Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, prvo da vas pitam - gde je Dušan Mihajlović, koji je trebalo da dođe ovde i da poslanicima obrazloži ovakav predlog zakona.  Verovatno je otišao da, kako on kaže, iznuđuje dokaze, a ako on nije tu najnormalnije bi bilo da u skupštinskoj sali bude njegov sledbenik Nebojša Leković koji, uzgred budi rečeno, nikada za fudbalskom loptom nije potrčao. Verujte mi  na reč, ja sam iz Kragujevca, on je doseljen u grad u kome ja živim, a takav je sada neko ko vrši selekciju i ko se nalazi na čelu FSS i priča nam o tome kakvi treba da budu navijači na sportskim manifestacijama.
Za razliku od pomenute gospode, ovog prvog ministra, još uvek, koji nije smeo da dođe ovde iz raznoraznih razloga i Lekovića koji sa sportom nikakve veze nema, od najranije mladosti posećujem sportske manifestacije (nije primereno da kažem da sam vatreni navijač jednog fudbalskog kluba) i slučaj je hteo da posetim i mnoge međunarodne sportske manifestacije, utakmice tzv. visokog rizika, kako u zemlji u kojoj je najviše onih koji se nazivaju huliganima, a to je Engleska, tako i u mnogim drugim širom Evrope, a naročito u vreme postojanja bivše Jugoslavije u kojoj su te utakmice visokog rizika bile kada su igrali klubovi iz Srbije i iz ustaške hrvatske države.

Znam da ste vi strasni pecaroš, sami ste to više puta rekli, ali dozvolite meni kao ekspertu za ova pitanja da obrazložim poslanicima zašto treba da se prihvati ovakav amandman Srpske radikalne stranke.
Amandman SRS koji je Vlada odbila treba da se prihvati zbog toga što je neophodno, kao što sam predložila, da se briše tačka 4) koja kaže da nije dozvoljeno izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkog sukoba učesnika, i tačka 11) koja kaže - neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima.
Mi smatramo da je neprimereno da se na ovakav način aktuelna vlast obračunava se navijačkim grupama u situaciji kada centralne sportske manifestacije obiluju povicima protiv vaših prijatelja iz ustaške hrvatske države, Haškog tribunala, Karle del Ponte, kada su poklici koji su navedeni pod tačkom 4) kao izazivanje mržnje poklici za srpske heroje, četničkog vojvodu Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i ostale srpske heroje i kada je sasvim evidentno da transparenti koji se pojavljuju na utakmicama u poslednje vreme direktno iritiraju i aktuelnu vlast, i Zorana Živkovića, a naročito Vesića koji jednu navijačku grupu pokušava da kontroliše ali mu i ona izmiče kontroli.
Prema tome, smatramo da je ovaj zakon direktno uperen protiv mladih ljudi izrazito nacionalno svesnih, izrazito ugroženih pod ovim režimom, koji znaju da ovakva politika aktuelne vlasti ne može ni državu ni narod nigde da dovede.
SRS je najsvetliji primer onoga što se zove odlično organizovanje javnih skupova, jer se od 1990. godine, počev od Srpskog četničkog pokreta pa do današnjeg dana, nigde nijedan incident na našim skupovima, nije desio, za razliku od skupova koje je organizovala aktuelna DOS-ovska vlast, kada su ljudi gubili živote, i vaši bivši ili možda budući koalicioni partneri, koji su takođe to radili.
Smatramo da je ovakav rigorozan zakon uperen pre svega protiv te kategorije mladih ljudi koje ovih dana Mihajlovićevi inspektori u gluvo doba noći zovu telefonom, to su vođe određene navijačke grupe, i traže od njih da se izjasne koji su od njihovih prijatelja bili 13. juna ispred kuće još jednog od srpskih heroja, majora Šljivančanina i stali u njegovu odbranu.
Smatramo da će ovo vama da se vrati kao bumerang, jer koliko god da zabranite i dalje će hiljade i hiljade mladih ljudi, starijih i svih onih kojima je u Srbiji srpstvo na srcu da kliču protiv aktuelne vlasti, da najgorim mogućim imenima tu na licu mesta prozivaju one koji su direktno odgovorni za našu sudbinu i koji negativno utiču na sve pojave danas u društvu.
Prema tome, ovakav zakon, određene odredbe svog zakona, kao što je i ova tačka 7) o ulasku na teren, pa vi sada zamislite neko dete od 15 godina koje u opštoj euforiji zbog pobede kluba uđe na travnjak nad nekoj utakmici, postoji samo u Engleskoj i nigde više. Smatramo da na ovakav način vi ne samo da gubite, već ćete kroz izglasavanje ovakvih drakonskih odredbi samo ubrzati vaš, ionako sve izvesniji, pad sa vlasti, bez obzira na to što je vama, kao i većini poslanika iz ostatka DOS-a, ova materija apsolutno strana.

