Ja neću da ga citiram, a vi izvolite kada budem završila, izvolite ako budete želeli, citirajte.

Reklamiram član 1. koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika po Poslovniku koji je utvrđen i ustanovljen na inicijativu Demokratske stranke Srbije, naravno kada vi niste bili, gospodine Markoviću, predsedavajući i kada niste mogli ni da zamislite da ćete na ovakav način da učestvujete u političkom životu Srbije.
Pošto vam se to, pukim slučajem, ostvarilo, ja vas upozoravam kao poslanik sa punim suverenitetom, koji je deo birača preneo na mene, kao i na poslanike Srpske radikalne stranke, da ubuduće ne zloupotrebljavate poziciju predsedavajućeg Skupštine, jer znate kako je ona prethodna koja je predsedavala prošla kada se ponašala kao i vi. Mnogo ste slični, mnogo ste isti.
Počeli ste isti član Poslovnika da citirate, o tome da li su poslanici na stalnom radu ili nisu, ko kome dobacuje. Obratite pažnju pre svega na poslanike iz redova vaše šifrovane organizacije G17 plus, minus, kako se zovete, kako se ponašaju, kako dobacuju, koliko su nekulturni, koliko su neuviđavni i onda ćete doći do zaključka kako ko treba da radi u interesu naroda i birača koji su nas poslali ovde. Ja vam se, gospodine Markoviću, najlepše zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, obratiću vam se kao da ministar Dinkić nije ovde, a on slučajno jeste, iz prostog razloga što svojom ostrašćenošću i svojom mržnjom koju pokazuje pre svega prema poslaničkoj grupi SRS, koja je najvrednija i najkonstruktivnija poslanička grupa u ovom sazivu Skupštine, pokazuje elementarno nepoznavanje demokratije i rada Narodne skupštine. To što ste vi došli, gospodine Dinkiću, onako u prolazu pred nas narodne poslanike ne daje vam za pravo da se nekulturno i, pre svega, ponižavajuće za ovaj visoki skupštinski dom, obraćate narodnim poslanicima.
Pa, kada ste već došli, a tu je i poslanička grupa, odnosno koaliciona grupa poslanika koja je predložila ovaj zakon, treba da imate elementarne stvari u vidu kada pišete jedan član zakona, naročito ako on ima više stavova; u pitanju je kontradiktornost između 2. i 4. stava člana 9. predloženog zakona, na koji sam podnela amandman u ime poslaničke grupe SRS.
Nemoguće je da se zakonom u stavu 2. pomenutog člana obaveže korporacija da utvrdi maksimalan iznos sredstava koji može biti, kako stoji u stavu 2, do 16 puta veći od iznosa kapitala korporacije, a taj inicijalni kapital se pominje u iznosu od 10 miliona evra. Postavlja se pitanje, prvo, odakle tih 10 miliona evra, a onda - kako je moguće da stav 4. predviđa da izuzetno, po odobrenju Vlade, taj iznos može da bude veći.
Vi i ovom prilikom, kao što ste to uradili pre 20 dana, kada je od strane narodnih poslanika izglasan zakon o pomoći haškim optuženicima, pokazujete svojevrsno pravno nasilje kao ministar finansija, odnosno eksponent Vlade Vojislava Koštunice. Ne može Vlada da bude iznad zakona.
Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše zakonodavno telo, propisuje zakone koje svi moraju da poštuju. To što ste vi preko vašeg političkog suda Slobodana Vučetića u slučaju zakona o pomoći haškim optuženicima za 24 sata pokušali da izdejstvujete neku privremenu meru suspenzije tog zakona i što ovakve stavove unosite u član 9. ovog zakona pokazuje opet elementarno nepoznavanje onoga šta treba da radi izvršna, šta zakonodavna, a šta sudska vlast. Toliko o vašim predlozima zakona i o načinu na koji ih pišete.
Umesto da upristojite makar zakon i da ga prilagodite onome što može da radi Narodna skupština, odnosno što obavezuje sve druge organe u sprovođenju zakona, vi se, gospodine Dinkiću, bavite predsedničkom kampanjom i pri tom širite neistine i, blago rečeno, laži i izmišljotine kada govorite pre svega o predsedničkom kandidatu i, uverena sam, pobedniku na predsedničkim izborima gospodinu Tomislavu Nikoliću. Vi treba da se bavite time što ste predložili zakon koji neće doneti ništa dobro onima, a njih ima na stotine hiljada, koji nemaju stan.
Kada ste već bili tako "pametni", gospodine Dinkiću, da nam objašnjavate da su povoljne kamate poslovnih banaka od 9%, zašto niste vašim vrlim prijateljima, kumovima Hamoviću i Lazareviću ponudili da kupuju struju sa 9% kamate, nego nudite građanima stanove sa 9% kamate, koji treba da plate dva i po ili tri stana posle 20 ili 30 godina otplate.
Kako je moguće da Vlada čiji ste vi ministar, Vlada Vojislava Koštunice, sve to nemo posmatra, kada se ima u vidu da je radio Anketni odbor o utvrđivanju malverzacija, odnosno krađe električne energije od strane pojedinih lica, vama veoma bliskih, i firme EFT, i da posle svega toga EFT prodaje i dalje našu struju po cenama, naravno, koje im donose basnoslovni kapital i bogatstvo.
