Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, za nas je bilo apsolutno neprihvatljivo traženje predlagača, gospodina Albijanića, da se objedine ove tačke dnevnog reda, zato što se radi o jednoj veoma važnoj temi.
Ona je usko povezana i sa životnim standardom ljudi, sa ekonomijom i sa održivim razvojem, koji mnogi građani ne znaju šta u pravom smislu reči znači, a veoma često se taj termin pominje. Građanima se šalju poruke da ekonomija i privredni tokovi treba da budu u jednom skladu sa životnom sredinom i našim okruženjem.
Na svu sreću, pored onoga što je naš narod kroz nesreću koja nas je zadesila 1999. godine doživeo, mi smo i dalje zdrava nacija sa zdravom klimom, sa zdravom zemljom, vazduhom, veoma bogatim vodnim resursima. Ako već govorite o održivom razvoju, onda bih kao prioritet, a to je najveća boljka mnogih lokalnih samouprava, upravo potencirala vodu kao neophodni resurs za održivi razvoj, koji nije problem kod nas u zemlji, ali bi u toj oblasti mnogo toga trebalo još da se unapredi i time bi trebalo da se bave jedinice lokalne samouprave.
Zaista je ovo jedna veoma široka tema. Zakon je napisan u nekom knjiškom smislu, tako da kažem, definisani su pojmovi, a naše osnovne zamerke su na član 86. i 87. kada su u pitanju naknade koje mogu da propišu jedinice lokalne samouprave. Ono na šta jedinice lokalne samouprave, a od kojih treba sve treba da potiče, pa do organa koji treba o tome da se stara, Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstvo, ne rade, jer sve se svodi na prazna predizborna obećanja.
Budite sigurni, u opštinama i u gradovima u kojima su srpski radikali na poslednjim izborima osvojili vlast to neće ostati samo obećanja. Evo, na primeru u Kikindi i gradonačelnika Kikinde, gospodina dr Blažića, koji je bio ministar za zaštitu životne sredine, pa i drugih gradova, videćete da ćemo tom segmentu posvetiti veliku pažnju.
Zašto vam to, gospodine ministre, kažem. To vam govorim iz razloga što ste i vi, baš kao i oni koji podržavaju ovaj zakon, zaboravili da kažete jednu veoma važnu stvar, a da tako uputite lokalne samouprave na njihovu svrhu postojanja, pored razvoja komunalne infrastrukture, pored poslova koje je zakon dao u nadležnost, da one treba da slede put koji je definisan još 1992. godine na svetskom samitu u Rio de Žaneiru, kada je usvojena Agenda 21 i kada je svim zemljama u svetu koje žele da vode računa o zdravlju svog stanovništva, o razvoju svoje opštine, data jasna smernica da moraju da urade lokalne agende.
Ako ste vi sada ministar već devet meseci, pretpostavljam da vi uopšte nemate jasni uvid, a naročito što vam je široko ministarstvo, nije striktno vezano samo za zaštitu životne sredine, koliko je jedinica lokalne samouprave koje imaju definisane lokalne agende i koje su definisale pojmove i način kako da reše pitanja očuvanja eko-sistema, unapređenja životne sredine i ostalog?
Ti osnovni, ključni problemi vezani za ekologiju, za zdravlje i život ljudi, pre svega zdravlje dece, zbog kojih moramo da očuvamo naše eko-sisteme, da ih unapređujemo i da, prateći sve tokove, sa pozicije ekonomskog razvoja koji nije prisutan u našoj zemlji, zaštitimo životnu sredinu. Ključni poslovi su i neažurnost lokalnih organa vlasti, najveća boljka prema našem stanovništvu.
Znate, gospodine ministre, da se u Omoljici desio jedan blago rečeno incident i da do dana današnjeg, koliko je meni poznato, nije identifikovana firma koja je u kanalu omoljičke deponije izlila ogroman otpad koji je veoma opasan po zdravlje ljudi. Da ne govorimo o tome da vaša vlada, a i vaše ministarstvo, pre svega su dijametralno od srpskih radikala suprotan stav prikazali predstavnici onih stranaka koje se ne slažu sa nama u tome, nije ništa uradilo da pomogne opštinama i gradovima.
A tu su tri ključna problema, u pitanju su Novi Sad, Beograd i Niš, a što se tiče naše južne pokrajine, mada to ove iz DS uopšte ne dotiče, jer njihov predsednik je pozvao Srbe da izađu na okupatorske izbore, ne vodeći računa u kakvim uslovima žive, da ne govorim o okupiranom području gde je najveći problem Kosovsko Pomoravlje, a radi se o avio bombama, posledicama besomučne NATO agresije, da i dan-danas te opštine i ti gradovi imaju samo nekakvu pomoć od nekih nevladinih organizacija, a ne pomoć države u pravom smislu reči.
Još je nekom palo na pamet, ni manje ni više nego ministru inostranih poslova, da traži da se odreknemo tužbe protiv NATO pakta. To je zaista jedan skandal i ako mi na tom primeru ne pokazujemo koliko nam je stalo do zdravlja ljudi, ako se ne setimo one nesrećne žene koja je ostala da živi na svom ognjištu u selu Klokot u Kosovskom Pomoravlju, koja je izašla na svoju njivu pre godinu i po dana i stradala od jedne takve mine, onda mi ne možemo da govorimo o svetskim tokovima, o trendovima, o usaglašavanju zakona i o onome što su ključni problemi za našu državu i naš narod.
Mi možemo, odnosno vi to da uradite, da se deklarativno zalažete za poboljšanje uslova i života i rada, kada je u pitanju ekologija i kada je u pitanju ono što je ingerencija Vlade Republike Srbije, ali džaba nama sve to ako nema para. Vi znate da i održivi razvoj koji mora da bude, te prirode i ekonomskih tokova, zahteva da građani imaju, pre svega, životni standard, da bi mogli da se zaštite od raznih ekoloških udara i od svega onoga što doživljavaju svakodnevno u sredinama u kojima žive.
Ljudi u gradovima i opštinama, u opštinama gde su radikali preuzeli vlast veoma brzo će to da se menja, nemaju put, nemaju kišnu kanalizaciju, nemaju kanalizaciju u 21. veku. Gospodinu koji je vaš zamenik ili pomoćnik je to smešno, ali to je zaista žalosno.
U Kragujevcu, u gradu iz koga dolazim, ima 22 naselja u 21. veku koja nemaju vodovod, nemaju kišnu kanalizaciju, o čemu onda da govorimo.