To se zove Poslovnik Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a, i kao i ostali predstavnici Srpske radikalne stranke najbolje znam kako izgleda vaš poslovnik jer ste ga više puta primenili na poslanicima Srpske radikalne stranke. Ono što sam želela da kažem danas kada ovakva Vlada Republike Srbije, bez realne i prave podrške poslaničke većine, bira novog ministra poljoprivrede jeste činjenica da su poljoprivredne proizvođače u Srbiji ove 2003. godine, pored onih godinu i po dana vaše vladavine, katastrofe koja ih je zadesila, zadesile dve elementarne nepogode.
Prva je svakako bio Dragan Veselinov, o kome više neću da govorim, zbog vaše primene Poslovnika, i zbog toga što je on sada prošlost za Vladu, a i pripadnik je jedne izrazito destruktivne sekte, a druga elementarna nepogoda je suša koja mi je zabeležena, po statističarima, u ovakvoj meri u poslednjih 160 i više godine. Danas poljoprivrednici u Srbiji, kako u Šumadiji, tako i u Vojvodini, Mačvi, svuda očekuju da će se nešto desiti ne bi li im se pomoglo, ne bi li oni koji su najviše postradali, najpre pod komunističkim režimom, pa pod levičarskim režimom zbog nebrige i nemanja osećaja tadašnje vlasti znali šta će se dalje dešavati sa tom, za nas Srbe strateškom privrednom granom, s obzirom na činjenicu da nam je metalski kompleks potpuno uništen, i automobilska industrija, da su rasprodate cementare i da nas očekuje dalja rasprodaja preduzeća.
Mi smo narod koji je mogao, a i dan-danas, posle katastrofe 78 dana zlikovačkog bombardovanja NATO pakta, možemo ipak time da se pohvalimo da imamo najzdraviju zemlju, vazduh i vodu. Naši eminentni stručnjaci iz oblasti agrara pojavljivali su se i promovisali ono što srpski seljak može da proizvede na najvažnijim centralnim poljoprivrednim manifestacijama, kako u Evropi, tako i u svetu. Slučaj je hteo da mnoge od tih stručnjaka iz oblasti agrara, u okviru svoje profesije, odvedem na te centralne agrarne manifestacije. Jedna od najvećih je, to svakako gospodin Jeftić zna, ona koja se svakog marta održava u Veneciji.
Mi smo se suočili sa činjenicom, a to je ono što srpska radikalna stranka potencira od svog osnivanja, da je agrar sistematski od strane komunista uništavan u našoj zemlji. I, naravno, oni koji su prevareni, koji su vam ukazali poverenje 2000. godine, sada će dići kuku i motiku, to vam kažem, jer je 29. maj pomeren na septembar mesec, zato što su opljačkani i što mnogo gore žive, i poljoprivrednici su u mnogo goroj situaciji nego kada su im čupani brkovi.
Oni su očekivali da će Vlada koja je izabrana u januaru mesecu, pa ona koja je nastavila kontinuitet i šta im je sve ministar Živković obećavao, i ostatak Vlade, učiniti nešto da se oni izvuku iz očajne situacije u kojoj se nalaze. To se nije desilo. Imamo budžet najveći do sada, sa najvećim budžetskim deficitom, nemamo poseban zakon o agraru, i sada nam se gospodin Jevtić nudi kao eminentni stručnjak i ekspert. Znate, za nas srpske radikale ekspert u oblasti poljoprivrede može da bude magistar Srboljub Živanović iz redova Srpske radikalne stranke, koji je uz to što je magistar tehnoloških nauka i ugledan poljoprivredni proizvođač i toga se ne stidi.
Mogu da budu svi domaćini srpski radikali iz Vojvodine, mogu da budu svi oni ljudi koji, bez obzira kojoj stranci pripadaju, danas znaju da ova vlast ne čini ništa da bi se agrar unapredio, jer sama Vlada gleda kako će da preživi. Njih ne zanima žetva, ne zanima ih suša, čekaju i krckaju dane do momenta kada dolazi zakasneli, po kom god hoćete kalendaru, 29. maj, i onda će seljaci reći svoje. Tako vam je u Šumadiji, tako vam je u centru Srbije u kojoj se pre nekoliko dana zatvorila jedna od najpoznatijih, ne samo kod nas, nego nekada u Evropi, mesna industrija. Tako je u Vojvodini gde su šećerane rasprodate za po tri evra.
Ne možemo danas da govorimo o vašim stručnim kvalifikacijama, jer smo to dobili samo na papiru. Ono što znam i što zna SRS, a što vas i te kako diskvalifikuje da budete tako preporučeni od strane gospodina Živkovića, jeste činjenica da ste vi očigledno čovek za sva vremena, od komunističkog, pa nadalje. Nemoguće je da budete direktor Agrobanke 1992. godine, pa da pravom istinskom vođi surčinskog klana, krmivoju, Dragoljubu Markoviću date kredit koji posle godinu dana pojede inflacija, a da danas kao čovek svetle prošlosti i ne znam kakvih kvalifikacija dolazite pred Narodnu skupštinu.
Uostalom, vaš vek ministrovanja biće veoma kratak i ne samo da znamo da ćete da izglasate, gospodine Živkoviću, izbor gospodina Jevtića, mi to znamo, naravno, jer nemate legitimnu većinu, znamo da će uskoro u ovoj državi morati sud da sudi po pravdi i pravičnosti, pa ćete da odgovarate za sve protivustavne odluke, za to što građani Srbije koji nisu poslanici sede u ovoj skupštini i što će takvi građani danas, koji ne osećaju muku naroda, da izglasaju gospodina Jevtića za ministra.

Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave zakona u pojedinostima i iskoristila bih ovu priliku, pošto u ime poslaničke grupe SRS sam podnela amandman na član 113, ali više nemam amandmana, da kažem svoj završni sud, koji ujedno proističe iz izlaganja svih naših poslanika, da je ovo jedan jako loš zakonski projekat, pisan po nalogu Soroša, po nalogu tzv. evropskih savetnika Ministarstva, samog ministra, Vlade i to je zakon koji, po našem mišljenju, a mnogo toga smo u prilog toj argumentaciji ovde izrekli, će unazaditi naš obrazovni sistem i pre svega to je za nas srpske radikale najvažnije, potpuno ukinuti naš nacionalni identitet i to će se sprovoditi kroz ceo tok školovanja.
Ovaj amandman tretira jednu novoustanovljenu kategoriju, koja se doduše pominje na samom početku zakona i mi tražimo da se taj stav izbriše ili da se bar onako kako je to u obrazovnom smislu za te osobe jedino moguće preformuliše. Naime, ministre, vi ste uveli jednu kategoriju - pomoćni nastavnik. To je dosadašnji saradnik u nastavi, jer to je Vlada dala, odnosno vi u obrazloženju u tački 10, jer je kolega Slobodan Janjić imao amandman. Nemoguće je da uvedete kategoriju pomoćni nastavnik. Prvo, trebalo bi da nam neko objasni, najpre vi, šta taj neko radi, da li učestvuje u pripremi, da li sprovodi nastavu, šta pomaže, da li ocenjuje i kakva je njegova uloga, jer mi znamo koji ne radimo u prosveti šta je uloga saradnika u nastavi. To je njegova stručna kvalifikacija i obrazovanje četvrtog stepena za saradnika u nastavi i postoje nastavnici koji uče decu predškolskog uzrasta u predškolskom obrazovnom programu, znači učitelji, a to su ustvari nastavnici razredne nastave, kao i profesori za pojedine predmete, odnosno nastavnici ili profesori za pojedine predmete.
Apsolutno je neprihvatljivo da se ljudi, koji su stekli kvalifikaciju saradnika u nastavi četvrtim stepenom obrazovanja, a koliko se ja sećam taj četvrti stepen i takav naziv za to zanimanje je uveden uvođenjem Šuvarovog programa usmerenog obrazovanja, bar je toga u Kragujevcu bilo, takvog odeljenja, a koliko sam čula od kolega i u Nišu i u Pirotu itd. Sada mi te ljude degradiramo, koji inače sa četvrtim stepenom obrazovanja rade u prosveti i dajemo im zvanje - pomoćnik nastavnika, a u stvari oni su saradnici u nastavi. Zato mislim da je potrebno da prihvatite ovaj amandman, jer vi u obrazloženju, odnosno Vlada, kažete u tački 10 - a to su inače dosadašnji saradnici u nastavi. Zašto dosadašnji saradnici, zašto ne ostanu to, nego su pomoćnici nastavnika i nigde ne govorite o njihovom delokrugu rada, šta oni rade.