Naravno, sve je to moguće, s obzirom na to da onaj koji vas je birao na funkciju ministra finansija nije slušao glas razuma koji su sa ove govornice uputili poslanici SRS, rekavši mu da nije vama mesto u Vladi Republike Srbije, nego negde drugde - da polažete račune za sve ono što ste radili i kada ste bili guverner Narodne banke i pre nego što ste to postali, a i posle, kada ste vršili funkciju potpredsednika te vaše šifrovane političke organizacije G17 plus.
Kada smo već kod te organizacije, a vi ste potpredsednik te organizacije koja sebe zove političkom strankom - G 17 plus, juče su vaši aktivisti, tzv. "Omladinska mreža G17 plus", usred Beograda, u centru Knez Mihailove delili ove letke.
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme je davno isteklo, pre 37 sekundi. Izvolite, završite.)
Slušajte, gospodine Markoviću, vi ste eksponent te političke stranke. Na letku piše: "Srbijo, imaš izbora, mi znamo šta želimo". Ne znate vi ništa, sa vama možemo samo u dalje propadanje i u sunovrat. Što se tiče onoga što piše na ovoj strani, a piše: "Stop fašizmu u Srbiji" i tu je slika najvećeg srpskog junaka dr Vojislava Šešelja.
Moram da vam kažem, gospodo iz G17, da se vidi ko su fašisti, a to ste vi. To što radite treba vama da služi na čast i građani će znati da ocene vaše fašističke metode.

Gospođo Krstić, član 100. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije jednako obavezuje i nas narodne poslanike i ministre koji se pozivaju da dođu i učestvuju u radu ove sednice.
Gospodine Dinkiću, ovo nije snimanje za emisiju "Nikad izvini" na TV "Pink", ovo je ozbiljna institucija, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i ponašajte se u skladu sa onim što ministar treba da govori sa ove govornice, a ne kao da ste na snimanju pomenute popularne serije koju građani sa oduševljenjem, naročito kada ste vi akter, prihvataju.
Što se tiče razlike između vas, gospodine Dinkiću, gospodina Tomislava Nikolića, jednog časnog Srbina, budućeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, jednog mladog pravnika, jednog divnog političara, kolege i Srbina, takođe, gospođe Pop-Lazić, majke tri divne ćerke, potpredsednika Skupštine i borca za nacionalne interese, pravdu i demokratiju, razlika između njih i vas je što su oni te stanove dobijali po zakonu, a vi ste krali i nastavićete da kradete i da pljačkate...
(Predsedavajuća: Molim vas da pazite na terminologiju koju koristite.)
... jer ništa drugo ne znate, to je ono za šta ste vi usko specijalizovani i nemojte nama da pričate o nekom poštenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, neozbiljnost kod predlaganja ovog seta zakona se pokazala i danas. Iako su poslanici poslaničke grupe G17 plus, a čiji je ministar eksponent Vlade Republike Srbije koja je predložila ove zakone, danas koliko-toliko došli pre zakazanog vremena, činjenica je da je ova skupštinska većina više nego klimava, da ima problema u radu kod nastavka sednice, kod izglasavanja zakona.
Mi smo na sve to upozoravali prilikom konstituisanja, stvaranja te neprincipijelne skupštinske većine i to će zaista imati dalekosežne posledice po građane Srbije. Vi ćete sa nategnutom skupštinskom većinom da izglasavate zakone koji građanima ne idu u prilog, a ekonomska kriza se produkuje sve više i više iz dana u dan; stvara se jedan sistematski haos i na tržištu kapitala i sada imamo slučaj da vidimo kroz predlog ovih zakona.
Kada se radi o zakonu o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj inicijalni kapital, cela pompa oko svega toga, novinski naslovi, istupanje Mlađana Dinkića, sve neodoljivo podseća na slučaj Nacionalne štedionice. Istina je sasvim drugačija. Najpre, taj inicijalni kapital od 10 miliona evra ne samo da nije dovoljan nego je smešan, s obzirom na činjenicu da se kalkuliše nekim podatkom da nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji, jer nikada ne možete do kraja to da ustanovite, danas nema stanove.
Oni potiču iz svih socijalnih struktura, a među njima ima i onih koji imaju dvoje i više dece, intelektualaca, radnika, onih sa srednjom školom, sa zanatom i mnogih koji su nezaposleni i koji uz pomoć svojih roditelja, koji su penzioneri i imaju više nego jadne penzije, plaćaju stanarinu i izdržavaju svoju decu i pokušavaju da nađu neko uhlebljenje. Tako je u Kragujevcu u kome živim, a verovatno nije bolja situacija ni u mnogim drugim gradovima južno i severno od Beograda, a naročito znate da je taj problem nedostatka stanova u Beogradu i te kako izražen.
Ovde se špekulisalo proteklih dana jednim podatkom koji je osvanuo pre nekoliko dana u svim štampanim medijima. Ministar Dinkić kaže, a to su novine uglavnom prenele, da u Srbiji ima preko 50.000 ljudi koji su kreditno sposobni da uđu u aranžman kupovine stana na 20 godina sa kamatom koja izvesno mora da bude veća za svaku poslovnu banku koja se upusti u taj projekat od 8%, odnosno 8,5% koliko je lažno prikazana inflacija.
