Pa, nemojte, to je verovatno kompliment gospodinu Prorokoviću, a da je to tačno, gospodine Prorokoviću, s obzirom na to da ste vi jedno vreme u zanosu "post-petooktobarske" revolucije, kako ste je nazvali, bili poslanik ovde i poznajem vas od tog perioda, ono što ja mogu da primetim, uz takav izbor vašeg stajlinga, znači, real-socijalističkog je, da imate najmanje 10 kilograma više od tog perioda.
Prema tome, vi biste kao mlad čovek i kao političar morali pre svega da se usredsredite na činjenicu da vam je neophodno da budete u zdravoj fizičkoj snazi, u kondiciji, i da kao takav čovek učestvujete u donošenju zakona. A ne da koristite skupštinsku govornicu uglavnom da vređate, da omalovažavate svoje političke protivnike, jer moram da vas podsetim na činjenicu da ste me jednom pre tri godine pomešali sa nekim.
Naime, to nažalost nije smešno, jer je tako sve počelo, u noći kada je vlast uz blagoslov vašeg predsednika Vojislava Koštunice, tadašnja DOS-ovska izvršila kidnapovanje bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i odvela ga u haški kazamat vi ste izašli i rekli – da, u tom trenutku, u Hag, haški kazamat, gde se nalazi već godinu i osam meseci i predsednik naše SRS prof. dr Vojislav Šešelj, "odvode idejnog vođu srpskih radikala".
Kao što ste me tada pomešali sa nekim, verovatno ste i malopre govoreći o ne znam kome i o bilo čemu, tako da vam je moj srdačni savet, jer ništa niste naučili u protekle četiri godine, da se skoncentrišete na to ko su poslanici, šta ko radi - a moj utisak je, o vama i o vašem stajlingu, jer vas upravo sada odavde gledam, takav i on ne može da se promeni.

Gospodine predsedniče, mislim da niste čuli dobro i da nam direktor RTS nikako nije preporučio da pitate poslanike, jer da nas pitate i da pitate najmanje milion i po građana Srbije šta je za njih važno u ovom trenutku, važno je da gledaju neuglednijeg i najpopularnijeg političara u zemlji danas, gospodina Tomislava Nikolića. Pošto ne možete i niste u stanju da sprovedete takvu vrstu ankete, ona je sprovedena na izborima i taj rezultat će biti sve bolji i bolji, vaše je da kao predsednik Skupštine, uz činjenicu da ste produžili rad, a da RTS ima, i to da vas ispravim, obavezu da prenosi košarkašku utakmicu, Košarkaški klub "Crvena zvezda" igra sa nekim italijanskim klubom.
Veoma je važno da građani, a naročito oni kojih se direktno tiče ovaj zakon i ovi amandmani, budu upoznati sa onim o čemu se ovde radi. Da ne biste postupali u maniru vaše prethodnice, da ne biste koristili kao izgovor razlog da nema prenosa i da se na ovakav način nastavi sednica Narodne skupštine, još pre skoro sat vremena sam vam, vreme tako brzo prolazi, predložila i ne bi bilo svih ovih replika i celog ovog novog kruga, da prekinete rad Skupštine i da pozovete poslanike da dođu sutra da nastavimo da radimo onda kada bude obezbeđen TV prenos.
Dotle ćete i vi da čujete malo bolje šta vam ljudi iz RTS-a poručuju i dotle će se verovatno strasti stišati, a poslanici, kao što dr Paja Momčilov reče, biti sasvim spremni da rade u novom radnom danu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nije bio tu kada je predlagač amandmana kolega Zlatan Jovanović obrazložio zbog čega je potrebno da se ovaj novoustanovljeni član presude, zbog propuštanja briše, kao i kolega Krasić, ali ja ću samo da se osvrnem na jedan stav ovog člana koji je kontradiktoran i koji je zaista neprimeren u svim zemljama na koje se vi pozivate i koje imaju, možda na neki drugi način uređenu oblast pravosuđa.
Potpuno je nelogično, a tu su prisutne kolege advokati, a prosto je ovo neprihvatljivo za bilo kog građanina koji može da bude izložen bilo kojoj tužbi. Ceo član je neprimenljiv i neprilagođen i našim uslovima, i onome čemu čovek može da bude izložen zbog neznanja, u slučaju da da bude tužen i da propusti da odgovori. Hipotetički može da se desi da neko bude tužen 10, 20 ili 30 puta u toku godine u parničnom postupku i da samo treba da odgovara sudovima na tu tužbu, a onda će sudija zbog propuštanja da donese presudu.
Ali vi kažete, donošenje presude zbog propuštanja može se odložiti kada nema dokaza da je tuženom uredno dostavljena tužba, gde to postoji, a nesumnjivo je da mu je tužba upućena, a u tom slučaju, sud će odrediti rok koji ne može biti duži od 30 dana za dostavljanje u zemlji, odnosno duži od roka potrebnog za dostavljanje u smislu člana 130 stav 2. ovog zakona dok se izvidi da li je tuženom uredno dostavljena tužba. U prvoj rečenici kažete da donošenje presude zbog propuštanja može da se odloži kada nema dokaza da je tuženom uredno dostavljena tužba. Recite mi, u kojoj to zemlji u svetu bez dokaza o tome da je neko primio tužbu, može nešto ovako da se primeni?

Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine kada je predlagač ovog amandmana gospodin Petar Jojić bio savezni ministar pravde, on je sa grupom eksperata uradio Zakon o izvršnom postupku i zaista, ta rešenja su tada data u tom predlogu zakona. Ako je, počev od ovog amandmana koji je predložio danas za izmenu predloženog zakona od strane ministra Stojkovića i ove aktuelne Vlade, gospodin Jojić želeo da sledi taj put i da rešenjem iz tog savršenog Zakona o izvršnom postupku koji su uradili eksperti na čelu sa njim kao ministrom iz reda SRS, mi zadržimo, jer bi samim tim stvorili mogućnost da se na mnogo bolji način ta oblast uredi.
Zbog toga je on tražio da se u članu 4. Predloga zakona izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojica sudija istog suda. Takođe u drugom stavu Odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja, sud donosi u obliku rešenja ili zaključka, i u trećem stavu zaključkom se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
Ovaj amandman je samo početak onoga što je intencija srpskih radikala, da se zadrži to rešenje iz zakona, odnosno iz celokupne oblasti izvršnog postupka koji je tada uradio kao ministar gospodin Jojić i vi ćete videti kako bude tekla rasprava o amandmanima, od strane poslanika SRS da su to mnogo bolja rešenja, nego ova koja su predložena.
Kada smo već kod izvršenja, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista izuzetno zadovoljstvo i čast da vam saopštim da je vaša koleginica i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Gordana Pop-Lazić, pre pet minuta postala predsednik opštine Zemun, time je došlo do smene vlasti i od danas, a ja joj čestitam na tom izboru, verujem i svi vi, ne samo poslanici SRS. Ta opština kao jedna od najvećih beogradskih opština, ponovo će imati ugled i sjaj i imala je u periodu od 1996. do 2000. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 8. ima za cilj da na mnogo precizniji način uredi Zakon o izvršnom postupku. Možda će da vam se učini, gospodine ministre, kako je pet stavova od vašeg predloženog člana, amandmanom koji sam predložila u ime SRS, ovde potpuno izbrisano - ko će da određuje obim izvršenja i obezbeđenja ako moj amandman glasi, i samo to ostaje u članu 8. što vam amandmanom i predlažemo da "izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediće se i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja".
Dakle, može da vam se učini da je nedorečen obim izvršenja i obezbeđenja, jer ste vi vašim predlogom nabrojali u kojim to slučajevima i kada, pod kojim okolnosti sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje. Međutim, ako pažljivo pogledate kontekst svih amandmana koje su podneli poslanici SRS videćete da su svi ostali stavovi člana 8. osim ovog, koji ne ostavlja alternativu, koju sam vam predložila, nego kaže da izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja, a ne - ili, kako stoji kod vas, svi ostali stavovi su sadržani u drugim članovima kroz celokupni tekst zakona koje su predložili poslanici SRS.
