U minut i po vremena, koliko nam dajete po vašem demokratskom Poslovniku, mogu samo nekoliko reči da kažem o vašim predlozima za razrešenje sudija, koje su dobili narodni poslanici. Naime, ovim se nastavlja jedna DOS-ovska tiranija, predvođena Vladanom Batićem, a sada i Dragorom Hiberom.
Mi očekujemo da će to sve dok vas narod ne otera sa vlasti da se dešava. Tako ne samo u oblasti pravosuđa, nego svuda gde budete na takav način, kroz vaš vid kadrovisanja, smenjivali ljude, bez ikakvih valjanih argumenata i obrazloženja.
To što se vi ovde pozivate na zakon, i što kažete po predlogu v.d. republičkog javnog tužioca, dovoljno govori o vama samima, o tome da nemate ni malo časti, ni morala kod sebe, kada možete da stanete iza ovakvog obrazloženja koje je potpisao v.d. republičkog javnog tužioca. Već mesecima vas upozoravamo na to da je v.d. republičkog javnog tužioca, apsolutno neustavno mesto i neustavan način na koji ga zauzima gospodin Nedić - sve ono što radi Leposava Karamarković, sve ono što radi Vladan Batić i Dragor Hiber, uz vašu DOS-ovsku većinu, kroz tzv. Visoki savet pravosuđa. I na kraju, sve što je javnost rekla i mnoge časne sudije koje ćete oterati sa njihovih mesta, dovoljno će biti da vi snosite posledice.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, podnela na član 117. Predloga zakona je više tehničke a ne suštinske prirode, tj. radi preciznije formulacije, što se vidi iz obrazloženja.
Međutim, ovaj amandman je važan jer je vezan za član 116, o kome se dosta juče govorilo i na koji je, takođe, poslanička grupa Srpske radikalne stranke imala svoj amandman, a vezan je za mišljenje sindikata kod programa za one koji će ostati bez posla, kako ste vi to naveli u članu 103, "usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, što će uticati na to da prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Dosta je bilo reči o tome, a to je ono što našu javnost najviše interesuje, dakle najviše zaposlene u privredi Srbije - koji je to broj zaposlenih koji će ostati bez posla iz navedenih razloga?
Međutim, ovi razlozi sami po sebi nisu dovoljni da biste vi stotinama hiljada radnika rekli da to tako mora da bude jer je to naš reformski zahvat, tako nam diktiraju iz inostranstva, to su poruke Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke; jer ako vi to kažete radnicima zaposlenim u mašinskom i metalskom kompleksu, onima koji su bili zaposleni a sada to više nisu u Grupi "Zastava" i njihovim kooperantima, to njima ništa ne znači ako ova vlast nije, a očigledno da nije pametna, sposobna i organizovana tako da se osloni na naše sopstvene resurse, na naše sopstvene potencijale, nego čeka neku pomoć spolja koja, niti je u nekom značajnijem iznosu bila, niti će da dođe.
Zbog toga je svakako važno da reprezentativni sindikati učestvuju u svemu tome, mislim na planiranje tih programa. Ali, samo planiranje nečega što ćete vi da obećate onima koji ostaju bez posla nije dovoljno. Jer, ako ste ovima u Kragujevcu rekli prilikom otpuštanja, a to nije mali broj, njih je 15.000 - izvršićemo dekomponovanje Grupe "Zastava"; iako se zna da je to u pojedinim njenim delovima, oni koji žive i rade u tom gradu, koji poznaju kakva je situacija u fabrici automobila, znaju da je samo u jednom delu, recimo kod mašina i alata to mogućno, kao i kod kovačnice (sama reč dekomponovanje je nova reč, uz ono što ste uveli kao što je transparentno i sve ostalo u toj vašoj retorici u proteklih 14 meseci); to njima ne znači ništa ako se ništa suštinski i ne dešava.
Takođe ništa ne znači da se vi sa reprezentativnim sindikatom dogovorite jedno, a onda promenite svoje planove, kao što se desilo u vreloj avgustovskoj noći ove godine, u Kragujevcu, da vršite pritisak u tri, četiri, pet ujutru da oni svoje mišljenje promene, da njihovi predstavnici dođu u zgradu Vlade Republike Srbije i da pod takvim pritiscima, a ne dobrovoljno, potpišu nekakav program.
