Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo došli u Narodnu skupštinu voljom građana. Srpski radikali sa najvećom voljom građana...
(Predsedavajući: Koji član?)
Član 100, gospodine Mihailoviću, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine, i vi to dobro znate, jer ste, iako napravili jednu pauzu, svedok događaja i ustanovljavanja normi ponašanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije unazad 13 godina. Kroz svašta je prošao i naš narod i naše društvo, Narodna skupština Republike Srbije je imala različite sazive, različite poslaničke grupe su sedele u njoj, SRS je i sada, kao i 1997. godine, najprisutnija, u najvećem broju poslanika ovde, ali nikada nam se nije desilo, čak ni za vreme prethodnog bahatog i poraženog Dosovskog režima, da se ministar na ovakav način obraća narodnim poslanicima.
Gospodine ministre, pre svega, treba da cenite naše strpljenje, našu pažnju, našu istrajnost, argumentovanost.
A naročito činjenicu da smo prihvatili obrazloženje Vlade, koja je potpuno smušena i smetena, da vi budete ovde predstavnik predlagača umesto ministra u ostavci, a rekla bih i kandidata u ostavci, Dragana Maršićanina.
Kako smo vas kao takvog prihvatili, jer ovo uopšte nije vaša nadležnost, budite toliko kulturni, toliko parlamentarni i toliko odgovorni da se sa uvažavanjem ophodite prema narodnim poslanicima, a naročito poslanicima SRS, koji su pokazali, svojim izuzetno konstruktivnim i demokratskim nastupom, kada je u pitanju predlog ovog zakona, kao i mnogo puta ranije, da oni samo žele dobro građanima Srbije.
Ako ste vi ministar koji je iz privrede došao na poziv nekoga, a kako ste se sastavljali dva meseca, vi to najbolje znate i otkud vi, ko je vas izvukao iz rukava, u to neću da ulazim, ali ako ste vi došli u Vladu Republike Srbije i poveren vam je jedan resor, to su ekonomski odnosi a, uzgred budi rečeno, nama to ministarstvo uopšte i ne treba, mislim, Vladi Republike Srbije, to je naš principijelan stav, ako već imate ministarstvo i ako već ne radite da unapredite ekonomske odnose Srbije, i da znate da smo, po oceni onih koji vas prate, od 156 zemalja, u odnosu na saradnju, a naročito ekonomsku, sa državama u spoljno-trgovinskom smislu, u smislu protoka kapitala, mi na 143. mestu.
Bolje se pozabavite time, ministre, nego da držite lekcije poslanicima, koji vas i te kako mogu da uče o demokratskim merilima ponašanja, o tome šta je Narodna skupština i, pre svega, stalno da imate na umu, kad uđete na ova vrata, da vi polažete račune narodnim poslanicima i da mi imamo kontrolnu funkciju nad vama i da možemo uvek da zatražimo vašu smenu, kao i celokupne Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, političko podučavanje i ono šta je SRS, jedna od najvećih...

Član 1, gospodine Markoviću, pozivam se na član 1. Poslovnika, a to su - prava i obaveze narodnih poslanika u kontekstu izlaganja ovog prethodnika.
Dakle, političko podučavanje o tome šta je SRS, šta je jedan od najvećih srpskih heroja prof. dr Vojislav Šešelj uradio za srpsku državu i srpski narod, šta je pisao, koga je mogao, a pamente ljude svakako, iskrene srpske patriote, da poduči, čućete od zamenika šefa poslaničke grupe SRS gospodina Vučića, koji će nešto više o tome da vam kaže.
Kao predstavnik naše poslaničke grupe, odnosno predstavnik jedne od tri prisutne dame ovde, reći ću vam - poslaniče, za koga ne znamo i dalje kako se zovete ni kako se prezivate, jer ne predstavljate ništa u ovoj skupštini, da je vaša obaveza da dođete pristojno odeveni u Skupštinu.
To podrazumeva - u konvencionalnom smislu, da bar imate uredno odelo i kravatu, kada izađete prvi put. Ništa niste rekli ni o jednom zakonskom predlogu, a govorite najgorim mogućim izrazima o poslanicima SRS. A vas, gospodije predsedavajući, jer to je iz ove treće klupe toliko očigledno, želim da uputim na to da poslanicima kažete da čak nije dozvoljeno ni u pauzi, koja je od 14,00 do 15,00 časova, da se alkohol koristi u tolikim količinama, već da to urade, ako hoće, posle 18,00 časova, a ne da takvi ljudi, u takvom stanju, govore najgore moguće i dobacuju i meni i koleginici Vjerici Radeti.