Kažu da je rata za kredit za prosečnu stambenu jedinicu u Beogradu za četvoročlanu porodicu 389 evra.
Moguće je da u Srbiji ima preko 50.000 onih koji mogu da plaćaju toliku ratu, ali tih 50.000 sigurno nema potrebu za kupovinom stana.
To vam pouzdano tvrdim, jer oni koji imaju potrebu da kupe stan - nemaju. Govorim o proseku, a uvek kada govorimo o pomoći građanima, o zakonima koji će da unaprede životni standard i da omoguće ljudima da bolje žive, moramo da uzmemo prosek Srbije. Ako pogledate da je ta prosečna plata 200 evra, dolazite do neverovatne situacije da nekome nudite da kupi stan na 20 godina sa kamatom od preko 9%; taj će da vas pogleda i da vam kaže - šta ti to meni pričaš, nemam dovoljno ni za osnovne životne namirnice, ne znam kako da preživim, pitanje je šta će sutra da me snađe, a kamoli da uđem, da li ću ostati bez posla ... Postao je manir i prethodne DOS-ovske vlade i režima, a sada i ove, jer inače potičete iz istog miljea, da preduzima takve korake da ostavlja uglavnom ljude bez posla.
Ta cela priča je smešna. Kao da smo u nekom vremeplovu, pa se vraćamo na onaj spot; a neko je rekao G17 plus, pa je izašao gospodin Marković na repliku; nije, bio je spot Narodne banke, ali spot u kome je glavni akter bio Mlađan Dinkić koji se pojavio kao jedan od aktera te petooktobarske revolucije posle dva-tri meseca i obećao u spotu, u kome je sve lepo i šareno, čuje se cvrkut ptica, kako ćemo da vozimo skupe automobile, deca će da se školuju u inostranstvu, praviće se kuće, ići će se na zimovanje, na letovanje.
Ne da nije bilo toga, nego se u Srbiji i za vreme njegovog mandata kao guvernera Narodne banke sprovodila, a i sada se nastavlja takva ista politika preko njega kao eksponenta ekonomsko-mafijaškog lobija, eksponenta onih koji sa svojom ekonomskom politikom žele da naprave takve eksperimente koji će uništiti privredne subjekte, a svakako produkovati još veću ekonomsku i socijalnu krizu.
Nemoguće je da u roku od osam minuta, koliko je neki interni dogovor za nas poslanike SRS-a da izlažemo po ovom setu zakona, kažem nešto o svih pet predloga. Moram da kažem nešto što je ključno, a vezano je za zakon o osiguranju. Neprihvatljivo visok cenzus mora da se prepolovi. Nemoguće je da ustanovite za osiguravajuća društva cenzus koji ne postoji nigde u Evropi, a pri tom imate najmanje premije.
Šta će se desiti? Po već starom receptu Dinkića kod uništavanja a ne sanacije nacionalnih banaka, isto tako ostaće lobisti iz nekoliko osiguravajućih kuća. Dovešće se dva-tri osiguravajuća društva iz inostranstva. Osnovna polisa za osiguranje vozila, u to budite sigurni, biće kao u Velikoj Britaniji 2000 evra.
Da ne govorim o životnom osiguranju, što nikome neće pasti na pamet, ionako su ljudi pod ovom i ovakvom vlašću, koja se gotovo nimalo ne razlikuje od prethodne, izgubili svaku volju i čekaju zaista prave i korenite promene.
Kako je moguće da ministar kaže da imamo haos na tržištu osiguranja, kada želi kroz ovakav predlog zakona da se netržišno posluje. Jer, ako imate monopol u jednoj državi, ako je u pitanju bankarski lobi, a videli smo kako to funkcioniše, sada lobi osiguravajućih kuća, kako će da posluju oni koji će ostati po volji ministra, jer je ingerencije prebacio na Narodnu banku Srbije, a čuli smo da, osim sada Srbije, Kazahstana i još dve zemlje, to nigde u svetu ne postoji; kako je moguće da onda nova osiguravajuća društva, odnosno kuće posluju.
Nemoguće je, jer takav cenzus oni ne mogu da plate. On mora, u najmanju ruku, da se prepolovi, ako želimo tržišno poslovanje i ako želimo da omogućimo građanima da, kao što je to normalno svuda u svetu, u iole razvijenim zemljama, koriste polise osiguranja i za automobile, što je svakome osnovno, ali uz sve mogućnosti i polise životnih i neživotnih osiguranja.
Ovaj zakon nije dobar i gotovo je prepisan od Božidara Đelića, nekada velikog prijatelja i takođe "eksperta", koji je funkcionisao u tandemu sa Mlađanom Dinkićem; prilikom svog odlaska, u poslednjim danima svog ministrovanja Đelić nam je dostavio jednu knjigu, svojevrsni udžbenik u kome se nalazi i gotovo isti ovakav predlog zakona o osiguranju.
