Shvatila sam da se meni lično obraćate i poslanicima SRS, i da ne biste puno nagađali, to slavno selo i ta čestita žena živi u selu Katrga, sedam kilometara udaljenom od Mrčajevaca, u dolini Zapadne Morave. Ne odajete joj utisak, kao i svim tim ljudima tamo, da ste bilo kada nešto radili, a da imate žuljeve na rukama. Moguće, ali sada iz tako lagodne pozicije, s obzirom na vaš hobi i muziciranje, delujete tako da, znate, kod mene u kraju, a i svuda bi takve ljude koji imaju više vremena za takve aktivnosti pre zvali zgubidani; znate, to su oni koji gube dane, nego oni koji su spremni da idu u njivu i da kopaju i da plaste.
Što se tiče ove situacije, to ste danas gospodine ministre kao glavni projekat ovde izneli, pored agencije za izvoz, i ništa ne rekoste u vezi toga, jer i vi sami znate da je spoljnotrgovinski deficit uvećan za još 10% za ovih godinu i po dana, a i da je ona prethodna vlast, sa kojom ste se vi i te kako slagali, tome najviše kumovala.
Ništa niste odgovorili, a da biste ohrabrili te ljude, jer zaista vam nisu pokazatelji tačni.
Kod ovih stambenih kredita, kako ste ih vi nazvali, za mlade, pored velike procedure da se uđe i da se uopšte konkuriše za tih 1000 kredita, postoji zaista problem sa onim što se ne slaže u Srbiji, a što vi potencirate kao neko dostignuće, standarde zemalja zapadne Evrope. Kada vi budete dali tim ljudima mogućnost da oni zarađuju i imaju prosek zarada 1000-1500 evra, izađite onda sa ovakvim jednim projektom i hvalite se time.
Nemojte to da pričate sada kada je jasno da i po ovim lažnim podacima primera kredita od 50.000 evra, a nekome treba 270 evra za mesečnu ratu i 5000 rata za učešće, i onih 2-3, i gde to ljudi da nađu. Moguće je da će takvih biti iz vašeg neposrednog okruženja ili iz ovih korporacija i kompanija koje su samo jedan metod pranja para i mogućnost za brzu i efikasnu zaradu. Iz proizvodnje se jedino zarađuju pare.
Pitate odakle dugove da vratimo. Samo iz proizvodnje. Ne rasprodajom imovine i popunjavanjem budžetskog deficita iz ranijeg perioda, kao što je to Đelić navikao kroz privatizaciju, koja je bila više nego očigledno pljačkaška i koja je ostavila ljude na ulici, i kroz mogućnost da ljudi rade i da pošteno zarade od svog rada.
Neverovatno je da baratate takvim ciframa i da iznosite takve hvalospeve, a da znate da u zemlji milion ljudi ne radi. Sve da se to desilo i da ste kroz oporezivanje svega, a naročito osnovnih životnih namirnica i ogromnog zahvatanja iz poreza na dodatu vrednost, prihodovali ovoliko sada, a što su vam radikali govorili još krajem prvog kvartala i bilo je sasvim očigledno kod tolikog zahvatanja i takve poreske presije koja se vrši na običan narod da ćete da dođete u tu situaciju. U najmanju ruku je licemerno da se time hvalite, a da znate da milion ljudi ne radi.
(Predsednik: Vreme)
S druge strane, vi kao čovek i pripadnik političke stranke koja nema...
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović.)
... utemeljenje ni u srpskoj tradiciji, ni u onome što je trenutno u biračkom telu, jer to je stvarno neki indeks od 1,5, ma i to je misaona imenica, ili ispod 1%, zavisi u kom gradu, govorite o tome šta su radikalski naslednici i kakva je bila politika koju su vodili radikali i ona koju vodimo sada.
Hajde pustite nas, gospodine ministre, sa ovih milion i po do dva miliona birača, a možda ih je i više, da o tome razmišljamo i da kada za to dođe vreme, a biće mnogo ranije od tog decembra 2007. godine, krenemo pošteno i odgovorno da radimo svoj posao.
Ljudi su ogorčeni i nemojte vi to da shvatate tako lično zbog toga što ste vi tako važan čovek, pa ste vi taj sa tim imenom i prezimenom. Ne, nego ste vi ministar finansija, to vam je poverio Vojislav Koštunica i vi kao Mlađan Dinkić ste trenutno u Srbiji personifikacija za sve ono što je loše i za to što narod živi u bedi i siromaštvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovno pitanje danas za poslanike u Narodnoj skupštini je ko doktoru pravnih nauka Vojislavu Koštunici, predsedniku srpske vlade, podmeće da potpisuje ovakva obrazloženja na amandmane koje su podneli narodni poslanici, kao što je ovo koje držim u ruci.
Taj neko ko je to uradio, da li je to sekretar Vlade Dejan Mihajlov ili republički sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, onaj Balinovac, morao bi da snosi odgovornost, jer predsedniku Vlade podmeće pravne nebuloze, neutemeljene po svakom osnovu, po bilo kom zakonu.
To ćete zaista morati da rešite, jer ako predsednik Vlade prati ovu sednicu, mada ne verujem, 10.30 je, možda prati, morao bi da zna da ima posla sa lošim ljudima, u stručnom smislu, u svom okruženju i da je ovo što je on potpisao pravno neodrživo, a ja ću vam pročitati o čemu se radi.
Dakle, Vojislavu Koštunici je neko podmetnuo, jer ne verujem da bi on, kao doktor pravnih nauka, pristao da ovo potpiše, da se složi sa mišljenjem koje kaže da amandman koji sam ja podnela na član 5, odnosno osnovni tekst zakona člana 27, amandman koji je podneo gospodin Momir Marković na član 17. Predloga zakona, amandman koji je podneo advokat Milan Stevović, zamislite i njemu piše Koštunica da mu amandman nije pravno moguć. Inače, gospodin Stevović je predsednik opštine Požega i zato je danas opravdano sprečen da ovde dođe, ali bi se verovatno i on zgranuo kao pravnik. I, jednom od najboljih krivičara u oblasti pravne nauke, advokatu Božidaru Koprivici, takođe Koštunica piše da njegov amandman nije pravno moguć.
Moj amandman se odnosi na član 5. Predloga zakona, kojim se menja član 27. osnovnog zakona, na prihode od poljoprivrede i na intenciju Srpske radikalne stranke da u svakom pogledu, kroz sve zakonske predloge, i juče kada je bio Zakon o carini, kada je zakon o socijalnom osiguranju, penzijskom osiguranju, zaštitimo poljoprivredne proizvođače od ovakvog ponašanja i odnosa koji vladajuća garnitura ima prema njima.
U obrazloženju koje je podmetnuto predsedniku Vlade i koje je on potpisao samo je jedna stvar tačna, a to je da je ukinut porez na prihod od poljoprivrede, što i nije neka novost, s obzirom da je to bilo smanjeno još u prethodno DOS-ovsko vreme. Međutim, zaboravio je da kaže ovaj koji je pisao i rekao da moj amandman nije pravno moguć, a nije moguć zato što amandman zahteva da se briše novi stav koji predlažete, sa kojim se ne slaže SRS, a koji kaže: "Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona."
U članu 38. ovog zakona je definisano koja je to najniža osnovica i sa njom se ne slaže SRS, jer kaže da je najniža osnovica 40% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. "Iznos najniže mesečne osnovice iz stava 1. ovog člana svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija", što je još jedan skandal da to radi ministar, "a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od 1. januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju."
Prvo, šta tu ima pravno sporno, jer ako je predlagač izmena i dopuna ovog zakona, a moram da podsetim čitavu javnost, iako to poljoprivrednici veoma dobro osećaju na svojoj grbači, penzijsko je obavezno i niko ne može, to znaju svi poslanici SRS, jer su stalno u kontaktu sa seljacima, nijedan poljoprivredni proizvođač ne može da overi zdravstvenu knjižicu, iako je uredno platio socijalno osiguranje, ako nije ovo nametnuto penzijsko izmirio.
Zašto se mi sa ovim ne slažemo? Zato što je u članu 38, dakle, ništa nije pravno sporno, jer predlagač dodaje ovaj drugi stav koji sam pročitala u ovom osnovnom tekstu zakona; dakle, ako je ovo pravno sporno – da se briše i da ostane kao što je bilo ranije, onda je osnovni zakon koji vi menjate sporan. Sami sebi uskačete u usta i podmećete predsedniku Vlade da ovakva nebulozna obrazloženja i tekstove potpisuje.
Šta je sporno kod ovih 40% najniže osnovice koju utvrđuje Republički zavod za statistiku? Sporno je mnogo toga. Taj prosek koji se utvrđuje je onaj koji ne odgovara stvarnom stanju kakvo jeste, u sklopu kretanja cena i životnog standarda i zarada. I, sporno je to što mnogi poljoprivredni proizvođači ne razumeju zašto im je nametnuto obavezno penzijsko osiguranje, zašto im se ova osnovica iz člana 38, a sada vezana za član 27, utvrđuje na ovakav način, kada se ima u vidu da pored tog obaveznog penzijskog osiguranja... A inače, da bi izvršili overu zdravstvene knjižice moraju da imaju prijavljeno svoje registrovano domaćinstvo, i taj proces se uveliko završava po selima u Srbiji, po domaćinstvima.
Ali, problem je u tome što je takva osnovica od 40% visoka kada se ima u vidu kakav je standard poljoprivrednih proizvođača, zbog sveukupne ekonomske politike i zbog toga što oni, ako nisu registrovani kao poljoprivredno domaćinstvo, gazdinstvo, osim toga što ne mogu da izvrše overu zdravstvene knjižice, ne mogu da dobiju subvencije, ne mogu po povlašćenim cenama da dobiju naftu, koju inače teško i dobijaju, i oni koji imaju na to pravo ne mogu da ostvare nikakva svoja prava.
A, sa druge strane, plaćaju, iako su oslobođeni poreza na prihod od poljoprivrede, porez na dodatu vrednost za svoje poljoprivredne proizvode; imaju enormno visoke troškove u odnosu na ono što oni mogu sada da proizvedu. Suočeni su sa činjenicom da je nelojalna konkurencija prisutna apsolutno u svim sferama poljoprivrede na našem tržištu, sa činjenicom da država, od organa lokalne samouprave, preko Republičke vlade, ne daje dovoljno subvencija da bi se određene strateške grane poljoprivrede proizvele.
Kako vi sada možete na ovakav način da obavezujete poljoprivredne proizvođače i da im kažete da to nije tako strašno i da uzimate ovu osnovicu od 40% od prosečne zarade u Republici.
Zaista je pitanje, to je obavezno, koliko danas u ovakvim uslovima jedan srpski seljak može da proizvede?
Zamislite kakva je još kontradiktornost u tom obrazloženju da amandmani nisu pravno mogući, u našoj nameri da zaštitimo poljoprivredne proizvođače, tek prisutna kod amandmana ove dvojice pravnika, Stevovića i Koprivice. Oni su išli korak dalje, pa su, nastavljajući da intervenišu amandmanima na ovaj predlog zakona, želeli da kaznene odredbe za poreske obveznike koji nisu dovoljne platežne moći, nisu u stanju da izmiruju svoje poreske obaveze, na vreme da izdvoje, kroz te minimalne kaznene odredbe, a koje su primerene našem standardu i položaju u kojem su naši građani, od onih koji uopšte ne izmiruju svoje poreske obaveze. Oni su jasno napravili u prvom i drugom stavu diferencijaciju i rekli da se ta novčana kazna kreće od pet do 150.000 dinara, ili 2.500 do 50.000 dinara, ako se ne izvrši uplata poreza u zakonom propisanom roku, a vi ste odgovorili, odnosno predsednik Vlade je rekao da ni taj amandman pravno nije moguć.
Ovo je zaista jedno najgrublje poigravanje ne samo sa poljoprivrednicima, o čemu govori član 27. na koji sam ja podnela amandman, nego sa svim kategorijama stanovništva u našem društvu. Ovakav predlog zakona, kao što je to rekao gospodin Zoran Krasić, nema ni dobru nameru, jer ona se uopšte ne nazire u ovom predlogu zakona, već je očigledna namera da se građani Srbije, kako poljoprivrednici, kroz ovaj član 27, tako i svi drugi, dovedu u još gori, teži položaj, ne samo u socijalno-ekonomskom pogledu, nego što sada jesu; a da li može ispod toga, to se zapitajte sami, ja mislim da ne, jer je beda zakucala skoro na svačija vrata u Srbiji i ovo stanje je jednostavno neizdrživo.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o amandmanu gospodina Momira Markovića koji je takođe dobio obrazloženje od Vojislava Koštunice da amandman nije pravno moguć, a on želi da uvede red kroz izmenu člana ovog zakona i omogući onima koji su poreski obveznici u Srbiji pod Dinkićevim i Labusovim beskrupuloznim zakonima i organima poreske uprave, počev od ovoga koji misli da je Požarevac centar sveta, a glavni je poreski policajac u zemlji, preko ovakvih nadobudnih predstavnika naroda koji ništa ne znaju o tome koliko su ljudi gladni i u kakvoj bedi žive.