Gospođo Krstić, nije gospodin Stevanović zaboravan, on je samo malo više nervozan. Sasvim smireno ću vam, gospodine Stevanoviću, odgovoriti, bez takvih neurotičnih gestikulacija, mlataranja rukama i pominjanja nečega što nije istina. Ta psihoza u kojoj se nalaze svi članovi propalog SPO-a je meni jasna.
Živim u Kragujevcu, u Šumadiji, gde ste vi doskoro možda i mogli da prevarite Šumadince i Kragujevčane, ali kažem do pre nekoliko godina, da ste vi neka alternativa i neka opcija koja se dušebrižnički nudi Kragujevčanima i svim građanima Srbije.
Mnogo ste propali na izborima, niste mogli da prođete izborni cenzus, nije vas bilo u ovoj skupštini četiri godine. Godine 1996. ste kao neko ko je bio ne na samostalnoj, nego na listi tadašnje grupacije "Zajedno", prošli kao odbornik na listi i postali ste voljom vaših koalicionih partnera predsednik skupštine grada Kragujevca.
Ne gradonačelnik, kako ste sebe voleli da nazivate, nego trebalo je da budete prvi među jednakima. Za četiri godine se niste tako ponašali, unazadili ste sve demokratske procese u gradu. O vašim malverzacijama i zloupotrebama ne moram da govorim, ni članovi SRS-a, o tome su vam govorili i Radosavljević, i Vlatko Rajković, i svi oni koji su bili četiri godine sa vama na vlasti i opet oni prevarom građana pobedili vas 2000. godine.
Gospodine Stevanoviću, osvestite se malo, novo vreme je došlo, 28. decembra 2003. godine, a pre toga 16. novembra 2002. godine u Kragujevcu, na gotovo svim biračkim mestima ubedljivo su pobeđivali srpski radikali, na čelu sa našim predsednikom dr Vojislavom Šešeljem. Vaš sugrađanin i zamenik predsednika naše stranke ubedljivo pobedio glasovima i Kragujevčana i svih građana Srbije 2003. godine na predsedničkim izborima.
U mestu u kome ste vi rođeni, u Malim Pčelicama, SRS vas je razbila u pravom smislu reči. Bilo je 5:1, to je broj glasova, u naselju u kome vi živite, gospodine Stevanoviću, i gde bacate prašinu onim radnicima napaćenim i govorite im o nekim avanturističim projektima za "Zastavu". SRS vas je razbila 5:1.
Gospodine Stevanoviću, na izborima za predsednika Srbije 13. juna gospodin Nikolić će pobeđivati i u vašim Malim Pčelicama, i u Staroj radničkoj koloniji, i u mom Vašarištu, i u celoj Srbiji, i u Zemunu, i u Novom Beogradu, i u Pirotu, i u Vranju, i u Subotici i tako će biti na lokalnim izborima. I možete, gospodine Stevanoviću, da se gledate koliko god hoćete u ogledalo, ali vi gradonačelnik Kragujevca više nikada nećete biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u svojevrsnom vremeplovu danas 17. maja 2004. godine, a objasniću vam i zbog čega. Pred nama su dva komplementarna predloga zakona koja su u istovetnom tekstu, samo su ih različite osobe potpisale i uputile u proceduru i pred narodne poslanike.
Ovo što ću vam sada pokazati, zavedeno je 7. jula 2003. godine, potpisao se i ispred Vlade Republike Srbije određen ministar za privredu i privatizaciju, Aleksandar Vlahović, a u ime Vlade Republike Srbije, potpisao potpredsednik Jožef Kasa. Ovo o čemu danas treba da govorimo je to isto, samo je zakon uputio ministar u ostavci, ali sada samo ministar za privredu, Dragan Maršićanin, a potpisao predsednik Vlade Vojislav Koštunica.
S obzirom na činjenicu da je potpuno nenadležan ministar danas ovde pred nama i od početka rasprave, jer mi i ne razgovaramo o registraciji privrednih subjekata na Sejšelskim, Maršalskim i Devičanskim ostrvima, već na području naše Srbije, a imajući u vidu činjenicu da je Maršićanin, kome ova ministarska funkcija nikako nije išla, u međuvremenu podneo ostavku, najsrdačnije mu preporučujem, s obzirom da mu ni kampanja za predsednika Srbije nikako ne ide, da podnese ostavku i na mesto predsedničkog kandidata.
Očigledno je da ova aktuelna Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, nastavlja takozvanim reformskim stopama bivše poražene DOS-ovske garniture. To smo mogli da vidimo kada je pred narodnim poslanicima bio zakon o osiguranju, za koji je sasvim izvesno da neće imati podršku poslanika, bar kako sada stvari stoje, i mnogo takvih istovetnih tekstova zakona će tek doći pred poslanike.