Kakva je razlika? Naravno da nije nikakva, zato građani zaista očekuju korenite i radikalne promene koje neminovno moraju da se dese; takve promene da imaju drugačiju vladu, koja će da bude po volji naroda, što ova svakako nije. Da bismo do toga došli, mi moramo da idemo korak po korak. Najpre da izaberemo predsednika. Morate da znate, iako verovatno niste svesni toga, bar ne svi, da je narod već odlučio. Tomislav Nikolić za predsednika, realno.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram član 100. Poslovnika, s tim što svi narodni poslanici Skupštine znaju na šta se taj član odnosi, ipak moram da vam kažem, iako se pozivam na drugi stav ovog člana, to je, da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, u ime kolega iz poslaničke grupe SRS, a obraćam se gospodinu Petroviću, da mi ne očekujemo od njega nikakvo poštovanje.
Ne treba nam poštovanje od propalog kriminalnog režima DOS-a, kome je pripadao gospodin Petrović. Ne treba nam poštovanje od onih koji ne samo da su podupirani, kao što je rekla gospođa Radeta, nego su primali i pomoć od američkog Kongresa, američke vlade, u stomilionskim dolarskim iznosima, od onih koji su za tri godine, koliko su vršili vlast u ovoj zemlji, zaveli takvu strahovladu, na najstrašniji način se obračunavali sa svojim političkim neistomišljenicima, i nismo mi za džabe toliko puta sa ove govornice rekli da ste pravi sledbenici komunista Josipa Broza.
Iste metode ste primenjivali, samo malo savršenije, i prema kolegama poslanicima i prema liderima političkih stranaka, i ubuduće gospodine Petroviću, kada izađete, bilo kada, bilo šta da pričate, a naročito da iznosite takve neistine, povedite malo računa kada pominjete ime uvaženog profesora Pravnog fakulteta, gospodina profesora dr Vojislava Šešelja.
Vi ne samo da niste dostojni toga, da spominjete njegovo ime, jer se u Pravo razumete tek toliko da biste pričali neistine i da ne biste znali da su predstavnici vašeg režima i vaš ministar Vladan Batić, poslanicima Narodne skupštine predlagali za predsednika suda u jednoj opštini u Braničevskom okrugu osobu koja je zlostavljala i maltretirala svoju rođenu ženu. Za predsednika suda, na jugu Srbije, ste bez "i jednog dana" u pravosuđu postavli čoveka koji je došao sa mesta v.d. direktora propale gumarske industrije.
I, tako redom, da ne govorim o tome kakvu strahovladu je u beogradskim sudovima i u celoj Srbiji sprovodio ministar Vladan Batić, propalog DOS-ovskog režima.
I, gospodine Petroviću, o vama i o onome kako vi poštujete zakon i kako se ponašate sa pozicije na kojoj ste sada, govorićemo i to veoma brzo na velikom narodnom mitingu u Šapcu, a budite sigurni da će narod koji nas tamo bude sačekao, kao i našeg predsedničkog kandidata, burno i sa aplauzom da pozdravi sve ono što ćemo o vašim mahinacijama da govorimo, da ih iznesemo u predizbornoj kampanji. Hvala.

Tako se trudite, gospodine Markoviću, da budete ljubazni, da je zaista srceparajuće. Nemojte da zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite i da spočitavate razne stvari koleginici Radeti i poslanicima SRS-a. Povedite računa o ovim poletarcima iz vaših redova, mislim na pozicione poslaničke grupe.
Tema je veoma ozbiljna i danas bi, da je reda i da ministar finansija shvata svoju ulogu kako treba, on bio sve vreme ovde u klupi gde sede ministri i ova vlada koja je izabrana na takav način, ali on, suočen sa gorkom istinom o sebi, o svojim kumovskim i ostalim mafijaškim i kriminalnim vezama, ne samo da ne želi da bude prisutan u daljem toku rasprave... Videćemo da li će se pojaviti u diskusiji o ova tri zakona u pojedinostima, mnogo toga direktno želimo, mi poslanici SRS-a, još da mu kažemo, a da građani to čuju i građani uglavnom znaju i ko je Mlađan Dinkić i na koji način je on postao ministar finansija.
Kod ekspozea Vojislava Koštunice, protiv koga smo bili mi srpski radikali kao pobednička stranka na izborima 28. decembra, apsolutno je bilo jasno da će ova vlada pribeći nečemu što se zove povećanje akciza, direktni atak na ionako osiromašene građane Srbije, na njihov užasan položaj u ekonomskom i socijalnom smislu. To će veoma brzo da se pokaže, gotovo za nekoliko dana, kroz povećanje cene dizel goriva i benzina.
Da bi građanima to bilo jasnije pre nego što ih taj novi ekonomski udar pogodi, reći ćemo da će cena benzina otprilike, kako smo mi iz SRS-a izračunali, biti oko 56,00 dinara, a cena dizel goriva 49,00 dinara. Usudili su se neki poslanici iz DSS-a, iz drugih stranaka, koja ama baš ništa o tome ne zna, da kažu kako neće, nego će verovatno proizvođači i prodavci da se odreknu dela svog prihoda, pa će cena da ostane ista.
To je toliko nebulozno i vidi se da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu, kada se zna da je država većinski vlasnik NIS-a, Jugopetrola. Odricanjem od svoje zarade na relaciji proizvođač - prodavac sama sebe bi se odrekla, a onda bismo to morali da servisiramo iz budžeta, koji je nerealan, koji ne da nije razvojan, nego je poražavajući, upravo za onih nekoliko miliona ljudi kojima vi ovde bacate prašinu u oči ovakvim zakonskim projektima, a koji razmišljaju od čega da se prehrane, gde da nađu posao.