 Mi poslanici smo tek danas, trećeg dana rasprave o Predlogu zakona o obrazovanju i vaspitanju, dobili mišljenje Vlade. Ja nisam, gospodine ministre, ni očekivala da mišljenje o svim amandmanima, kao ni na član 47, bude drugačije, ali sada tu nije gospođa Mićić, a gospodin Maravić zna da to nije uvredljiva reč i izraz. Nesuvislo je ovo obrazloženje. Znate kako naš narod kaže - od viška glava ne boli. Ovo što sam ja u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je nešto što dodatno treba da spreči zloupotrebu dece u političke svrhe, u školama i što treba da omogući ljudima koji su se školovali i koji rade svoj posao u osnovnom, u srednjem školstvu, da ga normalno rade.
Međutim, mislim da ni ovo deklarativno zalaganje kod zabrane diskriminacije i stranačkog organizovanja u školama, a koje predviđa član 47, neće poboljšati sveukupnu situaciju, dok mi imamo ovakvo društvo i dok imamo ovakav politički sistem i ovakve političke tenzije. Pre svega zbog činjenice koju vi možda znate, a pre svega biste vi trebali, kao ministar, da znate i vaši najbliži saradnici da, kao kad je u pitanju naše pravosuđe, tako isto kod školstva, u svim gradovima u Srbiji, pa i kod mene u Kragujevcu, lokalna dosovska garnitura, nekada do kasno u noć, veća i vrši kadrovsku selekciju za pojedina mesta, a naročito kada su u pitanju direktori osnovnih i srednjih škola u Kragujevcu.
Neće moći da pomogne ni jedan član zakona, pa ni ovaj, ali smatram da bi mnogo bolje bilo, u tom preventivnom smislu da bude bar kao neko upozorenje onima koji će se usuditi da dalje tako nešto rade, da se u stavu 2. tačka zamenjuje zapetom i doda tekst: "manipulacija dece u političke svrhe". Naročito zbog toga što u poslaničkim klupama, u ovom sazivu iz reda dosovskih stranaka, nekoliko redova iza vas sede poslanici ili poslanice, kako one vole da se zovu, koje su itekako manipulisale decom u političke svrhe.
To se dešava i danas, i u kragujevačkoj Prvoj i Drugoj gimnaziji, naročito je ta manipulacija decom bila izražena za vreme onog nelegitimnog i protivustavnog vanrednog stanja. Mi smo danas suočeni, mi koji se protiv toga zalažemo od početka našeg političkog angažmana, naročito mi u Srpskoj radikalnoj stranci, da se suočavamo sa jednom činjenicom, da posle 50 godina komunističke diktature, indoktrinacije, i to je drugo po redu zlo, jer ovaj mondijalizam koji vaši prijatelji Amerikanci sprovode je treći u toj gradaciji zla, posle fašizma i totalitarne komunističke politike...

Evo, završavam, mene uopšte ne bi iznenadilo kako se ponašaju pojedini nastavnici iz pojedinih dosovskih stranaka da vam predlože u sklopu sveopšte reforme, da se umesto, to su neokomunisti danas na vlasti koji su vaši poslušnici u školama, da su umesto onog čuvenog takmičenja Tito-revolucija-mir, organizuje takmičenje DOS-reforme propasti i budite sigurni, naročito kada je u pitanju ovaj poslednji segment da bi sva deca od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta odlično odgovarala na ta pitanja i znali bi da vam kažu zašto smo tako propali pod vašom vlašću.