Zapravo precizira se da izvršenje mora da bude u obimu koji je određen. Dakle, ako je to dva, tri ili pet miliona to mora da bude toliko i da se obezbede sredstva za izvršenje u tom obimu. Ne ostavlja se mogućnost ili, a sve ovo drugo pod kojim okolnostima i kada sud to uređuje sadržali smo u drugim članovima zakona i smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman, kako bi se kontekst svega onoga, a već ste prihvatili neke amandmane koje su srpski radikali predložili, pratio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, narodni poslanik Igor Mirović je u ime SRS podneo amandman na član 26. Predloga zakona i vi ste verovatno razumeli, počev od amandmana na član 4. kolege Petra Jojića, da je način, a videli ste i na osnovu amandmana koje ste prihvatili do sada, uređenja zakona o izvršnom postupku koncept SRS takav da želi da zadrži određena postojeća zakonska rešenja.
Izvršenje strane izvršne isprave je amandman na član 26, gde ste vi u pet stavova definisali ovo poglavlje. Kolega Igor Mirović smatra da je dovoljno da se zadrži samo stav, odnosno da se promeni, a sve ostalo iz člana 26. da se briše. Dakle, da se kompletno promeni i da glasi: "Izvršenje odluke stranog suda može se odrediti i sprovesti u Republici Srbiji ako odluka ispunjava zakonom propisane uslove za priznanje".
To znači priznanje te strane i praćenje svih drugih pozitivnih zakonskih propisa u tom smislu, a sve drugo što ste naveli smatramo da je bespotrebno u članu 26. i preciznija bi pravna formulacija bila ovakva, bez mnogo zabune, bez mnogo objašnjenja i zato pozivam poslanike da prihvate amandman kolege Igora Mirovića na član 26, a i vas, pošto je očigledno da je ovo mnogo bolje rešenje i preciznije nego što je predloženo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS kolega Milan Stevović je sa pravom i pravim obrazloženjem i pred vama ovde i pred ministrom obrazložio zbog čega traži da se član 104. briše. Mene zaista iznenađuje gospodine ministre, da vi sada ne reagujete i vi ćete tek možda posle, jer znate da ovaj amandman ima smisla zbog toga što član koji vi predviđate ustanovljava, kao što je kolega Krasić rekao, stil izražavanja kod pisanja podneska i eventualnu kaznu zbog toga, koja je veoma visoka, i nosi veliku opasnost, za svakog pojedinca, za svaku stranu u parničnom postupku, a date su razne mogućnosti sudiji da izreče kaznu i da procenjuje kakav je to govor i kakav stil izražavanja moguć.
Veoma nas podseća, a naročito nas srpske radikale, ovako ustanovljena kazna i ova drakonska mera za jednu stranu u parničnom postupku na ono što se radi u Haškom tribunalu, na jedan inkvizitorski način i na činjenicu da niko od osuđenih Srba pred tim političkim sudom, ad hok sudom, ne može da kaže ono što misli i smatra na način na koji to želi da kaže i nekoliko puta.
Naročito na poslednjoj statusnoj konferenciji, ako ste to pratili i videli, to je onemogućeno i predsedniku naše stranke, profesoru dr. Vojislavu Šešelju iz prostog razloga što mu je predsedavajući rekao da takav način njegovog obrazlaganja nije ustanovljen od strane tog suda za koji znamo da ne poštuje ni prava, ni pravičnost, ni međunarodne norme i sve ono što bi trebao jedan sud da poštuje.
Mi možemo da se nađemo, gospodine ministre, u situaciji da radnici koji su nekim podneskom izrazili otvorenu sumnju, recimo preduzeća PKB "Kragujevac", da je predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević korumpiran, da on namerno zaustavlja postupak oko njihovog isterivanja istine i potrage za time ko je zloupotrebio svoj položaj u procesu privatizacije. To je jedno od mnogobrojnih preduzeća, da se sudija Kljajević kao predsedavajući Trgovinskog suda nađe uvređenim pred očiglednim činjeničnim stanjem da je on korumpiran.
Može da se desi bilo kome, a vi znate kakvi su danas sudovi i kakvih sudija ima. Sreća je da ogromna većina nije takva, ali oni koji jesu, oni kvare ugled onima koji su zaposleni u pravosuđu i stvaraju pravnu nesigurnost, izuzetno su korumpirani i da neka stranka u svom podnesku napiše da izražava otvorenu sumnju da se zbog toga i toga proces koči, da je sudija korumpiran, a znate ako su u pitanju neke parnice koje traju zbog imovinsko-pravnih odnosa, koje su od životne važnosti za nekog pojedinca, koje traju po nekoliko godina, prosto je neprimereno da se na ovakav način i ovakvom kaznenom odredbom onemogućava neko da u svom podnesku reaguje na neku očiglednu učinjenu nepravdu.
Da bi omogućili ljudima da se bore za svoja prava morate da prihvatite amandman gospodina Stevovića da se ovaj član zakona briše iz prostog razloga što će se napraviti jedan presedan, što će se na takav način onemogućiti ljudima da svojim slobodnim izražavanjem pokušaju da zaštite svoja prava i podnose pismene podneske i da traže da se ustanovi neko za njih činjenično stanje koje će sud da dokaže ili neće.

Gospodine predsedniče, ta opaska što se tiče načelne rasprave može da se odnosi i na mene i na poslanike SRS, ali vi dobro znate – postoji jedan izraz kod nas Srba, da nešto može da se smandrlja. Vi ste to upravo uradili. Načelnu raspravu ovako dva veoma važna zakona ste spojili u raspravu od svega pet sati, navodno načelne rasprave, i završili je za 15 do 20 minuta.
Prema tome šta je bilo i ko je postupio pravilno, i šta se dešavalo i prilikom utvrđivanja dnevnog reda, bolje je za vas da se na to ne vraćamo. Tačno je, preskočili ste, vidi se u izveštaju, amandman na 110. a što se tiče amandmana kolege Radiše Ilića, poslanika SRS, veoma je važno da poslanici u danu za glasanje, valjda me čuju poslanici, nadam se da me čuju, i ovi koji pričaju i koje ovo možda ne zanima, odluče da prihvate amandman kolege Radiše Ilića. Zato što će autentičnost izjave svedoka sa suđenja, zabeležene na ovaj način, predstavljati poboljšanje vida pravne sigurnosti i osnove da svako ko se nalazi u parničnom postupku može da na autentičan način traži zaštitu svojih prava.
Podsetiću vas na jednu praksu koju je uspeo, u ovakve i korumpirane beogradske sudove, počev od Prvog pa do Četvrtog, da uvede predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj. On je, naime, u svim sporovima koji su se vodili pred nadležnim, veoma korumpiranim sudovima u Beogradu, u njegovoj nameri da raskrinka uglavnom mafijaške klanove, koji su se namnožili u ovoj zemlji, insistirao na tome da sve što govori direktno ulazi u zapisnik.
I, naravno, omogućavao svojim saradnicima, odnosno snalazili smo se kako znamo i umemo, jer je svako od tih ročišta bilo otvoreno za javnost, da sve to zabeležimo, da publikujemo, da o tome imamo trag i da bi celokupna javnost mogla da se upozna sa onim šta je sadržina tog spora, a kažem vam – uglavnom se radilo o slučajevima raznoraznih zloupotreba, raznoraznih mafijaških klanova u našoj zemlji.
Kako biste vi omogućili svakom građaninu koji to želi u jednoj parnici, bilo kojoj od strana, da zadrži to autentično, što se tamo dešava, morali biste, i to vam je moj savet, pre svega poslaničke grupe SRS, da prihvatite ovakav amandman kolege Radiše Ilića i nije nikakvo opravdanje i za one koji su na Odboru glasno razmišljali o tome da za to ne postoje određena tehnička sredstva. To bar danas ne bi trebalo da bude problem, da se svaki od sudova za to osposobi i da se na magnetofonskoj traci, onako kao što je to u svom amandmanu naveo kolega Radiša Ilić, zabeleži ono što se traži u procesu pred nadležnim sudom. Hvala.

Gospodine Anđelkoviću, nije u duhu vašeg višedecenijskog demokratskog delovanja na političkoj sceni Srbije da prekidate govornike u njihovom izlaganju, naročito kada je u pitanju ovako važan amandman, a govori se o zatvoru.