Gde je razvojna politika koju ste obećavali i gde je ta – moraću da citiram Mlađana Dinkića koji je to rekao u predizbornoj kampanji – "reforma fiskalnog sistema javne potrošnje prema realnim mogućnostima privrede"?
Privreda trenutno nije ni u kakvim razvojnim mogućnostima, zbog toga što se on sam (koliko je nesrećna cela ta okolnost da je upravo on takav na mestu ministra finansija po izboru Vojislava Koštunice) hvali time da će spoljnotrgovinski deficit i ove 2004. godine da se zadrži na nivou od 4,5 milijarde dolara.
Znate onu staru narodnu poslovicu - čega se pametan stidi... Pa, dalje da vam ne pričam, a možda i postoje dokazi za onaj drugi deo moje tvrdnje kada je u pitanju Mlađan Dinkić. Moglo bi da se vidi po njegovom ponašanju, ne samo ovih dana, a to su tvrdnje i nekih njegovih koalicionih partnera.
Što se tiče nezaposlenih, razvojnih programa novoformirane Vlade, očigledno je da od toga neće biti ništa. Očigledno je da Vlada i sam Dinkić nisu imali dobre namere kada su u pitanju građani Srbije koji su u užasnom, teškom socijalnom položaju, jer da su imali dobru nameru ne bi povećali cenu dizel goriva i benzina, ne bi narodu bacali prašinu u oči ovakvim zakonima, nego bi se znatno redukovali porezi na promet usluga, u šta računamo električnu energiju, što je najveći izdatak za ogroman broj domaćinstava u Srbiji.
Moram da vam kažem da je samo u Kragujevcu, gradu iz kojeg dolazim, gde apsolutno ne funkcioniše ništa u privrednom smislu, neki prosek dugovanja stanovništva za električnu energiju preko 20.000 dinara, a neki poslanici iz redova pozicionih stranaka su se utrkivali ovih dana, iako ih je potpuno u toj nameri raskrinkao Aleksandar Vučić, da dokažu kako mogu da žive od 12.600 dinara prosečne zarade, koju malo koji Kragujevčanin ima.
Povećanje prihoda, a smanjenje rashoda u budžetu je trebalo da bude osnovna intencija ove vlade, ali ne da se povećavaju prihodi na ovaj način, nego kroz stvaranje uslova da se u ovoj zemlji proizvodi, da se stvori nova vrednost, da se zaposle radnici i da se omogući ljudima da zarađuju za sebe i za svoju porodicu. Izbegavanja i utaja poreza za Mlađana Dinkića, iako su to dva različita pojma, podvukao je juče znak jednakosti, u procentu od 50%, a neke njegove kolege su danas to opet potvrđivale, možda je veća, a možda i manja.
Ima čak najvećih šansi da je mnogo veća, zbog toga što je i sam Dinkić povezan sa klanovima koji su skloni utaji poreza, raznim mahinacijama, krađi kroz afere u elektroprivredi, čime se bavi Anketni odbor i to je zaista jedan problem sa kojim ne može da se suoči ni ova vlada, ni sam Dinkić takav kakav jeste, u svojim kumovskim i mafijaškim vezama, zato što se kod utaje, odnosno izbegavanje poreza u ovoj državi već velika patina tu nakupila.
Kroz mnogo oštrije mehanizme, kroz disciplinovanu i nekompromitovanu vlast, naročito kada je ministar finansija u pitanju, to može i mora da se reši.
Vama nije, gospodo, pala na pamet redukcija rasipništva kada ste krojili budžet za 2004. godinu sa deficitom od 45 milijardi dinara, a sada dolazite ovde sa pričom kako je ne znam kako dobro i najvažnije da se lož-ulje oslobodi akcize.
Sa druge strane, po sistemu raznih uvozničkih i drugih trgovinskih lobija, juče nam je ovde izneta tvrdnja kako je Vlada imala najbolje namere kada je predlagala ovakve zakone za široke slojeve stanovništva.
Ja vas onda pitam, ako ste već imali takve namere i ako niste smanjili porez na promet usluga, kada su u pitanju električna energija, komunalije, druge osnovne životne namirnice, zašto onda niste smanjili i prihod od poljoprivrede, kada znate da je to naša strateška grana u situaciji kada je kompletna privreda u kolapsu? Zašto nije neka poslanička grupa iz vaših redova izašla sa takvim predlogom zakona? Zato što vas to uošte ne interesuje.
Dočepali ste se direktorskih funkcija, upravnih odbora, ministarskih funkcija, zameničkih, pomoćničkih, a šta će dalje biti sa građanima, vas to ne zanima, zato što se ponašate apsolutno isto, a sada kako to radite i mnogo brže, onda i gore, nego Božidar Đelić 2001. godine, kada je prvi set poreskih zakona predložio Skupštini i tadašnja skupštinska većina ga usvojila, a u toj većini je bila i DSS.