Došla je, čuli smo, prva evropska direktiva po kojoj su morala ova dva zakona da se nađu na dnevnom redu, ali ih Vlahović nije dočekao, jer je pre toga SRS, uz pomoć gospođe Gordane Pop-Lazić, izdejstvovala da dođemo do vanrednih parlamentarnih izbora. I zakon o stečaju, u to sam apsolutno sigurna, biće isti onakav kao dok je Živković bio premijer. Suočeni smo sa činjenicom da smo dobili zakon o lekovima, takođe potpuno u istovetnom tekstu kao za vreme DOS-ovske Vlade.
Kontinuitet DOS-ovskog poraženog režima ova vlada Vojislava Koštunice nastavlja. Zašto ovi zakoni nisu dobri i zbog čega smo mi srpski radikali protiv ustanovljavanja agencije za registraciju privrednih subjekata?
Prvo, potpuno je neshvatljivo i za nas narodne poslanike, srpske radikale, neprihvatljivo obrazloženje koje je napisao, odnsono ispod kojeg se potpisao ministar u ostavci Dragan Maršićanin, uzgred budi rečeno, ministar koji je za vreme svog ministrovanja jedino postavio jednu ciglu na jednom placu koji su obezbedili radikali kada su bili na vlasti, čoveku koji je pre 10 dana otvorio Fabriku aluminijumskih konzervi. To je bilo sve što je on uradio za vreme svog ministrovanja.
Ali, zašto smo mi protiv ovih zakona? Za nas je neprihvatljivo da se registracija privrednih subjekata uradi na način kako je tom direktivom dato, iako mi nemamo ništa protiv evropskih i svetskih integracija, ali samo onda kada nemaju štetu zbog toga fizička i pravna lica u našoj zemlji i kada kod zemalja članica Evropske unije postoje drugačija rešenja. Jer, uopšte nije tačno, jedna cifra je u opticaju, da je od negde oko 250.000 registrovanih preduzeća, kako se ovih dana moglo da pročita u štampi, kako su govorili oni za koje vi kažete da su učesnici u javnoj raspravi, samo 90.000 preduzeća aktivno.
Jednostavno nije tačno, i po postojećim zakonskim pozitivnim normama, dakle u pitanju su četiri zakona i jedna uredba, o čemu je govorio moj uvaženi kolega, poslanik Milan Stevović, sasvim je moguće, zakonski opravdano i obaveza za svako pravno i fizičko lice da se ustanovi da li je aktivno ili neaktivno. Svako pravno lice, a to je sadašnjim Zakonom o preduzećima regulisano, u obavezi je da kumulativne izveštaje, periodične izveštaje, završni račun, dostavlja organu poreske uprave.
Sa druge strane, što se fizičkih lica tiče, odeljenju Ministarstva finansija na području opštine ili grada, takođe, preduzetnici mogu da dostave pisani izveštaj i oni imaju mogućnost da im u narednih 10 godina miruje taj status za ono zašta su registrovani, odnosno za delatnost za koju su registrovani i to se takođe dostavlja poreskoj upravi. Uopšte ne stoji taj podatak da država nema mehanizam da preko postojećih zakonskih rešenja ustanovi koliko ima aktivnih, a koliko neaktivnih subjekata.
U prvom pasusu ovog obrazloženja zakona – prosto dolazimo u jednu zabunu, da li da se obraćamo Vlahoviću ili nepostojećem ministru privrede, odnosno Maršićaninu koji je u ostavci – stoji nešto sa čime nikada nismo mogli da se složimo.
Dakle, sve ovo mi srpski radikali želeli smo da kažemo još u oktobru mesecu, ali na sreću svih građana Srbije, DOS-ovski režim je oboren, izdejstvovani su vanredni parlamentarni izbori i ta konstatacija koju je tada a i danas ponovio Vlahović, a sa kojom se vi apsolutno slažete, mislim na novu formiranu dosta usporenu i rekla bih, pre svega, nesposobnu koaliciju nove Koštuničine Vlade, jeste nešto sa čime ne može da se složi nijedan građanin Srbije koji hoće objektivno i realno da posmatra stvari.
Vi, naravno, kodifikujete zakonske propise i vršite harmonizaciju sa zemljama Evropske unije, ad hok znači, onda kada imate skupštinsku većinu, a sada vi u novoformiranoj koaliciji, onako kako ste zatekli od vaših prethodnika, a da pre svega nemate u vidu jednu osnovnu činjenicu.
Ako već pokušavate, a to radite i u kampanji pred predstojeće predsedničke izbore, vi gospodo iz vladajuće klimave koalicije, da ubeđujete građane Srbije kako će nam biti veoma jednostavan i lak put u Evropu, a pri tome zaboravljate činjenicu, pre nekoliko dana vam je, dajući vam nove packe, to i Kris Paten poručio, mi smo za 10 godina dalje od Evropske unije nego što smo bili u oktobru 2000. godine. To su činjenice.
Oni koji se iz vaših redova bave tim pitanjem evropskih integracija, pitanjem pripreme Srbije i Crne Gore za ulazak u Evropsku uniju, zaista na više nego nekorektan način obmanjuju građane Srbije ako im govore neistinu, a istina je sasvim drugačija.