Malo je čudno, evo odlazi ministar, ali možda će da čuje da u raspravi o amandmanima ni jednom nije spomenuo ni jedan amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Podneli smo 53 amandmana, dakle najviše od svih poslaničkih grupa. Indikativno je da ministar prihvata, uz konsultacijom sa gospođom Kovač i ostalima, samo amandmane drugih poslaničkih grupa opozicionih političkih stranaka.
Mi se uopšte ne bismo usrećili niti bismo pali u nesvest kada biste vi usvojili naše amandmane i ne pišemo amandmane zbog toga da biste ih vi pošto poto usvojili, već zato da vam kažemo da vam je katastrofalan predlog zakona i sa ovim 53 Srpske radikalne stranke on bi delimično mogao da se popravi, a naš koncept, kao što ste juče čuli iz izlaganja gospođe Pop-Lazić, je sasvim drugačiji.
Opet dolazimo, ministre, na pitanje prosvetnog saveta. Ali, ovog puta na njegov sastav. Ovde se radi o činjenici da se ponavlja praksa i jedno naše gorko iskustvo kada su u pitanju raznorazni dosovski eksperti. Ako vi kažete, a mi to tražimo amandmanom da se briše, a naročito je bitan ovaj stav 3, predsednik i članovi prosvetnog saveta imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka u oblasti predškolskog, osnovnog, opšteg, srednjeg i umetničkog obrazovanja, kao i u oblasti nauke, umetnosti, sporta, ekologije, zaštite ljudskih prava i standardizacije, za nas je apsolutno neshvatljivo da ovako nešto formulišete u zakonu i da ovi potencijalni kadrovi za prosvetni savet budu ovi nabrojani ljudi. Mogli ste da stavite da to postoji u Srbiji, neka razna druga udruženja, sitnih životinja i slično, šta ja znam šta sve niste mogli ovde da naređate.
I, onda, hoćete da nas ubedite, niste uspeli argumentovano da demantujete koleginicu Pop-Lazić kako, recimo, ekolog Srđa Popović, koga možete hipotetički da uzmete u članstvo ovog saveta, ili Savu Miloševića, vašeg sportskog eksperta, ili nekog drugog ili trećeg, neće biti plaćeni za funkciju koju obavljaju, a sami sebe demantujete, jer u obrazloženju kod potrebnih sredstava za sprovođenje ovog zakona vi kažete da tekuće rashode i rad saveta, osim sredstvima za plate, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, za period od 1. septembra do kraja ove godine, iznosi 25.025.677 dinara. Znači, to je samo za jedno tromesečje.
Gospođo, zamolila bih vas, prvo niste u svojstvu ovlašćenog lica, da ne govorite i da ne razgovarate sa mnom kao komšinica preko plota. Ja sam poslanik i ja obrazlažem amandman poslaničke grupe. Isti manir ima i ministar, pa vi lepo recite šta imate ministru, on neka izađe, pa onda razgovarajte.
A, što se nas tiče, mi ćemo do kraja ove amandmanske rasprave, evo završavam, da kritikujemo najoštrije, jer mi se protivimo svakoj amerikanizaciji, protiv smo tog zla koje se zove Soroš. Mi se zalažemo za zdravo nacionalno društvo, a ne za bolesno i nakazno kao što je to slučaj sa ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podnela sam amandman kojim tražim da se član 6, iznad koga stoji naslov - "Posebni oblici kršenja ljudskih prava vređanjem prava na privatnost"- briše.
Za vas koji ste pristali da glasate za ovakav predlog zakona Građanskog saveza Srbije, pročitaću i prvi i drugi stav ovog člana:
"(1) Kršenje ljudskih prava, u smislu ovog zakona, jeste i svaka radnja lica određenog ovim zakonom, kojom se vređa pravo na privatnost drugog lica, a koja je preduzeta s ciljem da se dođe do informacija koje se tiču tog lica ili su u njegovom posedu, da bi se te informacije dostavile Bezbednosno-informativnoj agenciji ili ranijoj, odnosno drugoj odgovarajućoj službi.
(2) Kršenje ljudskih prava postoji i kada je radnja iz stava 1. ovog člana izvršena po naređenju pretpostavljenog, kao i kada nije bila protivpravna prema unutrašnjim propisima koji su važili u vreme njenog izvršenja, ali je bila protivna odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima".
Gospodin Andrić je izašao iz sale. Ne bih da licitiram koliko ima godina gospodin Andrić, kada je rođen, ali verujem da je bio u obdaništu u periodu kada je donesena Međunarodna povelja o kršenju ljudskih prava. Ono što karakteriše ovaj zakon odnosno činjenicu da moramo da vodimo ovakvu raspravu, da se o njoj već govori u medijima, u narodu, novo je seme zla koje se sada seje po Srbiji.
Važno je, a da biste imali pred samima sobom časti i obraza, pogledajte šta ste vi, gospodo, radili, odnosno šta su radili najviši državni funkcioneri u protekle dve i po godine.
Ako govorimo o periodu, pa neka je to i period od 1976. do 1990. godine, a naročito u vreme dok je bio živ vaš ideolog Josip Broz, morate da imate na umu, ako krenete da primenjujete ovaj zakon, da ćete na desetine hiljada ljudi morati da lustrirate.
Vi stariji vrlo dobro znate da su ti udbaški žbirovi, gospodin Mitrović to najbolje zna, radili po osnovu norme koju im je tadašnja Državna bezbednost davala, načelnik DB, starešina organa itd, kao i da su bile takve situacije da je na jednu osobu poslato čak i po 10 takvih žbirova da je prate, a pratili su njega, članove njegove porodice, kako se ponaša u kući, kako se ponaša na putu do posla, na poslu itd, kao i u svim njegovim privatnim aktivnostima.
Pošto gospodin Andrić to, takođe, ne zna, a juče smo mu više puta rekli da je predsednik njegove stranke, po svedočenju bivšeg načelnika Državne bezbednosti, bio i te kako vrli saradnik bivše Državne bezbednosti, pod konspirativnim imenom Sokrat, morao bi da zna da su politički protivnici tadašnjeg režima, a koalicioni partneri gospodina Svilanovića i gospodina Andrića, takođe, na protivpravan način, kao i članovi njihovih porodica, prisluškivani i praćeni u svim aktivnostima.
Sada ćete vi nas da ubeđujete da će ta vaša komisija, koju će, uzgred budi rečeno, da predloži nepostojeći predsednik Srbije, a pitanje je kada ćete da idete na to da ga izaberete, da se ponaša odgovorno i da će da vrši lustraciju onako kao što ste vi to ovde napisali. Da biste nas u to ubedili, odmah sada biste morali da se izjasnite i da nam kažete, naravno u političkom smislu, jer ta komisija nije formirana, šta mislite o ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dušanu Mihajloviću, šta mislite o generalu Obradoviću, šta mislite o generalu Lukiću, šta mislite o bivšim načelnicima Državne bezbednosti, odnosno načelniku i njegovom zameniku - Zoranu Mijatoviću i Goranu Petroviću.
Moram da vas podsetim, gospodo iz DOS-a, jer ste to zaboravili, navikli ste da gazite i preko onih koji su živi i preko onih kojih više nema, da je porodica Momira Gavrilovića, koji je bio u Državnoj bezbednosti označen kao "objekat Gavran", i danas i te kako zainteresovana, baš kao što je to tražio i naš predsednik i cela Srpska radikalna stranka, da nam objasnite dokle se stiglo sa istragom o njegovom ubistvu.
Podsetiću vas da je on izašao iz kabineta uspavanog Vojislava Koštunice, da mu je dao određene podatke i onda ga je pojeo mrak - čoveka više nema.

Evo, odmah završavam.
Vi da nam pričate, vi koji u svojim porodicama imate one koji su vršili takva zlodela u vreme Josipa Broza i za sve vreme vašeg opozicionog delovanja imali na čelu predsednika stranke, koji je špijunirao i Vuka Draškovića i sve ostale svoje najbliže saradnike, a u stvari je radio za Državnu bezbednost.