Vi još tražite članom 87. zakona da se pored svih tih prihoda koje ubiraju jedinice lokalne samouprave daju mogućnosti da propisuju lokalne takse, kako bi unapredili životnu sredinu i kako bi se stanovništvo zaštitilo. Ono što je najveći problem za ovu vladu i za vaše ministarstvo, za oblast ekologije, za bilo koju oblast, za oblast ekonomije, socijalne politike, jeste nepostojanje, zato što je vlada napravljena tako, skupljena s' koca i konopca, nepostojanje nacionalne strategije, šta treba da se radi i kada je u pitanju ekologija. Zbog toga su i u ovoj oblasti veoma veliki problemi. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin Dinkić, ministar finansija, nije u ovom trenutku u sali, zato što je malopre izrekao ovu stvar, sebe smatra finansijskim ekspertom, koji u zdravoj logici o ekonomiji nema nikakvo utemeljenje, ali to je potpredsednik Vlade, gospodin Labus. U jednom delu ću se i njemu direktno obratiti, jer se ovde radi o kreditima, gospodine Labus se time bavio, a to tražim amandmanom koji sam podnela u ime SRS da se briše.
Kada je pre nešto više od mesec dana na dnevnom redu Skupštine bio predloženi rebalans i jedva izglasan u Skupštini, uz sva ona natezanja od strane gospodina Dinkića, upozorila sam ga na istu stvar. Naime, ovde je očigledna jedna stvar. Da ste od rebalansa za 2004. godinu, pa sada predlogom za 2005. godinu, doduše nemate u tom smislu ograničenje u Zakonu o budžetskom sistemu, počeli da spajate kredite i donacije.
Malopre je, pre nešto više od sat vremena, gospodin Dinkić rekao da je kredit realan izvor finansiranja. Znate, davljenik se za slamku hvata, ali prosto je neverovatno da vi bilo koga, evo nekom poljoprivredniku kome Vlada Srbije duguje za dve godine poljoprivrednu penziju, da mu kažete da u neki novi agrarni projekat može da uđe tako što će da se zaduži, što će da uzme neki kredit.
On to treba da objasni kao domaćin članovima svoje porodice i vi njega ubeđujete da je to realni izvor finansiranja.
Ne samo da krediti, a taj manir ste vi uveli pre toga u DOS-ovsku vladu kao potpredsednik Savezne vlade i obnovili na izvestan način dužničko ropstvo u našoj zemlji, a zatim i gospodin Dinkić u ovakvim promovisanjem kredita, koji su veoma nepovoljni u situaciji kada smo kao država 9,7 milijardi evra zaduženi, kada nam se za kraj godine predviđa spoljnotrgovinski deficit od 7 milijardi, ne samo da su nepovoljni, već ekonomisti, vaše kolege koje nemaju ružičaste prognoze što se Srbije tiče, zbog ovakve projekcije i zbog toga što želite kroz kredite i donacije da finansirate četvrtinu deficita od 20 milijardi, već će to skupo da nas košta svake naredne godine.
Kada sam vam rekla da je trenutna zaduženost 9,7 milijardi evra i toliko spoljnotrgovinski deficit, onda je svim građanima Srbije jasno koliki je taj dug po glavi stanovnika, a on nije mali. Kada se uzme u obzir da mi gotovo da nemamo proizvodnju, da je ona uništena, da ne stvaramo nikakvu novu vrednost, da nema otvaranja novih radih mesta, kao što je to promovišući sebe za ambasadora privrede obećao Boris Tadić u predsedničkoj kampanji, i kada imamo u vidu da je ovako nerealan budžet, sa ovolikim deficitom, projektovan za 2005. godinu za raskalašne stavke, pre svega predsednika Republike, a zatim i mnogih drugih koji su veliki potrošači budžetskih stavki, onda kako možete da opravdate činjenicu da se zalažete i dalje za takve kredite pred građanima Srbije.
Ako sam tražila da se u amandmanu reč "krediti" briše, onda morate da shvatite to kao moju dobru nameru u ime SRS, ne prema vama, jer je ograničen i oročen rok trajanja vašoj vladi, već prema građanima Srbije. Ako se izbriše reč "krediti", a počeli ste da spajate kredite i donacije u ovom iznosu od 5 milijardi 700 miliona od prošlog rebalansa, onda ostaju samo donacije, a ako obećavate građanima Srbije da će biti donacija, onda ih i donesite, a nemojte dalje da nas zadužujete kroz takve kredite i kroz takve kamate, i kroz takve dugove koji će da ostanu mnogim budućim generacijama.
Da tih donacija neće biti i da je u pravu bio pre mnogo godina gospodin Tomislav Nikolić, kada vam je rekao i poručio da je besplatni sir samo u mišolovci, to znate i vi. Svaki od ovih kredita, koji će skupo da košta građane, a neće da pospeši proizvodnju, neće biti otvaranja novih radnih mesta, već nam je ministar sam rekao da će biti otpuštanja, samo će Tadiću i njegovima da bude dobro, uz 8 automobila i uz sve ono raskalašno što on ima kao predsednik Republike, kako ćete to onda da opravdate.
Kada ste bili u kampanji i vi, zajedno sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, gospodine Labus, vi ste obećali, i sadašnji premijer koji je bio nosilac te liste, da će u Srbiju doći dolaskom DOS-a na vlast 6 milijardi dolara bespovratne pomoći. Gde je ta pomoć, gde su te donacije, gde su radnici; na ulici, preko milion nezaposlenih, sve veća beda i veće siromaštvo.
Dakle, ako izbrišemo amandmanom kojim sam predložila "krediti" ostaće donacije, borite se za njih ili nemojte na ovakav način da pokrivate budžetski deficit, jer će to mnogo da nas košta. I pored toga što se takav luksuzni vozni park predsednika Republike iz ovog deficita i kroz ovakav budžet finansira, finansiraju se njegovi troškovi putovanja, i zbog moje reakcije na njegovo sinoćno izlaganje, htela sam da preporučim ministru Dinkiću, ali reći ću mu svejedno kasnije, da budžetsku inspekciju pošalje na Andrićev venac, preko puta, i da vidi o čijem trošku je aktuelni predsednik Republike pre 7 dana putovao u Rusku federaciju, jer ste u budžetu predsednika za 2005. godinu predvideli 35 miliona dinara za troškove putovanja, a on je sinoć pred čitavom nacijom izjavio da je u Rusku federaciju išao kao privatno lice.
Ponavljam, kao privatno lice, i onda bi on morao da objasni, odnosno ministar Dinkić, koji je poslušao Borisa Tadića, ali ga srećom nisu poslušali Srbi sa Kosova i Metohije, poslao je budžetsku inspekciju da istražuje kako su ti jadni i napaćeni ljudi došli u Beograd, a Tadić ih sačekao žandarmerijom, da traže svoja prava i da mu poruče da neće da žive u okupaciji i u onakvim uslovima. Ja vam se zahvaljujem.

Profesore Anđelkoviću ...

Zašto se meni zahvaljujete, to je vaše zvanično prijavljeno zvanje.

Želim da vam kažem da ne samo ja, nego svaki poslanik SRS i te kako zna koji je zakon kada na dnevnom redu. Pokušala sam, ali vaša malicioznost vam nije dozvolila da to prihvatite džentlmenski, kao pomoć, da vam dobacim iz klupe koji je zakon na dnevnom redu, jer mi se učinilo, kada ste prekinuli kolegu Ostoju, da vi niste bili u toku o čemu se ovde radi.