Da bi se prihvatio amandman gospodina Momira Markovića, narodnog poslanika, potrebno je da vas obavestim o nečemu ili da podsetim one koji su bili poslanici u prethodnom sazivu i vas koji možda niste na to obratili pažnju, uporedo prateći aktuelni zakon o parničnom postupku, da je ovaj član prepisan iz prethodnog Zakona o parničnom postupku. Ovde je samo iznos kazne uvećan.
SRS je 2002. godine, kada je Vladan Batić bio ministar i kada su na dnevnom redu bile izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, skoro u istovetnom tekstu podnela amandman na taj član zakona i bilo bi dobro da ministar Stojković pokaže dobru volju i da prihvati ovaj amandman, jer je stvarno na osnovu svega onoga što su rekle i kolega Nemanja Šarović i koleginica Radeta besmisleno da se ovakva odredba zadržava u parničnom postupku, jer ni u krivičnom ne postoji.
Znate, ministre, vi znate koliko dugo mogu, zbog neažurnosti sudova, i raznoraznih drugih razloga da traju parnice. Vrlo dobro znate, kao i kolege poslanici koji su advokati, oni koji su radili u oblasti pravosuđa, a i mi to znamo iz našeg običnog života, da ljudi imaju averziju prema sudovima, naročito u slučajevima kada se pozivaju za svedoke.
Zar nije dovoljno, a mi nismo tražili, odnosno kolega Marković, da se to amandmanom briše, da ostane ovakva uvećana novčana kazna od 30.000 dinara. Onda će i oni koji nevoljno to žele da urade, morati da poštuju takvu odluku suda da se pojave kao svedoci, a ne da stoji ovakva jedna odredba.
To je zaista strašno formulisano u ovom članu zakona, gde se kaže ''da zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoči'', pazite kakva je to formulacija i zaista svašta može da padne na pamet da će neko non-stop 24 sata da ga drži pod svetlom, da mu uperi lampu, ili što koleginica Radeta reče da mu stavi kesu na glavu, zamislite, zbog jedne parnice i zbog toga što se ne pojavi kao svedok, a onda dalje kaže, ''ili dok njegovo saslušanje ne postane nepotrebno, ali najduže do mesec dana''.
Dakle, da bi se zaista ispravila ovakva odredba, odnosno ovaj član zakona, potrebno je da prihvatite amandman kolege Momira Markovića, a to je nešto na čemu SRS insistira od početka.
Dakle, to smo tražili i pre dve godine, tražimo i sada i to je samo dokaz više da ćemo mi u našim nastojanjima da se predlozi zakona i njihov konačni oblik kroz amandmane, ili kako god hoćete, dakle, da se poboljšavaju, sve dok mi ne budemo, a to će biti veoma skoro, u prilici da vam dostavljamo, kao vlada, zakone iz ove i iz drugih oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 13. Predloga zakona.
Potpuno je neprihvatljivo ovakvo obrazloženje, gospodine ministre, za neprihvatanje amandmana na član 13, mislim na obrazloženje Vlade Republike Srbije, zato što upravo moj glavni argument i nas srpskih radikala jeste da preciznije definišemo ovaj član, a vi kažete u svom obrazloženju da se amandman ne prihvata zbog toga što je predlagač to bolje definisao. Vidite, SRS i ja kao podnosilac amandmana smatramo da nije tako i objasniću vam to na nekoliko primera.
U članu 13. zakona rekli ste da: "Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija".
Ko je taj ko će da procenjuje, a u pitanju su državni organi i pojedinci, službenici koji moraju da daju te informacije, šta je to nerazumno, šta je često i koliki je broj informacija potreban?
Ako neki tražilac dođe kod državnog organa, koji sada po ovakvom vašem članu ima diskreciona ovlašćenja da se bahato ponaša u pravom smislu reči, i zatraži pet informacija, recimo, vi onda procenjujete koji je to gornji limit; za vas, odnosno za nekog državnog službenika broj od pet ili deset može da bude preveliki broj, a možda je to samo početak u postupku gde tražilac ima nameru da nastavi, dakle, da potraži neku informaciju.
Vi sada imate regionalne agencije za privatizaciju u mnogim gradovima u Srbiji. Slučaj je takav i u Kragujevcu. To je regionalna agencija za Šumadijski okrug. Dođe neko od ojađenih radnika iz preduzeća "Venčac" iz Aranđelovca, dođe neko od radnika iz PKB-a iz Kragujevca, dođe neko od radnika "Knjaza Miloša" i traži od nadležnog organa, od predstavnika Agencije za privatizaciju, informaciju kako je izvršena privatizacija - time se najviše i najčešće u poslednje vreme bavi skupštinski Odbor za privatizaciju, zatrpan je gomilom tog materijala – a onaj tamo mu kaže, znate, ne mogu da vam dam preveliki broj informacija, odnosno jednog dana mu odloži, daće mu sledećeg dana i tako dalje, a od pet koje on zatraži dobije dve ili ne dobije nijednu informaciju.
Uz to, zaista, stvara se pravna nesigurnost, jer vi dajete ovim i ovakvim članom mogućnost da ti državni službenici zloupotrebljavaju taj svoj položaj, odnosno da kažu - za mene je to veliki broj informacija i zašto ti dolaziš tako često. On mora da dolazi često ako je opljačkan, odnosno ako je fabrika nakaradno privatizovana.
Na primer, ja sada dođem i zatražim informaciju o tome kako je Cementara u Popovcu privatizovana i meni nadležni državni organ kaže – ne mogu da ti dam te informacije, to je preveliki broj informacija. A ako u kontinuitetu treba da se dođe do nekog saznanja, onda je bolje da se prihvati ovo rešenje koje sam ja dala, da ne može da se da odjednom toliki broj informacija, a postepeno da dođemo do prave istine, odnosno do onoga što je tražiocu važno.
Dakle, bilo bi dobro da se umesto ovih potpuno neprihvatljivih reči, često i nerazumno, predloži bolje rešenje. Tako sam stavila u svom amandmanu da to ne bude ponavljanje zahteva za istim brojem informacija i da se definiše šta je to i koliki broj informacija, odnosno da se prihvati da u zadnjoj rečenici, kao što sam predložila, bude da ne može tražilac da zahteva odjednom toliki broj informacija. Koliki će taj broj na kraju da bude, to se ne zna, jer sve zavisi od slučaja do slučaja.
Prosto je neverovatno da se unapred na ovakav način oduzima pravo nekome, a navodno mu po zakonu dajete to pravo da dođe do informacija, sa tim što ga ograničavate i ne dajete mu mogućnost da na kraju dođe do potpune istine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela u ime SRS na član 48. zakona treba danas ponovo ministar, gospodin Kojadinović, da uzme u razmatranje, s obzirom na to da je nejasno obrazloženje Vlade zbog čega se amandman odbija. On je vezan za obrazloženje Predloga zakona. Pošto nije tu ni predlagač, dakle, gospodin Dragan Kojadinović, a nije tu ni zamenik predlagača, predsednik Skupštine gospodin Marković koji se celog dana i u toku diskusije o amandmanima ponašao kao ovlašćeni predlagač, ja ću onda vama narodnim poslanicima....
(Predsedavajući: Oprostite što vas prekidam, vi pričate o narednom amandmanu?)
... da objasnim o čemu se zapravo radi i šta je suština onoga što vi treba da shvatite da biste videli besmislenost ovog zakona, ustanovljavanje ovakvog poverenika, sa ovakvim ovlašćenjima, njegov izbor na ovakav način i kroz činjenicu da je Ustav Republike Srbije obavezujući za sve, a najviše za Vladu Republike Srbije i za predlagača.
Član 68. Ustava kaže: "Sredstva za ostvarivanje Ustavom zajamčenih prava građana i zakonom utvrđenog opšteg interesa u oblastima zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, društvene brige o deci i drugih oblika socijalne sigurnosti, obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, kao i u drugim oblastima koje su utvrđene zakonom, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije."
Član 48. predviđa kazne za nepodnošenje izveštaja u određenom roku i na način kako je to utvrđeno članom 43. Mi smatramo da su ove kazne od 5.000 do 50.000 male, zbog činjenice da neko tendenciozno i namerno može da prikriva informacije i neko od državnih organa da opstruiše tražioca informacije u procesu koji on pokušava da razreši.