Ovo vam je kao deža vi; ja sam mislila da je ovaj čovek otišao, posle onih nekoliko replika koje smo imali pre nekoliko dana, u najmanju ruku, na godišnji odmor. Ili bar da krene po Srbiji, kako sam ga podučila, da obilazi građane i da vidi kako teško žive. Ili, bar da pokuša da napravi neki odbor te organizacije koja u Kragujevcu ne da nije prošla cenzus, nego ima 1,3% birača.
Uopšte nije važno, nije vredno komentara, najvažnije je ovo što je namera gospodina Markovića i Srpske radikalne stranke.
Naime, ne da je ovaj amandman pravno moguć, nego je jedini racionalan pristup, s obzirom na to da smo i te kako svesni, za razliku od poslaničke većine, kakav je standard naših građana, da se prihvati ovaj amandman. Pozivam, ako ima razumnog dela te poslaničke većine, pre svega mislim na ove koji su stožer ovakvog okupljanja i koji trpe ovakvo ponašanje i prethodnog govornika i takvog ministra finansija, to su poslanici DSS-a, da pogledaju o kakvom se amandmanu radi.
Gospodin Marković je predložio da se novčanom kaznom od pet do 150 hiljada dinara kazni za prekršaj preduzetnik (znači, manje je nego u predloženom tekstu) ako ne izvrši uplatu doprinosa do momenta kontrole nadležnog organa, odnosno u drugom stavu traži da se sa kaznom od 2,5 do 50 hiljada dinara kazni za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa u propisanom roku. To je zaista jedini realan pristup kada su u pitanju poreske obaveze koje definiše član 73. osnovnog teksta zakona, odnosno član 17. koji se menja.
Do kraja rasprave ostala su još dva amandmana naših uvaženih kolega srpskih radikala, a i u nastavku, po republičkim administrativnim taksama, kroz smanjenje predloženih visina taksi, kao i ovih kaznenih odredbi, želimo da ove članove zakona inkorporišemo u stvarnu situaciju u Srbiji, a to je izuzetno teška socijalna i ekonomska situacija u kojoj se nalazi svaki poreski obveznik.
To je jedini način, a i naš veliki doprinos kao poslanika i stranke da pomognemo građanima, da ih nekako spasimo od ovog, u pravom smislu reči, terora koje nad njima sprovodi zakonodavna vlast na takav način što izglasava ovakve zakone, a posle dolaze pod udar poreskih organa koji su nemilosrdni i koji su u funkciji sprovođenja jedne politike da se građanima oguli koža.
Veoma često se dešava, takav je primer i u gradu iz koga dolazim, da poreski obveznici moraju zaštitu da traže na taj način što pokreću krivične prijave protiv nadležnih organa iz poreske uprave, Republičke uprave prihoda, jer se vrši zloupotreba položaja. Ne mogu da stanu na kraj tom bezakonju koje se sprovodi.
Naravno, svi su se oni osilili, jer im je takav ministar finansija, takve im je naloge dao i onda, dakle, šta je za njih najbolje i kako da ispune tu normu i da po džepovima nedužnih građana i onih koji se muče traže ono što oni nemaju mogućnosti da plate, jer je zaista privredna situacija u zemlji veoma teška.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od amandmana koji je obrazlagao gospodin Zoran Krasić, amandman koji sam podnela na član 6. Predloga zakona, koji se odnosi na tarifni broj 8, jeste nešto sasvim novo u Zakonu o republičkim administrativnim taksama, potpuno neprimereno. Ovo će dovesti do još većeg protesta i ogorčenja građana Srbije, a i kada vama budem krenula, gospodo poslanici, da obrazlažem o kojim pozicijama se radi, videćete da to ima veze sa nekim zakonima koje ste doneli u Skupštini, a ne možete ni da se setite koji su to zakoni, zato što je iz pojedinih odredaba tih zakona izvučeno da se uvede jedan potpuno novi tarifni broj 8, a da se prethodni izbriše.
Kako je to do sada bilo u Zakonu o republičkim administrativnim taksama? Kada je u pitanju tarifni broj 8, on se odnosio, a postojala je samo jedna vrsta zahteva, na zahtev za analizu uticaja delatnosti na životnu sredinu. Dakle, za obavljanje neke delatnosti i kakav je njen uticaj na životnu sredinu administrativna taksa je bila 760 dinara.
Možemo da raspravljamo o tome, a o tome smo govorili kada je bila pre dve godine izmena te takse, ali sada sa aspekta pomeranja, što se tiče tog odnosa i neformalne devalvacije dinara, da li je to mnogo ili malo, ali ovde se sada to više ne čini. Ovde se ta pozicija briše.
Taj tarifni broj 8. je potpuno poprimio novi karakter, tako što su u njega uključene odredbe iz nekoliko zakona koje ste vi doneli, a protiv kojih je bila Srpska radikalna stranka. Radi se o zakonima koji se tiču zaštite životne sredine, Zakonu o energetici, Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. Dakle, to su sve zakoni koje je donela ova nova vlast, odnosno vi kao većina u Skupštini, na predlog resornih ministara, otkako je Vojislav Koštunica premijer.
Potpuno sam uverena da je on i ovo obrazloženje kao premijer Republičke vlade potpisao i da ne zna o čemu se radi i na koji se način ustanovljavaju novi razdeli. Mlađan Dinkić zna da njegova stranka nema apsolutno nikakvog uticaja u biračkom telu i da je to ono – daj šta daš, sada da pokupi šta može u jednom sazivu, u jednom mandatu. Koštunica bi kao političar, koji je sada igrom nekog slučaja i premijer, koji je prisutan od obnavljanja višestranačja na političkoj sceni Srbije morao da zna, to je neka elementarna logika, da svaki novi namet, a ovde je on u tarifnom sistemu 8. sadržan u mnogo pozicija, i sada ću vam nešto više reći o tome, jeste nešto što će automatski da naiđe na veliko negodovanje kod građana.
Umesto tog sasvim jednostavnog zahteva za analizu uticaja delatnosti na životnu sredinu, zbog usvajanja svih ovih pobrojanih zakona, protiv kojih smo mi srpski radikali bili, kao razlog za donošenje novog tarifnog broja 8. predlagač, a u to obrazloženje je uključen sada i premijer, jer je potpisao u ime Vlade da se ne slaže sa ovim mojim amandmanom, nam predlaže da se uvedu sasvim nove pozicije.
Kaže – zahtev za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja, a samo piše "procena uticaja", pa sada vi, da vam ovo nisam objasnila a niste imali pred sobom zakon ili ne znate o čemu se radi, ne biste znali da je to procena uticaja na životnu sredinu; mogli ste da mislite da je procena uticaja ne znam čega, uticaja raznih faktora na ne znam šta. Ne, nije, nego procena uticaja na životnu sredinu kada je u pitanju nova delatnost. Sada umesto onih 760 dinara za taj zahtev treba da se da 1.000, ali on se sada drugačije zove.
To vam je kao kada podnosite zahtev za legalizaciju po onom Šumarčevom zakonu, pa vam u startu treba sto evra, pa tek onda da uđete u proces legalizacije. Tako vam je isto i kada dođete na šalter radi procene uticaja, a ovde je to i nedorečeno, na životnu sredinu, šta vam dalje treba – prvo, ovih 1.000 dinara.
Dalje se kaže, za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja, ali postavlja se pitanje kolika je ta studija, da li ima dve, tri ili 50 strana, to treba da odluče po vašem zahtevu ovi iz organa za naplatu republičke administrativne takse, pa oni kažu – još 1.000 dinara.
Dakle, kad ponesete zahtev pa vidite koliki je obim studije dolazite do toga da podnosite zahtev za davanje saglasnosti na tu studiju, koja je ili dobra ili nije. Ako je ona prošla, onda se kaže: do sto metara kvadratnih – 20.000 dinara. Ako neko želi da osnuje, recimo, farmu pilića, teorijski je moguće da to uradi i na sto metara kvadratnih, da nešto počne, uzme malo živine, nešto mora da radi, a to je vrsta proizvodnje, mada sve vam govorim po primerima kakvi će se desiti u praksi jer je ovo samo jedan u nizu.
Ili, da instalira u okviru svog imanja, ako ima prostora, neki rasadnik ili da se bavi proizvodnjom nekog bilja, znači, zbog raznih preparata, pesticida, ovde zbog prehrane stoke ili zbog raznih drugih zaštitnih elemenata koji moraju tu da se uključe, mora da izvrši procenu uticaja i da uradi studiju o tome da li se uklapa u okruženje, odnosno u životnu sredinu. Nemoguće je da neko to radi u urbanom naselju, mada ima i takvih slučajeva.
U Kragujevcu postoji jedan deo grada, koji je u međuvremenu prerastao u jako lepo naselje. Nekada je to bila periferija. Bilo je seosko područje. Okolo su sve velelepna zdanja, lepe kuće, uređene, a jedan čovek je ostao sa svojom delatnošću, koju je verovatno započeo pre 20 godina, kada tu nije bilo tih kuća, i on uzgaja koze. Neko mora da izvrši procenu da li je to što on radi pogubno po životnu sredinu i okruženje, a ima takvih slučajevima i u drugim gradovima, na obodu grada.
Ako je do sto kvadratnih metara, striktno po ovom tarifnom broju mora da se meri, jer ako pređe sto metara kvadratnih, a to je raspon deset puta, do hiljadu metara ne plaća 20.000 nego 39.000 dinara, i one 2.000 kod podnošenja zahteva, znači 41.000.
Ako pređe hiljadu kvadratnih metara, to je 30 puta 30, ako je u pitanju neka druga farma sa nekim drugim životinjama, ako nisu u pitanju pilići gde treba manje prostora, ako su u pitanju ovce, koze, nije važno šta, a hoćete da podstičete ljude da otvaraju te farme i da se bave tom proizvodnjom, po novom treba da plati 64.000 dinara, jer opet mora da izradi studiju, ustanovljava farmu, i da izvrši procenu uticaja na sredinu.
Dalje se kaže – zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja. To je kod onih koji već imaju to isto, kao što je ovaj jedan primer koji sam navela, a takvih ima ko zna koliko. Oni moraju da izvrše, za bilo koju proizvodnju koja se tiče zaštite životne sredine, odnosno uticaja, legalizaciju tog posla po ovom novom tarifnom broju 8. Moraju da plate, ako je do sto metara kvadratnih, 10.000 dinara; od sto do hiljadu metara raspon je deset puta.
To je kao kada je Dinkić rekao – oni koji imaju do 45 godina navodno će od septembra moći da uzimaju stambene kredite sa 4,5% efektivne kamate, a zamislite, neko napuni 45 godina ne znam kog septembra i sledećeg dana ima 45 godina i jedan dan i on ne može da podnese zahtev i mora da plaća kamatu od 15% ili od 11%. Isti vam je slučaj i ovde – ima sto jedan kvadrat, mora da plati duplo više. To je neverovatna logika.
Gde je tu Koštuničina logika da potpiše ovako nešto i da da mogućnost da se pravi ovakav tarifni broj? Ako hoćete da legalizujete tu delatnost, od sto do hiljadu kvadratnih metara morate platiti 20.000 da se izvrši procena uticaja, a preko hiljadu metara 32.000.
Sada ima nešto novo. To je verovatno u tom modernom evropskom duhu procesa integracije i svega ostalog. Nije dovoljno što ima zahtev i legalizaciju zatečenog stanja nego se pojavljuje – zamislite kako je to lepo sročeno da se opljačkaju ljudima džepovi, da se uzimaju tolike pare – za ažuriranje studije o proceni uticaja. Dakle, vrši se ažuriranje studije.
Kaže – za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Sve ovo građani slušaju i valjda razumeju o čemu se radi, jer kad dođe na šalter, on to mora da plati. Zaista, sada je već kasno, ali kada ste već rešili da ovako ogulite kožu narodu, bar da napišete kojeg je uticaja, a ne da budete ovako nedorečeni, kao – piše tamo u nekim drugim zakonima. Kada je već pljačka, neka bude skroz definisana, a ne ovako nedorečena.
Da biste uzeli samo taj zahtev, da biste ažurirali procenu studije potrebno je pet hiljada dinara, a onda posle toga ide: do 100 metara, od 100 do 1.000, i preko 1.000, pa novih pet hiljada, pa 10 hiljada, pa 20 hiljada. Tako vam je to u tarifnom broju osam. Sve ove ovolike hiljade, koje se množe u zavisnosti od toga šta želite da radite i kakva delatnost je u pitanju, a svaka proizvodna delatnost, uzela sam stočarstvo kao primer, neka nova tehnologija, nije važno, proizvodnja bilo čega što može da ima uticaja na životnu sredinu zahteva ovakvu vrstu procena.
Umesto onog jednog jedinog zahteva od 760 dinara, ovoliki iznos, sa ovolikim novim razdelima – ako to možete da opravdate i sve da do kraja ništa ne pričate, ne izlazite ni na jednu repliku, jer šta biste rekli posle ovoga. Ovo je očigledna pljačka ljudi.
