Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman u toku rasprave o Zakonu o lokalnoj samoupravi u pojedinostima. Kada bi neko želeo i mogao da vas propituje u svom tom haosu koji vas je snašao za kakav ćete zakon glasati kroz nekoliko minuta, vi ne biste znali.
Ne znate iz prostog razloga što ste u toku pet dana, koliko traje rasprava o zakonu u pojedinostima, usvojili toliko amandmana, kontradiktornih amandmana, pa amandmane na amandmane, da niko živi sada ne zna, dok se to ne objavi u "Službenom glasniku", kako će da izgleda prečišćeni tekst Zakona o lokalnoj samoupravi.
Vaša neprincipijelnost se prikazuje i kod ovog člana. Član 134. tražim da se briše zbog toga što mi smatramo da nema nikakvog ustavnog osnova da se donosi poseban zakon o gradu Beogradu, zbog toga što bi trebalo da znate da je Ustavom, čl. 118, uređena oblast grada Beograda zbog toga što je prilikom donošenja Ustava 1990. godine samo grad Beograd imao status grada, odnosno više konstituisanih opština u okviru grada.
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije je tačno uređen položaj grada Beograda, a ovde nam predlagač zakona kaže da će tim zakonom, koji treba da se donese u roku od šest meseci, da se uredi položaj grada Beograda, kao da mi ne znamo kakav je položaj grada Beograda i drugih gradova koji su dobili status grada - Novog Sada, Niša, Kragujevca i Prištine. Pa, zašto onda niste rekli da ćete, kada je to već vaš princip i metod rada, da i za te druge gradove donesete poseban zakon u roku od šest meseci.
Ali, pitanje je uopšte da li ćete vi u roku od šest meseci bilo šta više u Srbiji moći da radite. Ne mislim da ćete moći zbog toga što će talas narodnog nezadovoljstva, zbog svega onoga što ste uradili za proteklih godinu dana, biti sve veći i veći, zbog vaše pogubne nacionalne i ekonomske, kao i socijalne politike; i nemojte više da se hvalite kako ste efektivno radili ne znam koliko dana u prošloj godini.
Kamo te lepe sreće da niste radili uopšte i da nijedan od vaših zakona nije izglasan. Mnogo bi bilo bolje svima nama, svim građanima Srbije. Ovako, vi ćete da nastavite da donosite zakone koje ćete da harmonizujete sa Evropskom unijom, da usklađujete sa evropskim poveljama itd, a ne samo da na nivou lokalne samouprave građani neće imati nikakvu zaštitu, nego neće imati ni u gradu Beogradu, niti drugim opštinama i gradovima Srbije; niti će lokalna samouprava biti u funkciji interesa građana, da koriste svoja ustavom zagarantovana prava, već će se produkovati još veći pravni haos koji je ionako, već sad, nepodnošljiv.
Zato bi bilo dobro da u narednih nekoliko minuta preispitate svoju savest. Očigledno je da ste vi odavno zastranili ... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)... i da niste u mogućnosti to da uradite.
Vama bih, gospođo Čomić, rekla, pošto me tako revnosno obaveštavate o sekundama, da se u nekim evropskim metropolama tako najavljuje dolazak metroa. Zakon o Beogradu koji ćete da donesete ne samo da neće da poboljša nagomilane komunalne probleme i javni prevoz Beograđana, a o metrou tek mogu da sanjaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka od početka rasprave u pojedinostima, a to ste verovatno primetili ako ste slušali i pratili tok sednice, u veoma malo amandmana na predlog ovakvog zakona o lokalnoj samoupravi je podnela tekst gde se kaže - taj i taj član se briše, zbog toga što su ti amandmani podnošeni uglavnom u situacijama kada smo smatrali da je predloženi član potpuno besmislen i da se nikako ne uklapa u koncepciju koju od početka zagovara poslanička grupa SRS, a koja je u najvećoj meri sadržana u još uvek važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Smatramo da jedino on, kao takav, uz neke eventualne, minimalne korekcije, može da u pravom smislu reči afirmiše lokalnu samoupravu i pruži zaštitu građanima Srbije.
Član 64. je jedan od tih na koji sam, ispred poslaničke grupe SRS, podnela amandman, gde tražimo da se član briše. Zbog čega? Zbog toga što član govori o tome da će u nacionalno mešovitim opštinama da se osnivaju saveti za međunacionalne odnose koje čine predstavnici svih nacionalnih zajednica. Zatim, po stavovima se nastavlja koji je to uslov koji treba da se ispuni, od procenta birača po popisu od pre 12 godina. Stav 5. kaže: "Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu opštine koja je dužna da se o njima izjasni". Pored toga, savet razmatra pitanja ostvarivanja zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.
Ovo je čisti marketinški potez DOS-ovske vlasti, zbog toga što član 13. Ustava Republike Srbije kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo".
Za pokriće tvrdnji da je nova DOS-ovska vlast, sada već i stara, navodno demokratska i da na taj način želi da reguliše odnose između većinskog srpskog naroda i pripadnika drugih nacionalnih zajednica, oni žele da osnivaju nekakve savete, (tj. vi, predlagač zakona - Vlada Republike Srbije i resorni ministar), a u stvari nisu hteli da kažu da je građanin ustavna kategorija, što sam vam i dokazala članom 13. Ustava, a ne pripadnik neke nacionalne zajednice.