Reklamiram povredu Poslovnika, jer na funkciji potpredsednika Skupštine vaše je da rukovodite njenim radom u odsustvu predsedavajućeg. Pokušali ste na taj način da budete duhoviti, ja vam istom merom vraćam.
Što se tiče poslanika SRS, razume ih i ministar Bubalo, ne samo da znaju kakav zakon se predlaže, već smo dobili informaciju da je Vlada bila spremna, odnosno sam predlagač da prihvati neke od naših amandmana. Znači da smo bili u pravu kada smo kritikovali pojedine odredbe, a nastojaćemo da u toku rasprave o amandmanima ubedimo gospodina Bubala da prihvati još neki od naših, veoma kvalitetnih, amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 22. se odnosi na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima kod poslovnog društva.
Ja sam vam predložila, u ime SRS, da jednu veoma bitnu stvar dodate u tački 1. odnosno u prvom stavu, kako god želite, da posle reči "broj registracije društva" stavite "i matični broj organizacije nadležne za poslove statistike".
Naime, vi znate da je redosled bio, a to vas je i sačekalo kada ste izabrani za ministra za privredu, da posle Zakona o registraciji preduzeća... Upravo vam u obrazloženju amandmana stoji da treba da se uskladi sa već postojećim zakonskim propisima; propisane su određene odredbe koje se, dakle, tiču i ovog zakona i zbog toga je potrebno da stavite i matični broj organizacije nadležne za poslove statistike. Republički zavod za statistiku je neko ko vodi taj registar.
Moram da vas upozorim, kao i sve poslanike kojima predlažem da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman, da on nije samo tehničke prirode, već zaista u cilju da se uskladi sa Zakonom o registraciji preduzeća, zbog toga što pravno lice, odnosno društvo ima matični broj kod Zavoda kao što mi građani imamo svoj matični broj od rođenja.
Upravo je zbog toga i ranijim zakonima uveden poreski identifikacioni broj, a ako biste prihvatili ovaj amandman taman bi se to dopunilo. Otklonila bi se svaka mogućnost zloupotrebe. I, kao što za svakoga postoji taj jedinstveni, poseban poreski identifikacioni broj, koji je sada lako proverljiv i tu ne može da dođe više ni do kakvih mahinacija i zloupotreba, isti slučaj bi bio ako biste prihvatili ovaj amandman. Postojao bi taj registarski broj i, prema tome, mnogo bi se poboljšao zakon, a onda bi to usledilo i kod ovih drugih amandmana.
Eto, u tom smislu može da vam se učini da je samo tehničke prirode, ali zaista nije. Veoma je važno, ako već želite da donesete zakon, da se eliminišu te zloupotrebe, da se to na ovakav način uradi. Hvala.

Gospodine Anđelkoviću, vi znate da meni nikada nije problem, i da me u tri sata noću prozovete da izađem za govornicu da ću ja da znam o kom zakonu pričam...
(Predsedavajući: U to nisam ni sumnjao i zato sam vas bez najave prozvao.)
Odjednom sam se iznenadila, vidim prozivate mene, a jedan kolega je bio ranije najavljen. Kako smo i rekli u uvodnom izlaganju, tj. ovlašćeni predstavnik SRS gospodin Zoran Krasić, koji je inače svedok svih izmena Zakona o preduzećima u Srbiji na saveznom nivou, od kada je uvedeno višestranačje, jer je aktivni učesnik u donošenju zakona u smislu glasanja protiv njih i kroz predloge amandmana, ovo je potpuno nerazumljiv zakon, harmonizovan sa zemljama EU, zakon Aleksandra Vlahovića.
Lepo je Vlahoviću da se smeška, kao što je to činio i pre mesec dana, jer je on u navodnoj opoziciji, njegov predsednik u kohabitaciji sa DSS-om i ostalima koji podržavaju koalicionu vladu, ali mesec po mesec, dan po dan i dođe jedan po jedan Vlahovićev predlog na dnevni red.
Razumem da su vaša mišljenja istovetna kada se radi o pitanju kuda ide privreda Srbije ubuduće, a naša su suprotstavljena. Eksperti iz ove oblasti iz redova SRS i mi kao kandidati za poslanike, nudeći u kampanji prošle godine sasvim druga rešenja, stavili smo vam do znanja da ovi knjiški primeri zakona ne mogu da nas odvedu daleko i da nikakvi rokovi, pa i ovaj do 15. novembra, za koji vam se žuri da se usvoji ovaj zakon o privrednim društvima (i da obavestimo, ministre, građane Srbije da će oni od sada imati društva, a ne preduzeća) neće poboljšati sveukupnu situaciju.
Iskrena da budem, ministre Bubalo, očekivala sam da ćete vi kao prvo, pošto ste preuzeli funkciju koju ste neformalno i obavljali od ostavke Dragana Maršićanina, da nam predložite izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kao što je i sam paralelni predlagač to obrazložio, gospodin Vlahović, jer on je predlagač jedan ili dva, kako god hoćete, uslovljene usvajanjem ovog zakona sa određenim kreditnim aranžmanima, a isto tako i budžet.
Međutim, ovde se postavlja jedno sasvim drugo pitanje. Ako je to uz takvu saglasnost, odobravanje i glasanje DS-a i samog Vlahovića došlo na dnevni red, ako se i DS slaže sa tim, a vi to predlažete jer vas je nacrt tog zakona sačekao, šta će biti posle usvajanja ovog zakona i budžeta (za koji je veliko pitanje da li ćete moći da ga usvojite i da li ćete imati većinu u Skupštini) sa društvima, odnosno preduzećima u budućem periodu, odnosno u 2005. godini.
Ne slučajno i danas se u jednom nedeljniku pojavio tekst koji svedoči o tome da će u najvećoj meri, ma koliko da opstane ova vlada, a ograničen joj je rok trajanja, te "trendove", kako vi to kažete u obrazloženju zakona o privrednim društvima, u velikoj meri da vam diktira sam Boris Tadić.
On se promovisao u kampanji za ambasadora srpske privrede i najnormalnije je, pošto je ovaj zakon prošao i dali su određena mišljenja i ljudi iz regionalnih privrednih komora, da će na dnevni red da dođe izbor predsednika Privredne komore Srbije.
Radi se o tome da je to jedan orkestrirani potez koji je pod direktnom palicom Borisa Tadića, koji ćete vi da prihvatite ili ne, jer od Slobodana Milosavljevića, propalog ministra za trgovinu i turizam, preko menadžera preduzeća "Metalac" iz Gornjeg Milanovca gospodina Vukadinovića i neke treće opcije, očigledno je da to DS i samog Tadića veoma interesuje.
Kod pisanja amandmana na vaš predlog zakona, gospodine Bubalo, nas je interesovalo, kao ljude koji se bave problematikom srpske privrede i svim izmenama i dopunama Zakona o preduzećima koji u mnogim oblastima sada praktično prestaje da postoji, šta je to što će moći vlasnici preduzeća bilo kog oblika da prihvate iz ovog zakona, šta će im biti nerazumljivo.
Ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo sa članstvom od 100 članova, za koje mi tražimo da se smanji na 50. Što se tiče statusa pojedinih privrednih subjekata i mnogih društava sa ograničenom odgovornošću za koje takođe tražimo, pošto je sa ograničenom odgovornošću, da se broj smanji sa 50 na 30, mnoge nerazumljive pravne formulacije, sve do obrazloženja koja su verovatno vama, ministre Bubalo, jasne, a nama nisu.
Dok je trajala ova rasprava, odnosno dok su se javljali šefovi poslaničkih grupa, ovlašćeni predstavnici, u međuvremenu sam pokušala od kolega poslanika, ali i pravnika da saznam, pa molim sve one koji su pravnici, a koji razumeju taj termin, jer kolege pravnici iz redova SRS su se grohotom nasmejali, da nam objasnite, gospodine Bubalo, šta vam u Predlogu zakona znači...
A inače moram radi slikovitosti da vam pročitam celu rečenicu. Dakle, kako vi obrazlažete i kako će to da razumeju ljudi koji su vlasnici društava, odnosno preduzeća.
Na strani 2. obrazloženja zakona se kaže: "Iskustva uporedne pravne prakse i potreba maksimalno moguće kompatibilnosti sa takvom praksom (ipak kopija nikada nije i ne treba da bude verna originalu)", kako originalno napisano, "nalagali su potrebu donošenja ovog zakona, čija je osnovna odlika adekvatna normiranost, koja neće sputavati bogatstvo statusnog privrednog života i koja će uz odgovarajuću institucionalnu instrumentalizaciju uklanjati potencijalne breše pravne nesigurnosti", a sada ključno pitanje za pravnike, ovim su mogli i novinari da se bave kao anketom u Skupštini, "i uspešno izlaziti na kraj sa fenomenom sunđerastog prava." Fenomen sunđerastog prava i ovo što stoji u obrazloženju zakona, uz sve ove trendove koji su napisani ovde – gospodine Bubalo, da nije smešno, zaista bi bilo žalosno.
Sa druge strane, amandmani koje smo podneli na Predlog zakona, kao što ste sami videli, striktno se tiču pravne formulacije i poboljšanja kod društva sa ograničenom odgovornošću, ortačkog, komanditnog društva. Postoje neki članovi koji su prosto u nesaglasju sa drugim zakonima koji ostaju u pravnom prometu, pa je i kolega Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik, bio toliko slobodan da vam ukaže na to kao svedok svih ovih dešavanja i izmena zakona.
Možda je vaša namera, sa pozicije na kojoj se nalazite - premijera i Vlade, bila dobra. Ja u to neću da ulazim, kao i nijedan poslanik SRS, ali dozvolite nam da vam kažemo da je ovo objašnjenje potpuno nerazumljivo i zato ste vi, gospodine ministre, samo segmente koristili. A pošto je po hitnom postupku, zaista smo se trudili da u ovom kratkom vremenu do detalja analiziramo obrazloženje, jer iz obrazloženja predlagača svakako možemo uputnije da posmatramo odeljke, odnosno glavu po glavu zakona.
Kada ste navodili načela rekli ste – načelo harmonizacije, kompletnosti, bitnosti ciljne funkcije za određenje pojma itd, a kada uđete u suštinu svih tih rečenica vidite ono što vam je rekao Zoran Krasić na početku, da je mnogim ljudima koji se bave privredom, i onima koji su iz SRS i iz drugih stranaka, koji imaju privatna preduzeća, nerazumljivo šta tu piše i zaista im je potrebno da se to prevede.
Opet dolazimo do onoga kada su u pitanju ovako obimni zakonski propisi, a videćete kroz raspravu u pojedinostima, da vam sada ne nabrajam koje su to striktne stručne formulacije, samo sam navela neke od njih na koje imamo primedbe, da smo zaista u pravu i da je potrebno da prihvatite naše amandmane da bi koliko-toliko građanima Srbije, onima kojih se ovo tiče ovo bilo razumljivo.
Na kraju, biće lakše i Borisu Tadiću. Ako je on ambasador privrede, ako mu dajete da ubuduće on komanduje i diktira taj resor, kao što se sada svojski trudi da izabere svog predsednika Privredne komore Srbije, olakšajte čoveku kada ste već sa njim u kohabitaciji, prihvatite ove amandmane SRS.
Kada je gostovao u emisiji na jednoj beogradskoj televiziji on je govorio i odgovarao na pitanja da bi približio građanima Srbije u kakvom ste odnosu vi i on. Ne mislimo vi kao Bubalo, nego Koštunica i Vlada, pa je kod reči kohabitacija i njenog izvornog značenja koristio dve države, odnosno dva porekla.
Setio se na kraju da je to ipak reč izvornog značenja iz druge zemlje. Ispravio se, doduše, a vi budite toliko ljubazni - prihvatite ove amandmane da bi bili razumljiviji i vama u vlasti, a i Borisu Tadiću, koji očigledno hoće da diktira privredne tokove posle usvajanja zakona o privrednim društvima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i pored najbolje namere ne mogu da razumem ovakvu reakciju ministra: usred priče o jednom od ključnih amandmana i članova zakona, članu 30, odjednom ustade čovek i ode. Možda će da posluša predlog kolege Markovića, da napiše ostavku ili da povuče zakon. Nešto od toga bi valjalo da se danas desi.
Pošto ministar nije tu, moram da vam kažem da su veoma loše reakcije zaposlenih u Srbiji na ovaj zakon. Pošto radnici mogu da čuju i da slušaju... (Dobacivanje iz sale: Ajde.) Taj koji dobacuje "ajde, ajde" neka izađe za govornicu, pa neka nešto pametno kaže, a ne da kao miš dobacuje iz klupe i da ništa ne zna, ni o čemu se radi, ni šta mi ovde štitimo i u kakvoj su poziciji radnici u Srbiji.
Što se tiče zaposlenih u Srbiji, reakcije su takve da smo mi juče ovde, naročito poslanici Srpske radikalne stranke, spominjali mnoga preduzeća. Koliki je to broj radnika, ne možete ni da zamislite, znači, na desetine hiljada, koji se nalaze već u sudskom sporu, traže minimalnu zaradu, poštovanje ugovora, poštovanje socijalnog programa.
Juče sam vam rekla da je u Kragujevcu ekstremni slučaj kod preduzeća PKB. Evo, kolega Arsić kaže da je to slučaj u Požarevcu i sa preduzećem "Morava", i sa Mesnom industrijom. U Kuršumliji, juče nam je koleginica Radeta rekla, "Autoprevoz" Vrnjačka Banja, pitanje je šta će se desiti.