Sa druge strane, zašto sam vam pročitala član 68. Ustava? Zato što je i gospodin Marković pokušao da odbrani predlagača, i rekla sam da se u tom svojstvu predstavlja kao zamenik predlagača; po članu 132. Poslovnika o radu Narodne skupštine predlagač je dužan da navede koja su sredstva potrebna, koja bi se obezbedila u budžetu Republike Srbije, da bi se jedan zakon sproveo.
Ne samo da nisu navedena sredstva projektovana za poverenika i sve organe koje će on da formira, već se kaže, možete da zamislite koja je to kontradiktornost, da je od dana stupanja na snagu ovog zakona... A nije to baš tako, jer dan stupanja na snagu ovog zakona je 10. novembar, a posle toga treba još mesec dana da bi se organi po zakonu izabrali, a onda ostaje - šta? Ostaje svega 10 dana da bi neko potrošio, predlagač je to nama dao u obrazloženju potrebnih finansijskih sredstava, pet miliona dinara.
I još kažu da ta sredstva inače nisu projektovana budžetom za 2004. godinu; a kako i da budu kada ste jedva namakli većinu da izglasate onakav Dinkićev rebalans pre nekoliko dana. A onda ne znate koliko je sredstava potrebno za 2005. godinu da bi se zakon sproveo.
Mi smo danas, pošto se privodi kraju ova rasprava o amandmanima, ukazivali na to da je zakon u suštini besmislen. Nama srpskim radikalima zasmetalo je to što se juče u prvoj informativnoj emisiji u osam sati ujutru kao promoter ovog zakona nije pojavio ministar Kojadinović, što bismo mogli da razumemo na nacionalnoj televiziji, nego se pojavio izvesni Vladimir Vodinelić, istrošeni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, mislim da je član DSS-a, koji je ubeđivao javnost, odnosno pokušao to da uradi, gostujući u jutarnjem dnevniku, da su neki amandmani dobri i suvisli, a neki nisu. Ko uopšte pita Vodinelića koji su amandmani dobri, a koji nisu.
Zbog toga smatramo, pošto predlagača ovde nema, da vi kao ozbiljni ljudi (ako to jeste, ja pretpostavljam da svi koji su izabrani za narodne poslanike to moraju da budu) u danu za glasanje treba da odlučite šta ćete sa amandmanima SRS, koji su smisleni, koji su veoma korektno napisani u cilju da se ovaj zakon popravi.
Od svega ovoga što je nama Dragan Kojadinović u ime Vlade predložio dobar je samo naslov, odnosno naziv zakona koji nam se predlaže, a sve ostalo mora da bude podložno promeni na način na koji smo vam mi to predložili, a na vašoj savesti je da odlučite i pozivam vas da to uradite u danu, odnosno trenutku i satu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, bio je red da pred premijerom i prisutnim članovima Vlade izvršimo svođenje računa.
To je sada za Vladu i za samog Koštunicu splet nesrećnih okolnosti, da jednom novom kombinacijom u svom kabinetu, imenovanjem tri nova stara ministra, jer gospodin Bubalo, koji je i neformalno bio ministar privrede, od odlaska Dragana Maršićanina sada to zvanično i postaje, zapravo je bio povod da nam se danas premijer obrati, da neki od ministara dođu ovde i da vidimo šta je Vlada, koju smo kritikovali prilikom njenog konstituisanja, uradila za proteklih osam meseci.
Jasno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice u martu da sastavljanje Vlade na takav način, sakupljanje koalicionih partnera koje smo mi pravim imenom nazvali "s koca i konopca", uz jednu fluktuirajuću većinu Vlade na staklenim nogama, posle ucena i pritisaka, nije bilo olakšanje za građane Srbije.
Mi srpski radikali nismo maliciozni ljudi, ali imamo veoma bogato istančano političko iskustvo.
Gospodine Petroviću, mi smo znali onda, kao što i sada znamo, da bilo kakav vid saradnje sa Demokratskom stranom, a naročito posle održanih predsedničkih izbora, direktne podrške Borisu Tadiću i nažalost njegove kakve-takve pobede i njegovog ovakvog načina vladanja danas u Srbiji, nije dobro ni za Koštunicu, ni za ovu vladu, a ponajmanje za građane Srbije.
U tom kontekstu vi iz Demokratske stranke nemate mogućnosti da nekim argumentima osporite ono što mi pričamo već nekoliko meseci, od kada ste vi u kohabitaciji, a tu reč su sada građani dobro razumeli i vide o čemu se tu radi, sa Koštunicom i njegovom ovakvom Vladom.
Što se tiče politike na nacionalnom, na ekonomskom i na socijalnom planu, nije tu bilo nikakvih povoljnih pomaka, onih koji utiču bitno na životni standard naših građana. Naime, iako je juče Mlađan Dinkić rekao da je broj onih koji su pronašli zaposlenje u ovoj godini 21.000 na preko milion nezaposlenih, to je samo stvar administrativnog prikaza, taj podatak koji je Dinkić juče izneo. Činjenica je da je skoro 3% stanovništva u Srbiji potpuno gladno, bez mogućnosti da sebi obezbedi normalnu egzistenciju.
Više nije samo u pitanju Kragujevac, koji je bio sinonim za gladne, za nezaposlene, takva vam je danas cela Srbija i svaki grad gde god da pođete. Prosto neshvatljivo da bez skrupula Aleksandar Vlahović, kao bivši ministar privatizcije, govori da su radnici ostavljeni bez posla u pljačkaškoj privatizaciji za vreme DOS-ove vladavine, kada je Vlahović bio ministar, da ste sa Novakovićevom kartom iz Soluna izglasali Zakon o radu, koji je ostavio toliko ljudi bez posla i da niste prihvatili, mislim pre svega na one koji čine okosnicu u ovoj vladi i na Koštunicu, i na DSS, i na njegove koalicione partnere.
Zahtev srpskih radikala u februaru da se Zakon o privatizaciji hitno promeni, Zakon o radu i naročito da se mnogo veća pažnja obrati na ono što je danas najveća boljka svih naših građana, a to je kako će da prežive, kako će da pronađu posao, kako će da izdržavaju decu, kako da dočekaju zimu i kako da se obračunaju ti ljudi, prosečni stanovnici, sa nečim sa čime bi državni aparat trebalo da se oštro obračuna, a to je nagomilani kriminal, korupcija koja je uzela maha, počev od mesne zajednice, nivoa jednog naseljenog mesta, preko opštine, odnosno grada.
Ako danas pitate nekog stanovnika u Srbiji kako on to zamišlja da bi bilo bolje, bez obzira na to kako ko se prekomponuje, ko je premijer i kakva je buduća vlada, reći će vam da bi bilo bolje svim građanima Srbije kada bi bilo manje lopova, kada ne bi bilo finansijske oligarhije, kada ne bi bilo srpskih tajkuna.
A jedan od takvih ljudi, navodno poslovan čovek i kandidat za gradonačelnika na proteklim izborima, ovih dana je izjavio da on aludira da bude drugi ili treći čovek u DSS-u, i nije mu važno koje je to mesto, važno je da bude tu negde.
Ako je DSS na čelu sa Koštunicom i sa takvim koalicionim partnerima u kohabitaciji sa DS-om, čija je najbolja pojava njen predsednik Boris Tadić, oličenje zla, ne samo za Srbe sa Kosova i Metohije, već za celokupni srpski narod koji jasno zna šta su državni i nacionalni interesi, za šta Boris Tadić, onako narcisoidan, u tri radna dana, koliko je imao na mestu predsednika Republike, nije imao vremena da razmišlja, ako je DSS sa Koštunicom kao premijerom republičke Vlade u kohabitaciji sa Tadićem, koji za potpredsednika ima Dušana Petrovića, Bojana Pajtića, Nenada Bogdanovića, teško onda Srbima koji su navikli jedva na taj termin šta je to kohabitacija.
Teško onda nama, ako nam se što pre ne ukaže prilika da kao zaista odgovorni ljudi, koji smo neokaljana obraza izašli na sve izbore i sami protiv svih ostvarili takav rezultat, ako ne budemo uskoro imali priliku da građanima Srbije pokažemo da je zaista pravi izbor da što veći procenat glasova dobije upravo SRS.
Zbog takve situacije, a ovde je ipak potpredsednik Vlade, gospodin Labus, koji je bio sinonim za ulazak naše zemlje u tzv. međunarodne institucije, pa se pokazalo da nam nisu baš tako naklonjeni, a i sam Koštunica je kao predsednik Jugoslavije rekao - više svet duguje nama, nego što mi dugujemo svetu.