Bolje je da niste pisali ovakvo obrazloženje i da premijer nije stao iza tog obrazloženja da kaže – zbog ovih prethodnih zakona moramo da ustanovimo ovakav novi tarifni broj osam. Onda nije trebalo da donosite te prethodne zakone. Koštali ste državu, iscrpljivali nas ovde da vam objašnjavamo da su ti zakoni pogubni i u svim tim segmentima, kada su donošeni ti zakoni, produkovali su mnoge nevolje. Ako su vama napisali ovi iz EU da morate na ovakav način, sa ovakvim tarifama da pljačkate građane Srbije, od jednog pileta, preko jednog jagnjeta i redom.
Juče smo videli carinske tarife. Sklona sam tome da mislim da mnogi od vas ne mogu to da opravdaju ni pred samim sobom, a kamoli da odu u narod. Ali, vi ste slepi poslušnici. U petak ste zakazali dan za glasanje, na zeleno pritiskate i tarifni broj osam i sve nove namete i onda ćete da vidite kako će narod zbog toga da vas kazni.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vama se najpre obraćam zbog toga što ste vi napravili jedno veliko zamešateljstvo prilikom usvajanja Zakona o radu u martu mesecu. Da ste vi kao predsednik Narodne skupštine štitili najvišu zakonodavnu vlast i ovu instituciju, ne bi se desilo da sada ministar gospodin Lalović dolazi pred Narodnu skupštinu i da se na takav način poigrava sa osećanjima budućih majki, svih onih žena i svih muškaraca, a poslanici su podržali ovaj amandman koji sam podnela na član 94. Zakona u martu mesecu i većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u neko doba noći kada se o tome glasalo, usvojili.
Ono što se desilo posle toga bacilo je mrlju na vladajuću strukturu, na činjenicu da se i predsednik Republike poigravao na relaciji sa Skupštinom, odnosno vladajućom većinom i neverovatno je da mi sada ne znamo kome treba da se obratimo, da tražimo da se zadrži rešenje koje su poslanici izglasali u martu mesecu, jer ta osoba svakako nije ministar Lalović.
Stvari su se u međuvremenu promenile. Ministar Lalović se disciplinovao, sada se Čović pita i ako hoćete da razgovarate o penzijskom osiguranju, ako hoćete da razgovarate o reformi, a naravno mi to ne želimo na način na koji je to Lalović prvobitno zamislio, pojavi se Čović i kaže – sada stani, ja ću da ti kažem šta dalje da radiš.
Pošto gospodin Lalović nije dobio packu od Čovića za ovaj član 3, odnosno za član 94. Zakona, na vama je, dame i gospodo poslanici, da svojim glasanjem u danu za glasanje, glasanjem za ovaj amandman da se briše član 3. koji nam ministar Lalović predlaže, povratite (ne samo za taj, nego za sve druge amandmane) dostojanstvo Narodne skupštine koja je smogla snage i imala ubedljivu većinu u martu mesecu da se izglasa tada amandman na član 94. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Ja vam se još jednom ovog puta zahvaljujem jer ste imali dobru nameru i poslušali ono što vam govore srpski radikali i prihvatili taj amandman koji sam podnela u martu mesecu, a ja ću da vas podsetim za šta ste glasali tada. Član 94. je glasio, i poslanici su to usvojili, odnosno glasi, jer je u međuvremenu posle cele te zbrke koja se desila zakon stupio na snagu, odnosno vraćen je ponovo na glasanje, da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Dalji tekst Lalović briše: "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete."
"Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana", pa sada dalji tekst Lalović briše, "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana."
Sledeći stav takođe briše: "Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece."
"Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i drugo). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom."
Taj član 94, sa najboljom namerom ne samo SRS, nego se kasnije ispostavilo i poslaničke većine, definisan je najpreciznije moguće. Tu volju svih nas Lalović želi da pogazi i podmeće nam član 94a za koji želi da kaže da u suštini znači isto što i član 94. odnosno da ga dopunjuje, što uopšte nije tačno. Moram da poručim i vama i svima koji prate prenos Narodne skupštine da je u pitanju najbezočnije poigravanje sa onim što te žene heroji, koje rode dvoje i više dece, danas rade za Srbiju i srpski narod, zbog toga što Lalović ide i korak dalje i ta prava koja im zaista izvorno daje član 94. i zakon koji ste vi voljom svih nas na takav način usvojili želi da anulira i da im uskrati, zato što ima nameru da im kroz tu njegovu modifikovanu odredbu, koja ni u kom pogledu nije ista kao ovaj član 94, sa tada podnetim amandmanom sa moje strane, ta prava uskrati do 1. januara 2006. godine.
Nema opravdanja za takvu nameru ministra, nema opravdanja za takvu nameru Vlade Srbije koja ga u tome podržava. Očigledno da ni ovaj Čović koji mu je naknadno došao nije želeo da mu u tom smislu da packu i zato vi to uradite u danu za glasanje i podržite ono što smo uradili u martu mesecu, prihvatite ovaj amandman kolege Jankovića i dozvolite da se član 94. onako kako smo ga izglasali primenjuje za dobrobit majki u Srbiji i za sve buduće generacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, preko milion ljudi u Srbiji ne može na kraju meseca ili polovinom meseca da uzme svoj platni list i da pogleda kolika je bruto zarada, kolika je neto zarada i u ukupnom zbiru koliki je iznos u dinarima koji treba da dobije za minuli rad za svaku godinu provedenu na poslu. To su ljudi koji su ostali bez posla. Zaista je pitanje da li je taj broj konačan. On se kreće oko milion nezaposlenih, ali i sami znate da ima mnogo građana Srbije koji nisu ni na koji način evidentirani, a punoletna su populacija, i te kako sposobna za rad.
Svi vi koji ste otpočeli svoj radni vek mnogo decenija ranije, mnogo pre nas koji radimo dosta godina, za razliku od pojedinih ministrovih saradnika, kao što je gospođa Orlić, koja možda ima dve godine radnog staža, a prvi radni staž joj je bio ovde u Skupštini Republike Srbije. I zamislite, kao veliki ekspert, što je uvreda za svakog pojedinca ovde koji ima bar jednu deceniju ili više radnog staža, da takva osoba bude prvi saradnik ministra Lalovića i da vodi računa o radnim odnosima.
Baš kao i prethodnici sa vlasti, Čedomir Jovanović i njemu slični, koji su prvo zaposlenje imali u Narodnoj skupštini, a naročito svi oni, a njih je mnogo, koji su povezani sa sadašnjom garniturom, baš kao i sa prethodnom, koji ne žive od svog rada, nemaju osećaja za to i verovatno se čude i kažu – nije ta razlika velika, od 0,4 do 0,5%. Jeste velika, jer svakome taj dinar znači.
I vi znate, kao što je rekao kolega Marković malopre, da je to oduvek bilo jedno dostignuće radnika da se izbori za to, bez obzira gde je zaposlen i svakome to znači.
Malo je kategorija stanovništva koje ima beneficirani radni staž. I oni koji to imaju, kao što su pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore, sada su potpuno obespravljeni, poniženi do kraja zbog nemogućnosti da redovno primaju svoje plate jer su nikakve, zbog toga što se sistematski Vojska uništava. Mi poslanici, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadamo, a naročito mi srpski radikali koji smo u opoziciji i apsolutno uvereni da ćemo u sledećem sazivu mi upravljati finansijama ove zemlje, uvek nastojimo da kod tih kategorija omogućimo tim ljudima, naročito onima koji brinu o odbrani zemlje i pripadnicima MUP-a, da pored toga dobiju veći iznos sredstava.
Međutim, očigledna je namera predlagača ove izmene i dopune Zakona da se ponovo grubo poigra sa onim što su narodni poslanici i najviše zakonodavno telo. Ne bih mogla nikako to da razumem, kao dugogodišnji poslanik i kao neko ko se bori za istinsku demokratiju i za pravo narodnih predstavnika da izraze artikulisane želje naroda, da ministar Lalović nije i poslanik.
On to jeste, i onda je on došao sa ovakvim izmenama već usvojenog zakona u martu mesecu i predlaže da se za svaku godinu minulog rada taj iznos (nekome je to više, nekome manje dinara, a poslanicima je to mnogo više zato što su i zarade veće) smanji sa 0,5 na 0,4%.
Ima li većeg cinizma, veće beskrupuloznosti, nego da se na takav način neko poigrava sa voljom poslanika? Kako je formirana ta većina koja nije odgovarala u tom trenutku većini koja na ovakav način jedva čini ovu vladajuću garnituru, to je pitanje za parlament i to je demokratski proces. Odlučili su ljudi i izglasali poslanici u Skupštini Republike Srbije kada su o tome glasali i dali su mogućnost da to bude 0,5%.
Međutim, ne treba nam dalje čuđenje, ni meni ni drugim narodnim predstavnicima, zbog takvog ponašanja ministra. Dovoljno je što smo to dobili u obrazloženju na ove amandmane. Vidite šta nam je ministar napisao, rekao nam je, za neprihvatanje ovog amandmana da minuli rad bude 0,5 umesto 0,4, zato što je neophodno da on reaguje i da promeni Zakon o radu na ovaj način, jer kaže da je to mogućnost da se otklone suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana narodnih poslanika podnetih na Predlog zakona o radu, odnosno radi otklanjanja nepotrebnih administrativnih procedura i usklađivanja i preciziranja obima pojedinih prava zaposlenih.
Još samo da mi kažete da je to ona Jelena Orlić pisala, koja nijedan dan nije provela ni u fabrici, niti u proizvodnji da zna kako se teškom mukom zarađuje novac, ministre Laloviću, onda taman da sve začinite kod ovog obrazloženja.
Ako ste častan čovek podnesite ostavku na mesto poslanika, jer se na ovaj način rugate samom sebi, odnosno poslanicima koji imaju to pravo da ovde stvore većinu i da promene predlog zakona. Ovim ste hteli da nam kažete da je nepotrebno i besmisleno da podnosimo amandmane zato što mora da se poštuje reč predlagača. Zašto da mi onda reagujemo amandmanima i zašto da pokušavamo da ubeđujemo svoje kolege koje pripadaju vladajućoj strukturi da prihvate naše amandmane, ako im šaljete jasnu poruku da to nije dobro.
Poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su oni koji biraju Vladu i svakog ministra. Mi za vas nismo glasali. Nikada nećemo biti za takva kadrovska rešenja po principu kvota, ucena, pritisaka, nestručnosti, nekompetentnosti, kako ste vi sebe skupili u Koštuničinu vladu, ali budite sigurni da će ovo građane da košta zbog toga što ovo rešenje direktno zadire u njihove džepove.
Koliko god da računate, da kontrolišete budžetska sredstva, znajte da ste nekom, pa makar to bilo u toku meseca na njegovu platu i za kilogram hleba, oduzeli hleb od usta ili bilo šta što je mogao da kupi svom detetu i sebi da se prehrani.

Nemate zbog čega da mi se izvinjavate, gospodine Markoviću. Znate, revizor, to je sad diskutabilan pojam, a i osoba koja će taj posao da radi. Nije svejedno ko vrši reviziju budžeta –onaj ko je blizak i organizaciji kojoj vi pripadate i aktuelnim vlastodršcima. Naravno, da to ne može da uradi na objektivan način.
Vi kažete da će biti raspisan, hoće, ali kako su u ovoj državi svi tenderi do sada namešteni, tako ćete, kao što se kadrovisalo i u pravosuđu, (a imamo to gorko iskustvo u periodu od 2000. do 2003. godine, to znaju i poslanici koji su i tada imali mnogo primedbi na takav izbor nosioca pravosudnih funkcija) imaćemo prilike da vidimo. Ali, o tom-potom, sačekaćemo i oktobar mesec da vidimo šta će on da ustanovi, a onda ćemo mi da izađemo sa svojim podacima i sa našim saznanjima, naravno.
Što se tiče amandmana koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, na izmenu i dopunu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 15. se odnosi na član 90, odnosno stav 3. osnovnog Zakona. Ako bi se ovaj član usvojio, u ovakvoj formi i prethodni, o kome je govorila koleginica i o kome je govorio gospodin Krasić, znači i prethodno poglavlje i ovo sada, koji u članu 90. osnovnog Zakona definiše kako se vrši popis nepokretnosti, a i popis pokretnih stvari, nešto bi se desilo, samo sada kroz instituciju, kao što je najviše zakonodavno telo – Skupština. Usvajanje ovakvog zakona nastavak je jednog protivustavnog i protivpravnog ponašanja, slično onome, u onoj čuvenoj akciji, to ove propale dosmanlije znaju, jer je to sprovodio Dušan Mihajlović i o tome se ovih dana, takođe, govori – "skalpel", posle akcije "Sablja".
To isto kao što su i oni tada radili,(samo zloupotrebljavajući ljude zaposlene u MUP, naročito u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i kroz jednu represiju koja je vršena tada, uz asistenciju MUP pod patronatom Dušana Mihajlovića) vi želite da uradite, dajući takva ovlašćenja, potpuno suprotna Ustavu, poreskim izvršiteljima.