Da li treba da lupim ovako, to vam je poznato, jer ovaj član 33. se odnosi na nešto što svi znate iz jedne serije iz vašeg zlatnog komunističkog doba i tamo se kaže, daje se na znanje - Es njird bekannte gegeben. Po tom principu, takvog stavljanja na znanje kao u to doba, o kojoj govori ta serija, vi ćete članom 33. da saopštite javnosti koje su to mere zbog kršenja ljudskih prava, a član 33. predviđa da je to javno saopštenje komisije.
Pošto ste sve uradili i na takav način izvršili nešto što nazivate lustracijom, nas, srpske radikale, zaista čudi kako je moguće da samo predviđate dve mere zbog kršenja ljudskih prava, a to su po članu 33. javno saopštenje komisije i mera ograničenja zauzimanja položaja po članu 34.
Kako je moguće da ovde nema člana 35. ili da ovi članovi nisu preformulisani u meru streljanja. Ako ste već na ovakav način mogli da se bavite životima pojedinaca, da ugrožavate svako ljudsko dostojanstvo i pravo i slobodu svakog čoveka i građanina na život u svojoj zemlji, da upotrebljavate ogroman državni aparat da biste sve to radili, da kršite Ustav, da kršite zakon, da u tome prednjači ministar unutrašnjih poslova, generali policije, načelnik žandarmerije, predsedavajuća Skupštine Srbije, premijer Vlade Republike Srbije, svi ostali ministri u Vladi, prosto je neverovatno, gospodo iz DOS-a, a to je pre svega pitanje za mlađanog Ivana Andrića, koji je perjanica ovakve nove inkvizicije, kako je moguće da niste predvideli meru streljanja.
S obzirom na činjenicu da vam je tako nešto promaklo, pretpostavljam da ćete po uzoru na Haški tribunal, gospođo Mićić, a data su vam takva ovlašćenja, čak amandmanom i u jednom i u drugom slučaju, najpre kao predsedniku Republike, a tog trenutka sam izašla iz sale i čula sam da je usvojen amandman i da je to ovlašćenje predsednika Skupštine, mogli biste u duhu parlamentarne demokratije samo vama poznate, na način koji ste vi doneli iz Užica u Beograd i u ovu zgradu, u parlament koji je u višestranačju delovao bez vas 12 godina, da predložite da ti članovi komisije, koje ćete vi da predložite da takve mere sprovode, imaju crno-bele toge ili izaberite neku drugu boju, kao u Haškom tribunalu, kao u vreme inkvizicije, pa će nam onda biti na kraju jasno. Nama je, zapravo, odavno jasno o kakvoj se meri radi, ali možda nije građanima Srbije kojima vaš Građanski savez ovako nešto predlaže.
Više sam ubeđena da do toga neće da dođe, pre svega zbog činjenice da vam je potrebno, a sami ste to naveli ovde, dva meseca da dođe do implementacije ovako predloženog ne zakonskog projekta, nego zaista novog zla koje se uvodi u Srbiji. To nam govorite vi, pre svega, koji ste toliko puta svojim ličnim primerom pokazali kako se na najgori mogući način ugrožavaju prava ljudi koje su poslali drugi ljudi i deo svog suvereniteta im preneli da ih predstavljaju u najvišem zakonodavnom telu.
Pre nego što kažete - peti minut, mislim da je vreme da shvatite da je krajnji cilj, pre svega vas lično, a to ste i rekli pre nekoliko dana, da se vratite u vaše rodno Užice, posvetite se nekim nižim ili prostijim, jednostavnijim parnicama, a nas iz SRS i srpski narod pustite da vode ovu državu i ovaj narod onako kako to zaslužuje i kako dolikuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, od kako je posle petooktobarskog puča konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa Srpske radikalne stranke se do kraja borila da nemamo pre svega ovako nakaradan Poslovnik kakav je sadašnji, koji je predložio Dejan Mihajlov i Demokratska stranka Srbije, a vi oberučke prihvatili, a pre toga smo mnogo amandmana, energije i truda ulagali da se ne usvoji poslovnik koji je u dva navrata predlagao bivši šef poslaničke grupe Čedomir Jovanović. To iz razloga što se elementarna prava narodnih poslanika, nas koji predstavljamo građane Srbije u najvišem zakonodavnom telu, krše i zato što je ovaj aktuelni Poslovnik, baš kao i prethodna dva, u mnogim svojim elementima u direktnoj suprotnosti sa još uvek važećim Ustavom Republike Srbije.
Podsetiću vas na činjenicu da su na najgori mogući način narodni poslanici Srpske radikalne stranke šikanirani, izbacivani. Gospodin Kesejić je čak u jednom trenutku morao da ode u Urgentni centar, dr Goran Cvetanović je zadobio povredu u skupštinskoj sali, a da ne govorimo o političkoj i medijskoj hajci na poslanike Srpske radikalne stranke zbog činjenice da ne možemo da se pomirimo sa time da se stavljamo u ovakve okove i u okvire koji nisu primereni duhu parlamentarizma u Srbiji, koji je naš narod negovao, za koji su se borili naši preci i trebalo je i mi da nastavimo tu svetlu budućnost.
Naravno, mi smo to nastavili kao predstvnici našeg rodonačelnika Nikole Pašića i pre svega kao članovi stranke na čijem čelu je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je u ovu skupštinu i ovo zdanje u prvim danima višestranačja, kao doktor nauka i četnički vojvoda, došao da pokaže šta su to demokratski principi i za njih se zalagao onda kada je bio sam, a mi to nastavili i onda kada nas je bilo u mnogo većem broju; daće bog da nas bude opet posle izbora koje uskoro očekujemo.
Zato mi ne možemo da glasamo za nešto što predstavlja u najmanju ruku farsu, a to je osnivanje odbora za privredne reforme, evropske integracije, smanjenje siromaštva i ravnopravnost polova. Pre svega zbog toga što smatramo da je ovaj predlog direktna posledica nekih nezadovoljstava i neostvarenih ambicija pojedinih poslanika ili poslanica, kako vi to volite da kažete, u okviru poslaničke grupe DOS i zato što su ingerencije predloženih odbora farsične, kada se ima u vidu da odbor za privredne reforme ne može da unapredi sveukupnu privrednu situaciju, jer to nije u stanju da uradi ni Republička vlada.
Još je malo vremena da pravimo neku retrospektivu događaja i da vidimo šta su to rezultati u oblasti reformi od strane DOS-ovske vlasti, ali kada se govori o odboru za evropske integracije, verovatno je taj predlog uzrokovan time što je Čedomir Jovanović, sada potpredsednik Republičke vlade, zadužen za te odnose, a moram da vas podsetim na to da već pri Vladi Republike Srbije postoji takva komisija.
Šta će Skupštini odbor za evropske integracije? Zar nam nije dovoljno to što ministar Pitić troši 30 ili 40 miliona dinara na raznorazna putovanja po belom svetu. Mi smo to odoborili, a sada nam treba i odbor sa ovoliko predloženih članova koji će da vodi neke jalove rasprave, bez konkretnih pomaka u oblasti privrede i poboljšanja standarda građana.
Kada se govori o odboru za smanjenje siromaštva, neshvatljivo je da nam Bojan Pajtić nije dao obrazloženje zašto ovakav odbor. On bi morao da zna, a očigledno ne želi to da zna, kao i poslanička grupa DOS, da se siromaštvo, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu kategoriše kao apsolutno i kao relativno. Tu postoje pokazatelji šta je to apsolutno, a šta relativno siromaštvo, pa i oni koji su vaši politički mentori, sa kojima usaglašavate zakone, kažu - to je dakle i njihova procena - da je u našoj zemlji veći stepen apsolutnog siromaštva, jer i potrošačka korpa, takva kakva jeste, ne može da ostvari 2,5 miliona stanovnika svojim prihodima zbog toga što nema uslove da radi.
Ravnopravnost polova; bez obzira što dolazim iz jedne izrazito antikomunističke porodice, ali nemam ništa protiv onih koji su tu bolest preležali, da li zbog svojih članova porodice ili su to tako iz zablude, zbog ideologije koja ih je u mladosti držala, a mnogi su to sada zadržali i te principe primenjuju, samo usavršenije nego kod Josipa Broza; ali, znate te AFŽ-eovske strukture, feministički pokreti, to je svuda u svetu prevaziđeno, pa je meni, kao predstavniku Srba odnosno Srpkinja neshvatljivo da se u današnje vreme organizuje takav odbor, koji bi, verovatno, imao samo cilj da eventualno štiti pojedine predstavnike štampe odnosno predstavnice od, pre svega, neumesnih i vulgarnih napada Nebojše Čovića.
Jedino taj deo i ta argumentacija može da ide u prilog osnivanju takvog odbora. Ali, za to nije potreban nikakav odbor, jer ustavna i politička prava pripadnica, uslovno rečeno, nežnijeg pola i muškaraca, bar smo mi to pokazali u Srpskoj radikalnoj stranci, apsolutno su izjednačena i besmisleno je da imamo takve prokomunističke odbore. Zato ćemo glasati protiv sva četiri odbora koje nameravate da ustanovite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene kao predstavnika najveće opozicione i pre svega patriotske i nacionalne političke stranke, i za mene kao predstavnika nekoga ko se bori protiv, pre svega, komunističkog zla, odnosno borili su se članovi moje porodice, moji preci, a zatim predstavnika stranke koja želi pre svega dobro celokupnom srpskom narodu i koja nikada nije zagovarala obračun sa političkim neistomišljenicima, ponižavajuće je što se u skupštinskom sazivu u kome sam poslanik iz redova SRS nalazi zakon o tzv. lustraciji, predložili su ga ljudi ili predstavnici političke opcije protiv koje se borim, evo unazad 13 godina.