Dobili ste izveštaje, kao i svi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od takozvane Evropske komisije o onome šta je naša država uradila u sklopu priprema za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.
Ne mora niko da dođe iz Evropske unije da nas suočava sa više nego pugubnom stvarnošću i sa činjenicom da vi slepo sledite sve ono što je uradila i ostavila vam u amanet bivša DOS-ovska vlast.
Dakle, mi zaista imamo poražavajući nizak stepen proizvodnje i ovi zakoni, odnosno način registracije privrednih subjekata i deklarativno zalaganje za stimulisanje preduzetnika malih i srednjih preduzeća, građanima Srbije ništa ne znače. Nema slobodnog protoka kapitala, nema direktnih stranih investicija.
Ima direktnog uticaja i danas kao što je to bilo, i državnih službenika i političara, na rad sudstva i za nas je, u kontekstu stvaranja nezavisne grane pravosuđa, veoma važno da se i ova oblast reguliše preko trgovinskih sudova.
Ne na način na koji je to radio predsednik trgovinskog suda za vreme DOS-ovske vladavine, a i dalje vrši tu funkciju, Goran Kljajević, koji je potpuno kršeći sve pozitivne zakonske norme u decembru 2003. godine, čineći zaista krivično delo u pravom smislu reči, izvršio upis nepostojećeg pravnog lica iz Nemačke u registar preduzeća u našoj zemlji, odnosno registrovao preduzeće "Mercedes Benc".
Preko njega se odvijala jedna velika afera o kojoj smo govorili mi srpski radikali i koja će epilog tek, ako Bog da i narodna volja, promenom vlasti dobiti na sudu i svi počinioci će morati da odgovaraju.
Dakle, mi se ne zalažemo za takav rad sudija u trgovinskom sudu i neprihvatljivo je obrazloženje nenadležnog ministra, koji je danas ovde, da jedan sudija prosuđuje ovako, a drugi onako. Ko će da prosuđuje u agenciji za privredne registre kada tamo nema nikakve kontrole?
Za nas je zaista takođe neprihvatljivo obrazloženje, koje kaže da je bilo potrebno da se ustanovi agencija za registraciju privrednih subjekata da bi mogao da se ima uvid u javnost sledećih dokumenata - osnivačkog akta, statuta, aneksa ovih dokumenata i godišnjih finansijskih izveštaja, kao i javnost podataka o imenovanju, roku imenovanja i imenima zastupnika sa tačnim učešćem u visini upisanog kapitala. Sve to mora da se ima samo uz odlučivanje kod nadležnog trgovinskog suda, odnosno sudija nadležnih za registraciju privrednih subjekata i po sadašnjim postojećim zakonima.
Ono što je za nas veoma važno i na šta ćemo ukazivati građanima Srbije sve do kraja ovog meseca i najverovatnije samo do polovine juna meseca, jer već 14. očekujemo da ćete i vi shvatiti da je neminovnost da idemo na nove parlamentarne izbore i da zaista imamo sveobuhvatne promene u našem društvu, jeste to da ova vlada, kao baš ni prethodna, nije u mogućnosti da stvori ni institucionalni, ni privredni ambijent, ni razvojni ambijent, kako god hoćete, da se privreda pokrene u našoj zemlji.
Dakle, stalno registrovanje privrednih subjekata, za koje se zalažemo da i dalje ostane na način na koji je to uređeno pozitivnim zakonskim propisima, nije dovoljno u zemlji u kojoj se i dalje ništa ne proizvodi, u zemlji u kojoj premijer, umesto da radi svoj posao, pred nekoliko desetina građana u pojedinim gradovima Srbije promoviše svog predsedničkog kandidata. Uzgred budi rečeno zaboravi da ga spomene, dođe u taj grad, pa onda na mitingu na kome treba da govori o predsedničkom kandidatu on govori o problemima koje ima Vlada na čijem je on čelu. Vi vidite, a i građani Srbije da to dalje više ne može.
Da bi se sprovela sveobuhvatna promena u svim segmentima našeg društva i da bi se stvorili uslovi da privreda počne da radi – a ne zaboravite kada već govorimo o formiranju malih i srednjih preduzeća da je u našoj zemlji veoma veliki preduzetnički potencijal i da postoje mogućnosti i alternative preusmeravanja resursa, zapošljavanja ljudi – potrebno je da na vlast u Srbiji dođu, počev od predsednika Republike, preko nove vlade, ljudi koji će voditi realnu i ostvarljivu politiku.
Sa Koštunicom na čelu, sa vašom takvom koalicijom, uz prepisivačku školu DOS-ovskih zakona i njihovo postavljanje sada pred narodne poslanike, ne da nećemo nigde stići, nego ćemo samo ići još u veći ambis, što građani ne žele i to će pokazati na izborima 13. juna.