Zbog toga što je narod gladan, zato što nema posla, zato što su u redovima ove vlade, pored Dinkića, mnoge druge kompromitovane ličnosti, nesposobne da bilo šta urade ni u sredinama iz kojih su došli, ne samo da nećete, kao što to reče gospodin Marković, da dočekate kao Vlada ovogodišnju berbu kukuruza (ili ćete možda da preživljavate kroz kupovinu poslanika, kroz mahinacije), nego će vam prvi signal da ste grdno pogrešili kada ste takvu Vladu sklepali biti pobeda našeg kandidata na predsedničkim izborima i vaša nesposobnost i nedostatak sluha za sadašnju sliku Srbije, Srbije koja je siromašna, Srbije u kojoj je narod gladan, Srbije u kojoj građani od samog jutra, roditelji gledaju kako da prehrane, da obuku svoju decu i kojim ne znači ama baš ništa što ste ukinuli akcizu na lož-ulje, kada znaju da će cene hleba i svega ostalog da se povećaju kroz povećanje akciza na dizel gorivo i na benzin.
Zbog toga vam je, kao što sam i rekla, a očigledno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice, veoma loša prošlost, budućnost vam je potpuno neizvesna i svakako teška, a sadašnjost je za građane Srbije sa vama na vlasti, a naročito sa Dinkićem, kao ministrom finansija, koji je bio izbor Vojislava Koštunice, što je poražavajuće pre svega za tu stranku koja je takav izbor htela i za samog premijera, veoma, veoma loša. Hvala.

Gospođice predsedavajuća, vi ste povredili član Poslovnika 32. koji reguliše šta treba da radi potpredsednik Skupštine, jedan od potpredsednika. Vi sada predsedavate i zamenjujete gospodina Markovića. Njegovo je pravo, po članu 32. stav 2, da odredi ko će da ga zamenjuje. Nelogično je što je on uopšte predsednik Skupštine, a to nije gospođa Gordana Pop-Lazić. Isto tako je nelogično da kada on nije tu gospođa Pop-Lazić, kao predstavnik najveće poslaničke grupe, na najdemokratskiji način ne predsedava Skupštinom.

Vama to nešto ne ide od ruke, jer da ste upoznati sa tim šta treba da radite kada zamenjujete gospodina Markovića, nikako niste mogli prethodno čoveku, gospodinu ili već šta je, da date reč. Ako je na ekranu Trećeg kanala pisalo da se on zove tako i tako i da je iz te poslaničke grupe, a mi to ne znamo, ko je taj čovek nemam pojma. Dva puta je izašao za govornicu, možda ga je predsedavajući prozvao imenom i prezimenom, mi ne znamo ko je. Znači, trebalo bi da se afirmiše, ali ne na ovakav način.

Pa, on spominje ime predsedničkog kandidata SRS-a posle ovako briljantnog izlaganja autentičnog lovca gospodina Plužarevića, koji je inače i rekao da je lovac od 1968. godine. Gospodin Plužarević je ne samo u tim krugovima, nego... a evo pokazuju, ima ih još, hvala Bogu, autentičnih lovaca u redovima SRS-a.

Gospodin Plužarević je čovek koji već dugi niz godina rukovodi i brine se o jednom nacionalnom parku, nacionalnom blagu u opštini Irig. Ako je argumentovano u ime svojih kolega hobista, ali pravih, onih koji ne žele ni na koji način da zloupotrebe to nacionalno dobro koje mi imamo, izašao i rekao nešto, vi nikako niste imali pravo da nekome ko sebe prepoznaje (i dalje ne znam kako se taj poslanik zove i preziva) date reč, samo zato što je on juče ili ne znam kada nešto pričao.

Ko se seća kada je on išta više ovde pričao. On se prepoznao u toj diskusiji i izašao da replicira. Znači, on nije bio predmet takve diskusije autentičnog lovca Vitomira Plužarevića. Povedite računa sledeći put, gospođice Krstić, kako predsedavate.

Gospodine predsedniče Skupštine, vi ste samo potvrdili u svom malopređašnjem obraćanju poslanicima da sam ja bila...

Član 1, prava i obaveze poslanika u Narodnoj skupštini. Dozvolićete mi da reklamiram taj stav, s obzirom na to da je ovo moj treći mandat kao poslanika SRS-a, na šta sam veoma ponosna.
Predstavnik sam stranke koja je pokazala i u ovom sazivu Skupštine i u prethodnim sazivima i u sazivu Skupštine državne zajednice ne samo da je stručnost, kompententnost i retorička sposobnost odlika poslanika SRS-a, već i pristojno, kulturno ponašanje i uvažavanje onih kojima tako treba da se obraćamo.
Gospođica Krstić je malopre pokazala svojim ponašanjem, i uvek kada joj dozvolite i date mogućnost da predsedava Skupštinom, da je na putu Nataše Mićić. Naravno, pošto u ovom sazivu Skupštine nije takva atmosfera koja je bila stvorena posle petooktobarske revolucije, tolike bahatosti i osionosti, obećavam joj da neće da prođe kao Nataša Mićić. Ali, znate, zaista je božji dar da je neko retoričar, da zna da prepozna šta su interesi građana, šta je interes naroda, a ne na takav način, na mala vrata, da dođe na mesto potpredsednika Skupštine samo zato što je jedna stranka, koja je i te kako poražena, kojoj pripada gospođica Krstić, odlučila da napravi neku kvazikoaliciju, koja naravno neće opstati dugo i koja ne radi u interesu građana Srbije.