Umesto da ste se bavili izvornim delokrugom lokalne samouprave, vi ste išli kroz jednu, sada već potpuno konfuznu i od početka nejasnu koncepciju Predloga zakona. Pitanje je na šta će sve to da izađe. Svakako da, kao i mnogi drugi građani, ni pripadnici nacionalnih manjina ništa neće imati od ovakvog vašeg koncepta zakona o lokalnoj samoupravi. Zato ovaj član treba da se briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovo poglavlje 2.3. i član 26. između ostalog govori o tome da ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi ima protivustavne odredbe i da Vlada Republike Srbije konstantno baca važeći Ustav pod noge i svesno ga krši. Upravo o tome govori član 118. važećeg Ustava Republike Srbije, koga svi treba da se drže kao da je Sveto pismo (to za nas i jeste). Kada je donet Ustav Republike Srbije jasno je definisano koje poslove obavlja grad Beograd. "Teritorija grada Beograda utvrđuje se zakonom" - to je drugi stav tog člana; i to je urađeno po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji lokalne samouprave koji je kasnije, čini mi se 1995. ili 1996. godine,  doživeo izmenu u smislu da su još, pro forme, utvrđeni gradovi Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština.
Ustav tačno definiše koji su to prihodi koji pripadaju gradu Beogradu i da on ima statut kojim se određuje koje poslove opštine vrši grad Beograd, a koje gradska opština u njegovom sastavu.
U tom smislu treba da se posmatra ta teritorijalna određenost grada Beograda, jer 1990. godine samo Beograd je imao status grada zato što je imao više opština.
Sada se ovde postavlja pitanje zašto, na takav protivustavan način, samo poseban zakon za Beograd, kada Ustav jasno kaže da statut reguliše poslove koje grad Beograd obavlja. Šta ste to hteli i zašto je to na ovakav način urađeno, kroz ovaj, kako ste ga vi nazvali, a što on uopšte nije, sistemski Zakon o lokalnoj samoupravi. Pitanje je onda šta će sve taj zakon o Beogradu da sadrži i šta nameravate sa tim zakonom.
Osnovna je stvar da se sam predlagač zakona u ovoj opštoj zbrci kod pravljenja ovakvog predloga zakona o lokalnoj samoupravi ne drži principa i ne govori o tome da mi u Srbiji imamo samo monotipnu opštinu i da sve opštine u Srbiji treba da imaju isti položaj, iste nadležnosti, bez obzira na broj stanovnika, na privredni razvoj itd. Tek bi, eventualno, promenom Ustava to moglo na drugi način da se reguliše. Zbog toga će poslanička grupa SRS tražiti da se briše ovo poglavlje 2.3. iz Predloga zakona za koje je nevešto nesposobna DOS-ovska vlada, odnosno predlagač Vlada Republike Srbije, odbijajući ovaj amandman koji je jedino ispravan, rekla da ne može da prihvati amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS zbog toga što postoji potreba da se na poseban način uredi položaj grada Beograda.
Dakle, vi imate mnoge potrebe, da verno služite vašim nalogodavcima, da pišete ustav onako kako vam oni diktiraju...

Evo, završavam, gospođo Mićić, ja obrazlažem amandman, upravo završavam i otkud vam ta drskost da me u pola poslednje rečenice prekidate. Zbog toga smatramo da ta vaša nesposobnost i potreba da uradite mnogo toga...

Ja, naravno, da vodim računa, a vi vodite računa da poštujete Poslovnik, ali ja ću time završiti, da će zbog toga SRS insistirati da se prihvati ovaj amandman kao jedino mogući i ispravan.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će poslanici DOS-a, koji na nevešt način pokušavaju da brane ovaj nakaradni zakonski projekat, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, da nauče nešto juče iz predavanja prof. dr Vojislava Šešelja i da će u skladu sa tim naučenim i novim saznanjima, jedino mogućim primenjivim i ispravnim, da pokušaju da odbrane ovaj zakonski projekat, što je zapravo nemoguće.
Po ko zna koji put se potvrđuje ono što SRS potencira, a što uviđa ogromna većina naše javnosti, da su zaista neokomunisti u DOS-u na vlasti. Jer, ovaj kardeljevski sistem odlučivanja i vođenja lokalne samouprave je ovde do kraja usavršen model i ta kardeljevština koju zadržavate vama služi na ponos i čast, a danas su sa ushićenjem mnogi ovde govorili svašta, uglavnom nevezano za zakon koji, naravno, ne mogu da brane, što je očigledno. U svom tom ushićenju što će ponovo njihova kakva-takva većina da usvoji ovaj zakonski projekat, meni su izgledali kao pobornici te komunističke ideje i kao da su na nastavku Osme sednice.