Gospodine Markoviću, nastavljate da se ponašate u istom maniru. Mislila sam da će vikend malo da vas trgne, ali vi isti, kao i od četvrtka kršite konstantno Poslovnik o radu Skupštine.
Pozivam se na član 1; to su prava i obaveze narodnih poslanika u skladu sa ovim poslovnikom; na član 28, koji reguliše prava i obaveze predsedavajućeg Skupštine, što ste vi još uvek; na član 34, koji govori o tome šta treba da radi sekretar Narodne skupštine; i član 96. i član 100.
Član 96. kaže da narodnom poslaniku morate odmah pošto zatraži reč po Poslovniku da date reč, bez obzira da li je povodom diskusije o nekom zakonskom predlogu prethodno prozvan poslanik, i član 100, koji kaže da morate da upozorite narodnog poslanika da ne vređa dostojanstvo Skupštine i poslanike ponaosob.
Gospodin Ristivojević, očigledno nedorastao ulozi koju obavlja, a lepo sam mu preporučila još pre nekoliko meseci da krene od odborničke funkcije, pa stepenica po stepenica, da dođe na mesto šefa poslaničke grupe.
Ne samo da je uvredio poslaničku grupu SRS, jednog od najvrednijih poslanika, gospođu Vjericu Radetu, već je pokazao elementarno neznanje kod principa parlamentarne demokratije.
Gospodine Ristivojeviću, nije naše i nije na nama poslanicima opozicije, a nas je ovde najviše, poslanika SRS, da vama obezbeđujemo kvorum. Pri tome moram da vas upozorim, iako ste se šegačili sa tim dok sam vodila evidenciju o prozivanim poslanicima, da je prozvano ukupno 77, a ne 87. Do sada su samo poslanici krali u Skupštini, a sada je to počeo da radi i sekretar.
S druge strane, gospodine Ristivojeviću, treba da znate da nije samo poslanička grupa SRS vama ukazala na to da je drskost i bezobrazluk ne što je gospođa Vjerica Radeta, istinski poštovalac ovog poslovnika i demokratskih načela, tražila da se utvrdi kvorum, nego je drskost i bezobrazluk što ste vi uzurpirali Skupštinu i što ste uzurpirali nešto što vam nije pripalo voljom naroda.
Kako se ponašate, a počeli ste bogami da zagovarate iste metiode i sisteme kao vaš prethodnik, proći ćete isto kao on.