Što se tiče poštovanja Poslovnika, što se tiče razvoja demokratskih procesa, najbolje smo mogli da vidimo to i kada je gospođica Krstić sedela kao poslanik, ne kao potpredsednik Skupštine, u redovima Demokratske stranke Srbije, koja je na predlog tadašnjeg šefa poslaničke grupe donela ovaj poslovnik – da se reketiraju poslanici, da se izbacuju, da se novčano kažnjavaju, da ne mogu da zastupaju interes naroda.
Toliko o tome, a padeži, dijalekt, retorička sposobnost, božji dar, malo učenja i sve uz to, tu već nema pomoći, to je sve individualno od jednog do drugog slučaja.

Izlazim po Poslovniku da se obratim gospođici Emiliji Krstić koja ima preko 40 godina.

Ja bih vas zamolila da mi uključite mikrofon, tako, vrlo ste ljubazni, gospodine Markoviću.
Dakle, obraćam se narodnim poslanicima i gospođici Krstić koja ima preko 40 godina, ne izgleda loše za svoje godine, bar kolege iz poslaničke grupe SRS tako tvrde. Što se tiče njenog današnjeg nastupa i izlaganja, zaista se divim tim retoričkim sposobnostima gospođice Krstić koja je izašla više puta u proteklih 15 minuta nego za tri godine koliko je bila poslanik u redovima DSS-a, za razliku od mene i drugih poslanika; tada nas je bilo 23, a sada nas ima 82, hvala bogu biće nas 132. Mi smo, boreći se protiv zakonskih projekata koje je i ona podržavala sa pozicije poslanika koji su podržavali Vladu DOS-a, učinili sve da oni danas budu u tom broju u kom jesu, a da mi zaista budemo pobednička opcija za Srbiju.
Gospođice Krstić, neću biti nepristojna kao vi i neću, za razliku od vas, govoriti neistine, nego ću samo reći da je zaista neprimereno da vi izlazite i na takav način pokušavate da se obratite ne samo meni kao poslaniku stranke koja je najpredanija i najvrednija ovde, nego bilo kome. Iz pristojnosti, jer zaista je ružan nadimak u pitanju, neću spomenuti kako vas, gospođice Krstić, u vašoj Sokobanji zovu, jer meni dostojanstvo ne dozvoljava da upotrebljavam takve izraze. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, na način razumljiv svim građanima Srbije mi smo pre sat vremena završili priču o lovcima i o onome što tretira ovaj zakon, kada su u pitanju lovci, a podnela sam amandman na član 9, kojim tražim da se u ime poslaničke grupe SRS ukine porez i na registrovano oružje.
Naravno, ni ja kao član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, ni ostali članovi iz drugih stranaka, pa ni predsednik Odbora gospodin Mirčić, nemamo taj podatak.
Dakle, možemo samo da razmišljamo o nekoj cifri otprilike koliko je ljudi u Srbiji koji imaju oružje i dozvole za njegovu upotrebu, odnosno za nošenje ili za držanje. Neko kaže da je to preko 200.000 pojedinaca. Možda je podatak približan, verovatno jeste, bar tako kažu kolege iz SRS-a i to je zaista ogroman broj ljudi koji su zatražili od MUP-a dozvolu da drže ili da nose oružje ne bez razloga.
Dakle, verovatno zbog svoje lične sigurnosti, zbog sigurnosti svoje porodice, svoje imovine svako je tražio da dobije dozvolu i to je jedna rigorozna procedura. Naročito je pre nekoliko godina pooštrena, što smo mi poslanici SRS-a i pozdravili, ali za nas je neshvatljivo da toliko sluha nema novi ministar finansija i Vlade Republike Srbije i da na taj način te ljude, koji su iz opravdanih razloga podneli zahtev i dobili dozvolu, ovako drastično kažnjava.
Za one koji imaju dozvolu za držanje oružja porez se povećava sa 900 na 2.000 dinara, a onima koji imaju dozvolu za nošenje sa 4.500 na 10.000 dinara. Ministar Dinkić je juče to obrazložio zaista na neshvatljiv i neprihvatljiv način. On je rekao da je to zbog toga što danas u Srbiji, a stepen kriminaliteta je u porastu od 2000. godine, hteli vi to da priznate ili ne, ima mnogo agencija koje se bave zaštitom imovine i lica.
Nije valjda, gospodine Dinkiću, da svih 200.000 ljudi koji imaju dozvolu za držanje i nošenje oružja otprilike rade u agencijama za zaštitu imovine i lica.
Znate, ako se pitam, i svi normalni građani Srbije i poslanici SRS-a, ne da bi te trebalo oporezovati, nego kazniti, i nadam se da će jednog dana i krivično da odgovaraju.
Među njima ste i svi vi i oni koji su koristili kratke i duge cevi, upadali u državne institucije, a za to nisu imali dozvolu. To niste radili u prisustvu agencija za zaštitu imovine i lica, nego ste tamo, zloupotrebljavajući tu trenutnu poziciju koju ste imali, na krilima petooktobarske revolucije upadali i ušli u Narodnu banku Jugoslavije i rekli ljudima koji su tamo zaposleni da će da izlete nogama kroz vrata ako vam određenu dokumentaciju ne daju na uvid.