Pokazalo se da on sa pozicije premijera sada više nema nameru da onima koji nas bezuslovno ucenjuju upućuje takve poruke, zbog toga što Vlada nema nikakav legitimitet utemeljen u biračkom telu u Srbiji, zbog toga što je u kohabitaciji sa onima koji su se, poput gospodina Petrovića, fotokopirali i faksirali.
Jer, gospodine Petroviću, vas u Šapcu zovu "Dule 5%", i bolje bi vam bilo da objasnite nama zašto se niste kandidovali za predsednika opštine, kada već imate takav ugled i autoritet koji očigledno nemate, nego da držite pridike onima koji sami protiv svih pobeđuju, gotovo da pobeđuju, a budite sigurni da će 2005. godina biti samo pobeda srpskih radikala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro što ste se ipak u 12,20 časova pojavili. Te replike i ovaj sukob koji ste imali sa govornice sa gospodinom Vlahovićem, sve ste to u petak uveče mogli da završite na Televiziji "Politika".
Istinu ste i tada, a i danas, rekli jedan o drugom. Niste valjali ni onda kada ste bili njihov kadar, kada ste bili guverner NBJ, a onda NBS, DOS na vlasti, sa Vlahovićem na čelu ministarstva koje je izvršilo enormnu pljačku naših preduzeća, kao što ni vi danas niste dobar izbor od strane Vojislava Koštunice, na šta smo ga upozorili onog dana kada je podnosio ekspoze kao mandatar za sastav Vlade u ovoj skupštini.
Ako se sećate šta su govorili poslanici SRS i kakva su upozorenja slali Koštunici, uglavnom su se ticala vas lično, počev od moje malenkosti, preko šefa naše poslaničke grupe i svih ostalih. Naše jasno upozorenje je bilo da, pored jedne veoma delikatne situacije u kojoj se država nalazi, zbog neshvatanja šta je nacionalno i državno jedinstvo, a ticalo se, kasnije se i pokazalo da smo bili u pravu kroz događaje u martu mesecu, opstanka naših sunarodnika u južnoj pokrajini. Drugi i ključni aspekt vaše vladavine i lutanja mesecima po bespućima, na čelu sa Koštunicom, sa vama kao jednim od ministara u toj vladi, jeste ekonomski i socijalni položaj naših sugrađana.
Zaista ne mogu da prihvatim i da shvatim, kao običan posmatrač, a ne kao poslanik, kako vi možete sa tolikom samouverenošću da nastupate u promociji ovakvog predloga rebalansa budžeta, kada znate da su jedni, pa drugi izbori pokazali da vi nemate nikakvo uporište u narodu i da vam građani ne veruju. Da oni veruju više vama kao Mlađanu Dinkiću, kao ministru finansija, kao nekom vajnom ekspertu za tu oblast, vi biste bolje prošli na izborima i pokazalo bi se da je ta politika koju vi zagovarate nešto što građani prihvataju. Ovako, kako koji mesec pređe, vi se survate sve više i više, a onda potpuno samouvereno predlažete nešto što za nas nije prihvatljivo.
Vlahović vam je predložio da isplatu duga izvršite iz tekućih budžetskih rezervi. Da sam u pravu kada kažem da nije valjao ni on, kao ni DS koju sada personifikuje ovde, onda kao neki nezavisni ekspert-ministar, zaista ima osnova za to, jer manir vašeg bivšeg prijatelja i bivšeg ministra finansija Božidara Đelića je bio da, recimo, iz tekućih budžetskih rezervi, najpre 600.000, a zatim 1.300.000 da za finansiranje RTS-a.
Šta kaže Vlahović - kada smo mogli mi to da radimo, da prebacujemo, mi smo mu zbog toga zamerali, i njemu i toj vladi, zbog velikog deficita, sa jedne stavke na drugu, zašto i mi ne bismo mogli? Budžet i budžetska politika, fiskalna politika, politika smanjenja javnih troškova, na šta smo mi takođe upozoravali onda kada je Koštunica podnosio ekspoze, pa vi sa predlogom budžeta došli ovde, nisu bili uravnoteženi kod vas. Činjenica da ste vi sada došli u ovakvu situaciju i zapleli se kao pile u kučine, ne daje nam apel da mi treba da vam pomažemo u nečemu što smo oštro kritikovali.
Razumem koliko-toliko poslaničku većinu, jer pitanje izglasavanja ovog rebalansa je i pitanje vašeg opstanka. Gospodine ministre, vi ste rekli da ukoliko Skupština ne izglasa ovaj rebalans koji ste predložili vi više nećete biti na tom mestu. Sa druge strane, delikatno pitanje je i pred samim Koštunicom i pred Vladom sa ovakvom fluktuirajućom većinom. Naša upozorenja su bila upućena tada Koštunici zbog toga što ste vi njegov loš izbor i zbog činjenice da mi uopšte ne bismo imali ovaj projekt, ne bi imala Skupština ovaj problem i građani ne bi imali ovaj problem, ne zato što ste vi taj ministar, nego zato što je Vlada trebalo da izgleda sasvim drugačije.
Ljute se poslanici DSS, naročito njihov šef poslaničke grupe koji u ovom trenutku nije ovde, kada mu kažemo - da je slušao savete Tomislava Nikolića, da je to radio njegov predsednik i njegova stranka, mnogo bi bolje prošli, a stabilnija bi bila Vlada, Vlada u kojoj bismo mi bili stožer okupljanja onoga što je zaista demokratski blok, a ne vi kvazidemokrate, koja bi znala na mnogo pravičniji način da raspolaže sredstvima građana.
Ne bi se ovako poigravala sa njihovom potpuno neizvesnom sudbinom, posle osam meseci lutanja po bespućima sa vama kao ministrom i sa takvom Koštuničinom vladom.
Za nas je potpuno neprihvatljivo, gospodine Dinkiću, ovo što se sada dešava, a što vi pokušavate da zavijete u neku formu navodnog privrednog razvoja, politike zapošljavanja. Kako ste ono rekli kada ste nam obrazlagali ovaj rebalans – "izvlačenje privrede iz recesije, nastavljanje pojačane privatizacije...". Zašto je bila usporena sve ovo vreme, zašto od propalog kandidata Maršićanina i njegove ostavke na mesto ministra privrede mi nemamo ministra na tom mestu?
Kažete – "...zapošljavanja i budućih investicija". Celog dana, a naročito juče uoči dolaska grupe italijanskih privrednika, vi brujite o tome i dajete podstrek i nadu ljudima koji možda žele da se okrenu nečemu što je naša budućnost - mala i srednja preduzeća, da su italijanski investitori spremni. Ne znam koliko njih u ovom trenutku da dođe i da krenu da finansiraju kroz te direktne strane investicije, to uopšte nije dovoljno, zato što je procenat onih koji su nezaposleni porastao otkako ste vi došli na vlast.
Naročito zbog činjenice da su građani poverovali na predsedničkim izborima Borisu Tadiću, koji sada nije predsednik Srbije nego predsednik svoje DS, sa tri radna dana na mestu predsednika Srbije, da će odmah da krenu preduzeća, on će da ih prima, da se suočava sa njihovim nedaćama, otvaraće se nova radna mesta. Nema ništa od toga.
Šta je sada vaš najveći problem sa ovolikim deficitom i sa predloženim rebalansom? Vi ste skrojili jedan budžet koji mora da brine o tome koliki je broj poverilaca, a sa druge strane se suočavate, to su rekle i neke kolege, a i vaši poslanici za govornicom, sa nemogućnošću da više dobijate donacije. Ko da vam da donacije kada je proces korupcije sve veći i veći, kada ni ti donatori potencijalni više nemaju poverenja u vaš tzv. demokratski blok, koji se deklarativno izjašnjavaju da su demokrate, a na delu se pokazuje da oni to nisu.
Ako se sećate vaših izjava prilikom promocije budžete koje ste dali novinarima prilikom izlaska iz skupštinske sale u martu, osnovna stvar kojom ste se dičili – uz sve one napade koje ste pokušali da amortizujete, da vi niste dobro rešenje, i danas stojimo na stanovištu da niste, da ste kao kadar iz NBJ, odnosno Srbije, a znamo kako ste na to mesto došli, sada preuzeti od strane Koštunice zbog politike ucena i optuživanja – ono čime ste se najviše hvalili bio je iznos planiran za poljoprivredu. Tada ste rekli – tri puta sam povećao u nominalnom iznosu stavke za poljoprivredu, i za sve korisnike i za subvencije u poljoprivredi, a sada su oni prvi na udaru.