Da je to stvarno tako i da DOS-ovska vlast koja, zajedno sa ministrom pravde i lokalne samouprave, gle čuda, Vladanom Batićem, želi da nametne jedan nakaradni zakonski projekat, govori tradicija koju lokalna samouprava ima u Srbiji, koja je zakonski ustanovljena krajem prošlog veka, tačnije 1889. godine, prvim Zakonom o opštinama, koji vi na ovaj način rušite. Ne samo da neće da dođe do decentralizovanja sistema javnih ovlašćenja, a to je juče rekao predlagač Vladan Batić, već će kompletna vlast da se koncentriše u rukama jednog čoveka, budućeg predsednika opštine, gradonačelnika, kako vi sami koji to danas jeste, volite, već danas da se nazivate.
Opštine su imovinski opustošene i to je tačno, ali uglavnom u opštinama i gradovima gde ste vi, gospodo iz DOS-a i iz Demokratske stranke, bili na vlasti dok ste vladali u koaliciji "Zajedno".
Ta politička odgovornost za nefunkcionisanje lokalne samouprave, a to je bio neki argument Vladanu Batiću prilikom njegovog ekspozea, ne da nije zamagljena, već je toliko očigledna u opštinama i gradovima gde ste, igrom slučaja, od birača dobili poverenje u septembru 2000. godine da vršite vlast. Vi je uopšte ne vršite na način kako to zagovara SRS, na način koji bi građanima omogućio da ostvaruju na nivou lokalne samouprave svoja ustavom zagarantovana prava i da lokalna samouprava što jeftinije, što brže i što efikasnije obezbeđuje sve ono što je građanima potrebno.
Ne samo da uvodite autokratski princip vladanja na nivou lokalne samouprave, već je uopšte besmisleno da građani izlaze na izbore za odbornike u svojim izbornim jedinicama, jer ti odbornici uopšte neće moći da to pravo suverenosti koje građani prenose zastupaju u skupštinama opština i gradovima, već će oni samo biti paravan iza kojeg će ta koncentrisana vlast u rukama jednog čoveka, predsednika opštine, o svemu da odlučuje.
Osim toga, eminentni pravnici, i predsednik naše stranke i ostali pravni stručnjaci iz SRS, su primetili da vi mešate termin povereni i preneti poslovi, što se jasno vidi i u članu 3. zakona. Tu se govori o poverenim, a u stvari se radi o prenetim poslovima, gde se lokalnoj samoupravi kroz ovaj član dozvoljava da donosi propise za određene oblasti, dok njoj samo mogu da se povere ti upravni poslovi.
No, još nešto, da će se bezvlašće u našoj zemlji nastaviti, očigledno je i kroz član 112. ovog zakona, gde se kaže da ako organ lokalne samouprave, odnosno kada nadležni državni organ proceni da opšti akti jedinice lokalne samouprave nije u skladu sa ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisima, što se u praksi često dešava, on ima pravo da pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti, što apsolutno nije moguće da se danas uradi u Srbiji, obzirom da mi nemamo Ustavni sud.
Očigledno je da vama ne odgovara da se konstituiše Ustavni sud, kako ne bi mogli da se osporavaju svi vaši protivustavni zakonski projekti, oni koje ste izglasali i oni koje imate tek nameru da izglasate u Narodnoj skupštini.
Obzirom da je retko ko od vas, gotovo niko, pominjao našu južnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, postaviću vam jedno pitanje na koje verovatno vi iz DOS-a treba da imate odgovor, jer je u pitanju vaš koalicioni partner Rasim Ljajić koji je tamo sa nekakvim izaslanikom Ujedinjenih nacija razgovarao juče o kampanji, o predstojećim lokalnim izborima u tri južne srpske opštine, Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Da li vi uopšte znate ili ne želite da znate u kakvoj je situaciji srpski narod u te tri južne opštine i koje to izbore i kada zagovara Rasim Ljajić, a da li će to biti izbori pod patronatom Štajnera, novog okupatora na Kosovu i Metohiji. Šta će dalje i kuda ide Srbija sa vama...

Evo, završavam ... a i oni koji danas predstavljaju u svojstvu DOS-a te ljude koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kakve su stvarne namere predlagača Skupštine AP Vojvodine vidi se i kroz oblast sporta, o kojoj je bilo reči u prethodnom amandmanu. Ispred poslaničke grupe SRS na ovaj član sam podnela amandman, gde  tražimo da se brišu određene tačke, i upravo te tačke za koje smatramo da je neophodno da se izbrišu iz člana u kome se govori o sportu, govore u prilog onome što iznosi SRS neprekidno za ovom govornicom, a to je da su namere separatista iz Vojvodine da ovakvim predlogom zakonom sebi omoguće buduće ustavno ustrojstvo severne srpske pokrajine, da izvrše secesiju i izdvajanje Vojvodine iz ustavno-pravnog poretka Srbije.
Što se tiče ovog člana, da su namere predlagača takve - secesionističke, autonomaške, ne samo da govore ovi članovi u kojima se traži da u oblasti sporta autonomna pokrajina utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za organizovanje sportskih takmičenja, već i tačka 7) za koju mi tražimo da se briše: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta: utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za autonomnu pokrajinu".