Sa druge strane, ministar je juče izašao ovde u 17,45 sati, ja sam doduše nešto ranije izašla sa sednice, ali su mi rekle kolege da je održao pravi politički govor po sistemu promovisanja ovoga kao Zakona o udruženom radu. Zaista se vidi i pozicija te nazovistranke kojoj on pripada, i samo njegovo izlaganje i sve ono što on poručuje radnicima sa ove pozicije je odraz jednog, pre svega, totalitarnog režima, komunističkog, svega onoga što se dešavalo u tom vremenu.
Mi danas trpimo posledice, naročito zbog činjenice da imamo takav model te društvene svojine i zbog činjenice da su mnogi direktori iz tog vremena, taj direktorski lobi, ne želeći da prihvate stanje koje treba da se desi, stvorili sebi mogućnost i uslove (i zbog toga se radnici sa njima spore) da za male pare, gotovo za bagatelu, pokupuju sva preduzeća po Srbiji.
Ovde je ključni problem, ne samo u ministru koji ima takvo stanje svesti, to je njegovo komunističko, realsocijalističko uverenje.
On je spreman to ovde da promoviše, a Srpska radikalna stranka je njemu dijametralno suprotstavljena, naravno, i kroz koncept koji mi zagovaramo što se tiče privrede i kroz zaštitu radnika, što nije slučaj kod ministra Lalovića. Dame i gospodo poslanici, ovde je veliki problem i kod Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, odnosno kod gospodina Zorana Balinovca.
Ranije smo imali probleme kod prethodne DOS-ovske vlade sa ovakvim neusaglašenim zakonima, kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila supruga Zorana Živkovića, Biserka Živković. Sada je to problem evidentno kod gospodina Balinovca, ako on nije znao – a čovek je prošao nekoliko režima, znači iskusan je, i bio je sposoban sebe da obezbedi i da se uvek snađe, da bude na određenoj poziciji – da je ovaj član 30. direktno u suprotnosti sa zakonom, odnosno stanjem mirovanja, za koje su mnoge kolege ovde rekle da ne postoji u Zakonu o parničnom postupku, a ministar to post festum saznao, pa sad gleda u nebo i kaže - videćemo da li će zakon o parničnom postupku da bude usvojen.
Radije će da pogodi kakvo će vreme da bude nego da predvidi šta će ovde sutra da se desi sa skupštinskom većinom. Ona je toliko neizvesna od samog početka da i razumem gospodina Lalovića što on licitira da li će da bude većine za parnični postupak, ali nemoj onda ovakvim predlogom i ovim na šta tera radnike po članu 30. da dovodi još u goru poziciju sve te ljudi koji su u beznađu i koji se vrte iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Vi morate da budete svesni toga da ti ljudi ne primaju plate. Neki po 15 meseci ili više. Hajde vas da ostavimo 15 meseci da ne primite ni jedan jedini dinar, ovde provodite vreme, neki kradu bogu dane, neki nešto rade, neki pritiskaju tastere, ali zamislite kako bi to izgledalo sada da ne primite platu 15 meseci i da ste prinuđeni da se tužite sa državom, a ovi ljudi moraju da idu na sud. Šta onda da rade? Sada im zakon poručuje da moraju to da obustave, imenovan neki arbitar koga oni nisu birali, birali ga narodni predstavnici, a pitanje je koliko su oni odgovorni za to.
Izabrali ga kroz ovakvo izglasavanje Predloga zakona. Stvar je mnogo više ozbiljna nego što mislite i kako dani budu prolazili danas, i videćete sutra reakcije. Već se danas i u štampi pojavljuju, i po lokalnim medijima ljudi se anketiraju, veoma loše reakcije, jer znaju da ih ovo još dodatno pogađa, pored onakvog Zakona o radu i Zakona o privatizaciji. Desila se pljačka, otimačina mnogih preduzeća, radnici ostali bez posla, ne poštuje se ugovor o radu, ne poštuje se isplata minimalne zarade, pa šta hoćete više, da ljudima uzmemo dušu. Umesto da im pomognemo, vi sa ovakvim predlogom zakona još im pogoršavate situaciju. Prema tome, bilo bi dobro da i vi apelujete na ministra da se ovaj predlog zakona povuče.

Samo jedno objašnjenje kolegi Bušetiću. Od 1. člana, na koji je amandman predložila gospođa Gordana Pop-Lazić, pa do kraja zakona mi smo pokušali da ministru dokažemo da je nepotrebno osnivanje agencije, da je nepotrebno množenje birokratskog aparata, da će to mnogo da košta građane Srbije i da je služba pravne pomoći u lokalnoj samoupravi, koja je dobro organizovana, i te kako sposobna da obavlja ove poslove koji su predviđeni zakonom.
Izbori za lokalnu samoupravu su bili 19. septembra i mi iz SRS, kao odgovorni ljudi, kandidujući naše predstavnike, koji su u mnogim opštinama i gradovima dobili poverenje naroda da vladaju, znamo da je uz reorganizaciju i pospešivanje rada te službe to moguće i da radnici ne moraju zato da obijaju od jednog do drugog praga, da traže neku pomoć, već da to može služba pravne pomoći na nivou lokalne samouprave da radi.
Takođe smo izneli stav od početka da je neophodno, prvi smo ukazali na to i žalili se Ustavnom sudu, koji naravno nije odlučivo po tom pitanju ko zna koliko dugo, jer je politički sud, da se promeni Zakon o radu. Insistirali smo na tome od konstituisanja novog saziva.
Dakle, moguće je da služba pravne pomoći to radi i do kraja će svaki srpski radikal po amandmanu to da obrazlaže, naročito zbog činjenice što znamo da su, bar što se SRS tiče, u mnogim opštinama i gradovima na čelu tih opština sve sami eksperti. Dovoljno je da vam kažem za pravnog eksperta, gradonačelnika Novog Sada – gospođu Maju Gojković, za pravnog eksperta, predsednika Opštine Zemun – Gordanu Pop-Lazić i tako redom. Sposobni smo, mi to možemo i zato su građani za nas i glasali.

Amandman koji je podneo narodni poslanik SRS Branislav Rankić sledi koncept od prvog člana, međutim najbolje bi bilo da se i ovaj član, kao i mnogi drugi, prethodno briše.
Kako mi imamo informaciju da je Vlada, koja je u velikim problemima zbog nagomilanih i serviranih predloga zakona, koje Sekretarijat za zakonodavstvo nije dobro uradio, pa su to sada već i mediji objavili, spremna da popodne povuče određene predloge zakona iz dnevnog reda, najbolje bi bilo da uštedite dalji trud poslanicima, a i da spasete radnike dalje bede, gospodine ministre, pa da povučete ovaj predlog zakona.
Jer, ako ono što je spor pred nadležnim arbitrom može da bude javno, što predviđa član 32, osim u slučaju ako to određena strana u sporu spreči ili ne dozvoli, kako je ova sednica bila javna, osim u onih sat vremena, kada navodno predsednik Skupštine nije znao šta se dešava i da je košarka umesto skupštinskog prenosa, a pošto je javnost do najsitnijih detalja upoznata, zahvaljujući poslanicima SRS, koliko je ovaj predlog zakona poguban, najbolje bi bilo da i vi izvršite povlačenje ovog zakona.