Da li znate kakve ste probleme imali sa proizvođačima jagodičastog voća, koliko se to dugo dešavalo, koliko je ta agonija trajala, koliko je izgubila naša zemlja zbog činjenice koju je iznela i gospođa Pop-Lazić, da smo u alarmantnoj situaciji jer nam je spoljnotrgovinski deficit sedam milijardi iz Đelićevih vremena, iz bivše DOS-ovske vlasti tri i po milijarde dolara na godišnjem nivou.
Sada zbog takve politike enormnog uvoza, zbog dospelih kamata, zbog politike cena koja se vodi, pa i politike kursa dinara, koji ste vi zagovarali sa pozicije dok vas nisu na ovakav način iz Bodruma smenili, nekog fleksibilnijeg pristupa kursu dinara. I danas, za vašu informaciju, kupovni kurs je već 76,2.
Kada se sve to ima u vidu i kada se ima u vidu da mi nemamo privatizaciju, a kamoli njen nastavak na način na koji to treba da se radi, kada se ima u vidu da niste imali sluha za predloge nas srpskih radikala, da se uzme u razmatranje postojeći zakon koji je počinio mnogo nepravilnosti, mnoga preduzeća opljačkana, ljudi ostali bez posla, u februaru smo dali u skupštinsku proceduru izmenu i dopunu Zakona o privatizaciji, kada se ima u vidu da vi nemate osećaja za poljoprivrednike, već se samo deklarativno izjašnjavate da ovakvim budžetom oni imaju mnogo veću mogućnost za nabavku mašina i opreme preko poslovnih banaka.
Nisu to naše domaće banke, vi ste ih lično upropastili. To su strane banke koje posluju kao domaće i koje naizgled daju poljoprivrednicima mogućnost da po povoljnim kreditima kupe mašine i opremu sa svega 1,5% kamate na godišnjem nivou. Zauzvrat se traži velika hipoteka, negarantovani plasman i činjenica da ste ih ostavili na cedilu.
Prema tome, nadamo se i verujemo, zbog takve vaše politike i zbog činjenica da se tu više ništa ni Labus ne pita i da ne može da izaziva nikoga i da govori, a naročito gospodin Nikolić koji predvodi najveću poslaničku grupu u ovoj skupštini, šta treba da radi i koji mu je put. Zbog činjenice da se tako ponaša i vaš bivši koalicioni partner, a sada navodni oštri kritičari Boris Tadić i DS, znamo da 2005. godina mora da bude odlučujuća.
Da se građani zaista opredele da suštinski nešto menjaju i da izberu vlast koja neće da luta po bespućima i koja neće da ulazi u ovakve rizične budžetske korekcije, nego će biti spremna i odgovorna da kroz stvaranje mogućnosti da ljudi rade i zarade, a ne da budu socijala, ne da bude toliko gladi i toliko siromaštva, a da privatizacija bude pravičnija i da odgovorni ljudi budu na ministarskim mestima, pre svega na mestu ministra finansija, stvorimo uslove da ova država krene putem oporavka. To nam je zaista potrebno.
Puke priče, vaša optuživanja sa Vlahovićem, sa ostalima iz DS, sve što ste jedni o drugima rekli je zaista tačno, niste valjali ni jedni ni drugi, treba da dođe vreme SRS, pokazali su i lokalni izbori da je to tako, verujem da će to biti slučaj 2005. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su pretpostavljali da će predlog ovakve rezolucije doći na dnevni red na početku jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
To sam zaključila iz jedne izjave koju je mnogo ranije nego što je ona usaglašena na ovakav način od strane predlagača, dala gospođica Milivojević, gostujući na prvom programu Televizije Crne Gore, na okruglom stolu, gde je govorila, kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora, sa sagovornicima iz druge republike naše državne zajednice, o pitanjima koja se tiču pre svega odnosa Srbije i Crne Gore u ovako ustanovljenom uređenju po Povelji koja je stupila na snagu u februaru 2003. godine i o tek pristiglom izveštaju Evropske komisije.
Imam ga ovde, nosi naslov ''Radni dokument komisije. Srbija i Crna Gora: izveštaj o stabilizaciji i pridruživanju za 2004. godinu''.
Mnogo se govorilo o ovome ovih dana, i koleginica Pop-Lazić je bila u pravu kada je ovu rezoluciju i od strane ovakvog broja predlagača, a bez konsenzusa svih političkih činilaca u ovom parlamentu, naročito najveće političke stranke, što se tiče samog teksta rezolucije, namera predlagača i obaveza koje u njoj stoje, a koje mi ne možemo da prihvatimo, kada je rekla da je u pitanju jedan politički pamflet. Da je u pravu, govori i činjenica da rezolucija i njen tekst nisu ništa drugo nego zahtevi koji se nalaze u pomenutom izveštaju Komisije Evropske zajednice.
Očigledno je da između nas i predlagača, kao i prethodnog govornika gospođe Čomić, mislim na nas srpske radikale, a rekla bih i velikog broja naroda koji se nalazi u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, koji ne prihvata na nacionalnom polju takve političke poteze ni sadašnje aktuelne vlasti, pre svega Borisa Tadića, ni prethodne DOS-ovske vlasti, postoji zaista fundamentalna politička razlika. Ne zbog toga što mi srpski radikali nismo za evropske integracije.
Naprotiv, mi to zagovaramo i od postojanja naše stranke i zbog činjenice da nam je to zaista potrebno, jer mi ne možemo na drugi način da težimo ka ekonomskom i privrednom oporavku, ne možemo da težimo na drugi način ka poboljšanju životnog standarda našeg društva, ali je činjenica da to ne može da se radi na ovakav način.
Ako kažete da postoje određeni uslovi, a i sama gospođica Milivojević je juče rekla – znate, kad ste član neke organizacije, morate da prihvatite te uslove. To bi moglo da se prihvati samo ako nisu u pitanju ucene i jasno servirani nalozi šta treba da se radi. Ne može niko da prenebregne činjenicu da ova pomenuta komisija tesno sarađuje sa određenim strukturama u našoj zemlji i sa aktuelnom vladom, pretpostavljam i sa nadležnim skupštinskim odborom i zbog toga je ovo dala na uvid narodnim poslanicima, koliko se sećam, u maju ili junu mesecu.
To je bilo tri meseca pošto je izabrana ovakva Koštuničina vlada, sa osvrtom na to šta je bilo prethodne tri godine, u periodu od 2000. do 2003. godine, kada su "reformatori" u ovoj istoj skupštini izglasali zakon glasanjem poslanika iz Soluna, izabrali guvernera "glasanjem" iz Bodruma, kroz izbacivanje poslanika, kroz nepoštovanje demokratskih prava i kroz nepostojanje legalne i legitimne skupštinske većine.
Naravno, oni su za sve to dali svoje mišljenje, udarili packe prethodnoj DOS-ovskoj garnituri a bogami i upozorili Koštunicu i njegove koalicione partnere da moraju strogo da se drže onoga što su njihovi osvrti, njihove kritike i jasni stavovi po pojedinim pitanjima.
Kada vi kažete da morate da prihvatite neka pravila, onda je to za vas verovatno tako, po sistemu uzmi ili ostavi, kako vam oni serviraju. Za nas su evropske integracije, ako se mi nešto pitamo, ako se pita najviše zakonodavno telo, ako se pitaju građani Srbije i ako ljudi koji su nosioci najviših organa vlasti postupaju u skladu sa odlukama, pre svega, Narodne skupštine Republike Srbije, samim tim i nadležnih odbora i ako govorite sve to u kontekstu, pa i ova rezolucija, što je meni više nego sumnjivo, opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore, koju ste vi zagovarali na ovakav način.
Jer potpisnik tog sporazuma, pre svega Beogradskog, jeste Miroljub Labus, a zatim i Ustavne povelje, koja je stupila na snagu. Činjenica je da vi ne možete afirmativno da govorite o takvom procesu unapređenja naših odnosa sa zapadnom Evropom, a da nemate u vidu to da nas oni jasno uslovljavaju, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije. U tom kontekstu je, i zbog takvih naloga, prekjučerašnji istup u 20,05 časova Borisa Tadića. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu i apelujemo na savest i svest svih vas poslanika, i vas iz DS-a, da se pridružite toj našoj inicijativi.