Sada ću vam reći ono što mi srpski radikali neprekidno ponavljamo, a to je da je interes građana na teritoriji cele Srbije jedinstven, i tako treba da bude i u ovoj oblasti. To, da apsolutno nisu tačna obrazloženja zbog kojih se odbija ovaj amandman SRS, argumentovano ću vam, kroz nekoliko primera, ilustrovati: naime, do sada je svima vama poznato da su interesi građana, pojedinaca i sportskih klubova sa teritorije AP Vojvodine u oblasti sporta ostvarivani u okviru republičkih sportskih saveza, za svaki sport pojedinačno, i u okviru saveza na nivou SRJ.
Sada se postavlja pitanje, zašto to sada traži autonomna pokrajina, ako će oni reći da to nije ono za šta ih mi optužujemo, kada su do sada građani i sportski klubovi, dakle pojedinci, imali apsolutnu mogućnost da se preko sportskih saveza na nivou Republike i na nivou SRJ afirmišu.
Sport je toliko afirmisan decenijama na teritoriji AP Vojvodine, samo ako pogledate nekoliko sportova pojedinačno videćete da nisu baš prave namere predlagača, kako oni žele da se predstave, već da kroz ovakve tačke ovako predloženog člana zatraže da u dogledno vreme budu članovi evropskih i svetskih sportskih asocijacija, kao što su UEFA, FIBA, FIFA. Sada će prvo da traže da organizuju sportska takmičenja, a onda će u tom procesu svoje secesije i zalaganja da Vojvodina postane republika uraditi sve ovo ostalo.
Dakle, sport je toliko afirmisan i AP Vojvodina, klubovi i pojedinci su imali tako značajnu ulogu da, recimo, ako pogledate Vaterpolo klub "Bečej", koji deluje i delovao je u okviru Vaterpolo saveza Jugoslavije, ne samo što je postigao izvanredne i veoma velike rezultate na međunarodnim sportskim takmičenjima, nego je Vaterpolo klub "Bečej", dakle i grad Bečej, opština, organizovao susret za četiri najbolja vaterpolo kluba u Evropi.
Recimo, ako pogledate našu rukometnu ligu, videćete da je polovina klubova iz Vojvodine u rangu najboljih takmičara u ovom sportu. Na primer, Rukometni klub "Jugović" iz Kaća, osim što je postigao izvanredne rezultate na međunarodnim sportskim takmičenjima, imao je mogućnost da, delujući u okviru Republičkog rukometnog saveza, organizuje značajna takmičenja.
Ako pogledate SPENS, koji je izgrađen 1981. godine za svetsko prvenstvo, videćete da niko nije izmestio taj veliki sportski centar.
Ako pogledate da su naše reprezentacije, kako omladinska, tako i prva "A" reprezentacija (fudbalska, košarkaška) išle na pripreme u Veternik, na Palić, organizovane su velike sportske manifestacije gde je učešće uzela naša "A" reprezentacija, videćete da nikako nije bila zapostavljena AP Vojvodina i da su stvari krenule u drugom pravcu, u onome o kojem mi govorimo i upozoravamo našu javnost.
(Predsednik: Zahvaljujem vam se na diskusiji. Prekoračili ste vreme.)
Dolazimo do toga da će ovakvim svojim postupcima DOS-ovska vladajuća većina u Skupštini Srbije omogućiti autonomašima iz Vojvodine baš ono što ste omogućili Čoviću. Kada govorimo o sportu, dok se sve te stvari dešavaju na Kosovu i Metohiji, gde su Srbi obespravljeni narod, isto tako ćete uz pomoć vaše glasačke mašine dati mogućnost Čanku i njegovim separatistima da svaku oblast uređuju kako žele.
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme.)
Za to vreme potpredsednik Vlade, zadužen za Kosovo i Metohiju, se rekreira kroz organizovanje košarkaških turnira. Jasno nam je kuda Srbija ide sa ovakvim zakonima i sa ovakvom DOS-ovskom većinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam, ispred poslaničke grupe SRS, podnela na član 25. je u skladu sa koncepcijom i, pre svega, sa ustavnim odredbama, a za čije poštovanje se neprekidno od početka rasprave zalaže poslanička grupa SRS.
Naime, ovde se traži da se u čl. 25. izbriše stav 2. Stav 1. kaže: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravna zaštita, porodice i starateljstva, vrši poslove drugostepenog organa u odnosu na rešenja organa starateljstva sa teritorije autonomne pokrajine". Dakle, ovo je samo nastavak one priče od početka gde mi kažemo da poslovi iz ovog prvog stava, kao i mnogi poslovi koje ste naveli u članovima ovog neustavnog zakona, ne mogu da budu na ovakav način utvrđeni kroz davanje nadležnosti autonomnoj pokrajini.
Ovde se autonomna pokrajina pojavljuje kao drugostepeni organ, a u mnogim članovima ovog zakona se kod primene pozitivnih zakonskih propisa, dakle važećih zakona, pojavljuje i kao prvostepeni i kao drugostepeni organ. Stvoriće se jedna potpuna erozija u našem pravnom poretku, stvoriće se jedan haos da više niko neće znati, a vi iz dosovske većine ni sami ne želite to da znate, niti se interesujete kako će sve to u pravnom smislu da funkcioniše i šta će to AP Vojvodina, pokrajinska Skupština i Izvršno veće, da prihvate kao zakone Republičke skupštine, odnosno Republike Srbije, a šta će da rade na svoju ruku.
