalne samopurave. Ali, ne samo da su dovedene u tu situaciju, nego se još više guše. Sada ih bukvalno, u pravom smislu reči, ovim dodatnim izmenama Zakona o budžetskom sistemu, u finansijskom smislu, ubija i guši Ministarstvo finansija.
Interesantno je kako je onda Đelić došao, zajedno sa Dinkićem, na famoznu ideju da donese Zakon o budžetskom sistemu i da osnuje Upravu za javna plaćanja. On je to obrazložio, ispred sebe imam nešto što je on ostavio narodnim predstavnicima, doduše pojedinima, smatrao je za shodno da meni to treba da pošalje, jer uz srpske radikale, tada nas je bilo 23, bila sam jedan od najvećih kritičara tih njegovih famoznih reformi i onoga što je Dinkić tada radio, rekao je da je neophodno da se izvrši modernizacija platnog prometa zato što to od njega i Dinkića traži MMF.
Iskustva Makedonije i Slovenije, uz pomoć njihovih stručnjaka, jeste sektor za trezor Ministarstva finansija, u kome su verovatno ove gospođe koje sede ovde i uporno slušaju šta mi govorimo, umesto ministra, i tada radile, a i sada rade. Sektor za trezor je to pripremio zato što je takva jedna reforma u javnim finansijama u Srbiji neophodna.
Srpski radikali su mnogo povodom amandmana na izmene ovog zakona – kao što smo to radili kada je zakon donet krajem 2002. godine, sada nastojimo da amandmanima brišemo sve ove članove, jer su ovlašćenja sve veća i veća – govorili o tome da je taj novi sektor uprave za trezor, sa novim direktorom i sa takvim ovlašćenjima, takvom supervizijom, od strane ministra Mlađana Dinkića, jedna nova organizaciona jedinica u finansijskom smislu, ali u praktičnom smislu - jedna nova banka koja će da pruža usluge iz oblasti finansija i da ih naplaćuje.
Član 73ž je apsolutno isti kao onaj Đelićev, jer ova vlast kompletno nastavlja, u finansijskom smislu, kontinuitet prethodne, DOS-ovske vlasti, jer se u ovom članu samo menja, umesto "Uprave za javna plaćanja" osniva se "Uprava za trezor", koja naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja, i može pružati i druge finansijske usluge i obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom po osnovu kojih stiče prihod, jer je ona osnovana onda kada je ugašena služba SDK-a. Ali, kasnije se pojavljuje sledeći član, nastavak ovog 73, 73z, koji kaže da po njemu treba da se reguliše radni odnos zaposlenih u Upravi za trezor.
Šta sada nama predlaže Mlađan Dinkić? On je još radikalniji. Ide korak dalje, mislim u negativnom smislu. Kada je neko radikalan, kao što su srpski radikali, to je najpozitivnija stvar u svakom pogledu. Ali, ovo je potpuna destrukcija finansijskog sistema u zemlji. Jer, vidite o čemu se ovde radi, osim što će taj direktor uprave za trezor da dobije ta ovlašćenja, što će Ministarstvo finansija da ima još veću kontrolu nad budžetima jedinica lokalne samouprave, radni odnos, koji je regulisan ovim Đelićevim zakonom u članu 73z ovde se briše, jer će se na drugi način, a ne kroz uredbu, znači nekim podzakonskim aktom, ali ne kroz zakon, regulisati radni odnos i plate zaposlenih u budućoj upravi za trezor.
S obzirom da će to biti partijski poslušnici, oni koji su bliski stranci ministra finansija ili DSS, ili nekoj od stranaka koja je u vlasti, onda je veliko pitanje kolika će biti plata tim zaposlenima u upravi za trezor. Više se to zakonom ne reguliše. Znači, Ministarstvo je to koje će da propisuje, a oni ubiraju prihod na osnovu pružanja ovih usluga, o čemu govori ovaj amandman i član na koji sam podnela amandman. Njihove plate mogu da budu ko zna kolike, onolike koliki budu apetiti zaposlenih tamo.
Celokupni zakon je tako koncipiran da je posle Zakona o Narodnoj banci Srbije, gde je takođe osnovni tekst donet u vreme DOS-ovske vlasti, vi ga oberučke prihvatili, dakle posle Zakona o bankama i posle ovog Zakona o budžetskom sistemu, odnosno izmena i dopuna, apsolutni monopol javnih finansija je prepušten u ruke jednom čoveku.
Postavlja se onda pitanje za građane Srbije, ali to već odavno znaju, znaju još od istupanja gospodina Nikolića na prvoj konferenciji za novinare posle izbora 2003. godine, kada smo oborili DOS-ovsku vlast, da se bez dolaska radikala na vlast i bez našeg učešća u izvršnoj vlasti, upravljanje javnim finansijama, u pravom smislu reči, promeniti ništa neće. Neće i sve je gore i gore.