Nije ovde uopšte u pitanju način kako je to poslovnički dozvoljeno, da li je u pitanju poslanik ove ili one stranke, kao što je to malopre spomenula gospođa predsedavajuća, već se radi o tome kakav je legitimitet te političke opcije u srpskom narodu, da li su njeni predstavnici ikada izašli na crtu, što bi se reklo, da traže i da zadobiju poverenje birača, a koliko mene pamćenje služi, mnogi od vas su uskočili u skupštinske klupe, ne poznavajući ni političke prilike od ranije, a naročito u višestranačkoj Srbiji od 1990. godine, to su otpadnici propalih Saveza reformskih snaga, Ujdijevaca, svega onoga što je obeležilo njihovo delovanje u smislu širenja antisrpske histerije unazad 13 godina.
Kada se govori o kršenju ljudskih prava i o poglavljima koja su jasno naznačena kod predlagača o metodima kršenja ljudskih prava, reći ću i vama gospođo predsedavajuća, jer ste član te stranke koja predlaže ovaj zakon, pošto nije tu vaš politički komesar, predstavnik centralnog komiteta DOS-a, gospodin Ivan Andrić, da su metodi isti kao u vreme Josipa Broza i njegovih komunista, ali ste ih vi do najsitnijih detalja usavršili.
Usavršili ste ih tako što ste to demonstrirali na najbolji mogući način, na poslanicima SRS, na onima koji vole svoju zemlju i svoj narod i na onima koji se suprotstavljaju bezakonju, koji se suprotstavljaju samovolji, rušenju pravnog poretka, ustavnih principa demokratskih načela, a to je sve ono za šta se zalagala SRS i od prvog dana tada kao jedini poslanik, četnički vojvoda, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj, a onda to nastavili predstavnici srpskih radikala koji su, rekla bih, nezasluženo dobili šamar od naroda 2000. godine da nas bude samo u broju 23. Jer se pokazalo kako su meseci odmicali i vi vršili vlast da je naša snaga mnogo veća i da smo mi istinski zaštitnici i interesa naroda, i ekonomske i socijalne pravde.
Postavlja se pitanje ko su ti ljudi koji su vršili zlodela nad sopstvenim narodom unazad 60 godina? To su ti isti ljudi čiji mnogi današnji potomci sede u skupštinskim klupama. To je propala frakcija sa 8. propale sednice Saveza komunista, to su ljudi koji su pod imenom i prezimenom, ali kao što reče gospodin Ćirković i pod konspirativnim imenima, kao što su Sokrat i ostali, špijunirali svoje koalicione partnere i ljude sa kojima su pretendovali da dođu na vlast i ljude na čijoj grbači su vršili vlast u ovoj zemlji.
To su ljudi čiji su očevi počinili najveća zlodela nad srpskim narodom i koliko god da su fašisti, a izvršili su takav nezabeleženi genocid u gradu iz koga dolazim, ubili preko 7.000 Srba, ostalo je nerasvetljeno pitanje koliko su komunisti ubili Srba, a upravo njihovi potomci se danas nalaze ili će se nalaziti na čelu te komisije za lustraciju i tako dalje.
Podsetila bih na ono što se zove špijuniranje, odnosno tasterisanje od strane onih koji su, pre svega u moralnom smislu, najgori mogući predstavnici ljudske vrste, a podsetiću vas na poslednju operaciju nazvanu Mačva i na aktere te operacije. Kada se u toj operaciji spominje ime Radon, jasno je svima da se govorio o visokom funkcioneru današnje policije, odnosno načelniku Žandarmerije. Kada se spominju neka druga imena, jasno je svima da se govori o potpredsedniku Republičke vlade i tako dalje. Kako onda vi, koji podržavate takve, dajete im legitimitet i sa kojima danas na ovako nakaradan način, kršeći sve ljudske i pravne norme, vršite vlast, možete da zagovarate neko moralno pročišćenje.
U SRS od njenog osnivanja nikada, ni na čelu mesnog odbora, a kamoli visokog funkcionera stranke i narodnog poslanika, nisu mogli da se nađu ljudi koji su na bilo koji način moralno ukaljani. Ne morate vi, sledbenici najgorih mogućih komunista,titoisti i ostali koji su toliko zla naneli narodu, a pokazali ste da ste za to eksperti unazad dve i po godine, da vršite nikakvo moralno pročišćenje, a naročito u našim redovima. Mi se ponosimo zbog toga što smo želeli da se sukobi između političkih stranaka i različitih opcija odvijaju isključivo ovde u skupštinskim klupama, a nikada na ulici, ni na jednom našem mitingu nigde se nije desilo nikakvo krvoproliće.
Želeli smo da narodni sud odluči ko će ga predstavljati ovde. Uverena sam da je pred nama samo jedna opcija, to je ova, protiv koje se, rekoh, borim unazad 13 godina, a to je predlagač, sada GSS i svi oko njega, a sa druge strane smo mi i svi oni koji žele dobro i narodu i državi. Uverena sam da će građani izabrati nas, a da će vas žigosati zbog svih vaših postupaka i zbog onoga što su gradili vaši preci, a čime se vi danas ponosite i čije savršenije metode koristite na najgori mogući način. Hvala vam.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, stigli smo do onoga što se zove otuđenje predmeta založnog prava i do člana 23, na koji sam ispred poslaničke grupe SRS podnela amandman, odnosno tražila brisanje pojedinih njegovih stavova, koje ću obrazložiti.
Međutim, čak je još i mnogo bolja varijanta da potpuno izbrišete član 23, a koji reguliše otuđenje predmeta založnog prava, jer ovo što stoji u članu 23. je negacija založnog prava za koje se vi zalažete kao za neki pravni surogat, novi institut koji je, kao što je juče govorila gospođa Gordana Pop-Lazić u načelnoj raspravi, proklamovan na principima akcesornosti, prioriteta, specijaliteta itd.
Upravo u stavu 1. člana 23. se govori o tom načelu akcesornosti, koji je vezan za osnovno potraživanje. Svako ko to prenese na neko treće lice, zapravo dovodi zalogu u sudbinu da ona taj proces prati.
Kao što je juče mnogo puta rečeno, a pre svega od strane poslanika SRS, ovaj deo zakona negira založno pravo, zapravo ovaj član, konkretno, sadržan je u Zakonu o obligacionim odnosima. Ministre, vi bi trebalo da znate da sam ugovor o zalozi reguliše to da zalogodavac ima sposobnost da raspolaže samom stvari, dakle da je on vlasnik. Ako ga outđi i prenese na neko drugo lice, vi ste onda stvorili situaciju da ste zalogu vezali za postojanje same stvari, a ne kao pravo koje dužnik ima u toj stvari. Zato mi smatramo da je besmisleno da postoji ovakav član 23.
Drugo, tražila sam da se briše stav 3. zato što je on trebalo da bude vezan za stav 2, ako vi ostavite ovaj član. Vi ste rekli da obaveze iz stava 2. ovog člana ima i novi vlasnik. Pa, zar nije bilo normalnije da u stavu 2. stavite - zalogodavac i novi vlasnik su dužni da bez odlaganja podnesu zahtev radi upisa založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika?
Drugo, u stavu 4, koji takođe tražim da se briše, ali opet kažem najbolja je varijanta da se ceo član 23. izbriše, jer gubi se sama svrha zaloge, kaže se: "Zalogodavac i novi vlasnik predmeta založnog prava solidarno odgovaraju založnom poveriocu za štetu koja može nastati zbog njihovog propusta da u registar zaloge upišu založno pravo na teret novog vlasnika". Pa, to je obaveza da se upiše u registar. Znate šta, ne može niko u ugovoru zaloge da se dovede u zabludu neupisivanjem u registar.
To bi bila svojevrsna prevara. Ne može vaš kolega Božidar Đelić, koji je promotivne kupio jedan Jugo kabriolet u "Zastavi", dva puta isti automobil da založi, je li tako? Ne znam šta vi posedujete, za vas nisu taj poduži spisak objavili, ili Čović svoj FMP koji je usput oteo, je li tako, ne može jedna stvar dva puta i to je obavezno da se prijavi i da se upiše u registar. Možda i neki igrač, šta znam, Čović ima poduži spisak onoga šta bi mogao da založi.
Mislim da bi bilo najbolje da se i poslednji stav izbriše - ako zalogodavac predmet založnog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, kupac stiče pravo svojine bez tereta - jer bi to bila svojevrsna legalizacija prevare i smatramo da takođe i taj stav ovog člana treba izbrisati, ali najbolje je da nestane član 23. i da ovo što je vezano za član 23. podleže pod Zakon o obligacionim odnosima ili još bolje pod Zakon o hartijama od vrednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste pokazali, gostujući na državnoj televiziji, na RTS-u, koji nije dostupan za Narodnu skupštinu i za celokupnu javnost, da ima problema u funkcionisanju vašeg Ministarstva, odnosno na relaciji vaše Ministarstvo, Narodna banka Jugoslavije, tzv. Savet ministara i sve ono što ste preuzeli na svoja pleća, ukidajući bivšu SR Jugoslaviju, a stvarajući kvazidržavnu zajednicu.