Ako je više vaših poslanika, pre svega mislim na poslanike DS-a, promovišući ovakav politički pamflet ovde reklo da je ono što Skupština Srbije izglasa, a sada je u pitanju nešto što se zove rezolucija, obavezujuće za sve nas, kao najviše zakonodavno telo mi time obavezujemo izvršnu vlast i predsednika Republike, kako ćete da ubedite građane, a naročito Srbe na Kosovu i Metohiji da je bilo šta što se u ovoj skupštini izglasa više obavezujuće za takvog predsednika Republike koji, verovatno uz opsežne razgovore i komunikaciju koju je imao sa Bušom, sa Karlom del Ponte, sa Solanom, izlazi pred građane Srbije prekjuče i poziva Srbe, potpuno nezaštićene, potpuno obespravljene, na okupiranom području naše južne pokrajine, da izađu na izbore.
Ovde, u ovom izveštaju, dame i gospodo narodni poslanici, Komisije za evropske integracije, jasno se koriste neki termini koji, ne da nisu smešni, nego su žalosni. Kosovo i Metohija se uopšte ne spominju decidno u kontekstu Srbije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Pročitaću vam šta stoji na strani 20. pomenutog izveštaja. Oni kažu, sa svojim osvrtom - dodatno pitanje vezano je za Kosovo - ne kažu Kosovo i Metohija - na osnovu Rezolucije 1244 SB, UNMIK se obavezao na primenu memoranduma o saglasnosti Pakta za stabilnost u februaru 2003. godine, uključujući zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa zainteresovanim stranama u regionu. Dalje kažu - partneri u relevantnim radnim grupama, Paktu za stabilnost, primili su k znanju namere UNMIK-a kako bi se obezbedilo da ne bude praznina u prostoru slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.
Naravno, njihov ekonomski interes, naročito na ovom području je za njih takođe veoma važan, ali vi sa druge strane zaboravljate, ako želite put ka evropskim integracijama, koji je ekonomski interes Srbije. Da li će oni želeti da nas prime ili bilo ko sa nama da razgovara? Ako imamo ovakav Zakon o privatizaciji, ako imamo takav skandal koji se desio prošle nedelje sa kompanijom "Knjaz Miloš" sa drugim preduzećima, sa onakvom privatizacijom po tom istom zakonu i šećerana i cementara - sa kime da razgovara?
Onda je lako reći - zakon nije dobar, mi ćemo to da preispitamo, da se umire radnici, da se pojavi predsednik države, potpredsednik Vlade. Resornog ministra nemate. Kako ćete da ubedite njih, a čitavo jedno poglavlje govori o tome koliki nam je budžetski deficit koji ste, navodno, uspeli da smanjite. Videćemo kako ćete uspeti da iskotrljate do kraja ove godine.
Idete na to da smanjujete javnu potrošnju, ali se po raskalašnom ponašanju pojedinih ministara to ne vidi. Već je prošlo dosta vremena od kako je ustanovljena nova Vlada. Kako ćete da ih ubedite da će proces proizvodnje da se pokrene, da će da se smanji nezaposlenost, kada je Slovenija, vama draga republika sa kojom imate odlične odnose, da vas podsetim na njihov akt secesije i na činjenicu da su ostali nekažnjeni zbog toga što je ubijeno 80 srpskih vojnika, spremila nekoliko stotina miliona evra da pokupuju sve što vredi ovde u Srbiji i onda ona da od toga izvlače maksimalni profit.
Na primer, to možete da vidite u mešetarenju kod kompanije "Knjaz Miloš", kod "C marketa", kod svih preduzeća u našoj zemlji. Ako već govorite o evropskim integracijama, morate da budete svesni činjenica, a to niste spomenuli ni vi iz bivšeg DOS-a, ni iz aktuelnog od kada ste u ovoj skupštini i to nije spominjala ni prethodna, ni aktuelna vlast.
Kakav je odnos naše zemlje na polju spoljnotrgovinske razmene i privredne saradnje sa Ruskom Federacijom? Da li je vama poznato koliki je spoljnotrgovinski suficit te zemlje? Da li vam je poznato koliko je ona uznapredovala proteklih nekoliko godina i kako stoji njihova privreda, kolike su im devizne rezerve? Da li vam je poznata činjenica da SRJ, naravno, to je kao međunarodno pravni priznati subjekt sada na sebe preuzela i ova aktuelna državna zajednica Srbije i Crne Gore, potpisala sa Ruskom Federacijom ugovor o slobodnoj trgovini odmah posle bombardovanja 1999. godine.
Da li bilo ko iz Vlade Republike Srbije i aktuelni premijer mogu da nam kažu koliko se to koristi i da nam objasne u kakvom je stanju naša proizvodnja i šta sve možemo da proizvedemo, a da izvezemo na široko i veliko rusko tržište?
Niste vi za to zainteresovani iz prostog razloga što ste obuzeti svim ovim što treba da radite, a što je ovde jasno naznačeno.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, to je antisrpski Haški tribunal u kome se nalaze srpski junaci, a pre svega najveći srpski junak, predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj. Takođe je jedno pitanje kojim se juče bavila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, što je gospođa Čomić spomenula, kroz donošenje jedne rezolucije koja ne da ne ide u prilog nama, kako je ona to htela ovde da predstavi, nije nas pohvalila nego nam je samo putokaz, odnosno njihov plan - šta dalje sa srpskim generalima i sa svima onima koji su branili državni i nacionalni interes.
Moram da kažem da je ta ista Parlamentarna skupština Saveta Evrope čije je jesenje zasedanje otpočelo pre tri dana u Strazburu, u kome učestvuju i poslanici SRS, u delegaciji koju predvodi gospodin Tomislav Nikolić, juče izglasala još jednu rezoluciju u kojoj nam se udaraju packe zbog nedovoljno unapređenih demokratskih odnosa i poštovanja demokratskih prava u našoj zemlji. Ko je kriv za to? Srpski radikali ili vi iz bivšeg i aktuelnog DOS-a?
Kakav je vaš odnos prema političkim neistomišljenicima? Kakav je odnos aktuelnog predsednika prema polovini biračkog tela, a to su svi oni ljudi koji glasaju za SRS? Odnos pojedinca koji predstavlja svoju političku stranku i koji je imao tri radna dana od kako je izabran, a u trećem radnom danu, ako može tako da se nazove njegovo preksinoćno obraćanje u 20,05 časova, on je naše napaćene sunarodnike pozvao da izađu na okupatorske izbore. Ništa za njega nije obavezujuće, tako ništa neće da bude obavezujuće ni za vas.
Ako je takav predsednik Republike za koga ste vi glasali, a mi smo, i milion i po građana Srbije, imali bolje rešenje, pravog čoveka. Čoveka koji bi državnički mudro, kao što nastupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mnogo bolje i mnogo brže mogao da nas integriše u Evropu. Vi ste izabrali Borisa Tadića i sada ćete i vi i on morati da snosite konsekvence zbog takvih vaših poteza.
On se ponaša gore nego ona šačica samoproklamovanih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji koje plaćaju okupatori. Ide čak i korak dalje i u svom obraćaju i u svojoj servilnosti. Znate, u ono vreme čelično-komunističkog doba u istočno-evropskim zemljama, lideri ili liderčići tih komunističkih zemalja nisu Brežnjevu pisali onako snishodljiva pisma, kao što se Boris Tadić obratio Džordžu Bušu pre petnaestak dana.
O čemu mi onda govorimo? Ko štiti srpske, nacionalne i državne interes? Ne samo Srba, nego svih predstavnika pripadnika nacionalnih manjina u našoj zemlji.
Da vas vratim opet na ono što je gorući problem za svakoga ko hoće normalno da razmišlja i za svakoga ko misli o budućnosti sve naše dece i svih generacija koje trebaju da se školuju u ovoj zemlji, da osnuju porodice i da žive, šta oni kažu kada je u pitanju Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.