Ostaje samo pitanje za one koji su bili onda kritičari Zakona o budžetskom sistemu - kako je moguće da im sve ovo sada odgovara i da sve sada tako velikodušno prihvataju i hvale taj zakon. Bilo je doduše onih kolega koji su to u nekim delovima kritikovali, kao što je kolega Smiljanić, ali ostaje pitanje da li će ovaj zakon uopšte doneti nešto u poboljšanju i upravljanju javnim finansijama. Neće, biće sve gore i gore, jer će jedan čovek da odlučuje o svakom dinaru - od mesne zajednice preko opštine. Naravno, upravlja bankama i celokupnim finansijama u ovoj zemlji.
Mislimo da takva centralizacija nije dobra. Svi vi, kada ste bili vajni opozicionari, u svim vašim istupanjima ste upravo govorili suprotno, da se zalažete za decentralizaciju vlasti, naročito kada su lokalni izbori. To ste ponavljali kao papagaji, u prošloj kampanji.
Kako da se izvrši decentralizacija na nivou lokalne samouprave kada ministar guši i davi lokalnu samoupravu? Juče smo zbog toga mi, zbog ovog zakona koji je Đelić doneo, a sada se vrše još gore izmene tog zakona, morali da reagujemo kao odbornici na nivou grada, jer je ta pomoć interventna i neophodna bila za jednu fabriku, odnosno za ljude koji tamo rade.

Gospodine Anđelkoviću, gospodo poslanici, doduše i nekoliko dama je prisutno, gospođe iz ministarstva, jedna koleginica iz vlasti, čudim vam se kako možete da prihvatite da budete zamorče Predraga Markovića koji je obesmislio rad Narodne skupštine Republike Srbije.
Trenutno u sali ima osam poslanika iz vladajuće garniture i to je zaista sramota.
Sramota je zbog toga što Skupština Srbije posle 15 godina otkako je obnovljeno višestranačje, a vi ste svedok svih ranijih saziva Skupštine, sada radi u uslovima u kojima apsolutno nijednog predstavnika iz Vlade Republike Srbije ne zanima o čemu se ovde raspravlja.
Ne da nas nije udostojio Mlađan Dinkić da se pojavi ovde, nego nam Vlada Republike Srbije nije dala u pisanoj formi, iako je to bila njena poslovnička obaveza, odgovore na podnete amandmane, pa tako ni na ovaj član 39. koji govori o sankcijama, odnosno novčanim kaznama za prekršaje po Zakonu o budžetskom sistemu. Jeste Mlađan Dinkić, ali na brzinu, jednoga dana došao na sednicu Odbora za finansije i izjasnio se kao predstavnik Vlade. Ali, ja nisam član Odbora za finansije i nisu poslanici svi - ni SRS, niti je to moguće, ni oni koji vrše vlast.
Odgovora nema zašto se amandman ne prihvata, ako ja u ime poslaničke grupe SRS tražim da ne budu ovako drakonske kazne i ovako drastične kaznene odredbe - i to nove kaznene odredbe, o čemu je mnogo puta govorio, pre svega kolega Krasić, a i drugi poslanici, među njima i predsednici opština, srpski radikali, kada je u pitanju odnos i budući odnos po ovom neverovatnom zakonu, u pravom smislu reči monstruoznom kada su u pitanju budžetski korisnici i ovlašćenjima koja će imati Mlađan Dinkić.
Finansijska nesigurnost građana Srbije, to znaju i oni koji prate ovo zasedanje i koji sada vide o čemu se sve ovde govori i pokreću se veoma važna i nacionalna i državna pitanja na koje odgovore prave i mudre državničke jedino ima SRS, sasvim je očigledno i odgovoran odnos prema događajima iz prošlosti i onima koji će da uslede, ta finansijska nesigurnost je toliko prisutna da nema grada u Srbiji, a da ljudi u pravom smislu reči ne jauču zbog činjenice da nemaju od čega da žive.
Zaista ne znam koliko su me puta danas, ali više puta, naravno meni to ne smeta, samo što imam reči utehe za te ljude, prozvali oni koji su iz Unije pijačnih prodavaca. Oni koji su doživeli juče i prekjuče da ih aktuelna vlast i tuče na ulici, da ih zlostavlja, samo zbog toga što jasno i glasno poručuju Mlađanu Dinkiću, koji predviđa ovakve neverovatne kazne po članu osnovnog zakona 74, odnosno 39. da su oni socijalna kategorija u našem društvu.
Čak 80% tih ljudi su oni koji su ostali bez posla, isterani sa nekom bednom otpremninom, ljudi koji žele sutra da se legalizuju. Oni ne žele da žive u haosu, u jednoj neuređenoj državi. Ovaj zakon i način na koji se ministar ponaša prema njima – ne želeći sa njima da razgovara, ni da ih primi, nikada nijednog predstavnika nije udostojio, u pitanju je armija nezaposlenih, uslovno zaposlenih ljudi, koji prodaju nešto po tezgama – jasno pokazuju da je njegova namera da u represivnom finansijskom maniru ugnjetava sve ljude u Srbiji.
I ako je ovaj član 74. osnovnog zakona, odnosno 39. koji se menja nešto što će da doprinese boljitku, onda se vi poslanici koji ćete koliko sutra glasati za ovaj zakon grdno varate. Upozoravam predstavnike vladajućih stranaka, koje su i vladajuće stranke na lokalnom nivou vlasti, da će i ovaj član i član 3. pre svega ovog zakona, i prvi član, produkovati mnogo veću krizu i probleme u jedinicama lokalne samouprave nego što vi to možete da zamislite.