Kada je prošle godine bilo reči o Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, mi smo govorili u kontekstu funkcionisanja berze hartija od vrednosti i nekako je to bilo u isto vreme kada je usvajan i Zakon o privatizaciji.

Mnogo toga se desilo u međuvremenu, ali ništa od obećanog, gospodine Đeliću, ni onoga što ste vi obećali, ni gospodin Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju, već je stvoren jedan vakuum prostor u kome mešetare najjači, tzv. bankarski lobi. Jedan od tih je više puta danas spominjan od poslanika SRS.

Za vas bi najbolje bilo da prihvatite amandman koji sam podnela na član 1, da se on briše, kao i kolege Ljubojevića koji će odmah posle da obrazlaže amandman na član 2, jer je apsolutno nemoguće, ma koliko to da vam obećaju i gospodin Pajtić i gospodin Siniša Mitrović, da do 30. maja u ponoć, odnosno do 29, kolega me koriguje, izglasate izmenu ovog zakona.

Ono što karakteriše ovakav potez nije samo neusaglašenost, ova o kojoj sam govorila, već nespremnost Vlade, vašeg ministarstva, vas lično i ljudi koji vas okružuju u ostatku DOS-a da brzo, onako kako vam to nalažu vaši mentori iz tzv. Evropske unije, a zatim i onako kako vas zakon obavezuje, rešavate narastajuće probleme. Ali, ne bi to bilo strašno da to od vas samo očekuju banke, berza i vaši spoljni nalogodavci, već je najstrašnije što od vas očekuju pre svega građani Srbije da rešavate te ekonomske i socijalne probleme.

Evidentno je da država emituje hartije od vrednosti, ali to samo moramo da posmatramo u kontekstu ogromnog budžetskog deficita za 2003. godinu.