Međutim, iz svega ovoga je sasvim očigledno da se ne postupa u skladu sa ovlašćenjima koje po statutu ima AP Vojvodina, a to je njen najviši pravni akt, jedino je moguće, što vam neprekidno ponavljamo, da se u skladu sa statutom utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine; ovde se radi o jednoj opštoj otimačini nadležnosti, a zna se u šta nas to uvodi. To nas uvodi u cilj koji ispred sebe imaju svi povampireni Brozovi komunisti, separatisti, izdajnici srpskog naroda u severnoj srpskoj pokrajini, koji žure da što je moguće pre izađu sa svojim ustavnim rešenjima i sa proglašenjem ustava, kako oni kažu - republike Vojvodine.
Sve ovo je zapravo, sve ove odredbe ovakvog nakaradnog secesionističkog zakona, koji ste vi nazvali - omnibus zakon, uvod u to. Sama činjenica da se ovim zakonom daje vršenje upravnog nadzora, o čemu je bilo reči, na višim školama, na fakultetima, pri polaganju stručnog državnog ispita itd. predstavlja nepoštovanje odredbi Ustava, članova 71, 108, 109. i 110, a govori u prilog onoga što najviše brine ne samo Srbe u Vojvodini, već Srbe na teritoriji čitave Srbije i SRJ: šta će se desiti sa severnim delom Srbije posle usvajanja ovakvog zakona?
I, gle kakva ironija, ovaj član 25. je podveden pod poglavlje koje se zove Pravna zaštita porodice i starateljstva. Ko od vas može danas, ko ozbiljan i normalan, a pripada poslaničkoj grupi DOS, da nam objasni kako će to Nenad Čanak i njegova klika u Vojvodini da zaštite porodice u Srbiji i da se staraju nad primenom zakona koji treba da važe na teritoriji cele Republike Srbije, a ne da oni otimaju sve ono što im je potrebno da bi imali državu u državi i da bi što pre izdvojili Vojvodinu iz sastava Srbije. Ko je taj koji može da nam objasni dokle nas sve ovo vodi i šta će se sve desiti posle usvajanja ovakvog zakona?
Juče je sa ove govornice više puta upućen apel od strane poslaničke grupe SRS da se uzmete u pamet, ako je uopšte imate, da razmislite o svojim postupcima, da ne pritiskate rutinski na taster protiv jedinih pravih amandmana koje podnose i poslanici iz SRS i iz drugih opozicionih stranaka, ali vas to očigledno ne zanima.
Kako koji dan prođe, vi ste sve umorniji od ovakve rasprave, ne zbog toga što u njoj konstruktivno učestvujete, već zato što želite da vam što pre prođe vreme, a za Vojvodinu, za Srbiju, za srpski narod, baš vas briga.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 19. predloženog zakona od strane Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine tretira još jednu oblast našeg društvenog života koja ne može da bude na ovakav način regulisana ovim tzv. omnibus zakonom. Podnela sam amandman na član 19, u kome se govori o informisanju na teritoriji AP Vojvodine i ispred poslaničke grupe SRS sam tražila da se brišu tačke 1), 6), 8) i 9).
Obrazložiću vam šta je najvažnije, a govori se u tački 1) ovog predloženog člana zakona, za čitavu državu i zbog čega je neophodno da narodni poslanici Narodne skupštine prihvate ovaj amandman poslaničke grupe SRS koji sam podnela. Zbog toga što se u njemu krije jedna velika opasnost po opšti društveni interes, a na kraju krajeva, manipulacija u medijskom smislu može da dovede do ugrožavanja opštih nacionalnih interesa, imajući u vidu ko je taj koji predsedava Skupštinom AP Vojvodine i ko su oni koji tamo predstavljaju danas većinu. Tačka prva kaže, a inače član govori o tome da autonomna pokrajina na svojoj teritoriji može da osnuje javna glasila, javna preduzeća i ustanove, znači ubuduće.
Tačka 1. glasi: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnog informisanja: 1) određuje interes za građane autonomne pokrajine u oblasti informisanja."
Kako je moguće uopšte da se napiše ovakav član zakona, kada imamo u vidu da ste najbolje mogući zakon koji je Srbija imala u oblasti javnog informisanja, koji je Skupština usvojila u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, prošle godine ukinuli i niste doneli novi. A sada kažete da ovaj član treba da bude usklađen sa zakonom o informisanju koji vi uopšte nemate. Sa druge strane, kažete da će autonomna pokrajina da određuje šta je to interes za građane autonomne pokrajine iz oblasti informisanja.
S obzirom na to da je Nenad Čanak predsednik Skupštine AP, da svi autonomaši i separatisti vode glavnu reči u AP i mi smo imali do sada prilike da vidimo kako bi to izgledalo kada Nenad Čanak određuje šta je to u interesu građana. Valjda interes u oblasti informisanja treba da bude opšti za sve građane Srbije, a ne samo za one koji žive na toj teritoriji.