I prethodni član 73k zakona, koji se nadovezuje, odnosno deveta je tačka ovog člana koji tražim da se briše, jeste nešto neverovatno. Neverovatno, i to je despotizam krajnje vrste. Ako taj član, odnosno taj stav kaže, ta tačka, da ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi Ministarstvu izveštaj i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata.
Šta onda više da kažete i da poručite i odbornicima, i predsednicima opština i gradova u Srbiji večeras, kada se o tome razgovara ili sutra kada ovaj zakon bude izglasan i stupi na snagu? Da im kažete da neće moći da isplaćuju plate, da neće moći da asfaltiraju ulice, da neće moći da obezbede osnovne životne uslove u jedinici lokalne samouprave. To znači ovaj član.
A niste se zapitali, dame i gospodo poslanici, kako je moguće da se opštom hajdučijom, koja je zavladala u Srbiji i u pojedinim beogradskim opštinama, kao što ste videli pokušaj u Surčinu u jednoj kafani, kao što je slučaj u Aranđelovcu, jer je predsednik opštine iz redova SRS, dr Radosav Švabić, izabran ogromnom većinom glasova Aranđelovčana i poverenjem, doživeo kao još dr Dunjić i još neki predstavnici, izvršni nosioci vlasti, da im se zbog kršenja Zakona o lokalnoj samoupravi i zbog nelegitimnih opštinskih veća uskraćuje mogućnost da oni budu nosioci izvršne vlasti, kao što je to predvideo Zakon o lokalnoj samoupravi i da predlažu skupštini opštine opštinske budžete, a sada po tome moraju da snose sankcije.
Jer ako vi kažete, a to obuhvata ovaj član 74, odnosno član 39. koji se menja, da nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrđuje predlog budžeta lokalne vlasti, obavezno ga dostavlja lokalnoj skupštini u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, kako ćete da reagujete i kako možete takve drakonske kazne da predvidite uopšte i za normalnu situaciju, gde je sve urađeno po demokratskoj proceduri i po Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Evo, recimo, u slučaju ovakvom kao što je Aranđelovac, gde predsednik opštine, jedan moralan i častan čovek, koji zna da ga je narod izabrao i nije uzurpirao to mesto nosioca izvršne vlasti, ne želi da učestvuje u podmetanjima i u obmanama koje u toj opštini pre svega sprovodi G17, jer ima tri odbornika, i neku Gušićku za predsednika opštinske skupštine, koja je zajedno sa ostalim predstavnicima vlasti, a u tome je najveću odgovornost, odnosno neodgovornost snosio poslanik DSS, bivši predsednik opštine, Radmilo Milošević, zato što je hajdučijom izabrano neko opštinsko veće, koje se sastaje.
Nema nikakvo pravo da se sastaje, nema nikakvo pravo ništa da radi i da utvrđuje, oni se pojavljuju umesto predsednika opštine Švabića kao nosioci izvršne vlasti, a i sami znate da je to opštinsko veće samo jedan pomoćni organ, pomoćno telo predsednika opštine i, molim vas, utvrđuju budžet oni, potpuno nelegitimni predstavnici, jer ih nije predložio nosilac izvršne vlasti, što je nesporno utvrđeno i čak to potvrdio u svom dopisu ministar Lončar da je žalba, odnosno prigovor na kršenje zakona od strane predsednika opštine na takvo ponašanje Gušićke, Miloševića i ostalih, uvažen od strane ministra.
Vi sad hoćete njega da kaznite, recimo primera radi, zato što on to nije uradio u određenom roku. Kako on to da uradi i sa kim da uradi? Sve da je to tako i da postoji regularna situacija, za razliku od ove hajdučije i ove uzurpacije od strane neke neformalne grupe, kao što je slučaj vajnih članova Opštinskog veća u Aranđelovcu, nemoguće je da se jedinica lokalne samouprave, a samim tim i mesna zajednica i svako javno preduzeće, čiji je osnivač skupština opštine i koji treba da bude javni servis građana na području lokalne samouprave, stavlja pod šapu, odnosno pod nogu, bolje reći, da je gazi kako god hoće Mlađan Dinkić.
Još za to da se povećavaju novčane kazne koje su utvrđene 2003. godine i sada se dupliraju, čak i više od toga, pa je ta novčana kazna sa dve do 20.000 dinara, za ove predviđene situacije, kada se ne poštuju odredbe – navela sam samo ova dva slučaja, kada se ne dostavi izveštaj, zamislite, izveštaj nije sačinjen kako treba – ljudi kažnjavaju sa pet do 50.000 dinara. Kao što može uvek da nađe dlaku u jajetu, tako zbog zareza, zbog bilo čega ministar može da kaže, odnosno ministarstvo da taj izveštaj nije u redu i da se vrati.
Koliko Ministarstvo finansija i ministar finansija ne vode brigu o jedinicama lokalne samouprave nema većeg primera, evo i u Arnađelovcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, svuda gde su radikali došli na vlast, nama nije trebao neki eksterni revizor da ga izmišljamo, kao što je ova tačka na sledećem zasedanju, ljudi su poslali dopis, zato što mi ako se izričito protivimo zakonu, onaj koji je izglasan bilo kojom voljom, makar se mi ne slagali, za razliku od ovih nabeđenih legalista, mi poštujemo.