Niste bili u sali, gospodine Laloviću, kada sam vam rekla da je veliki problem u krojenju ovakvog zakona i njegovog nesaglasja sa Zakonom o parničnom postupku to što vas o tome sekretar Republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac, nije obavestio. I zato je, a uvek se vrtimo oko toga, nemoguće, ma koliko da ste navodno, što vi dosovci volite da kažete, novi ili stari, transparentni, a to ovaj predlog člana 32. predviđa - da je nešto javno, ako je nesprovodivo i ako nema nikakve sankcije po ovom zakonu.
S druge strane, terate radnike na nešto što oni neće. Ako ne mogu, a obično ne mogu da se namire i ne mogu mirno da reše svoj radni spor, onda su prinuđeni da idu na sud.
Najindikativnije je obrazloženje i to se sada ponavlja, dali ste obrazloženje. Sada smo kod 32. člana, a kod obrazloženja na član 1. kod gospođe Pop-Lazić, vi ste naveli mnogobrojne zemlje, i prekookeanske i mnoge evropske, gde se navodno ovi standardi primenjuju. Ali, bilo bi dobro, ako se već na to pozivate, da nam kažete kolike su plate tamo, koliki je procenat nezaposlenosti, koliko se radnih sporova i njihovo eventualno mirno rešavanje desi u toku godine, recimo u Nemačkoj ili u Velikoj Britaniji.
Da li su ti radnici u istom beznađu kao što smo mi ovde? Nisu. Zato je veliko pitanje i veliki je problem kako će da dođu strane investicije ovde, jer je i ova vlada pokazala kroz nestabilnost, kroz potpunu dezorijentaciju kada je u pitanju privreda, nacionalno pitanje, a najvažnije je ono čime treba da se bave pojedina ministarstva, a to je ekonomija, da ne može da pruži ni pravnu sigurnost, ni ekonomski ambijent da ti investitori dođu.
Umesto da se ovde promovišu takvi projekti, umesto da Boris Tadić, maneken koji se samo slika, koji je obećao u predizbornoj kampanji da će da zapošljava ljude, u toj kohabitaciji sa Koštunicom, pa Bubalo, koji je izabran za novog ministra, da će takođe da krene, sa pozicija ministra privrede, da raspravi sve što je bilo u pljačkaškoj privatizaciji, i umesto da se stvaraju uslovi da radnici krenu i da rade, mi zaista moramo da im kažemo da ova vlada ne želi da im pomogne ni da ostvare ta svoja prava, jer će ovaj zakon njih potpuno da odvuče od toga. Ne daje im mogućnost da efikasno i kratko to reše.
Zato je najbolje da se Predlog zakona povuče iz procedure. Videćete kasnije po nadležnostima arbitra, u članu 32. i dalje, da je to jedna nedvosmislena i jasna argumentacija, i najbolje bi bilo da Vlada Republike Srbije odmah pristupi izmeni Zakona o privatizaciji, izmeni Zakona o radu i da se na takav način krene i da se pokaže radnicima da neko na njih misli, jer to su njihovi zahtevi.
Šta ste vi, gospodine Laloviću, učinili, s kim ste razgovarali? Sve države na koje se vi pozivate nemaju ovakve cene struje, a plate nikakve ili minimalne. Tamo nisu ovakve cene prehrambenih proizvoda, tamo nisu ovakve cene komunalnih usluga. Tamo ljudi mnogo drugačije žive. Razumela bih da su ovde plate u proseku od 1.000 do 2.000 evra, da fabrike rade, da ljudi imaju zaposlenje, pa eventualno ako se desi nepoštovanje ugovora i oni budu prinuđeni da traže to, da mirnim putem to rešavaju sa svojim poslodavcem, ovde je to nemoguće, naročito po ovakvom zakonu i na ovakav način. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslaniče Laloviću, opstrukcija je kada poslanik nije u sali. Vi ne samo da niste u sali i na sednicama, poslaniče Laloviću, već i kada ste prisutni kao ministar, a sada vam se obraćam kao ministru, nastaviću dalje da vam se obraćam kao ministru, niste izneli nijedan relevantan podatak sa ove govornice.
Ako ste već dva dana ćutali, osim onog političkog govora sinoć od 15 minuta, bolje da ste se pokrili ušima i sedeli dalje. Da li vam sada vaš šef poslaničke grupe ili kluba drži predavanja o tome ne znam, ali bi bilo dobro da saslušate šta ću vam reći. Isto tako bi bilo dobro da gospodin Aligrudić dozvoli da me vi, poslaniče Laloviću, a sada vam se obraćam kao ministru, saslušate šta ću da vam kažem.
Naime, vi ste kao prvo pokazali kakva vam je namera i kakva je vaša uloga bila posle petooktobarskog puča koji je izveden u ovoj zemlji, a čije posledice su veoma brzo, te takve "tranzicije" takvih zakona i takve vlade, osetili građani na svojoj grbači, a pre svega radnici.
Vi ste bili, i vi se toga dobro sećate, sekretar komisije koja je trebalo da ispituje korupciju i da ispituje ekstraprofitere. Zakon koji je bio suprotstavljen ustavu vi ste promovisali. Ekstraprofit i ekstraaktivni zakon vi ste veličali. Dakle, i tada ste se protivustavno ponašali. Šta se onda desilo? Mnogi predmeti koji se tiču tadašnjih vaših koalicionih partnera ili onih koji su vas podržavali završili su u fioci. Vi promovisali aferu Vuka Obradovića, da ga otkačite u to vreme, kao predsednika komisije, vi kao sekretar tako dobro pokazani kadar došli na poziciju da u situaciji kada nekoliko poslanika, među kojima ste i vi i iz vaše Socijaldemokratske partije, treba da bude jezičak na vagi, činite većinu u Koštuničinoj koaliciji.
Vi ste to veoma dobro znali da radite i onda kada ste bili u okviru tadašnje nesrećnog prethodnog DOS-a. Veoma dobro ste znali i da šurujete sa Bogoljubom Karićem, koji je isti demagog kao vi. On je mahao zelenim salatama, paprikama, skidanjem lanaca i katanaca, čovek koji nikada ništa nije proizveo, a vi kao ministar za rad i zapošljavanje umesto da ste se bavili zapošljavanjem radnika, vi nam pričate šta je bilo 1989. i 1990. godine.
Zašto nam niste rekli šta je bilo, a vi ste svedok tih dešavanja i pasivni i aktivni učesnik DOS-ovske vlasti od 2000. godine pa naovamo. Zašto ne iznesete za govornicom podatak da ćemo ove godine imati 7,5 milijardi spoljnotrgovinskog deficita? Kako onda da stvorite mehanizme i uslove i ambijent da radnici rade, kada nemamo nikakav izvoz i kada nam ekonomski stručnjaci iz raznoraznih privrednih oblasti govore da će sledeće godine, ako se ovaj trend nastavi, biti potpuni kolaps naše ekonomije ako ne počne da se radi, da se ne proizvodi.