Zaista, ako pogledate šta stoji u ovom članu 90, odnosno 15. (ovoga koji se menja) videćete da to nije normalno. Navedite jednu državu u kojoj je moguće da se na ovakav način zalazi u dve druge pravne dimenzije ili forme – i u imovinsko-pravne odnose i u porodične odnose.
Ovaj stav 3. se menja da bi glasio, a slušajte ovaj Dinkićev izum, u članu 90. stav 3. reči – a na osnovu sudskog rešenja i u stan poreskog obveznika. Ono sudsko rešenje, koje će ovaj izvršitelj da isposluje po članu 89. o čemu je malopre bilo reči – da ima pravo da uđe u stan poreskog obveznika ili člana porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu i da vrši popis stvari.
Zamislite, evo i vi gospodine Markoviću, hipotetički, a i svaki poslanik ovde, koji je prisutan, obraćam se kolegama poslanicima da im se desi, recimo, da, ne daj bože, ali moguće je tako nešto, supruga nekoga od njih izvrši poresku utaju. Dođe poreski izvršitelj, (isposluje ovo rešenje kod nadležnog suda) kuc, kuc, na vrata, dobar dan – da li ste vi suprug te i te osobe? Jesam. Da li je ona tu – ona je izvršila utaju poreza, doneo sam rešenje; a inače dolazi sa ovlašćenjima koje je Đelić dao u osnovnom tekstu Zakona, gde mu nije prošao onaj deo (pod pritiskom, javnosti, a pre svega poslanika) da taj poreski izvršitelj može za pojasom da ima i pištolj.
Mi smo se onda zaista čudili jednom takvom rešenju, pa smo rekli – dobro, ako si to već predvideo da može i pištolj da nosi, onda lepo naloži u koji deo prostorije, kada uđe u poslovni prostor, (da li na kasu ili na orman) treba da odloži taj pištolj. Pošto to nije prošlo, ovaj sada tako dolazi i kaže: da li je supruga tu, ona nije, ja sam došao da izvršim popis stvari, jer ovde piše – i u stan, gde poreski obveznik živi, a nije vlasnik stana. Na tu suprugu se taj stan ne vodi, suprug možda i ne zna kakvo je ona delo počinila, a dođe poreski izvršitelj i traži da izvrši popis stvari. Ovaj ga, maltene, uhvati za uvo i izbaci napolje, kaže – kome si ti došao da popisuješ stvari, kakve ja veze imam sa tim što je moja žena to i to uradila, a možda ga nije ni obavestila.
Dakle, teorijski je to moguće. To sam malo iskarikirala. Međutim, jasno vam je da je nemoguće da se na ovakav način igrate sa nečim što je pravno nemoguće i ne znam u kojoj državi uopšte to postoji. Kako da date takva ovlašćenja poreskom izvršitelju da ulazi u posed koji nije posed poreskog obveznika?
Može da se desi da je u pitanju neki drugi slučaj; da najstariji domaćin porodice više nije živ, da je ostavio dva ili tri sina, da su oni članovi porodičnog domaćinstva, da se još uvek vodi ostavinska rasprava o tome kome će koji deo nasledstva da ostane. Jedan od te dvojice ili trojice sinova je izvršio poresku utaju, dolazi poreski izvršitelj, kako će on da zna, u okviru domaćinstva, u kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, ne zna se još uvek šta je čije, da izvrši popis stvari?
Ako vi hoćete ili ako Mlađan Dinkić ima takvu fantastičnu (pod znacima navoda) ideju da ovakve odredbe inkorporiše u ovaj osnovni tekst Zakona, na takav način stavlja u zaista smešan položaj poreske izvršitelje. Ako vi to prihvatite, uz ova dva najočiglednija primera koja mogu da se dese, a milion je takvih situacija (nekih drugih i sličnih), u stvari, onda je to izigravanje i onoga što je ovaj zakon, odnosno što bi trebalo da predstavlja i nemogućnost da se u pravom smislu reči izvrši naplata poreza. Ne na ovakav, pre svega, nakaradan, u samoj osnovi sve ove izmene su represivne, način na koji to ne može nikako da se izvede.
U prethodnom članu se jasno vidi da poreski izvršitelj, pošto navodno isposluje rešenje, pod hipotezom da se usvoji predloženi član 89. meni onda Vlada odgovara i kaže – ništa to nije suprotno, nije suprotno ni Ustavu, ni zakonu, da poreski izvršitelj, na osnovu sudskog rešenja, uđe. Prvo je pitanje kako će on uopšte da dođe do tog sudskog rešenja i kako je moguće da bez prisustva sudskog izvršitelja taj dođe i da vrši popis stvari?
Dalje se predlagač zakona ukopava sve više i više. Jer, znate, ako on osnovne stvari ne zna, ako ne zna kako to funkcioniše, bar bi morao ovde, živi na ovom podneblju, da zna da u Srbiji ima mnogo nerešenih, (u okviru tih porodičnih imovinsko-pravnih odnosa) ovakvih situacija.
Onda taj poreski izvršitelj mora da sagleda i da vidi, pre svega, ne može na takav način da vrši procenu stvari. On je odredio iznos do kojeg to može, u zavisnosti od toga koja vrsta robe je u pitanju – i sam predlagač, odnosno Vlada mi odgovara, da neprihvatanje ovog amandmana, nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, a jeste.
Ako je pravo svojine i pravo privatne svojine, nešto što je neprikosnoveno i po slovu aktuelnog Ustava i svakog budućeg, naravno, to je jedna kategorija koja ne treba da se promeni u toj formi, nešto što mora svako da poštuje u ovoj državi. Kako možete onda da glasate za ovakav Predlog zakona – da se upada na posed gde je prijavljen sa svojom adresom poreski obveznik, a da on nije vlasnik tog poseda, odnosno imanja, odnosno domaćinstva u kome živi?
To je, ne samo flagrantno kršenje Ustava i svih drugih pozitivnih zakonskih normi, nego će u praksi, ako se neko usudi, (a verujem da još nema takvih ljudi koji mogu na takav način da primenjuju ovaj zakon, da su poreski izvršitelji, a da sve ovo ne znaju) da se usude da krenu i da se ponašaju po članu 89. i po članu 90. – jednostavno, u praksi će da se pokaže da to nije moguće. Ovo su samo dva primera, koja sam navela.
Ali, kažem vam, zaista, kod onoga koji neće da izvrši poresku obavezu, a poreski izvršitelj dođe na mesto, odnosno adresu gde je on prijavljen i gde živi u okviru domaćinstva, gde nema ništa u vlasništvu, to ne može da se izvrši i ovaj član zakona je praktično neprimenljiv u svakom smislu, kao i prethodni 89.

Dame i gospodo narodni poslanici, tarifni sistem koji nam je podneo Mlađan Dinkić, u ime Vlade Republike Srbije, nije samo puko usklađivanje nomenklature sa članicama EU, već je zaista jedan najperfidniji mogući metod uništavanja srpske privrede i zaštite uvozničkog lobija koji je toliko jak, od dolaska pučista na vlast posle 5. oktobra, da je produkovao spoljnotrgovinski deficit u iznosu od 12 milijardi evra. To je nešto što je neizdrživo za srpskog seljaka i za srpsku industriju, za prehrambenu industriju.
Amandman koji sam podnela na Odeljak koji tretira žive životinje; proizvode životinjskog porekla, odnosno Glava 2. – Meso i druge klanične proizvode za jelo, gde u ime SRS tražim da stopa za uvoz bude viša za 20%, da, umesto 30%, bude 50%, je opravdan, s obzirom na to da su svi pokazatelji, pa i oni koji su urađeni od strane Komisije za procenu stabilizacije i pridruživanja, (a kada će to biti, što bi rekli naši Srbi – "ne lipši magarče do zelene trave", 2024. ili 2026. godine i kada se raspadne EU) je došla do nepobitnih činjenica vezanih za strateške poljoprivredne proizvode, odnosno za proizvode iz oblasti stočarstva i njihovog odnosa prema domaćem tržištu, a misli se na cene, mogućnosti izvoza i obima izvoza u periodu od 2001. do 2004. godine. Ti rezultati su poražavajući.
Oni su naveli, u tom svom planu za preferencijale i potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini za neke od proizvoda, kako su zainteresovani za srpsku prerađivačku industriju i za proizvode od mesa i mesne prerađevine, ali da ih nema dovoljno na našem tržištu, da su niskog kvaliteta proizvodnje, zbog loše tehnologije – pa im je onda mnogo lakše da preko srpskih tajkuna (onih koji su bliski vlasti, naročito, onih koji su bili bliski DS u periodu od 2000. do 2003. godine,) da za džab-džabe kupe komplekse poljoprivrednog zemljišta, srpske klanice, srpske proizvodne pogone. I, da oni sa tim vrućim kapitalom, odnosno novcem, dođu na naše tržište, a uz to radnici ostaju bez posla i u toj celoj propasti se dalje ne vidi kraj.
Liberalizacija cena u periodu od 2000. do 2003. godine, zapravo od januara 2001. do 2003. godine izvršena je za 99,9% proizvoda, osim za neke vrste usluga. Mada je njihova liberalizacija kasnije otpočela 2003. godine, a naročito je bila izražena kada je u pitanju cena onoga što je osnovni životni proizvod, ali samo u domenu uvozničkog lobija i onoga što njima odgovara da diktiraju svoj tempo na tržištu. To se jasno pokazuje kroz uvoz onoga što se u Srbiji mnogo bolje proizvodilo decenijama, ali sada nema gde da se proizvodi.
Ako vidite ukupnu strukturu, pored ove kampanje Ministarstva da kupujemo domaće, u bilo kom supermarketu, bilo kojoj prodavnici videćete da je mnogo veće učešće strane robe, pa i kada su u pitanju i mesne prerađevine, nego ove domaće.
Vi se vrlo dobro sećate, neki iz ranog detinjstva, neki iz mladosti, da je nacionalni brend, pa i brend one bivše Jugoslavije bila pašteta koja se proizvodila u Mesnoj industriji "Crvena zvezda" Kragujevac.
Ako se sada pitate ili ako ne znate šta je sa jednim od takvih proizvoda, koji su bili izuzetno visokog kvaliteta, izuzetno zastupljeni na našem i na svetskim tržištima, a posebno tržištu koje gravitira oko Evropske unije, pa i onih zemalja koje nisu i ako to uporedite sa onim što je ta fabrika doživela, (a opstajala je i proizvodila za vreme sankcija, i u periodu DOS vladavine) doći ćete do toga da je odlukom tadašnjeg ministra za privatizaciju i tadašnje Vlade fabrika otišla pod stečaj; potpuno razvučena i pokradena oprema za proizvodnju, radnici ostavljeni na ulici i već dve i po godine se vodi spor pred nadležnim trgovinskim sudom.
Jedan od uslova tog tzv. vašingtonskog sporazuma, kome stremi Evropska unija i Svetska trgovinska organizacija, liberalizacija cena, formiranje slobodnog tržišta navodno i privatizacija. Kada imate u vidu da je izvršena takva bezočna pljačkaška privatizacija u periodu od tri godine i da je Fabrika "Crvena zvezda", dakle jedna od najpoznatijih mesnih industrija, ne samo kod nas nego i na Balkanu, sistematski uništena i pitanje je da li će ikada da se oporavi, o čemu vi onda da pričate i kako da pregovarate sa onima do čije vam je harmonizacije stalo. I, šta da im ponudite? Oni sami kažu da toga nema dovoljno ni za naše tržište i ne znam kakve preferencijale da vam daju šta da im izvezete. Da pitate jednog srpskog seljaka koji se možda u ovo doba (dok polovina od vas drugi, treći put ruča, ide na kolače i na kafu,) vraća sa pijace, koja je danas cena prasića na tržištu, dobićete odgovor da je 120,00 ili 130,00 dinara u zavisnosti od toga na kojoj je stočnoj pijaci u Srbiji taj seljak bio. Da ga pitate da li mu se to isplati i koliko mu je potrebno da uhrani jedno prase do 25, 30 kilograma. Dobićete odgovor da je to mnogo, da su koncentrati skupi, da je stočna hrana izuzetno skupa, da su njemu porezi sve veći i veći.
Pored toga što je potpuno uništen stočni fond i sistematski uništavan u periodu od 2000. do 2003. godine, vrši registracija poljoprivrednih domaćinstava, ali ne više sa prosečnim stočnim fondom kakav je nekada bio zadovoljavajući u Srbiji, nego je to par prasića, eventualno dve krave ili jedna junica, doći ćete do podatka da oni jedva imaju za prostu reprodukciju. Kako onda da računate na to da će klanice i one koje su opstale u Srbiji moći po povoljnim cenama da otkupe ili da proizvode. Kako je moguće da mislite da ćete imati dovoljno za izvoz kada se na takav način uništava stočni fond i kada nema dovoljno subvencija.
Vidite, vi ste se kroz ovaj predlog zakona i kroz sve one zakone o kojima smo pričali ovih dana, usko vezali za tu i takvu politiku koja je donela izuzetno negativne efekte u mnogim zemljama koje su se priključile Evropskoj uniji.