Lepo smo tražili da dođe revizor iz Beograda, iz Ministarstva finansija, i da se izvrši presek stanja u budžetu od momenta preuzimanja i u javnim komunalnim preduzećima, čiji je osnivač skupština opštine.
Uz dva-tri dopisa predsednika opštine dr Švabića u Aranđelovcu, drugim gradovima u Srbiji, mislite da se neko pojavio iz Ministarstva finansija. Na moje pitanje direktno Mlađanu Dinkiću ovako iz klupe, ne sa skupštinske govornice, gospodine Dinkiću, zašto niste poslali posle mesec dana u tu i tu opštinu, u opštinu Aranđelovac, revizora da se izvrši presek stanja, on je rekao - znate, nemam ljude, a ljudi neće da rade za platu od 18.000 dinara, ili već koliko mi je tada rekao.
Je l' to problem ljudi koji su nosioci izvršne vlasti ili je to problem nesposobnog ministra ili ministra koji hoće sada da organizuje upravu za trezor, kod koje se ne zna po ovom članu 73z ili ž, u stvari z, da će imati platu, i kolika će plata biti, i kako će da zasnivaju radni odnos, a ne može da pošalje onoga koji treba da izvrši presek stanja u budžetu.
Ovakve drakonske kazne i tako da tlači jedinice lokalne samouprave, to je zaista neverovatno. To nisu presedani. To je zaista jedan despotizam, opet ponavljam, koji je neprimeren svakoj demokratskoj praksi, a naročito u situaciji kada ljudi po zakonu i po Ustavu Republike Srbije izlaze na izbore, snose odgovornost za to što su građani za njih glasali, žele da u interesu građana na način i na program koji su prezentovali vladaju. Oni to neće biti u stanju i građani Srbije u opštinama i gradovima moraju da znaju, od sutra kada se ovaj zakon izglasa, da moraju da računaju na to, i ljudi koji su zaposleni u tim preduzećima, i svi opštinari, da im sledi jedna opšta finansijska nesigurnost, zato što jednim potezom ministra mogu da budu obustavljena sva njihova sredstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koliko vas je ostalo da čuje ove završne argumente za neprihvatanje ovog zakona, član 43. kaže da "danom početka Uprave za trezor prestaje sa radom Uprava za javna plaćanja". Dakle, ova veća centralizacija osnivanjem Uprave za trezor, odnosno objedinjavanjem, zameniće ovu Đelićevu Upravu za javna plaćanja, a do dana početka rada Uprave za trezor, ministar nadležan za poslove finansija uskladiće sa ovim zakonom pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija.
Međutim, ovaj drugi stav nije nešto što je iznenađujuće, u smislu da je to neko ograničenje samo do dana početka rada Uprave za trezor, da ministar ima takva ovlašćenja. Ne, on će ih imati ubuduće, jer on će da bude supervizor nad Upravom za trezor, koja se osniva i protiv čijeg osnivanja je SRS.
Iz argumenata koje vam mi iznosimo neprekidno 12 sati, po amandmanima, sa jednom pauzom od sat vremena, uz još razgovor o drugim temama važnim za državu i narod, koje su ovde pokrenute usput, sve je ekonomske teorije, videćete sutra i kad budemo raspravljali o budžetskom rebalansu, ministar Dinkić, koji je magistar ekonomskih nauka, srušio.
I tzv. teoriju o Bermudskom trouglu, koja govori o količini novca, sa jedne strane, pa onda o kreditima koji se očekuju od te količine novca da se plasira, pa do javnih finansija, odnosno do onih koji potražuju te kredite, odnosno tu količinu novca koja sve to, ta tri segmenta po toj bermudskoj ekonomskoj teoriji, moraju da se svedu u jedan okvir.
On je praktično i ovim zakonom i o budžetskom sistemu pre svega, jer to je ključ javnih finansija i na nivou Republike i na nivou lokalne samouprave, pa preko rebalansa budžeta sve rešio jednim potezom, da li zbog samohvalisanja, što je mislim osnovni motiv ovako lične prirode, videla sam i način na koji je on izlagao preko dva sata i govorio o rebalansu izmenama ovog zakona, a pre svega zbog toga što ima neograničenu moć u ovom trenutku, i po funkciji koju vrši kao upravljač finansijama u ovoj zemlji, zato što je to tako u njegovoj prirodi da mora da bude neprikosnoven, to znaju i poslanici koji ga podržavaju, i iz svih stranaka, čak i poslanici koji pripadaju njegovoj političkoj stranci, ali to nije dobro.
Nije dobro zato što će dolaskom sledeće vlasti, a verujem da će to biti radikalska vlast, ali neka narod o tome odluči, i mi imamo veoma spremne kadrove za sva ministarska mesta, a naročito nam je važno Ministarstvo finansija, zato što očekujemo da neće biti tako negativan odijum javnosti, kao što je prema Dinkiću, prema radikalskom ministru, zato što pre svega taj čovek, odnosno ta osoba neće biti, bez obzira kog je roda, ni arogantna, niti će se na takav način odnositi prema onima koji su korisnici budžetskih sredstava.