Dame i gospodo narodni poslanici, poreska politika koja je promenjena paketom poreskih zakona počev od aprila 2000. godine, po dolasku DOS-a na vlast, i ustanovljena, kodifikovana i harmonizovana sa zemljama Evropske unije; uglavnom je to bio osnov za donošenje ovakvih zakona, izmena i dopuna kojima pribegava i ova vlada, sada sa novim premijerom Vojislavom Koštunicom, sa Mlađanom Dinkićem kao ministrom finansija, eksponentom mafijaško-finansijko-ekonomskog lobija, kako ovog iz zemlje tako onog iz inostranstva.

Nas iz poslaničke grupe SRS i mene kao podnosioca amandmana u ime srpskih radikala uopšte ne začuđuje to što vi, gospodo iz vladajuće strukture, te klimave skupštinske većine, pokazujete potpuno odsustvo realnosti i ogromno neznanje kada izlazite da branite stavove Vlade po pojedinim amandmanima.

Ne znate ni koji član je na redu, o kom amandmanu se govori, kao što je to bio malopre slučaj, kada je jedan kolega izašao i, ne znam da li je član 43. ili 44, svejedno on priča i hoće da brani politiku koja znači potpuno uništavanje i ono malo privredne aktivnosti koja postoji u našoj zemlji.

Da bi se primenio Zakon o poreskoj administraciji, poreskom postupku, da bi se primenile tako visoke poreske stope, gospodo iz vladajućih struktura, potrebno je da se potpuno promeni struktura u našoj privredi, da imate rast privrednih aktivnosti. U državi u kojoj, uz očigledno veliko odobrenje premijera Koštunice, ministar finansija projektuje budžet sa deficiom od 45 milijardi dinara, nemoguće je da očekujete da ćete imati neku veću privrednu aktivnost, jer iz kvartala u kvartal se pokazuje da je pad industrijske proizvodnje sve veći. Ministar se još hvali time i kaže da će spoljnotrgovinski deficit biti zadržan na nivou od 4,5 milijarde evra na godišnjem nivou.

Siva ekonomija, odnosno poreska evazija, za one koji to ne znaju, a čak izlazi jedan poslanik iz jedne koalicione grupacije koji se hvalio kako je revnosni građanin, privrednik, plaća redovno poreze, nije to samo problem u državi kakva je danas Srbija, koja je nažalost u trogodišnjem konstantnom propadanju zbog takve politike DOS-ovske garniture, a sada je vi nastavljate, nego je to problem za zemlje Evropske unije, u koju vi želite da uđete.

I niko nema ništa protiv ulaska u Evropsku uniju, ali treba da kažete građanima Srbije da smo zbog vašeg ponašanja sada i prethodnika na vlasti za 15 godina dalje od ulaska u Evropsku uniju. Dakle, ne pet kako su govorili 2000. godine, nego je sada optimistička projekcija da će to biti 2015. godine.

Ovaj član 47. govori o članu 181. osnovnog Zakona o poreskoj administraciji i postupku, na koji je SRS reagovala kada ga je Đelić predložio, i vi samo još više povećavate te kazne, u stvari je to dososvski zakon, Đelićev zakon. Znači, vi ste kontinuitet te dosovske vladavine. On sada povećava za 250 procenata kazne za ona lica koja vrše upis u sudski registar. Sada se, zbog promene Zakona o platnom prometu, kao pravni subjekt pojavljuju banke i dodaje se u stavu 2. – "i ako izvrši upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica".

Radi se o tome da je ovaj zakon, a o tome su dosta govorili kolege Krasić i Arsić, u mnogim svojim članovima i stavovima potpuno nepotreban, zbog činjenice da se te odredbe, a uglavnom i sve ove navedene u članu 181, odnosno sada 47. u Predlogu za dopunu i izmenu Zakona, već nalaze u Zakonu o sudovima, u Zakonu o privrednim registrima.

Što je najstrašnije od svega, vi želite da branite nešto što je neodbranjivo – da imamo tako drakonske kazne, kada kompletna privreda stoji, kada su i ovakvi Đelićevi porezi nepodnošljivi za građane i za one koji pokušavaju nekako da opstanu na tržištu, u netržišnoj ekonomiji, u zemlji u kojoj se ništa ne radi, gde se radnici otpuštaju.