Zaista je neprimereno da neki poslanici, koji su sa zakašnjenjem otpočeli današnji rad, negodiju na ovo što govorim, a što je cela istina, samo zbog toga što im to ne odgovara, samo zbog toga što su to činjenice koje, znam, mnoge od vas bole. Ali, dame i gospodo iz DOS-a, to će vas još mnogo više zaboleti, naročito one koji negoduju iz onih malih, beznačajnih političkih grupacija, sa ispod 1% birača u biračkom telu u Srbiji; njih će to najviše da košta, jer ovo im je prva i poslednja prilika da kao poslanici borave u Narodnoj skupštini Republike Srbije - možda turistički ili na neki drugi način neki drugi put. Hvala.

Ovaj amandman koji je dat ispred poslaničke grupe SRS na član 141. Predloga zakona je zapravo vezan za istu situaciju koju imamo kod sindikata, samo što se ovde govori o reprezentativnom udruženju poslodavaca.
Ispravka je data zbog toga što je broj bio pogrešan, znači, to je jedna tehnička greška. Međutim, pošto je i ministar sada došao ponovo u salu, htela bih da kažem nešto što je veoma važno, a odnosi se na principijelni stav SRS prema sindikatima, pa i prema udruženju poslodavaca; i ti zaposleni takođe pripadaju nekom od sindikata Srbije.
Za nas je uvek bilo važno da dajemo, kao što smo i ovoga puta, prilikom razgovora sa predstavnicima sindikata 25. oktobra, koje smo imali sa njima, principijelnu podršku za sve njihove opravdane zahteve.
Mi smo se oduvek zalagali, i to jasno stoji u programskom opredeljenju SRS, da se celokupna sindikalna borba vodi mimo političkih stranaka. Zašto se mi zalažemo da se procenat reprezentativnosti sindikata poveća, pa i kod udruženja poslodavaca - baš upravo zbog toga što su gotovo sve političke stranke u Srbiji, u proteklih 10 i više godina, manipulisale sindikatima, njihovim zahtevima, koristile ih u dnevno-političke svrhe, a onda se odricale svega dogovorenog, odbacivale ih.
I na primeru poslaničke grupe, koja predstavlja većinu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, vidimo da je to slučaj, jer ključni amandmani, a vezani su za član 105. i za kolektivni ugovor, dakle, za član 1. zakona, koje ste najpre dogovorili sa predstavnicima Saveza sindikata Srbije, nisu prihvaćeni.
Važno je da imamo ovako utvrđeni procenat i kod sindikata i kod poslodavaca zbog toga što tzv. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, čiji je predsednik koliko juče i kao takav postao ministar, bio gospodin Milovanović, zapravo je bila jedna od onih političkih grupacija, a ne sindikat, koji su bili u toj mašineriji DOS-ovske kampanje prošle godine, te globalne prevare koja je obmanula radnike.
Ta tako prisutna internacionalizacija u svim sferama našeg života, u celokupnom društvu od dolaska DOS-a na vlast, a koja se ogleda u svim zakonskim projektima, vi to ne krijete, to stoji u svakom obrazloženju, a čemu se jedino najoštrije protivi Srpska radikalna stranka, zapravo će dovesti do toga da je usvajanje ovakvog zakona, bez ovih ključnih amandmana koje je trebalo da usvojite, a koje smo mi usaglasili sa predstavnicima Saveza sindikata Srbije, proizvešće pravu zakonsku traumu i situaciju koja će imati dalekosežne negativne posledice po sve zaposlene u Srbiji.
Ta želja pošto poto da se Srbija po vašem tzv. reformskom kursu uključi na to globalno tržište, da slepo poštuje naloge koji dolaze od Međunarodnog monetarnog fonda, od Svetske banke, dovela je do situacije da se zahtevi i želje randika, dakle bez manipulacije od strane poslanika Srpske radikalne stranke, koji su uvek bili principijelni u tim kontaktima i razgovorima, uopšte ne poštuju i da se sve odvija zapravo u tom jednom krugu država i poslodavac, a da se radnici manje pitaju.