To vam je taksativno nabrojao gospodin Zoran Krasić i za politiku koju diktira MMF. Niste se zapitali da li je normalno da sve to slepo prihvatate na račun uništenja srpskog seljaka i srpske poljoprivrede, kada se ima u vidu da MMF u zemljama koje su po njihovim kriterijumima visoko razvijene izuzetno subvencioniše poljoprivredu.
U pregovorima i aranžmanima koje ima sa, uslovno rečeno, siromašnim i nerazvijenim zemljama kakva smo mi sada zemlja (zbog pogubne ekonomske politike), nažalost, ne daje mogućnost da se vrše iz budžete veće subvencije za poljoprivredu i nema ih ni u ovom budžetu, ni u onom od prošle godine, ni u jednom od 2001. godine.
Iako promovišu kroz taj vašingtonski sporazum i kroz politiku Svetske trgovinske organizacije slobodnu trgovinu ili liberalizaciju cena, oni veoma dobro znaju da štite svoju privredu, a o tome nedvosmisleno govori jedan podatak. U čeličnoj industriji u koju su uloženi veliki kapitali u SAD dve decenije nije bilo nikakvih investicija.
Nije se investiralo u novu tehnologiju, već je ona tako stagnirala punih 20 godina i ta njihova industrija je postala nekonkurentna, baš kao i naša u mnogim segmentima zbog toga što se u nju ne investira, baš kao i naša poljoprivredna proizvodnja i stočarska proizvodnja. Tada je američka Vlada kao super sila uprkos članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uprkos tim proklamovanim metodama i navodnim principima iz tog sporazuma i preko MMF odlučila da jednostavno uvede carine na uvoz čelika.
Kako se ponaša Vlada, ova čiji vi kontinuitet u načinu vladanja, (kada je ekonomska sfera) nastavljate, onda DOS preko ove sada, imamo prilike da vidimo i kroz ovaj predlog carinske tarife, ne samo za meso, mesne prerađevine, već za ono što je najveća boljka onog zdravog dela srpske privrede danas kada je u pitanju metalurgija, kada je u pitanju kompletna naša industrija, kada su u pitanju sve prerađivačke grane i nije vam, (to vam opet ponavljam i rekla sam vam prilikom rasprave u načelu) dovoljno što ste pritiskom na zeleni taster, (a mi vas u tome nismo ni ometali) usvojili rezoluciju kada je u pitanju srpski tekstil, kada ništa niste uradili, niti je to uradila ova vlada da se izvrši pomak u toj nekada najprofitabilnijoj privrednoj grani u našoj zemlji.
Očigledno, da, kroz jačanje uvozničkog lobija i kada je taj segment u pitanju sistematski se uništava srpska privreda.
Vi hrlite ka tome da izvršite harmonizaciju sa Evropskom unijom i nomenklaturu na način na koji oni to traže. ni ova Vlada Vojislava Koštunice, baš kao i prethodna Zorana Živkovića, nije još uvek u stanju da do kraja izvrši korespondenciju carinskih tarifa i carinskih stopa sa drugom republikom članicom državne zajednice.
Uprkos postojanju tzv. Akcionog plana i procesa harmonizacije carinskih stopa, koji traje skoro tri godine i uprkos nastojanjima onda Demokratske stranke, preko velikog privrednika i poznavaoca te oblasti Čedomira Jovanovića, da se izvrši harmonizacija kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, vi niste bili u stanju da to uradite. Naravno, zbog toga i zbog činjenice da slabo vladate i da ne možete da se suprotstavite takvoj politici koju u drugoj republici vodi separatistički režim Mila Đukanovića, koji je jednostranom odlukom, izrazito političke prirode, jednoga dana obustavio odlazak vode iz Srbije u Crnu Goru, ne možete onda da ubedite srbijansku javnost da ste u stanju da zaštite od nelojalne konkurencije i od uvozničkog lobija našu poljoprivrednu, odnosno stočarsku proizvodnju.
Vidim da je nekima mnogo interesantnije da se domunđavaju, gurkaju i da pričaju o svemu i svačemu nego o tome kako danas živi srpski seljak, koja je cena žive stoke na srpskim pijacama i koliko treba da se ona prehrani. Ali sve će to pre ili kasnije vama da se obije o glavu, mislim pre, zato što će po onoj narodnoj da radi "kuka i motika" jer ovaj jadni srpski seljak (koji je danas došao sa pijace i koji mora da proda prase po ceni od 120 dinara žive mere, a ko zna koliko mu treba da ga proizvede,) neće više moći da trpi ni Dinkića, ni Koštunicu i sve ostale koji su pokupovali i naše klanice i poljoprivredna gazdinstva, sve za džab-džabe a ljude ostavili bez posla, a novim nametima i ovakvim carinskim tarifama nastavljaju da uništavaju srpsku privredu.
Jednostavno, protiv toga nećete moći. Tenzije zbog bede i siromaštva i zbog toga što je prihvatanje takve politike i takvih diktata pogubno za srpsku poljoprivredu i za privredu uopšte, skupo će da košta vas u političkom smislu. Jedva čekam, jer dolazi vreme srpskih radikala, ali dotle će, nažalost, jadni narod da strada, a ponajviše srpski seljak.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nekoliko reči o ovom amandmanu na član 3, jer ću kasnije i o svom amandmanu da govorim.
Jednostavno, mi ne možemo da dopustimo, mi srpski radikali, da se ovako jedna skandalozna kontragarancija ratifikuje u najvišem zakonodavnom telu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i zamoliću kolege koje čine vlast i iz vladajuće su garniture, neka obrate pažnju na tekst obrazloženja za ovu kontragaranciju.
Videćete da su tu, u najmanju ruku, pobrkane babe i žabe i da ćete odobriti nešto za šta nećete znati gde se i kako koriste sredstva. Član 3. za koji predlažemo da se briše, obratite malo više pažnju, kaže da je korisnik kredita iz člana 1. ovog zakona u Republici Srbiji Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije".
Pogledajte kako izgleda u razlozima za donošenje zakona četvrti pasus i šta tu piše – prema Sporazumu, kredit u iznosu od 50 miliona američkih dolara Vlada Republike Poljske daje za finansiranje projekata u oblasti energetike i rudarstva, ekologije i poljoprivrede. Kredit će se koristiti za finansiranje 95% od vrednosti zaključenih ugovora između preduzeća iz Republike Poljske i preduzeća iz Savezne Republike Jugoslavije, za isporuke Republike Poljske u Saveznu Republiku Jugoslaviju mašina, opreme i materijala proizvedenih u Poljskoj, kao i usluga, uključujući i tehnologije." Takođe, ovaj sporazum podrazumeva da visina ne može prelaziti iznos od 52 miliona dolara itd. Udeo ulaganja u mašinama, uređajima, materijalima, tehnologiji i uslugama poljskog porekla u okviru ovog sporazuma ne može biti manji od 80%.
Kada se Vlada Zorana Đinđića, a kasnije Zorana Živkovića odlučila na takav korak, naravno uz svesrdnu podršku tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, da krene u ovakav način zaduživanja, mi smo ih upozorili i upozoravamo vas da ovo ne radite iz prostog razloga što je većina ovih sredstava utrošena, a vi ćete sada da aminujete nečemu za šta ne znate kako je novac utrošen.
Ako su ovde ubačeni rudarstvo, poljoprivreda, obnova tehnoloških procesa u pojedinim preduzećima, onda morate kao narodni poslanici i svi mi zajedno da znamo gde se pare troše, svaki cent. Ovde nema nikakve specifikacije. Mi smo na insistiranje našeg predsednika dr Vojislava Šešelja kod prve kontragarancije za neki kredit od jedne nemačke banke 2002. godine tražili da nam se naknadno – naravno to je tada obećao predsedavajući Skupštine, ali nikada nismo došli do te specifikacije – tačno da koliko je i kojih sredstava i opreme iskorišćeno za elektroprivredu od tadašnjih 50 ili možda čak 90 miliona dolara.
Nemojte da se igrate ovakvim stvarima. Ako je ovde predlagač u prvom delu rekao, u članu 3, da će korisnik ovog kredita, ne znamo ni pod kojim uslovima, ni sa kojom kamatom, ni šta je sve tačno kupljeno od mašina i opreme, Republika Srbija, da koristi za obnovu i rekonstrukciju elektroprivrednih postrojenja, kako je onda moguće da se ovde pojavljuju i drugi korisnici tog kredita. To je u najmanju ruku sumnjivo, a da ne kažem da je to velika mogućnost za pljačku i ko zna gde je razvučeno ovih 50 miliona dolara, jer mi nemamo nikakav uvid u to gde je novac potrošen. Da li dobijamo to u završnom računu budžeta? Ne dobijamo.
Mi smo odobrili da jedno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, a na koje su šapu bacila ova dvojica kriminalaca Hamović i Lazarević, u procesu početog restrukturiranja i buduće privatizacije koristi navodno 50 miliona.
Znate, mnogi od vas su učesnici u vršenju vlasti na nivou lokalne samouprave i tačno znate da jedinica lokalne samouprave za donaciju, za kredit, za bilo kakvu pozajmicu od bilo koje poslovne banke u zemlji i u inostranstvu mora da ima specifikaciju troškova.
Mi ne želimo u tome da učestvujemo i bićemo odlučno protiv toga. Mi smo samo puki izvršioci za odobravanje trošenja ovolikih para, a mi konkretno ne znamo za šta. Piše to, ali je uvijeno u oblande. U članu 3, za koji kolega traži amandmanom da se briše, stoji da će da koristi "Elektroprivreda". Ovde se pojavljuju neki drugi, pa su potencijalni korisnici neka poljoprivredna preduzeća ili ustanove koje se bave zaštitom životne sredine.
Šta je onda ovo? Gde ide tih 50 miliona? Kasnije ću po amandmanu koji sam podnela da govorim o činjenici da se građani Srbije pljačkaju na jedan beskrupulozan način, jer im se svakog meseca određeni iznos, trošili ili ne trošili struju, uzima od računa i onda se postavlja pitanje gde ovolike pare idu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem, ne kao pripadnik SRS, već kao neko ko je nastojao da se u bavljenju ovim poslom, a pre svega u onome gde je Srbija bila i ko su bili političari tog doba uoči Drugog svetskog rata, a pripadali su i onome što danas u najvećem delu, kada je u pitanju i državni i nacionalni interes, neguje SRS, da reagujem, iz prostog razloga što građani Srbije, oni koji o tome imaju elementarna znanja, a oni koji nisu nešto znali o tome, mogli su u više navrata, a u izdanju "Velike Srbije", odnosno SRS, da pročitaju ko je bio Milan Stojadinović i kakva je njegova uloga bila kao premijera, uoči Drugog svetskog rata.
U jednom od najvećih srpskih bukvara, koji treba da bude uzor za svako dete koje želi nešto da sazna o istoriji svog naroda i svoje države, u pitanju je delo neverovatnog sadržaja i kapitalnog značaja, koje je predsednik SRS objavio uoči odlaska u haški kazamat, a to je knjiga "Ideologija srpskog nacionalizma", na strani 1007, u poglavlju o ulozi Milana Stojadinovića i onome šta je on činio za srpski narod u celini, i sa pozicije svoje struke i kao političar, prof. dr Vojislav Šešelj je, rukovodeći se ne samo onim što je koristio od jednog od najvećih srpskih naučnika Laze M. Kostića, već i obuhvatajući sve ono što su drugi učeni ljudi pisali, a naročito istoričari, u tom poglavlju gotovo sve o Milanu Stojadinoviću sažeto napisao i dao na uvid javnosti, baš kao i SRS, koja je nekoliko godina ranije objavila jednu knjigu koja govori o tom vremenu i o tom srpskom političaru.
Dakle, govorim ovo ne kao predstavnik stranke koja neguje i Pašićevske i Stojadinovićeve tradicije u onome što je zaštita države i naroda, već kao predstavnik naroda koji ne može da razume da se na ovakav način, iz jednog ugla ili sa pozicije koju lično ne mogu da razumem, reaguje i na takav način se obraća sa skupštinske govornice, a pri tom to nema nikakve veze sa amandmanom.
Čista je zloupotreba i falsifikacija, u istorijskom, u naučnom i u svakom drugom smislu, što ne mogu da dopustim, niti bilo ko od kolega koji ovde, verujem i sa ove druge strane, koji takođe mnogo više o tome znaju i imaju jedan pristupačniji, a pre svega naučno utemeljen stav o tome ko su bili ljudi iz naše novije istorije, u koju se računa i taj period uoči Drugog svetskog rata.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je kontradiktornosti u ovoj kontragaranciji, počev od ukupnog obima sredstava i onoga o čemu sam govorila povodom amandmana kolege Mirčića - ko će biti korisnici, pored elektroprivrede, kako je to naznačeno u članu 3, jer se ne poklapa sa obrazloženjem predlagača, a obaveze korisnika kredita su definisane u ovom članu 6. i tu su sada zanimljive stvari za vas i za celokupnu javnost.