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Sa druge strane, niko od vas nije hteo da pokrene ključno pitanje i za građane i za privredu – zašto sada Mlađan Dinkić, na koga se pozivate, a rekla sam koja je njegova prava kvalifikacija, to je tačno i građani to vrlo dobro znaju...

(Predsednik: Vreme. Isteklo je 5,43 minuta.)

Gospodine Markoviću, ne možete tek odjedanput da mi se pojavite iza leđa, da uđete s' vrata i da mi upadnete usred priče, a govorim o ozbiljnom zakonu i ozbiljnom amandmanu.

(Predsednik: Ne brinite, ništa nije s' leđa; 5,57 minuta, a upozorio sam vas na 5,20. Izvolite, završite.)

Zašto ste toliko nervozni, nemate razloga da budete toliko nervozni. Završiću jednom rečenicom.

Dakle, radi se o protivustavnoj i protivzakonitoj zateznoj kamati. SRS je podnela pre tri godine amandman na zateznu kamatu od 0,2 posto dnevno za neplaćeni porez i taj amandman je prihvaćen tada od strane aktuelnog ministra i vlade. I dalje se primenjuje protivustavno i protivzakonito, jer je u suprotnosti sa Zakonom o obligacijama, sa Zakonom o Narodnoj banci, koja propisuje eksontne stope.

Bolje bi vam bilo da pogledate malo istini u oči i da vidite da narod osnovni porez za stan i komunalije ne može da plati, nego da se hvalite time da ćete za 250 procenata da povećate ionako drakonske kazne u državi u kojoj je sve stalo, u kojoj ljudi ne primaju plate. Penzionerima ste prekjuče smanjili penzije za 4,7 posto.

Prema tome, vaša sudbina je sasvim izvesna. Uostalom, počev od 13. juna pa nadalje, videćete kako će stvari u Srbiji da se odvijaju. Nije realno ovo što radite, a ono što nudi i Tomislav Nikolić i SRS, svakako je primereno i našim uslovima i našoj privredi, koju ćemo, ako da bog i narodna volja, pokrenuti, ali na zdravim osnovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o veoma ozbiljnoj stvari. Dakle, ovo nije neko školsko takmičenje, propitivanje za neke neobavezne stvari na kursu nekih političkih stranaka. Govorimo o činjenicama da su građani u veoma teškoj situaciji i da ne mogu ni ove ovakve postojeće poreske zakone da podnesu i svako ko je realan i ko normalno posmatra stvari vidi da je to tako.
U zemlji u kojoj je prosek zarade 12.600 dinara, a pitanje je samo koliko ljudi ima tu platu, dakle, nekoliko stotina hiljada; u zemlji u kojoj milion i po ljudi ne radi, u zemlji u kojoj ste penzionerima prekjuče smanjili penzije za 4,7%, gde su troškovi života svakog dana sve veći i veći, niko ko raspolaže tim podacima ne može sa tog stanovišta da brani ovaj zakon.
To što je Dinkić dobio upozorenja kao i potpredsednik Vlade, ali iz istog su miljea, Miroljub Labus, od MMF-a da mora da smanji budžetski deficit, to se ne tiče građana Srbije. Oni znaju da nisu birali ovu vladu, da je Vlada napravljena na takav način da je skupštinska većina u pravom smislu reči i falsifikovana, jer to što vi imate manjinsku podršku SPS-a od danas do sutra, a pitanje je do kada, to ne interesuje građane Srbije, oni hoće bolju budućnost.
Hoće da rade, hoće da u Srbiji ima proizvodnje, da primaju plate, da mogu da dođu u poresku upravu, a ne da ih obmanjujete i nastavljate da radite, ta služba je sada pod kontrolom Ministarstva finansija ove aktuelne Vlade, ljude od 65 godina, koji po Zakonu o plaćanju poreza na nepokretnosti imaju pravo da se oslobode dela poreza, odnosno jedne trećine, vraćate sa punktova poreske uprave.
Propisujete i dalje zateznu kamatu od 0,2%, a ko to da plati u zemlji gde nema proizvodnje, ništa se ne radi, narod je gladan. Nemojte više da obmanjujete građane nekim famoznim zakonima, ovo je sve prepisano, ovo je sve već ustanovio Đelić i bivši DOS-ovski režim.
Vi ste kontinuitet te vlasti i proći ćete i pet puta gore i mnogo brže nego što su oni prošli.