Onda ćemo, a to vam otvoreno kažem, morati da menjamo ovaj zakon, zato što on nije čak ni zakon koji ste vi dobili kao preporuku EU, odnosno MMF, jer preslikan zakon u gotovo integralnoj verziji je onaj koji je usvojen dok je Božidar Đelić bio ministar. Mi smo kategorično bili protiv njega i onda je on tamo naveo te sada za neke davne, ali ipak je to bilo ne tako davno, 2002, 2003. godine, kako će u tri faze da se reforma finansijskog sektora sprovodi i Uprava za javna plaćanja je osnovana i izmešten platni promet, ukinut je SDK.
Sada dolazimo do ovog člana 43, odnosno do završnice kada počinje da radi Uprava za trezor, šta će da koristi, koju opremu, koja sredstva i kada će ovaj zakon da stupi na snagu. U svim ovim diskusijama koje su pred vama vodili poslanici SRS i pred srpskom javnošću, mogli ste ako ste želeli da vidite da je neprikosnovena u finansijskom smislu, jer politička moć Mlađana Dinkića i stranke kojoj on pripada je apsolutno nikakva, ispod svakog cenzusa i zanemarljiva, ali u finansijskom smislu na način na koji on to sada može da koristi, apsolutno neograničena i mi se izričito borimo protiv toga.
Jer, i po sadašnjim pozitivnim zakonskim normama njegovo ponašanje negativno uticalo na rad finansijskih institucija u našoj zemlji, na lokalnu samoupravu, na sve one koji žele da koriste novac od poreza koje izdvajaju iz svojih džepova sa teškom mukom.
Kada budemo krenuli, jer to je osnov da bi se napravio i budžet i ovaj zakon, kao da mi ranije nismo mogli da pravimo budžete. Sami znate, u vremenu dok je SRS bila na vlasti, čak i pre toga, postojali su finansijski stručnjaci, profesori na ekonomskim fakultetima, ekonomski stručnjaci, koji su vršili balansiranje prihodne i rashodne strane, ali na način na koji je to Dinkić zamislio, a usklađujući to sa Zakonom o budžetskom sistemom, videćete da postoji jedna velika praznina zbog toga što budžet nije uravnotežen i da je puka hvala o budžetskom suficitu jedna prazna priča.
On samim tim i ovakvim zakonom i kroz to lažno prikazivanje suficita, a o čemu ćemo da nastavimo da pričamo sutra, otvara široki front i širi lepezu neprijatelja. Ko su njegovi neprijatelji, mislim figurativno rečeno. Svi budžetski korisnici i oni koji vape, i deca, i poljoprivrednici, i penzioneri, i nezaposleni, svi oni koji žele kredite, koji žele da se ispune sva ta obećanja. Nije dobro što je ovakav zakon, nije dobro što je Uprava za trezor sa ovakvim ovlašćenjima, a najgore od svega je što se u svojoj bahatosti, u maniru koji je njegu svojstven, ministar finansija uopšte nije pojavio pred poslanicima da čuje jedan jedini argument za brisanje ovih članova.
Zapitali su se predstavnici njegove stranke i oni koji ga podržavaju slepo, ne videći da smo mi u pravu i da su argumenti koje iznosimo i iz iskustva ljudi, i iz struke, i pre svega zbog toga što je ceo finansijski sektor loše uređen od Đelićevog vremena, pa naovamo, želeli su da pokažu javnosti i vama da dokažu da su u pravu poslanici na način na koji je to bilo jedino moguće, da se briše. Da se briše zakon koji je veoma loš.
Ne samo da nisu u pitanju retrogradni motivi, kako je to neko želeo da predstavi nego je budžetska ravnoteža i upravljanje javnim finansijama mnogo sprovodljivija i mnogo je bolje da se to radi na način po ranijim zakonima uz neke dorade i uz izmene koje su mogle da postoje, nego što je to bilo izglasavanje pre svega Zakona o budžetskom sistemu 2002. odnosno 2003. godine, a sada izmenama i dopunama tog Đelićevog zakona, odnosno još radikalnijim merama u smislu finansijskog monopola koji je dat u ruke jednom čoveku. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda će celokupna srpska javnost da se začudi, na početku ću izneti jednu konstataciju da je, zamislite, Mlađan Dinkić u nečemu bio u pravu. Bio je u pravu samo kada mu je neko u retrospektivi događaja u istoriji Srbije u 20. veku napisao nešto što je tačno, a to je da su Lazar Paču i Milan Stojadinović, kao radikalski predstavnici vlasti u vreme kada je Srbiji bilo najbolje i biće joj tako kada ponovo radikali dođu na vlast, imali izuzetne rezultate u pogledu finansija i upravljanja Srbijom.
Ali je zaista neverovatno, kao pre nekoliko dana, kada sam jednog neukog poslanika morala da podučavam tome šta je činio Milan Stojadinović, kao ministar finansija i kao premijer tada, uoči Drugog svetskog rata u Srbiji, da neko sebe poredi, a da to bude još i Mlađan Dinkić sa Lazom Pačuom i Milanom Stojadinovićem.