Sredstva za otplatu kredita, kako ovde stoji, u kontragaranciji, obezbediće, dakle, korisnik elektroprivreda, ako je to samo elektroprivreda, prenosom sredstava na poseban račun kod Vojvođanske banke a.d. Novi Sad. Zašto baš kod Vojvođanske banke? Sada čujem, kolege kažu - državne.
Znate, četiri najveće državne banke je jednim potezom pera u jednom danu zbrisao ministar finansija. Sada vi meni kažete, državna banka, a ima ih još nekoliko koje su sa tzv. državnim odnosno društvenim kapitalom i vi ne znate, kao što ni ja ne znam, i vi koji to dobacujete, kako je došao na ideju predlagač ove kontragarancije, da to bude baš tamo i da li je to bilo putem neke javne ponude, ili je to onako, ispod žita, kao što su oni navikli da rade.
Nemojte onda nešto za šta niste sigurni, razumem da ste bili u upravnom odboru te banke ili da ste jedan od direktora, ne bih se usudila da se tako gađam sa 50 miliona dolara i da kažem, to je zbog toga.
S druge strane, moram da vam kažem da je neverovatno da se ovaj stav 3. člana 6. na ovakav način formuliše, zato što on ne znači ništa, u principu, a i sam nam predlagač to poručuje. Kaže: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto korisnika kredita, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od korisnika zajma naplati obračunatu zakonsku kamatu".
Mnogo se špekuliše sa ovim šta je obračunska zakonska kamata. Po hiljaditi put vas upozoravam, sa ove govornice, da to jednom moramo u Skupštini da raščistimo i zbog građana, a pre svega zbog njih, koji plaćaju velike globe državi kada je u pitanju neizmirena obaveza po raznim osnovama, i za komunalne usluge.
Imamo slučaj kragujevačkog vodovoda, gde su stigli neverovatno astronomski, sa sve kamatom, računi za vodu, koji se sada, doduše, reprogramiraju po nekom dogovoru sa gradskom skupštinom.
Imamo mnogo slučajeva kada je u pitanju neblagovremeno plaćanje poreskih obaveza. Ako vi priznajete da postoji van zakonskih okvira i van Zakona o obligacionim odnosima, saveznog bivšeg i zakona koji su doneti 2001. godine, gde je amandmanom SRS jasno rečeno da zakonska kamata, obračunska, mora da bude usklađena sa rastom troškova i zarada.
Ako vi u vašoj sredini imate slučaj da se ona obračunava na mnogo veći način, onda je to klasična zloupotreba. Niko se od nadležnih do dana današnjeg nije izjasnio po tom pitanju. To više ne može da bude ona kamata od 0,02% dnevno. Da li se slažete sa tim? Znači, ne može da bude.
Mora da bude mnogo manja ili da se usklađuje sa tom eskontnom stopom Narodne banke Srbije, ona je oko 26-27% na godišnjem nivou ili ovaj kombinovani model sa rastom zarada i sa rastom troškova na malo.
Onda se postavlja pitanje, nešto je o tome govorio i kolega Šarović, prvo, zašto baš sa Poljacima ovaj sporazum, kakva je to vrsta i kog kvaliteta, što se tiče tehnologije, mašina i opreme, nemamo specifikaciju, tako da i ne znamo šta je zapravo sadržano u tih 50 miliona.
I zašto Narodna skupština da prihvati sve ovo, kada će opet od korisnika električne energije ovaj iznos da ide, što će da prihoduje elektroprivreda, pa će kao korisnik ovog zajma, odnosno ovog kredita da ga vraća sukcesivno po ugovoru koji ne znamo kako izgleda, jer ovde su samo opšte norme date.
Čemu sve to, kada svake godine Elektroprivreda Srbije od građana po osnovu od 2,16 kilovat snage, a to vam je sada otprilike dva američka dolara, uzme od građana na dva miliona i 200.000 brojila oko 23-24 miliona dolara.
Na svim računima za električnu energiju lepo vam piše da je to takozvana angažovana snaga, odnosno da to Elektroprivreda koristi za remont svojih postrojenja.
Ako to plaća i onaj koji ima dva i tri brojila, na drugom i trećem nije oslobođen te takozvane angažovane snage, odnosno tih 2,16 kilovata električne energije, odnosno ekvivalent dva dolara, ako to plaćaju građani stalno svakog meseca kada im dođe obračun za električnu energiju, zašto onda ove pare.
Gde se onda troši novac i kako ga onda raspoređuju i troše ova dvojica, Hamović i Lazarević, koji imaju monopol što se tiče elektroprivrede i električne energije.
Zašto se onda dodatno zadužuje država, kada na svakom računu, na svakom koji vi dobijete imate taj iznos koji je bio početnih 50 i nešto dinara, pre dve tri godine, kada je to krenulo da se štampa i kada je uvedena ta angažovana snaga i sada kada je struja za 500% skuplja u odnosu na 2000. godinu ili je 15% skuplja u odnosu na pre mesec dana, sada vašom odlukom, i ko zna koliko će puta još da poskupi do kraja godine.
To građani ne mogu da opravdaju, niti da opravdaju takav postupak bilo kog narodnog poslanika i zbog toga SRS izričito je protiv ovakve vrste i zaduživanja i trošenja kredita sa sumnjivim aranžmanima i sa strukturom u tom kreditnom aranžmanu, koji nam do kraja nije jasan.
Da li će tu da participira ekologija, poljoprivreda ili će samo Elektroprivreda da koristi, za koje delove Elektroprivrede će da se vrši?
Pa da vam kažem, vi ne znate ni za ovaj novac koji vam se uzima sa računa, odnosno građanima Srbije, za ovih 2,16 kilovata snage, odnosno tih stotinak dinara ili sto i nešto, koliko je to sada, po poslednjim računima za struju, kako cena skače, tako se to povećava, vi ne znate gde se koristi taj iznos, pošto u celoj Srbiji to postoji na svakom računu za električnu energiju, za koju je remont kojih postrojenja.
Svako će u svakom delu Srbije gde živi da traži da se to intenzifikuje u njegovom kraju. To samo nije manir srpskih radikala, ali vaš jeste. Kako god je koji od vas, bez obzira da li ste vi u koaliciji ili ste povremeno u svađi, izabran za predsednika opštine ili načelnika okruga u svom okrugu, on traži za sebe. Mi želimo da svi građani Srbije imaju podjednake uslove i da to budu standardi po kojima će oni da koriste i snagu prilikom dobijanja, odnosno primanja električne energije, jer svi plaćaju istu cenu.
A vi znate da u mnogim delovima Srbije to nije tako. Da je naročito na seoskim područjima to izraženo, i u centralnoj i južnoj Srbiji ljudi strahuju zbog uređaja i ono malo muke što čuvaju, naročito ovih dana kada su ovi strujni udari i nestašice energije zbog nevremena izraženi, prilikom ponovnog uključenja na mrežu, da im stradaju i kućni aparati i mašine i ono sve što imaju, zato što napon nije svuda isti.
A i onaj građanin koji živi negde na nekoj planini u Srbiji, tamo na Kopaoniku ili već ne znam gde, na Zlatiboru, na Zlataru, mora da plati istu angažovanu snagu, kao i onaj što živi u centru nekog grada koji ima mnogo bolji prijem električne energije.
Onda da ste vi izašli ili da je predlagač rekao - znate, unapredili smo dovod električne energije u tim i tim krajevima, izvršen je remont postrojenja tu i tu, građani su zadovoljni, videćete kasnije kada krenemo sa ovim kontragarancijama za saobraćaj i puteve da i tu nisu čista posla. Zato što ovaj iznos i ovo obrazloženje ne odgovara stanju stvari na terenu. Ništa se nije promenilo u tom smislu 15 ili 20 godina u nekim krajevima Srbije, koji su potpuno zapostavljeni i kada su u pitanju i putevi i električna energija.
Ova dvojica kradu li kradu, 200, 300, 500 miliona uzmu od građana Srbije na ovim nelegalnim poslovima oko struje, a mi da zadužimo državu i narod koji će to da plaća preko plaćanja računa za struju, jer je Elektroprivreda ta koja je korisnik zajma za iznos koji je u najmanju ruku sumnjiv.
Mi ćemo da glasamo protiv svih ovih garancija, zato što niko od nas, a mi smo odgovorni ljudi, visokomoralni ljudi i ne možemo da stojimo iza jednog utrošenog dinara, a da ne znamo gde se to troši, ko je trošio na takav način i naročito zbog toga što znamo kako se to troši.
I Anketni odbor koji je radio, čiji je predsednik bio gospodin Vučić, mesec dana na ustanovljavanju pljačke, kada je u pitanju elektroprivreda, od strane Hamovića i Lazarevića, i do dana današnjeg izveštaj nije došao pred Narodnu skupštinu, nepobitno je utvrdio da su i ovakvi zajmovi i svi drugi ranije pogrešno korišćeni i da su ta dvojica opljačkali građane Srbije.
A dali ste im jedan od najvažnijih sektora u državi, Elektroprivredu, da upravljaju njome i da građani zbog toga ispaštaju, i svakog meseca sve veće poskupljenje, i to je više neizdrživo, i kada je struja u pitanju, a nastavićemo u toku dana dalje i za putarine, pa kada dođu i ovi poreski zakoni, oko poreza jedna prosto neizdrživa situacija za džep bilo kog stanovnika Srbije, a da nije kriminalac i lopov.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivša dosovska vlast sa ministrom finansija Božidarom Đelićem je išla u takvo zaduživanje i povećavala ukupan iznos kojim je građanin Srbije po raznim osnovama zadužen, u čemu mu je svesrdno pomagao tadašnji potpredsednik Vlade Miroljub Labus, da mi danas imamo ukupnu zaduženost naše zemlje oko 14 milijardi evra, a ne 9, kao što je to pre neki dan saopštio ministar finansija.
Nama uopšte ta dužnička kriza ne preti, mi se u njoj jednostavno nalazimo, i građani koji sa teškom mukom obezbeđuju sredstva da preživljavaju iz meseca u mesec, i znaju kako su skupi bankarski krediti, sa zebnjom prate kakva je situacija u našoj privredi, šta im sve nedostaje od elementarnih stvari za normalnu egzistenciju i pod velikim pritiskom su zbog činjenice da je to jedna priprema, ne daj bože, za argentinski scenario.
Ali, ako se ovako nastavi sa zaduživanjem, a da se ne pokreće privreda i da ljudi nemaju od čega da žive i da rade, neće biti dobro.
Mi zato želimo da vam kažemo da ovaj način i ovo ratifikovanje potrošenih para od prethodne DOS-ovske vlasti, a vi ste skloni takođe tome da se ponovo zadužujete i da uzimate raznorazne kredite, nije dobro ni za jedinicu lokalne samouprave, a kamoli za Republiku Srbiju, jer su u pitanju veliki iznosi. Diskutabilno je da li se po ovim razdelima za sva tri korisnika iznosi slažu, a jedan poslanik je izrazio sumnju da to nije tako. Nisam stigla sada da saberem i da vidim da li taj iznos odgovara korisnicima kredita.
Želim vašu pažnju da usmerim na način na koji su ta sredstva trošena i na ukupan iznos sredstava za zaduživanje kod Evropske investicione banke za raznorazne projekte koje je Srbija potpisala, ne samo na ovih 223 miliona, a ne znam kome je palo na pamet od predlagača da to zaokruži na 225. Računa, šta je to milion i dvesta, trista hiljada, to nije ništa, ili dva miliona, zaokružićemo to ovako odokativno.
U 2003. godini nastavljeno je sa tim tzv. projektima kod Evropske investicione banke i imam egzaktan podatak koji kaže da je to zaduženje dostiglo 426 miliona evra ukupno do kraja 2003. godine. Samo u 2003. godini 162 miliona i po izveštaju koji ćemo verovatno da dobijemo sledeće godine, a videćemo koliko ste se vi, kao nova vlast, u 2004, odnosno u 2005. godini zadužili.
Ako se ovako nastavi, ako se svake godine u proseku država zadužuje kod Evropske investicione banke za otprilike 180, 160, a nekada i više, a ranije je to bilo i po 300, evo 225 miliona, samo kod te jedne banke za 10 godina, a pet godina je već prošlo od tzv. promena u našoj zemlji, zadužili smo se za pola milijarde evra, znači, za 10 godina za milijardu evra.
Kada pogledate, to bi moralo da bude tako očigledno i da se vidi da je uloženo milijardu evra u raznorazne projekte. Ne, i dalje je država u stagnaciji i dalje se ništa ne dešava na poboljšanju životnog standarda stanovništva, pa i zaposlenih u ovim preduzećima, jer kada pogledate kako je haotično stanje u Jugoslovenskoj železnici, kao i u Direkciji za puteve, kada su bile koncesije, govorili smo o raznoraznim zloupotrebama i o lošim projektima i procenama od koncesija.
A drugi, veoma stručni, ljudi iz Republičke direkcije su nam dali jasnu projekciju koliko bi država samo na osnovu putarina mogla da zaradi. Uostalom, to je sada vama, kako vi to volite da kažete, transparentno, jer je putarina od Beograda do Niša, koliko, više od 1.000 dinara, 700 ili 800 dinara najmanje, jer je do Batočine nekih 400 dinara, a za teretna vozila, pa vi izračunajte koliko je to.