Nećete valjda da kažete da ne može Nenad Čanak, a on po vašem ponašanju danas i onome što predlaže ovim zakonom može sve, da dođe sa svojom štakom da lupi i kaže - ne možete vi sa mnom tako i nije to u interesu građana koji žive na teritoriji AP, bez obzira na to što je RTS pod potpunom vašom kontrolom. Daće Bog, uskoro će da se promeni vlast, pa nacionalna televizija, nacionalni radio moraju objektivno, profesionalno i nepristrasno da informišu.
Mogu Čanak i njegova družina da se sastanu i da kažu - naš interes je, zbog toga što u Vojvodini žive neki Hrvati, da se prenosi skupština nove NDH; može da kaže - naš interes je da se prenosi skupština Pokrajine Kosova i Metohije i šiptarskih bandita koji će predsedavati i voditi glavnu reč, zajedno sa svojim možda, budućim koalicionim, partnerima iz koalicije "Povratak". Može svašta toj družini da padne na pamet, ali to nije interes građana Srbije.
Još nešto, ako želite da budete objektivni, ako želite da bude nepristrasni, a za to ste se zalagali, mogli biste zajedno sa predsednikom Skupštine da učinite uticaj, i vaš ceo DOS-ovski lobi na RT Srbije, i da umesto onih propagandnih spotova koje mi imamo prilike svakog dana da vidimo na toj televiziji, koja je pod potpunom DOS-ovskom kontrolom, vidimo neki spot koji bi, otprilike, glasio i tako: da razbiješ državu, da se struja poveća sedam - osam puta, da građanima odereš kožu velikim poreskim stopama, da učiniš sve da građanima Srbije bude život što teži, što gori, da živimo kao nenormalan svet, nije teško biti DOS-ovac. Zaista, nije teško. Treba biti srpski radikal, srpski patriota, braniti svoju državu i ne dati separatistima i autonomašima da je razbijaju na ovakav protivustavan način.

Priča o kojoj je govorila koleginica Pop-Lazić  nastavila se 27. decembra, ali ne  posle pauze, kako stoji u zapisniku - u vreme kada treba narodni poslanici da se vrate u salu, (jer to nije vaš DOS-ovski običaj), obično traje sat vremena to vaše prikupljanje - već oko 16,00 časova, što ovde nije navedeno, dada ste vi prikupili kvorum.
U poslaničkoj grupi SRS je dogovoreno ono što je rekla koleginica Pop-Lazić - da se kroz ovlašćenje ispred poslaničke grupe obratim ne samo Narodnoj skupštini, već celokupnoj srpskoj javnosti i da kažem zbog čega poslanici SRS napuštaju sednicu Narodne skupštine na kojoj je, između ostalog, usvojen budžet skoro za 100% veći nego budžet za 2001. godinu.
Na njoj su poslanici Srpske radikalne stranke iznosili primedbe na predloge Vlade Republike Srbije kroz mnogobrojne amandmane koje su podneli; zbog kojih su poslanici SRS od strane predsedavajućeg, gospođe Nataše Mićić, na najgori mogući način, protivno Poslovniku o radu Narodne skupštine, maltretirani; šikanirani. Izricana im je opomena u situaciji kada ničim, ama baš ničim uvredljivim, pogrdnim, bilo kakvim izrazom nisu govorili o predstavnicima kriminalne vlasti. To ste zaboravili, u delu u kome se govori o iznošenju svih tih primedaba koje sam iznela ispred poslaničke grupe po ovlašćenju gospođe Gordane Pop-Lazić; dakle, to ovlašćenje i njen potpis ste naknadno priznali - a upravo zbog toga ste je ranije udaljili sa sednice. Znači, promenili ste mišljenje posle samo sat vremena.
Rekla sam i nešto što ne stoji u zapisniku, molim vas da se to ispravi, i upravo na to stavljam primedbu. Rekla sam, poslanici SRS ne napuštaju sednicu Narodne skupštine zbog navedenih članova, već zbog toga što neće više da trpe teror DOS-ovske vlasti; kriminalne Vlade Zorana Đinđića i njegovih ministara i svega onoga...

Mene uopšte to ne čudi, gospođo Mićić...
(Predsednik: Molim vas da se usredsredite na primedbe na zapisnik, a ne da držite konferenciju za štampu.)
Ne, to nije konferencija za štampu. Vaše konferencije za štampu su zaista nešto smešno. Mi smo to mogli da pratimo unazad 20 dana, kao i vaše odluke koje samoinicijativno donosite. Ovo nije konferencija, već gola istina koja boli sve građane Srbije. Dobro je da je došao ovde predsednik srpske vlade da čuje jednog narodnog predstavnika - mene, ispred poslaničke grupe SRS, čestitih Srba, čestitih ljudi koji će da nastave borbu sa vama na način na koji mi to radimo već unazad godinu dana. A o efikasnosti vaše Skupštine, ne da nema govora, već ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, upozoravam vas da se vratite na temu primedbe na zapisnik, a ne na slobodne teme.)