Ne zbog toga što su to bili slavni srpski radikali, nego zbog činjenice da je Milan Stojadinović najveće uspehe doživeo, tako stabilnu vladu i ekonomske pokazatelje imao, zbog činjenice da su ovi sa zapada njemu dolazili na noge, da je on odlazio tamo kao ravnopravni pregovarač, da je bio izuzetno vispren ekonomski ekspert, koji je mogao u svakom trenutku da predoči svakome u razgovorima šta Srbija može, kakvi su njeni potencijali, šta mogu građani da urade, šta mogu da očekuju i kako treba da žive srpski seljaci, a da im niko ne sedi na grbači, a naročito da to ne čini preveliki državni aparat.
Da se vratim na ono što je uzburkalo javnost prilikom promocije, bez ovog kastrovskog govora danas, nego u okviru pisanja štampe, celokupnu javnost, a naročito ljude koji su me zamolili da postavim određena pitanja ministru. U kraju odakle potičem, doline Zapadne Morave, varošice čuvene već nadaleko, Mrčajevci i okoline, zamolili su me u mom rodnom selu seljaci, i to upravo juče, da postavim ministru pitanje.
Jedna gospođa, a ona je za vas ministre zaista gospođa u pravom smislu reči, iako je to seljanka koja možda nema osam razreda osnovne škole, ali celog života se muči i radi, i to mnogo radi danas, preko 70 godina, da bi mogla da preživi, pita kada ćete da joj isplatite 76.232 dinara, koliko joj dugujete za poljoprivredne penzije. Juče mi je pokazala svoj ček, primila je deo penzije za avgust 2003. godine. To je prvo pitanje.
Drugo, što su mi ljudi rekli da ih jako interesuje, u pitanju je Unija pijačnih prodavaca Srbije, to je ovaj dopis koji ste takođe dobili, ne znam kakav je epilog današnje blokade, oni su me, kao i sve poslanike iz Kragujevca, obavestili da će se to sprovesti danas na prilazima našem gradu, poslanike iz Jagodine takođe i iz drugih okruga, šta je sa legalizacijom prometa robe na tezgama, na način koji je jedini realan i koji omogućava tim ljudima da normalno prežive.
Sve da se ne znam koliko razlikujemo u programskim opredeljenjima, a naša su jedina ispravna, jer mi smo naslednici onih slavnih radikala i ekonomskih reformi i programa, kao što su to činila pomenuta dva velikana Paču i Stojadinović, nemoguće je da u bilo kom smislu reči, ako je moralan i častan, ministar bude licemeran, a naročito da to budu oni koji ga podržavaju na vlasti.
Ako u ovom skupštinskom zdanju sedi gradonačelnik Kragujevca, ako ste vi čovek za vezu u smislu javnih finansija i onoga šta treba na svojoj grbači da podnesu poreski obveznici, onda je u najmanju ruku licemerno da krajem prošle godine tim istim ljudima obećate da ćete bar do januara 2006. godine da pronađete neki drugi model, i to onaj koji je primeren takvoj vrsti prodaje u drugim zemljama u našem okruženju i uopšte, ako želite u Velikoj Britaniji ili već gde, nije važno, od zemalja na zapadu, kako je moguće da ne želite sa njima da razgovarate.
A znate da su to ljudi koji su isterani sa posla, uzeli otpremninu iz "Zastave", evo sada ponovo ovi prevareni iz Namenske proizvodnje, zakupili neku tezgu na pijaci, to su isto uradile Nišlije, to su uradili čak možda po standardu u bolje stojećem Novom Sadu, a gde se sada zahvaljujući gospođi Gojković i lokalnoj vlasti zaista nešto gradi i izgrađuje, jedino tamo ima kranova u Srbiji, i vi sada lepo kažete - neću sa njima da razgovaram.
Oni vam napišu svoje zahteve i, naravno, vi ne morate to slepo da sledite, ali bar uvažite to i pokušajte da razumete te ljude koji jedva preživljavaju, a nekoliko takvih, majke mi, juče se javljaju, koji i po kiši, i po snegu, i po suncu i po nenormalnim uslovima moraju da drže te tezge i da preživljavaju.
Ovi poljoprivrednici ne da su kivni i besni na vas, nego kažu da bi vas jedan dan pozvali da idete sa njima u njivu, sada su ovi letnji radovi i da vidite kako to izgleda, jedno pola sata, sat, koliko se srpski seljak muči i koliko mora da zaradi, onako registrovan po osnovu zakona koje ste doneli prethodno u Skupštini, mora da izdvoji za državu. I znate da se takva, o tome je danas govorio gospodin Nikolić, diskriminacija građana vrši na registrovane i neregistrovane.
U mom dvorištu u selu juče se desilo da jedan drugog ljudi pitaju, vraćaju se sa njive, svratili na kafu - je li, da li si se ti registrovao.