Dakle, kroz sopstvene prihode država mnogo više dobije nego što su ovi krediti za koje nam je nejasno ko ih je i kako plasirao. Bivši predsednik upravnog odbora, a sada ministar, Radomir Naumov, kritikujući onda kao neka navodno opozicionirana opozicija, ali nije baš, kao predstavnik DSS, takve poteze DOS-ovske vlasti, rekao je da u EPS ne stiže taj toliki obim obrtnih sredstava koji je navodno ovde ugovorom naznačen, i kod onog prethodnog i kod ovog koji se tiče ove Evropske investicione banke.
To nije dobar način i dobar put, zato što građani Srbije od toga nemaju direktnu korist, a u najvećoj meri imaju samo štetu, zato što sa druge strane kada pristignu te tranše za vraćanje kredita i kada EPS, pre svega sa ovom dvojicom kriminalaca, vidi da treba da vraća određeni iznos kredita, poveća cenu električne energije i ovaj novi strujni šok, odnosno udar govori u prilog tome.
Kod razloga za donošenje zakona nije jasno kako je neko mogao da napiše da se ova sredstva upotrebljavaju za modernizaciju EPS, a što utiče pozitivno na neprekidnu snabdevenost električnom energijom i otklanjanje mogućnosti za pojavu havarijskih kvarova, koji kao rezultat mogu imati isključenja, kada nijedan iznos sredstava ne može nikada i do kraja da tako upodobi elektroenergetski sistem neke zemlje.
Mislite da u Americi posle onih uragana ili nekih drugih vremenskih nepogoda ne nestane električna energija. Kod nas je takođe država, kao što je prekjuče Kragujevac, pa nekoliko dana pre toga Leskovac i Prokuplje, pogođena elementarnim nepogodama, i što se poljoprivrede tiče i elektroenergetskog potencijala. Nisam još dobila informaciju, naselje Pivara u Kragujevcu, odnosno Filip Kljajić koji je ostao bez struje, u nekim delovima je stizala sukcesivno, ali znam pouzdano da juče u tom delu grada nije bilo električne energije.
To nije dovoljan razlog i opravdanje da bi se uzela sredstva, a naročito kada se ima u vidu, a to sam vam malopre rekla kroz mnogobrojne primere, da u seoskim sredinama napon električne energije nije zadovoljavajući i da ljudi tamo muku muče sa to malo mašina i opreme što imaju. U kom god šumadijskom selu da se pojavite, bilo kom drugom kraju u Srbiji, isto će vam seljaci reći, da im je slab napon i da moraju da vode računa, a naročito prilikom nestajanja struje.
Uređaji u gradu Kragujevcu stradaju. Ženi je stradao televizor u stanu zbog toga što je zaboravila da ga isključi prilikom nestajanja električne energije. To je jedan najnoviji primer, najsvežiji, ko će to njoj da nadoknadi. Niko. Koliko kućnih aparata je stradalo sada ovih dana i u Kragujevcu i u drugim krajevima, gde je bilo neverovatnih nepogoda i gde je ceo grad bio isključen sa mreže, nije bilo električne energije. Neki ljudi nisu bili kod kuće, nisu imali mogućnost da to kontrolišu.
Znači, nikada u tom smislu ne može da se spreči havarija, a što kod stanovništva, što generalno, da biste vi rekli, e, trebaju nam pare zbog toga. A ovde nije naznačeno gde je izvršena ta rekonstrukcija mreže, gde je učinjen taj pomak. Jednostavno, samo je navedeno toliko para treba, i u onoj prethodnoj i ovde su sada objedinjeni i Direkcija za puteve, i železnica, to je 225 miliona, a da građani ne znaju gde su ta sredstva utrošena. Opet sve preko njihovih džepova, jer im računi stižu sve veći i veći, kamata na to ide. Oni ovo sve moraju da vrate kroz utrošak, kroz visoke cene, kroz račune koje nemaju više od čega da plate.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Antić je podneo amandman na član koji definiše obaveze korisnika zajma i kao što je rekao jedan od zaista najvećih pravnih stručnjaka u zakonodavnoj oblasti u Srbiji, gospodin Zoran Krasić, ne da nije mesto ovom članu ovde, nego je ovo potpuno besmisleno i za nas koji nismo pravnici.
Ako pogledamo i pročitamo svako ko je bilo kada potpisao neki ugovor sa nekom finansijskom institucijom videće da ovo definiše odnos između korisnika zajma i banke koja je zajmodavac. Besmisleno je uopšte što vi prihvatate da raspravljate i da verifikujete kontragaranciju koja je ne samo u medijskom smislu, nego po džepu građana Srbije potresla Srbiju, odnosno na ovaj način će još više.
Jer ako znate, a o tome je govorio kolega Krasić malopre, da je jedan fikus koštao 40.000 dinara, koje su kupovali uz aminovanje Rašete, oni koji su rukovodili projektom rekonstrukcije Aerodroma Beograd, pozlaćeni poslužavnici od 70.000 i jedno takvo beskrupulozno ponašanje i izjave koje su sledile posle toga, onda je nemoralno da verifikujete, odnosno da odobrite da ova kontragarancija bude usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naročito zbog toga što ste odmah po preuzimanju vlasti zaboravili na tu ne aferu, nego očigledno pljačku.
Nikada nije niti pokrenuta mogućnost da se anketni odbor bavi tim pitanjem, niste želeli da podržite, niti ste zatražili od ministra finansija, sada Mlađana Dinkića, da dostavi izveštaj, odnosno Narodnoj skupštini, nijedna od stranaka u vlasti to nije uradila, zato što vas to jednostavno ne zanima više.
Bilo je po onoj narodnoj "tresla se gora, rodio se miš" i šta se sada dešava dalje, ništa. Neko je strpao milione dolara u svoje džepove. Zar vi ne mislite da dalje treba da se radi na sanaciji, ali u pravom smislu reči i obnovi puteva u Srbiji, da neće da dođe neka normalna vlast. Hoće, radikali će preuzeti vlast u zemlji i svaki dinar, i svaki cent, bilo koje strane valute koja se bude potrošila, biće predočen javnosti.
Nemoguće je da nam pričate kako ste vi nasledili ove uslovno rečeno dugove, ali zaista to je novac koji su DOS-ovski vlastodršci, pre svega ovi iz DS, trošili kako im se prohtelo, i da kažete da je nešto urađeno i podržavate te njihove projekte od tada; ne znate, nemate ni specifikaciju tih troškova i da nije pokrenuta cela ona afera kada biste saznali da je fikus koštao 40.000 dinara i da se neko tako obogatio i trošio pare građana.
Sada smo suočeni sa situacijom da je 2005. godine putna mreža i deo puta, odnosno ako hoćete i jedan i drugi pravac, i ovaj od Beograda prema Nišu i obratno, u nekoj fazi rekonstrukcije posle onih poslova koje ste davali Čumetovom "Difens roudu", njegovoj ženi i svom tom kriminalnom klanu, to su činili prethodnici iz DS-a, a vi ćutali i nastavili dalje da se ponašate isto i da ne govorite o tome.
I sada imate situaciju da se usred sezone, kada kroz našu zemlju kao tranzitnu masa turista prolazi, vrši rekonstrukcija dela puta kod Velike Plane, gde to ima. I da nema euro dizela na pumpama, a hoćete da inkasirate neki novac i kažete, evo u dva ili tri meseca koliko treba da traje ta turistička sezona, država može da zaradi neki novac.
Čude se ovi ljudi koji su servis u pravom smislu reči sa jedne i druge strane autoputa, jer ne mogu ovima koji prolaze kroz Srbiju, koji su u tranzitu, a kreću u neke druge destinacije, oni sami da objasne da u državi ništa ne funkcioniše normalno. Ne funkcioniše, sigurno, kada na pumpama nema dizela i kada se rekonstrukcija puta, posle onih silnih Čumetovih rekonstrukcija, odnosno krađe para i otimačine, sada ponovo radi na istim deonicama.
Besmisleno je da ćutite i da ne kažete jednu jedinu reč, a ministar nije ovde, da ne reagujete na amandmane poslanika SRS, a znate, sada se obraćam vama koji ste u ovoj vladajućoj koaliciji, da je istina sve ovo što smo mi govorili celo jutro i što vam govorimo danima, kada su u pitanju ove kontragarancije.
Za opljačkane pare ili utrošene na sumnjivi način, u neke od navedenih projekata, vi hoćete da pritisnete zeleno dugme u danu za glasanje, a odredili ste da to bude petak, žuri vam se sa rebalansom budžeta i tog dana ćete da dođete, nakupite se, evo pojedinih koji ulaze i izlaze, dođu samo kada je glasanje ili prođu da završe neki svoj posao.
I tako, ukupno 800 miliona evra za sve kontragarancije. Da li je to vama normalno? Normalno da nije. Ako vi kažete da je to normalno, a nemate izveštaj ko je, gde i kako od vaših prethodnika trošio pare, kada znate da je tolika pljačka bila na Beogradskom aerodromu, izvolite, glasajte za to, ali građani onda znaju sa kim imaju posla, sa vama koji vršite vlast u Srbiji, a mi ovako nećemo da se zadužujemo, niti bismo ikada pristali na neviđeno.
Tu su bande, lopovi, kriminalci, da dajemo ovolike pare u ruke da godinama navodno izvode neke projekte, a za par dana ili za mesec dana da milione strpaju u svoje džepove.
To vi vrlo dobro znate da se desilo, a ako vama vaša savest nalaže da glasate za to, izvolite, glasajte, a mi ćemo odlučno biti protiv toga i do kraja ćemo da vam iznosimo sve podatke, jer znamo da su izvršene zloupotrebe kada su u pitanju ovakvi milionski iznosi u evrima i dolarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, da su srpski radikali bili u pravu kada su osporavali davanje koncesije na određene deonice koje su usvojene vašom poslaničkom većinom pre mesec dana u Narodnoj skupštini govori i ovaj dnevni red, zapravo ova kontragarancija kojom treba da se opravdaju sredstva dobijena još ranije za izgradnju, zamislite molim vas kako to zvuči, evropskih puteva Srbije i Crne Gore.
Valjda zato što je ovo Evropska investiciona banka za finansiranje puteva, pa se kaže evropski put. Ako još separatistički režim iz Crne Gore svoj evropski put vidi od Beograda do Novog Sada na ovoj trasi E-75 i još treba da me u to ubedite.
Mislim da zaista nema mesta ovakvom obrazloženju. To je, pre svega, vrhunac cinizma, a sa druge strane sami sebe potirete sa argumentacijom koju su neki od vas iznosili kod davanja koncesije na predlog Velimira Ilića, odnosno Vlade Republike Srbije, takođe za deonicu do Horgoša, ali odnosi se na celu trasu od Beograda do Novog Sada.
Žao mi je što u ovom trenutku kolega Dišić nije ovde, ali neki od vas su sa nepoverenjem gledali, a naročito je tome bio sklon ministar Ilić, kada je kolega govorio o užasnom stanju u kome se nalazi most na Beški, o pukotinama i o činjenici da ništa do sada nije urađeno da se izvrši potpuna sanacija tog mosta.
A posao koji je vezan za ovu kontragaranciju, za evropski put kriminala, usko je vezan za Ljubišu Buhu Čumeta, odnosno za njegovu firmu ili njegove žene, svejedno, "Difens roud", koja je dobila pod patronatom tada Demokratske stranke, Zorana Živkovića i ministra Marije Rašete Vukosavljević ovaj posao u ovolikim milionskim iznosima.
Opet se vraćamo na onu priču od jutros. Možda je nekima od vas zbog toga neprijatno, ali nije dovoljno da vi to kažete samo ili da ne možete da pogledate u nas dok mi govorimo da je taj novac potrošen na kriminalan način. Tome se jednostavno suprotstavite tako što nećete za to da glasate, zato što je odobravanje ovolikih sredstava post festum legalizacija kriminala.
Vi sami dobro znate, i u slučaju Aerodroma "Beograd" i u slučaju ove deonice koja je rađena, ove trase od Beograda do Novog Sada, ne da je bilo zloupotrebe, nego pljačke koju je sprovodio ondašnji režim i vama ostavio u nasleđe da vi sada to verifikujete. Kada bismo krenuli, odnosno to jedino srpski radikali rade, i u ovoj i u skupštini državne zajednice, da gledamo kako je i ovo rukovodstvo u Crnoj Gori koristilo taj novac, opet ćemo da dođemo do sumnjivih poslova, do izvođača i podizvođača, i do kvaliteta asfalta koji se pravi.
Jutros sam vam rekla na primeru ove deonice do Velike Plane, pa i ovog dela ispred, koji je rađen prošle godine, kod požarevačke petlje, da je već sada u očajnom stanju. Talasast je put, mala kiša padne, a da ne govorim o većim vremenskim nepogodama, i eto takvo je stanje autoputa, a ista vam je situacija i sa onim što je urađeno prema Novom Sadu. Ne možemo za ovo da glasamo zbog toga što je to zaista u institucionalnom smislu od strane zakonodavne vlasti, to što ćete vi da uradite, legalizovanje jedne pljačke koja se desila.