Pošto vam se sada obraćam kao ministru, pošto vi kažete da poslanici SRS, na nas se to odnosi, koriste već dva dana vreme uzalud, mi smatramo da to nije tako. Govori podatak da nam non-stop zvoni telefon u poslaničkoj grupi, da nam stižu poruke na mobilne telefone od radnika opljačkanih i ojađenih, koji neće takvog ministra, koji neće ovakvu vladu, oni hoće srpske radikale na vlasti, oni hoće da se krene sa proizvodnjom, oni hoće da se zaustave kriminal i korupcija, oni hoće da neko u ovoj državi krene nešto da radi. Dosta zamajavanja, dosta ovakvih gluposti. U kakvom ste beznađu pokazaće i popodnevni tok rasprave, kada će neko da se pojavi, neki fantom u ime Vlade da predloži da se određene tačke povuku sa dnevnog reda, a da se ono što je vama stiglo kao nalog zadrži kao prioritet, a to je poslednja tačka.
Prema tome, gospodine Laloviću, lepo vi prionite na posao, a sve radnike koji su mi se javljali, i meni lično i radikalima, da se žale na ovakav predlog zakona, na svoj socijalni status, na rešavanje svojih sporova, lično ću da pošaljem kod vas u Nemanjinu, u Vladu, pa ih vi tamo lepo primite. Budite sigurni da će ih biti na desetine hiljada.

Gospodine predsedniče, vi niste bili tu, baš kao ni poslanik Slobodan Lalović, odnosno ministar, i neshvatljivo je da ga sada nema u nastavku sednice. Neću da kažem da je pobegao, ali moja replika je najavljena. Bilo je dovoljno vremena i verujem da ste vi predsedavali u tom trenutku umesto gospodina Mihajlovića da biste mi dali mogućnost, jer za tri minuta bih rekla ono što sam imala da kažem poslaniku, odnosno ministru Laloviću.
Naime, za sve one koji nisu pratili, što za kolege poslanike, što za širu javnost, reč je bila o tome da je ministar želeo da kaže u prilog svom ćutanju dva dana, a najzad je progovorio i izneo kontrargumentaciju u odnosu na ono što su izneli srpski radikali, da mi načinom na koji govorimo o predloženom zakonu, koji je neprimenljiv, koji je suprotstavljen pre svega Ustavu i zakonu o parničnom postupku, o kome tek treba da se glasa, želimo da vršimo opstrukciju rada i da zapravo kočimo tzv. reforme Vlade Republike Srbije, čiji je član sada Slobodan Lalović.
Zatim se pozivao na neki period od ranije, naravno ne govoreći o periodu unazad četiri godine, čiji je on takođe akter, jer podsetiću vas, njegova Socijaldemokratska partija je bila član vladajućeg konglomerata DOS-a sve do momenta dok uz nagovor Bogoljuba Karića, tajkuna koji želi da kupi sve po Srbiji i čija je intencija da i dalje kupuje poslanike i u ovoj skupštini i u ovom sazivu, nisu okrenuli ćurak naopako i nisu se suprotstavili Zoranu Živkoviću. Epilog toga svi znate.
Demokratska stranka i svi sateliti oko nje doživeli su debakl na izborima 28. decembra prošle godine, a Slobodan Lalović i SDP našli uhlebljenje u novoj Koštuničinoj vladi sa svojih nekoliko mandata. To je već sada problem Koštunice i problem Lalovićevog nerazumevanja suštine problema.
Njega mogu da razumem. Ako je on u problemu već 30 godina otkako je bio član Saveza komunista, ako je i dalje u vremenu Edvarda Kardelja i Josipa Broza, srpski radikali nisu bili sa takvom svešću o našoj privredi, o tranziciji, o onome što se radi, već smo jasno i glasno rekli još pre 13 godina da treba da se izvrši privatizacija, još pre mnogo godina da moramo da obezbedimo socijalnu zaštitu naših građana, a pre svega radnika, a pre svega onih kojima navodno Lalović želi sa pozicije ministra i predlogom ovakvog zakona, kako je on to rekao, gospodine predsedniče, što je bio moj povod za repliku, da stvori institucionalni ambijent koji se ne stvara od kako postoji ova vlada ili mi bar to ne vidimo.
Ako prođe toliko vremena, ako se nagomilavaju problemi, ako po njegovom priznanju spoljnotrgovinski deficit iznosi 7,5 milijardi, to mora da se prizna i to je tako. Ako je država i dalje u finansijskoj dubiozi, ako radnici ne dobijaju nova radna mesta, onda džabe priča iz sindikalnog komunističkog vremena, koju ovde promoviše Slobodan Lalović.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, najbolje bi bilo da on posluša naš savet, jer mi ovo govorimo kao potpuno suprotstavljeni ideološki protivnici, jer koncepti nam se zaista dijametralno razlikuju. On je za to da zadrži neko stanje koje je bilo pre mnogo godina, iz jednog totalitarnog perioda, koje je upropastilo našu državu i naše društvo, a mi bismo da stvari menjamo.
Srpski radikali su za suštinske promene, da ljudi imaju fabrike, da imaju gde da rade, da mogu pošteno da žive od svog rada, da izdržavaju svoju porodicu. Prema tome, naša poruka je Laloviću i onome ko mu je pisao ovaj zakon, a pre svega i Vladi Republike Srbije, da jednostavno dignu ruke od svega, jer je očigledno da za to nisu sposobni. Postoje ljudi koji to znaju i umeju bolje.
(Predsednik: Molim vas, četiri i po minuta.)
To su članovi SRS, poslanici i svi oni koji su, a to pokazuju svuda u opštinama i gradovima u Srbiji, preuzevši lokalnu vlast, preuzeli na sebe odgovornost da rade mnogo bolje i mnogo odgovornije. Zbog toga vam nudimo pravni savet na nivou skupština opština. Rekla sam vam u prepodnevnom zasedanju da ima pravnih eksperata. Maja Gojković u Novom Sadu, Gordana Pop-Lazić u Zemunu, radikala, možda vama manje poznatih i široj javnosti u svim opštinama i gradovima u Srbiji, gde smo na vlasti ili smo u koaliciji.
Hoćemo da radimo, da pomognemo građanima Srbije i zato je vreme da to i vi shvatite i da dignete ruke od ovako lošeg predloga zakona.

Gospodine predsedniče, Dragan Šormaz nije imao nikakvog osnova da se javi za repliku. Vi ste njemu dali tu mogućnost i on je time povredio član 97. Poslovnika. Nije imao mogućnost ni da se javi po Poslovniku i da navodi član 100, koji govori o tome da niko ne sme sa ove govornice da omalovažava ili na bilo koji način da iznosi uvredljive izraze za bilo kog poslanika.
Sledeći put nemojte da sedite na ušima, gospodine Šormaz, nego me pažljivo slušajte. Kada kažem da postoje indicije ili ...