Kažu - Srbija i Crna Gora još uvek nije ispunila svoje međunarodne obaveze u vezi sa saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Izveštaj SB UN iz oktobra 2003. godine od strane glavnog tužioca za saradnju okarakterisao ju je kao tešku i veoma ispolitizovanu.
Celokupna situacija i politička nestabilnost i takav odnos prema stranci koja je u opoziciji, a koja ima gotovo polovinu biračkog tela, što su pokazali i završeni lokalni izbori, tu celu politizaciju preko Borisa Tadića i preko svih vas koji želite da slušate, takve naloge vrši Karla del Ponte i njoj slični, svi oni koji ne žele ništa dobro ni Srbiji ni srpskom narodu. Nije to nikakva teorija zavere. Ovde su jasno precizirani uslovi. Ovo su ucene.
Ovo nisu uslovi za normalnu državu i za ljude koji žele ekonomski prosperitet, napredak u svakom pogledu za sebe i za svoj narod. Ovo su uslovi koji će skupo da vas koštaju, pre svega vas iz DSS, koji prihvatate da budete takvi činioci u ovakvoj Vladi, koji niste imali sluha da se u decembru mesecu, sa početkom ove godine, okrenete tamo gde ste trebali da gledate.
A da ste slušali savete Tomislava Nikolića, i vi i vaš Vojislav Koštunica, ne bi vam se toliko urušila stranka. Da ste slušali naše savete ne bi se desilo da isti čovek samo malo preobučen i navodno demokratski ulickan i našminkan Boris Tadić, koji je svoje pravo lice pokazao preksinoć, postigne takav uspeh koji nije uspeh za sve one koji žele ovoj državi i ovom narodu dobro, i ne bi se desilo da vas tako prešiša Demokratska stranka iz koje ste se izdvojili davne 1992. godine.
Prema tome, dobićete repliku gospodine Aligrudiću, ove su nepobitne činjenice. S obzirom na to da aktuelna Vlada koju sada predvodi Vojislav Koštunica, koji kohabitira sa Borisom Tadićem, koji je pozvao Srbe da izađu na okupatorske izbore i oglušio se o tri rezolucije i o jednu deklaraciju bez obzira što je izglasana u prošlom sazivu Skupštine, ako nastavi ovako da vlada i ako nastavi ovako da se oglušuje o sve ono na šta vas upozorava SRS neće da bude dobro.
Mene baš briga što će vaša stranka da propadne i što ćete vi da na sledećim izborima dobijete 3 ili 4% glasova ako tako nastavite da se ponašate, ako se Srbiji i srpskom narodu desi nešto još gore i gore. Nama srpskim radikalima je cilj da uvek državne interese stavimo iznad stranačkih.
Mi smo to uradili kada je u ovoj skupštini u vreme našeg najljućeg obračuna sa 176 poslanika DOS-a bila na dnevnom redu deklaracija o tzv. Hakerupovim ustavnim okvirima, a koji je postao kasnije šiptarski ustav, a koji je dao legitimitet šiptarskim terorističkim vlastodršcima, njihovim teroristima, i koji je onemogućio da 1600 porodica sazna gde su njihovi najmiliji.
Posle toga ste pozvali Srbe na okupatorske izbore. Jednom dali legitimitet šiptarskim vlastima. Pa što se onda ljutite što vam i Rugova i Tači i Haradinaj dele packe preko ovih iz tzv. međunarodne zajednice. Jednom ste pristali na te njihove i takve uslove, a oni sada od vas traže da to isto uradite.
Boris Tadić bio je maksimalno servilan, to je radio bez problema, to je njegova politika, i to je razlika između nas i njega i onda i sada, a mislim na njegove predstavnike. Vi koji ste ovde glasali za rezoluciju, koji ste sa SRS-om i sa našim predstavnikom vodili razgovore o tome da nam je potreban konsenzus, da nam je potrebno da imamo i da podržimo, a znate da smo sa malom zadrškom uradili Vladin program za zaštitu našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, niste bili spremni da se koliko juče izjasnite o tome da se, ako treba, prekine ova sednica i da to energično tražite, na kojoj se govori o pamfletu, a uslovi pravi i ucene su u ovom dokumentu.
I da odmah krenemo kao ozbiljni ljudi sa svešću o tome u kakvoj se situaciji nalazi narod na Kosovu i Metohiji i kakva nas budućnost čeka, da raspravljamo o mogućnosti da dve trećine poslanika opozove Borisa Tadića, odnosno da samim tim stvorimo uslove da to narod uradi na referendumu.
Koristim mogućnost, ma koliko vi sada bili možda spokojni i mirni bez dizanja tenzija, ali zbog činjenice da nam se dobro ništa ne piše zbog ovakvih uslovljavanja, da pozovem sve vas poslanike, predstavnike svih političkih stranaka da se pridružite našoj inicijativi i da se Boris Tadić opozove sa mesta predsednika Republike zbog toga što je on postupio protivno važećem Ustavu.
Zbog toga što iako izglasate ovu rezoluciju, opet ponavljam, mi nismo protiv evropskih integracija, ali smo protiv svakih vrsta ucena, i da onda jednom za svagda svakome ko bude bio izabran na bilo koju visoku državnu funkciju stavite do znanja da ono što ova skupština i narodni predstavnici izglasaju mora da bude obavezujuća za sve.
Nemate vi, gospodo, a sada se i na kraju vama obraćam iz DSS-a, uopšte razloga da se ljutite ni zbog ovoga što sam vam ja rekla, a ni bilo koji predstavnik SRS-a. Vi znate, možda ste duboko svesni toga, ali ne želite da priznate, ili ne želite da se suočite sa tim, možda zbog nedostatka hrabrosti, možda zbog nekih ucena kojima ste izloženi, da je put koji zagovara SRS jedini ispravan put.
A da smo mi u pravu, potvrđuju nam od izbora do izbora građani. Kakva je satisfakcija za jednu političku stranku da dobije toliko poverenje birača ako nestane država u kojoj ti građani treba da žive i uživaju sva demokratska prava i ako ona ne bude mogla da radi i da sama odlučuje.
Razmislite o tome i apelujte na vaše predstavnike i na predsednike vaših stranaka da se spasi ono što se spasiti može, jer zaista je poslednji trenutak da odgovorni ljudi nešto urade kako bi nam bilo bolje. Hvala.

Gospodine Tomiću, ne može da bude demagogija ono što priča jedna, doduše najveća opoziciona stranka koja ima 50% biračkog tela, nego ono što radi aktuelna vlada. Ovo što ste stavili u tekst ove rezolucije je u najmanju ruku sramno.
Pogledajte šta stoji kada su u pitanju Srbi optuženi pred tzv. Međunarodnim sudom za ratne zločine. Da li je vama jasno u kakvoj se situaciji nalaze i kako se tretiraju Srbi koji su se dobrovoljno predali, kakva im je garancija i kakvu pomoć je dala aktuelna vlada, a da ne govorimo o onoj prethodnoj DOS-ovskoj i o činjenici da je ovde bez trunke srama danas izašao bivši ministar inostranih poslova, onaj koji je vukao za rukav Karlu del Ponte da napiše optužnicu protiv predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja.
Da glasa neko od predstavnika SRS-a za rezoluciju u kojoj stoji – za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije, i koja odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i međunarodnim obavezama. Vaše obaveze i vaša jednostrana saradnja sa Karlom del Ponte nije obaveza ni jednog srpskog patriote, ni jednog srpskog radikala.
Od onog trenutka kada je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, koga je ispratilo 100.000 ljudi na beogradskim ulicama, pošao u antisrpski Haški tribunal, gde je bio potpuno izolovan šest meseci protivno svim međunarodnim pravima, standardima i poveljama, on je rekao da nijedan srpski vojnik, nijedan srpski general više ne treba da ide tamo. On će, budite sigurni, bez obzira na to što ga tamo utamničenog drže godinu i osam meseci, odbraniti interes svakog Srbina, srpskog naroda i srpske države, vratiće se hvala Bogu živ i zdrav ovde, a dotle će već naveliko da vladaju srpski radikali na svim nivoima vlasti. Taj trend ne može da se zaustavi.
Kada već govorite o tome šta ste radili i gde ste bili gospodine Tomiću, bolje bi bilo da podnesete taj izveštaj o vašem radu vašoj Narodnoj demokratskoj stranci i vašem Vuksanoviću koji je dobio celih 1,5% na izborima za gradonačelnika.