Vraćam se na temu, tema je da vi niste ključnu stvar uneli u zapisnik, a to je da sam rekla...
(Predsednik: U redu, stavićemo na glasanje.)
... da je Đinđićeva Vlada kriminalna, da vi terorišete poslanike SRS i da zbog toga napuštamo sednicu. To treba da ispravite. Ništa drugo tu nije sporno. Vi ste lepo naveli na koje sam se članove zapisnika pozvala. Treba da objasnite zbog čega ovaj ostatak ne stoji, zbog čega nije u zapisnik uvrštena ta moja primedba i pozivanje na ono što se desilo pre pauze, kada ste na protivposlovnički način gospođi Pop-Lazić oduzeli reč i uskratili joj mogućnost, iako je imala uredno ovlašćenje od gospodina Tomislava Nikolića dato kao što smo to radili u toku cele sednice da zastupa dalje SRS o amandmanima na budžet za 2002. godinu koji ste doneli.

Pitanje odbora, promene po kadrovskoj politici DOS-a u više navrata u ovom sazivu Narodne skupštine, članstvo u pojedinim odborima - to je nešto što se apsolutno ne tiče poslanika SRS.
Mi vama stalno ukazujemo na vaše loše kadrovisanje kad su u pitanju drugi veoma važni segmenti funkcionisanja našeg društva i to ste imali prilike da vidite kod izbora nosilaca sudijskih i javnotužilačkih funkcija.
Međutim, ovo je nešto što se kosi sa odredbama Poslovnika, još uvek važećeg, ako i njega nemate nameru da promenite, i obrazloženje koje ste dali u predlogu ove tačke dnevnog reda je nešto što u najmanju ruku želi da sakrije šta se zapravo ovde desilo i ko ovde kome otima mesta u nadležnim odborima i radnim telima Narodne skupštine.
Vi, gospođo Mićić, pretpostavljam da bolje znate Poslovnik otkako ste dobili mesto predsedavajućeg Skupštine; verujem da ste bar one delove Poslovnika koji interesuju i vas i vašu poslaničku grupu dobro proučili, ako ne znate one koji utvrđuju obaveze, prava i dužnosti poslanika; za gotovo svaku sitnicu, za koju smatrate da vam se ne dopada, izričete opomene poslanicima, misleći, valjda, da ćete time što nam direktno uzimate od naših jedinih primanja, plate poslanika u Narodnoj skupštini, da nas sprečite da govorimo ono što boli ne samo nas, nego i građane Srbije.
Ali, ovde u obrazloženju stoji da, na osnovu člana 43. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa DOS--a (trebalo je da stavite povlaku i dr Vojislav Koštunica, na toj listi ste svi izabrani u ukupnom broju 176 za poslanike) vrši izbor, odnosno promenu. Vi treba da nam objasnite, kao i predlagač, da li se ovde radi o članstvu u odborima u kojima su već ranije bili poslanici okrnjene poslaničke grupe DOS-a, kako rekoste vi, definisana sa brojem 131; a i to je pitanje, videćemo već kod rasprave, počev od druge tačke dnevnog reda, da li je taj broj i dalje 131; ili su ovde uzurpirana i mesta u odborima onih poslaničkih grupa, kojima to pravo pripada.
Već ste čuli od kolega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića da je od prvog dana takvom odlukom vladajuće većine došlo do uzurpacije onih mesta u odborima koja pripadaju našoj poslaničkoj grupi po reciprocitetu, znači zastupljenosti poslanika SRS - i kada su u pitanju predsednici odbora, ukupan broj članova i potpredsednici Skupštine. Zbog toga smo mi principijelno protiv takvog otimanja mesta i to je bio jedini razlog zbog kojeg nismo od početka učestvovali, i do dana današnjeg ne učestvujemo, u radu odbora.
Međutim, ovo je još jedna dobra prilika, rasprava o ovoj tački dnevnog reda, da ukažemo celokupnoj javnosti na obmane koje se plasiraju od poslanika iz krnje poslaničke grupe DOS, a to je da poslanici SRS koriste priliku na mnogim lokalnim televizijama (koje su sve pod vašom kontrolom), ne žele da učestvuju u odborima, pa zbog toga pišu mnogobrojne amandmane, uzurpiraju Skupštinu. Kako vi rekoste - mi vršimo destrukciju. Nismo za vas konstruktivna opozicija i meni to samo može da bude kompliment, kao i ostalim poslanicima Srpske radikalne stranke.
Jer, kada vi od početka, znači od konstituisanja ove Narodne skupštine, kršite osnovne principe demokratije i uzurpirate pravo poslaničke grupe da u skladu sa brojem svojih poslanika, dobijenim na izborima, dobije predsednička i potpredsednička mesta, i članstvo u odborima, šta onda mi dalje da očekujemo; i kako ko u Srbiji može da poveruje u tu priču kako vi funkcionišete - ne znam kako. U odborima, tamo se kao sve dogovorite, a vrlo često se u praksi dešavalo da se dogovorite jedno, a da posle ovde imate problema jer vam se neki istrgnu iz te vaše skupštinske većine, pa neće baš da glasaju onako kao što su odlučili, kao što su vam obećali na tim sednicama odbora.