Kolega Šormaz me nije slušao i u tome je problem, jer i njegove kolege nisu shvatile odakle se on odjednom javlja i šta hoće, nisu shvatili ni njegovi iz poslaničke grupe.
Prema tome, pošto ste se već javili a niste me dobro slušali, reći ću vam da SRS poverenje birača dobija na izborima, da i po ovakvim istraživanjima javnog mnjenja, koja su uvek na štetu srpskih radikala, jer obično je to mnogo procenata više, mi imamo preko 30% poverenja birača u Srbiji i najjača smo politička stranka.
Ne samo da smo sposobni da preuzmemo vlast, već u mnogim opštinama i gradovima vršimo vlast ili u koaliciji ili su predsednici opština, odnosno grada Novog Sada, a to je gospođa Gojković, srpski radikali. Morali biste malo više da se pozabavite činjenicom kakav je rejting i da se od izbora do izbora sve više urušava kada je konkretno vaša stranka u pitanju.
Prema tome, kada izađete za govornicu, govorite argumentovano, govorite o činjenicama i nemojte da omalovažavate birače, a njih je mnogo, koji su ukazali poverenje srpskim radikalima. Vama će to da ide na štetu, a naša korist će biti znate kada – ne ako dobijamo, a dobijaćemo milione glasova, nego kada pokažemo da umemo i da možemo bolje, da smo spremni za suštinske promene.
Budite sigurni, u gradovima u kojima smo već nesmetano počeli da vršimo vlast, iako su nam opstrukciju, kao što je to bio slučaj u Aranđelovcu, pravili upravo vinovnici iz vaše stranke, mi ćemo nastaviti naš posao ozbiljno i odgovorno da radimo i budite sigurni da će građani da nas nagrade još više na sledećim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, malo su se strasti stišale posle onog haotičnog stanja sinoć u situaciji kada građani Srbije nisu mogli da prate kakva je atmosfera ovde.
Gospodine Laloviću, jutro je, verovatno, malo bistrije i za vas i pretpostavljam da ste na osnovu izlaganja poslanika i na osnovu reakcija koje su juče stigle od pojedinih predstavnika sindikata i preduzeća gde radnici traže zaštitu svojih prava, shvatili da ovaj zakon treba, a na to imate pravo, da povučete iz procedure. Ovde su vam mnoge kolege, ne samo iz SRS-a, nego iz drugih stranaka koji osporavaju ovaj zakon, izneli mnogobrojne primedbe sa pravnog aspekta zbog čega morate da povučete ovaj zakon.
On je svojevrsni lex specialis zbog toga što je suprotstavljen Zakonu o parničnom postupku, zbog toga što vi morate amandmanski da reagujete. Pitanje je da li vi imate to poslaničko pravo i da li će epilog svega toga biti pred Ustavnim sudom, ne ovakvim i sa ovakvim predsednikom, već u promenjenim i političkim okolnostima kada taj sud bude bio nezavisan.
Gospodine ministre, mnogo je preduzeća u Srbiji, mnogo ojađenih radnika koji traže zaštitu svojih prava, a koji i po ovom članu koji tražim da se menja će biti apsolutno dezavuisani, jer postupak za rešavanje njihovog radnog spora ne da neće biti ubrzan, već se dodatno usporava.
Preduzeće PKB "Kragujevac" je jedno od preduzeća u Srbiji, a takvih je nažalost mnogo zbog prethodne vladavine DOS-a; ministrovanja Vlahovića i takve agencije. Vi ništa niste uradili da se to promeni - ni Zakon o privatizaciji, niti je bolji sada ovaj direktor Agencije za privatizaciju, od onog koji je bio u Vlahovićevo vreme, da se radnici ne vrte u krug i da su prinuđeni da idu na štrajk.
Radnici zaposleni u preduzeću PKB "Kragujevac" već 15 meseci ne rade. Oni sa pravom osporavaju način privatizacije tog preduzeća.
Već su u parničnom sporu, održana su mnogobrojna ročišta pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu, a vi vrlo dobro znate gospodine Laloviću, kao što smo to i pre nekoliko dana rekli, gospodinu Stojkoviću, ministru pravosuđa, da je jedan od najvećih problema kod rešavanja radnih sporova putem sudskog procesa takvo ponašanje Gorana Kljajevića, predsednika Trgovinskog suda.
Dakle, svi problemi su skoncentrisani oko pojave Kljajevića, oko načina na koji on radi i oko njegove svojevrsne uzurpacije pozicije na kojoj se nalazi. Eto, tako su juče ovi ljudi morali da zatraže izuzeće sudije pred kojim vode ovaj spor, obilaze ovih dana jednu, drugu, treću kancelariju i nema za njih nikakve pomoći.
Zbog čega je problem ako su sposobne i organizovane jedinice lokalne samouprave. U Kragujevcu je to Grad Kragujevac i ima pravnike i stručnu pomoć da se upute svi oni ljudi koji traže zaštitu svojih prava na ostvarivanje takve pomoć kroz pravnu službu, kako to predlaže SRS.
Vi ste ovde u članu 11. predvideli da agencija, (tražim da se menja u ime poslaničke grupe SRS) ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva da se u roku od tri dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
Kakva je sankcija ako se to ne desi, gospodine ministre, posle tri dana? Znači, ti radnici će opet morati da se upute na sud i opet će morati da traže zaštitu svojih prava pred nadležnim sudovima. Vi u obrazloženju zakona kao ključnu stvar zbog čega nam predlažete ovakvo rešenje kažete – dosadašnja praksa je pokazala i sve su to posledice onakvog Zakona o radu, ceo ovaj haos, ostajanje ljudi bez posla, zaštita njihovih prava i Zakon o privatizaciji.
Vi kažete da je ovo mnogo bolje rešenje iz prostog razloga što su neažurni sudovi, što su zatrpani i što oni nisu u mogućnosti da te nagomilane probleme rešavaju.
Zbog čega su krivi radnici PKB "Kragujevac", to sam uzela kao primer, jer je juče u gradu u kome živim taj problem aktuelizovan, oni su išli u Trgovinski sud i tražili su izuzeće sadašnjeg sudije. Zbog čega su oni prinuđeni da na ovakav način, vi ih prosto terate, traže da ostvare svoja prava, a njihovo ustavno i legitimno pravo je da se obrate sudu, odnosno sudovi treba da efikasnije rade.
Ko plaća te sudove i sudije ako vi sami kažete i priznajete da su neažurni i da nisu sposobni. Izaberite sposobnije sudije. Uvek kada je ovde bio izbor sudija i nosioca pravosudnih funkcija sa pravom smo to osporavali, ne naravno sve. Ima među njima mnogo časnih, ažurnih ljudi, ali mnogo je kriminala i mnogo korupcije u toj oblasti i sve je to međusobno povezano.
Ko ovde ispašta na kraju, nevini i nedužni radnici koji u ovom trenutku nemaju ništa, koji prebijenu paru nemaju, koji su ostali bez ičega i ne mogu da izdržavaju svoju decu.