A ovaj kaže - šta ću, moram. Čovek najbogatiji u selu, ima silne plastenike, ako je to budućnost Srbije. Znate kada bi mogla da bude? Kada biste potpuno iskorenili ovaj uvoznički lobi, što je apsolutno nemoguće. To su zaista pravi poljoprivrednici i seljaci koji proizvode zelene salate, paradajz, kupus i sve, ali on kaže, iako najviše prihoduje u celom selu, može godišnji prinos da mu bude 15 i 20 hiljada evra, od toga nema ništa. Prosta reprodukcija, da čeljad po kući može da hrani, da ih školuje i da ulaže za sledeću godinu.
Zašto bi ti ljudi lagali i zašto bi više govorili o svojoj muci koju inače teško iznose? To je veliki problem danas. Mi smo podneli amandmane, gospodin Krstin i gospodin Deđanski, oni su sa područja severne srpske pokrajine, gospodin Mašić, profesor agronomije, koji je danas govorio o tome. Sa intencijom da se za poljoprivredu preusmere veća sredstva podnosili su amandmane i govorili danas, ali kome mi to da pričamo, kada vi očigledno to niti želite da razumete i hvalite nam se još sa time da vam treba agencija za izvoz.
Ne trebaju seljacima uopšte takve agencije i ovo su bačene pare. Vi niste bili uopšte sve vreme kada smo govorili o agenciji za promociju izvoza povodom amandmana, vi ste u okviru onih sedam zakona to jednim delom spomenuli i danas ste rekli da izdvajate onu polovinu kao što u zakonu stoji i to ovo kada se podeli sa kursem evra nije tih 12,5 miliona evra. Sposobni su oni i već na način na koji je to ranije rađeno da to urade, evo imaju šta, proizvode povrće i voće, i šta će njima ovaj državni aparat, tamo gde imaju direktore, upravni odbor i sve te koji će da rade iz raznih političkih struktura koje čine vlast, iz vaše i iz drugih, kada oni znaju da su sposobni da to proizvedu i da je problem u tome što država nema kritičnu masu proizvoda za izvoz.
Zašto nema? Zato što joj to nije bila glavna preokupacija. Dođu ovi iz MMF, po sistemu kako su već počeli, sa šok terapijom od Đelića naovamo, serviraju šta treba da se uradi, diktiraju to i vi to slepo izvršavate. Šta briga jednog poljoprivrednika ili jednog radnika iz Kragujevca, iz Bora, iz Majdanpeka, iz Vranja, da barata terminima "suficit" i "deficit". Mi to moramo da znamo, mi smo zakonodavna vlast. Neki od nas su bili dugo u lokalnoj samoupravi odbornici, neki su dugo u Skupštini, ali da vi to objašnjavate na način da ste vi lepo raspodelili, u ovom slučaju, suficit, onako kako se vama prohte, on od toga ništa konkretno nema.
Nema zato što iz toga ne može jasno da se vidi, a čak su neki novinari skloni tome, ceo dan su preračunavali, videćete kako će sutra neki da izveste o tome, a nisam stigla da to proverim, da ste mnoge stavke pogrešno sabrali. Naravno, oni će to da napišu, pa će se videti gde ste pogrešili. Onda dolazite do tih kapitalnih projekata i suficita posle toliko godina.
Ono čime ste se danas najviše hvalili je jedna milijarda za nezaposlene, 600 miliona Fondu za razvoj. Kad pogledate sve to i vidite koliki je broj lica, 986.000 danas u Srbiji, onih prijavljenih koji ne rade, pa uporedite taj iznos sa ovim vraćenim parama za agenciju, pa sa novcem koji ste dali da olako Čović troši u Koordinacionom centru, pa razne druge stavke, vi dolazite do toga da ste vi 10 puta manje izdvojili za zapošljavanje nego za sve to drugo na šta želite da potrošite novac, odnosno za šta ste planirali.
Stambeni krediti za mlade, to je posebna priča. To je takva obmana i takva prevara, da se već danima i ekonomisti i ljudi koji su u situaciji da, eventualno, moraju za to da apliciraju, smeju. To je ovo: Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Ovo sam pronašla na internet sajtu. Piše da to podržava Republika Srbija, Ministarstvo finansija - Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Za 1.000 lica u zemlji izdvojeno ukupno 900 miliona dinara, a računa se da je nekoliko desetina hiljada u svakom trenutku takvih zahteva u Srbiji.
Hvaliti se time, posle vaših obećanja je prošlo pet godina, od onog famoznog spota, vi u 2005. godini izdvajate 900 miliona za 1.000 stambenih kredita. Sada da dođemo do toga kakvi su uslovi i ko su ti ljudi koji mogu da konkurišu. Možda vaši savetnici, sa enormno visokim platama, možda oni po inostranim bankama koje posluju kao domaće, ili obrnuto, zavisi kako ih ko posmatra, sa velikim primanjima, možda neko i od narodnih poslanika ili članova Vlade, jer ste lepo raspodelili i troškove za te plate i namene. Ali, ako pitate službenike u Skupštini Srbije, one ljude koji su savetnici ovde, koji rade u ministarstvu, a da ne govorim o ljudima koji rade u nekim preduzećima, u organima lokalne samouprave, ovo je za njih misaona imenica.