Uopšte ne bi bilo dobro ni za vas dalje, a ni za vašu poslaničku grupu da se hvalite time koliko je radnih dana Skupština imala, koliko su radili odbori, kako je sve to funkcionisalo, jer da je bilo sreće ne bi uopšte funkcionisala na taj način, ne biste sve to stavili na dnevni red i ne bi već danas na snazi bili takvi zakoni koji direktno pogađaju sve građane Srbije, naravno, nanoseći im veliku štetu.

Pravo na repliku koristim jer me je gospodin Stanko Kovačević Cane ili već kako ga zovete, direktno pomenuo sa skupštinske govornice, govorivši o njegovom učešću u delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije na seminaru koji je organizovao MMF. Kada već govorite o tolikom novcu, gospodine Kovačeviću, najpre moram javnost Srbije da podsetim na činjenicu da su vama stalno neke pare u glavi, a da li je to pola miliona maraka za koje vas je Đinđić reketirao, pa ste se sada vratili na pravi put, jer ste jednog dana bili zalutali.
Koliko ste sada dobili zauzvrat, to ne znam, ali vi ste dužni, gospodine Kovačeviću, da nas obavestite ovde, a i Poslovnik, odnosno član 233. propisuje, u kojoj ste delegaciji bili. To treba da nas obavesti zvanično šef delegacije, o čijem trošku, ko vam je platio put i šta ste vi radili tamo, ko vas je ovlastio da uopšte tamo idete.
Bilo bi dobro zato da ne koristite skupštinsku govornicu da nas nekim praznim pričama pokušavate da impresionirate o vašim nekakvim uspesima, o pohvalama koje stižu iz stranih centara moći na račun Vlade Republike Srbije. Nama koji živimo ovde, koji znamo kakva je katastrofalna Đinđićeva vlada, sve je jasno i od vaših mentora nam nikakve pohvale nisu potrebne.

Gospođo predsedavajuća, vi ste prekršili Poslovnik, i to član 1, član 38. stav 2, član 103. i član 104. Ono što se dešavalo pre ove pauze je zaista diktatura na delu Narodne skupštine Republike Srbije i vreme je da se Narodna skupština izjasni o tome da li će se poštovati Ustav Republike Srbije i ovakav restriktivan Poslovnik koji ste vi doneli, a za obračun sa političkim neistomišljenicima, pre svega poslanicima SRS.
Podsetiću vas na to, gospođo Mićić, da ste drugu opomenu danas izrekli zameniku šefa poslaničke grupe, gospodinu Tomislavu Nikoliću, samo zato što želite verovatno time da nam poručite da narodni poslanici ne mogu da govore o ministrima u Vladi Republike Srbije. Izrekli ste mu opomenu u trenutku kada je govorio o kriminalnim aktivnostima minsitra za poljoprivredu Dragana Veselinova o kojima je pisala sva i DOS-ovska dnevna štampa. Posle toga ste gospodinu Tomislavu Nikoliću, bez kvoruma, u toku utvrđivanja kvoruma u sali, u momentu kada je u skupštinskoj sali bilo prisutno svega 120 poslanika, oduzeli reč, a da pri tome gospodin Nikolić uopšte nije bio za skupštinskom govornicom. Dobili ste dva obaveštenja od gospodina Tomislava Nikolića; najpre da je gospođa Gordana Pop-Lazić predstavnik poslaničke grupe SRS. I onaj ko vas je zamenjivao na mestu predsedavajućeg, gospodin Šabić je gospođi Pop-Lazić dao mogućnost da obrazlaže amandman na član 9, a posle toga joj dao mogućnost i da reklamira povredu Poslovnika, jer kada ste već na takav protivposlovnički način oduzeli reč gospodinu Nikoliću najnormalnije je da mi sada imamo našeg zamenika.
Ne, to nije bilo dovoljno jer se gospodin Šabić pozvao na član 38. stav 2. Poslovnika i sasvim ga pogrešno protumačio. Pa vam je gospodin Tomislav Nikolić napisao novi dopis, u kome je rekao da svoja prava zamenika šefa poslaničke grupe prenosi na gospođu Pop-Lazić. Vi ste sa mesta predsedavajućeg, i meni i gospođi Pop-Lazić, znakom odobravanja, klimanjem glave, rekli da je to u redu i u momentu kada vam je posle izlaganja poslanika gospođa Pop-Lazić zatražila reč, vi ste joj, kada je izašla za govornicu, najpre izrekli jednu, pa zaim drugu opomenu, a zatim joj oduzeli reč.
Poslanička grupa SRS, mi čestiti Srbi izabrani od našeg naroda, nećemo da trpimo vaš teror u Skupštini Srbije. U znak protesta zbog vaše kaubojštine, zbog samovolje, zbog tiranije koju sprovodite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, štiteći kriminalce iz Đinđićeve vlade, napuštamo sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, a vama gospođo Mićić, i DOS-ovskoj većini to je znak da se trgnete i da znate da vam građani, zajedno sa nama, neće dozvoliti da sprovodite diktaturu.
(Poslanici SRS napuštaju salu.)