Gospodine Markoviću, kao što ste mi juče savetovali, evo, citiraću vam član 100. Poslovnika, a vrlo dobro znate kao predsedavajući Skupštine da niko nema pravo da vređa dostojanstvo Skupštine i poslanike koji su ovde izabrani i rade voljom naroda.
Gospodin Sredoje Mihajlov je poslanik iz nekoliko grupacija i poslaničkih grupa. Poznajem ga deset godina spletom nesrećnih okolnosti, jer je on bio poslanik u Veću građana Savezne skupštine, neke autonomaške grupacije kada sam bila poslanik u tom veću davne 1996. godine.
Gospodin Sredoje Mihajlov kao osoba koja traži i manevriše u političkom prostoru, gde može samo da ućari jedan poslanički mandat, zaista ne može da koristi skupštinsku govornicu da uvredi jednog od doajena Skupštine Republike Srbije u višestranačkoj Srbiji, gospodina Milorada Mirčića, koji je inače, dame i gospodo poslanici, zadužen kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost za bezbednost svih vas i svih građana Srbije.
Prema tome, morate da vodite računa, gospodine Mihajlov. Između ostalog, za tu funkciju na kojoj se nalazi gospodin Mirčić, a koji je napravio vidne pomake u ovim teškim trenucima za našu državu i naš narod, naročito kada je bila u pitanju situacija oko stradanja Srba na Kosovu i Metohiji – smejte se, naročito vi iz G17, vama je to smešno, vi ste se odavno odrekli naše južne pokrajine, i to javno izrekli i napisali u svom proglasu – onda ne možete da koristite govornicu i da se na takav uvredljiv način obraćate nekome pored koga biste verovatno, da ste običan građanin Zrenjanina, a i niste baš, jer svakojake priče kolaju o vama u gradu u kome živite, mogli da prođete, a da vas on ne pogleda.
Ovako, on je jedan fin gospodin, srpski radikal, koji će da vam se javi na hodniku, bilo gde da vas sretne, ali morate da znate gde vam je mesto u nekoj gradaciji poslanika, minulog rada u ovoj skupštini i uopšte u političkom životu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, govornik je dužan i kada se javlja na repliku da govori istinu i da poštuje dostojanstvo Skupštine, a naročito kada govori o nekom minulom, prošlom vremenu i o učešću pojedinih poslanika ili političkih stranaka u događajima koji su deo novije istorije u našoj zemlji.

Sada ću vam reći, opet reklamiram član 100. Poslovnika, jer to je druga povreda od strane gospodina Mihajlova. Samim tim što ne zna šta se dešavalo i kako je delovala SRS 1996. godine u Saveznoj skupštini i u Skupštini Srbije, to je njegovo nepoznavanje rada nas kao poslanika, a i uopšte onoga što se dešavalo na političkoj sceni Srbije.
Gospodin Sredoje Mihajlov je bio poslanik neke autonomaške grupacije, bog zna koje više i ko će to da pamti, jer oni su ostali potpuno anonimni i bez uporišta u biračkom telu kod naših građana, tako da je bespredmetno o tome razgovarati.
Istine radi, Srpska radikalna stranka je i te godine, kao i naredne godine, bila najoštrija opozicija tada aktuelnom režimu, ubedljivu pobedu odnela na predsedničkim izborima 1997. godine, na parlamentarnim izborima i evo istorija se ponavlja, ponovo kreće taj talas radikalizma, koji je uveliko zapljusnuo Srbiju. Čekajte 13. juni, pa ćete videti dalje kakav će razvoj događaja biti.

Gospodine Markoviću, malo vam je popustila koncentracija. Gledate stalno u redove srpskih radikala, ima nas najviše, i kao što reče naš generalni sekretar, biće nas još mnogo više. Videćete šta će da se desi 13. juna. Prva karika vaše klimave vlade će pući i onda ovi što se ovako lepo smeju, koji dele letke sa takvim parolama koje su inače protivustavne, koje pozivaju na mržnju ...

Član 28, gospodine Markoviću, jer on reguliše šta vi treba da radite, a vi upravo to ne radite. Član 28. valjda reguliše prava i obaveze predsednika.

Znate šta, gospodine Markoviću, nećete vi meni da govorite kada reklamiram neki član Poslovnika šta ću ja da radim i kako ću da ga reklamiram.

Ako vi želite da ga citirate, izvolite pa ga citirajte.