Prvo, da bi uopšte ušli u ovu proceduru sa svih sedam-osam strana, oni moraju da računaju na to da sam ulazak u tu proceduru i koštanje svega toga i na kraju da se odobri taj kredit, jeste preko onih 10% učešća, još dve do tri hiljade evra. Sada objasnite tim službenicima, tim činovnicima i tim ljudima ili nekom radniku u Srbiji, kažete, mladi ljudi do 45 godina, recimo, ljudi rade, jedan radi u proizvodnji, u tekstilnoj industriji, žena, a njen suprug radi u metalskom kompleksu, kako oni da konkurišu za ovo, a podstanari su, imaju dvoje i više dece.
Evo, u neposrednom okruženju, u gradu u kome živim znam porodicu, žena je za 10 godina, zaista jedan od retkih primera, a inače je medicinska sestra po obrazovanju, školovala se za to zanimanje, rodila pet sinova i jednu ćerku. Ona je gotova da ide na ulicu sa svojim suprugom koji je mašinski tehničar. Lokalna vlast u gradu ne želi da joj pomogne. Ona da dođe i da aplicira za ovaj kredit. A šta da prikaže? Ona nema posao, sa šestoro dece koje je rodila.
To je jedan ekstreman primer o kome, pre svega, lokalna samouprava treba da vodi računa. Ko zna koliko je takvih slučajeva po Beogradu.
O čemu mi ovde pričamo? Kolika je ta mesečna rata za najmanji stan? A inače vam ni ovi koji su radili ovo tržišno istraživanje nisu dali dobre prikaze. Objasnite mi gde za 600 evra može u Kragujevcu da se kupi stambeni kvadrat, ili u Nišu, tu je gospodin Stamenković, 600 evra u Novom Sadu, to je stvarno smešno. U Beogradu na nekoj ko zna kojoj periferiji za ovaj iznos. Za trećinu je samo iznos u ovom prikazu smanjen.
Tako vam je i kod kredita za zapošljavanje, tako vam je i kod kredita za poljoprivredu. Lako je razbacivati se obećanjima, sve lepo obećate i onda dođete i kažete - ti penzioneri, ova žena što je mene juče zamolila da pitam za iznos od preko 70.000, penzioneri ili vojni penzioneri, računajte na to da će država na sebe da preuzme javni dug, pa će putem berze da reguliše za narednih pet godina, počev od januara 2006. godine, vaša dugovanja.
Da li vi znate koliko ti ljudi imaju godina? Neka su živi i zdravi, ali pod takvim stresom i u uslovima gde ne mogu da se leče, ni da odu u banju, niti da žive normalno, koliki je njihov životni vek? Oni sada da čekaju, opet će to biti poligon za spekulaciju, opet će neko da uzme velike pare na način na koji ste vi to zamislili i pojeo vuk magarca, para nema, nema ni za poljoprivrednike, nema ni ovih penzija.
I vi i prethodna DOS-ovska vlada, a vi ste bili deo te vlasti kao guverner, i 2000. godine ste obećali da ćete sve to ekspresno da završite i da su vaši pregovori i vaša pregovaračka pozicija sa MMF, i sa Svetskom bankom, i sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca tako dobra i čvrsta da ćete vi sve to da završite i da će u Srbiji odmah da poraste životni standard. Zaista je surova današnjica, jer je industrijska proizvodnja u odnosu na prošlu godinu manja. Baš briga onog radnika, na kraju ću da završim sa jednom od najvećih muka danas u Srbiji, da li ste vi to prikazali ovako ili onako i kako ste vi u ekonomskom smislu ili formi to izrazili.
Moje poslednje pitanje je zašto ste prevarili oružare, radnike "Zastava – namenski proizvodi", koji su danas, ako niste imali vremena ili ste se bavili nekim drugim poslom, izdali saopštenje u kome vas najoštrije osuđuju. Sutra zaseda Skupština grada Kragujevca, njihov račun je blokiran. Mi ćemo videti sutra, zbog interesa grada Kragujevca, pre svega odbornici SRS, koji su prošlog puta želeli tim ljudima da pomognu, kako ćemo taj problem dalje da prevaziđemo. Blokiran im je račun zato što im je Gradska skupština odobrila pozajmicu do dana kada je trebalo vi da im odobrite kredit.
Ni dan-danas, ovo vam govorim 18. jula 2005. godine, obećali ste oružarima kredit, niste odobrili. Vi znate da su to ljudi koji sa teškom mukom decenijama žive, ljudi koji su sada, po spisku koji ste vi i Lalović pravili, hteli ili ne hteli, jer ste ih gotovo gurali od devetog sprata naniže, morali da prihvataju te otpremnine i sa njima se nije šaliti. Pa, videćete kakva će reakcija da bude sutra i narednih dana, i njihova i svih onih nezadovoljnih, a njih je, nažalost, mnogo u Srbiji, zbog toga što ste ih obmanuli.
Džabe vama da se sa ovim milijardama hvalite. Lepo vi da date ono što ste obećali oružarima, pa redom, pa tek onda da dođete ovde i na način na koji to treba da uradite, polažete račune. Bojim se da će tada biti kasno, jer ne samo da nećete dobiti Nobelovu nagradu, nego ni senku senke slave Laze Pačua i Milana Stojadinovića vi nikada nećete doživeti.