To nije izmišljena priča. Postoje svedoci, postoje ljudi koji će da vas terete zbog toga pred nadležnim državnim organima. Jednoga dana, a to će biti uskoro, kada Srpska radikalna stranka bude na vlasti, i zbog toga i zbog drugih zloupotreba vi ćete morati da odgovarate. Ova vlada, ako vi nemate sluha za to, a baratate oružjem i pokazali ste da to radite na takav protivustavan način, morala bi da ima sluha i da se stvori većina da se ukine porez na registrovano oružje.
I samim tim da pošaljete Kragujevcu i Namenskoj industriju iz grada iz kojeg dolazim da nećete na taj način da destimulišete njihovo dalje postojanje, proizvodnju i situaciju u kojoj se ta fabrika namenske proizvodnje, veoma tešku, i te kako nalazi, činjenicom da nikome više neće pasti na pamet ni da traži dozvolu, ni za držanje, ni za nošenje oružja, a kamoli da kupuje neke od pištolja, veoma kvalitetnih, koji se prave u Fabrici namenskih proizvoda u Kragujevcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvar nije tako šaljiva kao što je možda mislio gospodin Ristivojević. Stvar je ozbiljna, a na koju ministar nema odgovor.
Gospodine ministre, pitala sam vas, evo da obavestim celokupnu javnost i ostale poslanike, ne želeći da izađem za govornicu, ali sada koristim svoje poslaničko pravo, da mi objasnite (pre sat i po vremena je to bilo) koji amandman je prihvaćen, koje poslaničke grupe, da se ustanovljava samo jedan republički odbor.
Vi vrlo dobro znate da je zakon neprecizan, da je loše napravljen i da je poslanička grupa SRS veoma stručno i kompetentno podnela preko 40 amandmana da poboljša Predlog zakona.
Pošto sam imala amandman na član 3. koji reguliše postojanje odbora, počev od lokalnih, preko pokrajinskih i republičkih, vi niste znali da mi kažete koji je amandman prihvaćen, pa ste me uputili na Zorana Krasića. To je moj uvaženi kolega, koji veoma stručno i kompetentno obrazlaže i amandmane i zakonske projekte, naročito kada su u pitanju argumenti u prilog tome da ni prethodna Vlada ni ova sada ne pravi zakone kako bi trebalo.
Znam da je gospodin Krasić kompetentan i stručan. On trenutno nije, ali će biti, ministar, u to budite sigurni, i nije trebalo on da mi daje odgovor na to pitanje nego vi. To isto sada niste znali da kažete kolegi Zlatanu Jovanoviću. On vas je konkretno pitao - koji amandman je prihvaćen.
To što ste vi jutros izašli sa tvrdnjom da je 21% amandmana, izračunali ste procenat, prihvaćeno, nama ne znači ništa. Možda vama znači u ukupnom presabiranju kod predsedničkih kandidata, ali svi zajedno da imate ne znam koliko, ne možete da skupite 21%.
Ali, vaša je obaveza, gospodine ministre, da nam kažete koji je amandman prihvaćen, koje poslaničke grupe, da bi se ustanovio samo jedan, republički odbor, kao što je to tražila SRS, i vi ste jedino to dužni. Ako ne znate, pitajte gospođu pored vas, pitajte nekoga iz DSS-a, ako oni znaju, i recite nam lepo da znamo o čemu se radi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram, kao i poslanička grupa SRS u celini, da je neophodno da se prihvati amandman koji je podnela na Predlog zakona uvažena koleginica gospođa Vjerica Radeta, koja je, osim poznavanja ove problematike i ulaženja u suštinu samog teksta zakona, što je pokazala i raspravom u načelu i mnogobrojnim amandmanima, želela da svim narodnim poslanicima, bez obzira na to koje su stručne kvalifikacije, da li su akademici ili nisu, kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, stavi do znanja da je SRS imala pre svega stručne i kompetentne namere.
Ne samo politički uperene na predlagača, na Vladu, koju mi sporimo i zbog sumnjive većine i zbog njenog dosadašnjeg ponašanja, iako je prošlo malo vremena. Kao i što je amandmanom zaista htela da pokaže da je moguće mnogo kvalitetnije sa pravnog aspekta urediti ovu oblast kroz striktno poštovanje i kroz jasne preporuke, o čemu govori ovaj amandman, šta treba odbor da radi, uz našu osnovnu primedbu da odbor mora da bude samo republički, da struktura odbora treba da bude definisana na način na koji je to danas izlagala gospođa Pop-Lazić.
S obzirom na to da je gospođa Radeta pažljivo saslušala profesora Miloševića kada je pokušao da edukuje i nju samu, a verovatno i svoje poslanike sa čije liste je izabran o tome šta je jedan amandman i kada i u kojoj prilici poslanici treba tako da se ponašaju, bez obzira na njegovo zvanje i na to kakvo mišljenje deli stručna javnost o onome šta on radi i poslanici iz njegove poslaničke grupe - profesore Miloševiću, mi smo sve ono što se tiče rada Skupštine, ovog najvišeg zakonodavnog tela, i celokupnog političkog sistema ne samo u našem društvu, nego i uopšte, i iz svih demokratskih načela naučili od čoveka koji je istinski demokrata, borac za ljudska prava, koja mu se danas na najgori mogući način osporavaju, uvaženog profesora Pravnog fakulteta, haškog zatočenika, ali u svakom slučaju pobednika i prkosnog heroja profesora dr Vojislava Šešelja.