Uskoro ćemo verovatno biti u situaciji da opet na dnevnom redu imamo neki budžetski rebalans.

Gospodine Đeliću, pre nego što se to desi, mogući su u tom smislu određeni potezi poslaničke grupe SRS, jer mi koji se domaćinski odnosimo prema svemu onome o čemu treba da se stara jedna odgovorna vlast, jedna poslanička grupa ili njeni predstavnici, ne možemo da dozvolimo i da - u ovom opštem mešetarenju i otimanju, bolje reći pljački novca od strane građana, to činite vi i ljudi koji se na takav način nedomaćinski odnose prema budžetskim sredstvima - tolerišemo da se ogromne sume novca, milijarde i milijarde dinara izdvajaju nenamenski, kao što je to bio slučaj sa RTS-om, dok sa druge strane ne izvršavate one zakonske obaveze na koje ste se sami obavezali kada ste glasali o ovom zakonu.

Gospodine ministre, simptomatično je i vi ste se požalili gospođi koja je bila vaš domaćin na RTS-u, da vam je zbog toga i zdravlje ugroženo, da su i vama i ljudima oko vas i nervi i, kako ste rekli, živci popustili. Simptomatično je da vi ne možete oko osnovnih stvari da se dogovorite, već smo u "Službenom glasniku" dobili i odluku o imenovanju vršioca dužnosti predsednika komisije. Kad već u državi nemamo, a treba da imamo legalno i legitimno izabranog predsednika, onda bar možete za jednu komisiju da se dogovorite, a ne da i tu imate vršioca dužnosti.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, ovakav predlog za Gorana Radenovića uopšte nije mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer i ovaj poslovnik, koji je predložila Demokratska stranka Srbije, a koji ste u vašoj međusobnoj trgovini vi iz ostatka DOS-a usvojili, ovako nakaradan kakav jeste ne poznaje takvu mogućnost da neko drugi, osim navedenih u članu 131, daje Skupštini bilo kakav predlog za bilo kakvo odlučivanje.
Podsetiću vas na član 131. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže: "Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača".
Mi pred sobom imamo predlog koji je potpisao izvesni dr Vladimir Marko, član radiodifuznog Saveta, odnosno radiodifuzne agencije i uputio ga predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ovakav predlog za Radenovića uopšte nije mogao da se nađe pred narodnim poslanicima, a da pre toga o njemu nije raspravljao i Skupštini na znanje dao svoj stav Odbor za kulturu i informisanje.
Sada se vraćamo na situaciju od pre nedelju dana, kada su poslanici, mi koji ne želimo iz principijelnih razloga da učestvujemo u radu skupštinskih odbora i oni koji su članovi otišli na sednicu Odbora za kulturu i informisanje, tamo su došli Aleksandar Crkvenjakov i Bojana Lekić pa su obrazlagali zbog čega mi nemamo direktan prenos sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Glavni i odgovorni urednik i propagator antisrpske i pre svega neobjektivne uređivačke politike, Bojana Lekić, rekla nam je da, između ostalog, to nije moguće, a o tome su govorili Ivan Andrić i Crkvenjakov, zbog toga što još uvek nije formiran i nije izabran deveti član Saveta radiodifuzne agencije.
Srpska radikalna stranka je bila protiv usvajanja Zakona o radiodifuziji i kada je bilo reči o pojedinostima rekli smo vam kakva je farsa taj zakon, kakvo pogodno tle za razna lobiranja je Republička radiodifuzna agencija i došli smo do toga da se danas u Skupštini Srbije, evo sve do 12,45 časova, izuzimajući kompetentna i pre svega argumentovana izlaganja gospođe Pop-Lazić i svih ostalih poslanika Srpske radikalne stranke, dešava ono što bi najviše voleli protagonisti određene politike, a uključujući i neke medije u Srbiji u ovoj opštoj borbi za frekvenciju, da se u Skupštini Srbije stvori opozicija po njihovoj meri. To bi voleli i oni koji su danas rekli da neće glasati za Gorana Radenovića, a koji sve vreme glume opoziciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pre svega moram, pošto se stanje između Nebojše Čovića sa jedne strane i Željka Mitrovića i Televizije "Pink" sa druge strane, očigledno kroz diskusije te lažne opozicije i vas iz DOS-a prenelo na skupštinsku govornicu, da poručim onima koji su omiljeni opozicionari, ali oni to zaista nikada ne mogu da budu, jer je to jedino pokazala Srpska radikalna stranka u ovoj skupštini i to i vi znate iz DOS-a, a znaju i oni koji bi želeli da budu ta opozicija, da ne moraju baš mnogo da propagiraju stavove Nebojše Čovića, jer kako je on mafijaška pudlica, a svi ste to pročitali u knjizi prof. dr Vojislava Šešelja, i njih će da povuče u ambis zajedno sa sobom.
Ne može da se desi takva situacija, kao što se desila prošle godine u septembru i decembru mesecu, da se kroz njihovo lažno predstavljanje kao opozicije izvrši polarizacija biračkog tela, da su oni, kao, fini...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da svoje stavove o opoziciji dovedete u vezu ....)
I te kako je u vezi, gospođo Čomić, jer su oni glasali za Zakon o radiodifuziji i za prethodni izbor članova Saveta, a danas govore o svojim oprečnim stavovima u odnosu na ono za šta se zalaže ostatak DOS-a.
Prema tome, mi ćemo koristiti svaku priliku, bez obzira na to što SRS dnevno nema ni deset sekundi na državnoj, ni na svim televizijama koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, bez prenosa skupštinskih sednica, da vam govorimo kao prava i jedina opozicija, da nije moguće da Narodna skupština, uz takvo kršenje Poslovnika, glasa o ovakvom kadrovskom rešenju za devetog člana Saveta radiodifuzne agencije. Znate pod kakvim sumnjivim okolnostima su i prethodna dvojica, Cvetković i Cekić, izabrani.
I dok mi govorimo u potpunom medijskom mraku o ovom lobiranju i ovome što se dešava u Skupštini, moram da vas obavestim, jer i tu oblast je takođe regulisao Zakon o radiodifuziji, da se kroz mrežu kablovsko-distributivnog sistema u Srbiji nudi građanima koji poseduju kablovsku televiziju da gledaju tri ustaška programa: HRT 1, 2. i 3. Oni svakoga dana, pa tako i danas, dobila sam informaciju, prenose sednice hrvatskog ustaškog Sabora. To su vaši prijatelji, to su oni kojima vi idete na poklonjenje. Ugledajte se onda na njih i dajte direktne prenose skupštinskih sednica.