Taj put koji su ondašnji vlastodršci izabrali, a koji vi sada slepo sledite i koji je učinjen, taj predugovor napravljen za vreme njihove vladavine, a onda zaključen ugovor dva meseca pošto je Koštunica izabran za premijera, dakle, 17. maja 2004. godine, i preuzete obaveze Republike Srbije, i način na koji će zajam da se koristi, jeste nešto što vi treba pomno da pratite, vi koji ste poslanici.
A podržavate i takvu vladu, i premijera, i Velimira Ilića, koji je koncentrisao četiri ministarstva, kao da je to njegova dedovina, u svojim rukama i radi šta god hoće.
Kada dođe u Skupštinu i neko kao da mu stavi prst u oko, kada ga pitamo gde su potrošene pare i na koji način se asfaltiraju putevi, odgovor je takav da on uvek izađe na vrata i ništa dalje od toga. Ili onako u svom stilu i maniru, bahato kvalifikuje političke neistomišljenike, a zaista se postavlja osnovno i ključno pitanje: gde su te pare i kako se troše?
Kod svih ovih kontragarancija do kraja, kada budemo razgovarali o tome, sve je kao pod indigom pisano, i za jednu, i drugu, i treću i tako redom do osme, koliko ih ima, osam-devet, Republika Srbija preuzima na sebe odgovornost, odnosno daje garanciju za ovaj novac koji će da troše korisnici zajma, a mi, kao poslanici, ne znamo na koji način. Ili su u jednom delu to već uradili, kao što je slučaj sa onim kontragarancijama potpisanim još 2001. godine, po dolasku dosmanlija na vlast.
Odlučno ovome moramo da se suprotstavimo, zato što je studija koju su uradili stručnjaci iz Republičke direkcije za puteve, jasno i nedvosmisleno pokazala da se pravilnim korišćenjem novca od putarine, a koju ste u međuvremenu toliko povećali da je u najmanju ruku duplirana za putničko vozilo od Beograda do Novog Sada, a to je sada 180 dinara, a rekla sam vam da je do Niša gotovo 1.000 dinara, do Batočine skoro 500 dinara.
Dakle, od tog novca, racionalno upotrebljenog, ako bi bila odgovorna vlast, kao što će biti radikalska, koja može da usmeri taj novac tamo gde je najpotrebniji, više bi se investiralo i više bi se sredstava prikupilo nego od svih koncesija, nemam trenutno taj podatak ovde, dali smo vam i za onu Požešku primer, i za ovu do Horgoša, nego što je to ukupan iznos od koncesija i ovih zajmova koje ste uzeli.
Računali ste tada, a mislim na sve vas, jer takvu politiku ekonomsku istu vodite kao što su vodili Đelić i ona cela klika dosovaca oko njega, daju nam i šakom i kapom, i to se vama čini, hajde da uzmemo. Kako će ta sredstva da se troše, ko će da ih vrati i na koji način, to vas ne zanima.
Ovo su skupi zajmovi, skupi krediti, koji nisu na pravilan i racionalan način investirani u putnu strukturu u našoj zemlji. Ove pompezne rečenice i ovi nazivi, molim vas, evropski put Srbije i Crne Gore, kao da mi nismo već toliko vekova u Evropi, ne znače ništa, zato što su to obični politički pamfleti, a novac je veliki, a koriste ga ljudi koji ne mogu pošteno, onako kao što to rade dobri domaćini, da raspolažu sa tim novcem.
Mi im ništa ne verujemo, odnosno i vama koji podržavate takve koji se bave javnim finansijama i u čije ruke dolazi ovaj novac. Zato nećemo glasati ni za ovu ni za sve naredne kontragarancije koje su u ovom setu na dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre mesec dana Evropska banka za obnovu i razvoj održala jednu vrstu seminara, nazovite kako hoćete skup sa predsednicima opština i gradova iz Srbije, i na tom skupu je govorila predsednik jedne od najvećih beogradskih opština, gospođa Gordana Pop-Lazić, oni su jasno stavili do znanja da žele da lokalnim samoupravama odobre kredite za oblast ekologije, a na šta se odnosi i ovaj od devet miliona evra za opštinu Subotica, i za programe koji bi ublažili katastrofalnu situaciju što se tiče socijalne ugroženosti, bede i siromaštva u opštinama, u kojima nema jasnih pravaca i strategije kako taj problem da se reši.
Za razliku od svih ovih tzv. demokratskih predsednika opština, i ovog što je predsedavao i onih koji su govorili, učestvovali su na tom skupu i govorili i Mlađan Dinkić i Boris Tadić, a jedino je gospođa Pop-Lazić izašla sa nečim što je konkretno.
Kada tražite pare, pogotovo neke milionske iznose, morate da znate gde ih plasirate, koliko je to isplativo i kojoj kategoriji konkretno pomažete. Naime, opština Zemun je krajem decembra 2004. godine, uoči usvajanja budžeta za 2005. godinu, jasno definisala strategiju socijalnog razvoja, odnosno uklanjanja bede i nemaštine, kroz nekih pet pravaca koje je sebi zacrtala.
Naravno, ona se osvrnula na nešto što je uzrok da se gotovo sve lokalne samouprave, Srbija, SRJ i naša privreda nađu u toj situaciji. Niko od prisutnih učesnika na skupu, koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj, nije želeo da se osvrne na to šta su uzroci koji su doveli do takvih posledica. To su nezabeležene sankcije prema našoj zemlji i našem narodu, nemogućnost da se postigne minimalni održivi razvoj, a kamoli da se investira u nekom većem obimu, a zatim i bombardovanje od strane NATO pakta 1999. godine.
Naravno, od strane mnogih tzv. demokratskih lidera i liderčića odavno je zaboravljena ratna šteta, koju više niko ne potražuje, a naročito aktuelni predsednik Republike. Tu se govorilo o već dostignutim razvojima tih projekata, o čemu je reč kada je u pitanju ova kontragarancija za Suboticu.
Daću vam jedan podatak koji mi je upravo predsednik opštine Zemun dala, a tiče se izgradnje jedne najjednostavnije vodovodne mreže, tehnički i tehnološki po našim standardima koja, otprilike, za pet kilometara košta 28 miliona dinara. To je jedan potez koji će sad u Ugrinovcima da se radi, ali ko zna koliko je još takvih naselja kojima je to potrebno.
Za grad Beograd, za sve beogradske opštine, Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda je predvideo izgradnju u 2005. godini samo 16 kilometara vodovodne mreže. Kanalizacija, to je takav luksuz za gradonačelnika Beograda. Da ne govorim o činjenici da u gradu u kome živim 22 naselja nema vodovod i kanalizaciju. Koliko god da su se vlasti smenjivale od 1996. do 2000, pa posle te i sada od dolaska i gospodina Stevanovića i koalicije koju on predvodi, nema strateških pravaca, kao što je opština Zemun odredila: da jednu trećinu od ukupne kilometraže celog grada Beograda izgradi na području samo Ugrinovaca.
Sada se postavlja pitanje zašto su oni odlučili da ovoliki iznos daju, i to direktno lokalnoj samoupravi, i zašto Evropska banka za obnovu i razvoj, o tome je takođe bilo reči na tom skupu, više želi i radije sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave nego sa Republikom, sa "Srbijavodama", sa "Vojvodinavodama". Znate, po onom DOS-ovskom Omnibus zakonom kakve su sve ingerencije dobile i "Vojvodinavode" i sva ta javna preduzeća čiji je osnivač Autonomna pokrajina.
Oni imaju jedno obrazloženje koje ne mora uvek da bude pravilo, a naročito neće biti u opštini Subotica. Kažu da im je lakše da te novčane tokove odobrenih kredita za ove konkretne projekte kontrolišu i da sarađuju sa jedinicom lokalne samouprave. I mi u Kragujevcu, naročito ovi u Subotici, imamo gorko iskustvo, kao i u drugim gradovima gde su odobreni ti krediti, odnosno zajmovi za korišćenje tih sredstava.
Nikada, ni za prethodnu kontragaranciju koju je dobila opština Subotica za vreme DOS-ovske vlasti i za druge gradove u Srbiji, odbornici tih skupština opština nisu dobili izveštaj, uz završni račun budžeta, kako su sredstva trošena, ni kada su donacije u pitanju. To je slučaj u Kragujevcu, konkretno, za one tri godine DOS-ovske vladavine, i sa kreditima i sa donacijama, nikada nismo dobili izveštaj o tome ko je, kako, gde ulagao, jer to uopšte nije bilo očigledno, u smislu da su ljudi dobili vodovod, da su dobili kanalizaciju.
Evo, ovde je slučaj sa Suboticom takav da Republika Srbija, kao puki garant onoga na šta će Subotičani, odnosno vlastodršci, ovi iz Kasine koalicije, da troše pare i kako će da posluju, a vi sami dobro znate da je javnost, ne uzdrmana, nego toliko dobro upoznata i to sa ove skupštinske govornice, od strane srpskih radikala, sa svim Kasinim mahinacijama, za vreme dok je bio predsednik opštine Subotica, pa pokrovitelj sledećem predsedniku, kada je bio potpredsednik Vlade. Evo, isti su akteri, samo je drugo ime i prezime predsednika opštine, ali je takođe iz Kasine stranke, sa devet miliona evra poverenih para za ovaj projekat.
Njihov cilj je da se ekološki zaštiti tok Dunava. Verovatno im je to bio osnovni motiv kada su odobrili jedan ovakav projekat. Zaista je, zbog problematičnosti tih ljudi koji vrše vlast u opštini Subotica i zbog toga što je Jožef Kasa konkretno svojoj kćerki gotovo dao na poklon 18 hektara zemlje na raznorazne načine, društvene, državne i privatne svojine, u onoj aferi koja je dobro poznata javnosti, teško shvatljivo što vi opet tim istim ljudima, iz iste koalicije, dajete mogućnost da na takav način raspolažu ogromnim sredstvima.
Sada, kao što je rekao gospodin Krasić, kada bi se svaka opština iz Srbije pojavila sa ovakvim projektom, jer svaka veća opština, pa i manja, nema veze, u ekološkom smislu svaka ima velike probleme, od deponija, preko otpadnih voda, preko nepostojanja vodovoda i kanalizacije u ogromnom broju naselja, kao što je to slučaj u Kragujevcu, kada bi svaka izašla sa ovim ili sličnim elaboratima i ušla u ovoliko zaduživanje, postavlja se pitanje gde je tome kraj i koliko to breme odgovornosti, odnosno garancije Republike Srbije, ovako prezadužena zemlja i njeni građani mogu da preuzmu na sebe. Onda ne biste morali mesec dana ništa da radite, već samo da odobravate kontragarancije, ako bi se tim putem krenulo.
Predsednici opština koji su iz redova SRS vode računa, pre svega, da koliko-toliko ublaže štetu koju su prethodnici naneli. Evo, imate slučaj u opštini Grocka - ogromne rupe u budžetu, nenormalno trošenje para od strane prethodnika iz DS. Naš predsednik već danima samo pokušava i uspeo je za nekoliko dana da spasi koliko-toliko budžet opštine Grocka, i tako minimalan.
Što se tiče ostalih predsednika, uz sve projekte i uz strategiju koja je definisana da se reše svi ti problemi koji su u ingerenciji lokalne samouprave, nikome ne pada na pamet da srlja ovako kao što je to uradila vlast u Subotici, kroz uzimanje ovolikih iznosa sredstava ljudima koji veoma loše rade i vrše posao upravljanja tom opštinom. Zato je nemoguće da se na ovakav način poslanici određuju prema problemima koji su, pre svega, u isključivoj nadležnosti, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, jedinice lokalne samouprave.
Problema je mnogo, ali ti problemi su uzrokovani, pre svega, veoma lošom vladavinom DOS-ovskih garnitura, skupljenih na raznorazne načine, opštinskih vlastodržaca u organima lokalne samouprave u periodu od 2000. do 2003. godine. Ista priča se ponavlja tamo gde je taj skraćeni DOS u koaliciji ili ima neke priveske uz sebe.
Ono što mi možemo pouzdano da vam kažemo, u opštinama i u gradovima gde su radikali preuzeli vršenje vlasti u jedinicama lokalne samouprave, uz sagledavanje velikih problema i velikih dugova i uz racionalno korišćenje svakog dinara, osećaju se pomaci i to građani vide iz dana u dan.
Nema godinu dana otkako su završeni izbori za lokalnu samoupravu, konstituisani lokalni organi vlasti, ali u opštinama i gradovima gde smo mi preuzeli vođenje, vidi se da su pomaci očigledni, da nema lopovluka, korupcije, krađe. To je dovoljan signal i putokaz građanima kako da se opredele prilikom vanrednih parlamentarnih izbora, kojih će svakako u Srbiji biti, kao i zbog činjenice da smo dobri domaćini, da oprezno razmatramo sve mogućnosti i nismo skloni nikakvom zaduživanju, da glasaju za predstavnike SRS.