Minimum radničkih prava po ovom predlogu zakona nije zaštićen. Ne možete da zamislite kako su izgledale reakcije zaposlenih u Srbiji sinoć, to vas nije interesovalo, jer posle odlaska iz skupštinske sale niste imali kontakt sa njima, a pogotovo sa onima koji žure na šaltere panzijskog osiguranja da što pre odu u penziju, pred vašu još jednu katastrofalnu najavu izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Takve su njihove reakcije posle jučerašnjeg odbijanja da usvojite takav amandman, koji je predviđao obaveznost isplate otpremnine prilikom odlaska u penziju. Sve je to ono za šta treba da se zalažu sindikati, ali sindikati koji zaista imaju podršku među radnicima, kao što je ovaj koji vam je najavio protest, pošto se već policijske snage raspoređuju ispred zgrade Skupštine. To je znak da će nezadovoljni radnici, ogorčeni zbog toga što su prevareni i zbog toga što ćete vi danas sa ponovo skrpljenom većinom da izglasate ovakav zakon, da protestuju.

Da sam bila u pravu kada sam govorila o principima SRS povodom amandmana na član 141. Predloga zakona, amandmana koji niste prihvatili, govori i ova situacija kod amandmana na član 149. Naime, ispred poslaničke grupe SRS zatražila sam da se u članu 149. stav 1. reči:  "odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave" izbrišu, kada se govori o zaključivanju kolektivnog ugovora,  da se u stavu 2. posle tačke dodaju reči koje glase:"srazmerno broju članova".
Gospodo iz DOS-a, svi vi koji ste pregovarali sa Savezom sindikata Srbije, sa njihovim štrajkačkim odborom, svi vi koji govorite o vašoj principijelnosti, o tome da su tada sindikalci otkrili da vi niste tako površni, koliko ste neprincipijelni i koliko površno shvatate njihove zahteve govori upravo ovaj amandman na član 149. Jer, u informaciji koju su dostavili svim poslaničkim grupama obavestili su nas da je amandman na član 149. (koji je u tim razgovorima pred vas izneo predstavnik sindikata, odnosno njihov štrajkački odbor) u istovetnom tekstu, kao što je ovaj koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS, prihvaćen.
Kada već pojedinim poslanicima, koji bez argumenata, lažima i obmanama žele da nastupaju za skupštinskom govornicom, odgovara da se vrate i da govore o nekom vremenu koje je za njih bilo pogodno, u odbranu onoga što zahtevaju sindikati, a što se poklapa sa stavom SRS za član 149, želim da kažem da se mnogo toga desilo posle 26. oktobra i da je tada došao 27. novembar; 27. novembra, zbog toga što niste prihvatili ovaj amandman na član 149. i druge amandmane, oni su doneli zaključak u kome vas upozoravaju i sa sličnim upozorenjima će stići danas pred zgradu Narodne skupštine Republike Srbije. S obzirom da se još ne zna rezultat izglasavanja amandmana na Predlog zakona o radu u Skupštini Republike Srbije, a sada je sve to već jasno, Veće sindikata Srbije ostaje pri zahtevu da su usaglašeni amandmani ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, molim vas da obrazlažete vaš amandman koji ste podneli na član 149.)
Ja sam ga obrazložila i ja govorim o tome da se on apsolutno podudara sa onim što traži Savez sindikata Srbije, čime bi bili ispunjeni njihovi zahtevi i reformski karakter Zakona ne bi bio promenjen. U suprotnom, predlagač Zakona direktno otvara socijalne sukobe u praktičnoj primeni Zakona. To će se upravo i desiti, zbog toga što je njih uvredilo to što vi niste hteli da poštujete ono što ste razgovarali i o čemu ste se dogovorili 26. oktobra. Svojim istupanjem ste vređali sindikate i negirali činjenicu da je pregovarački tim sindikata sa šefovima poslaničkih grupa usaglasio 51 amandman na ovaj zakon. Jedan od tih usaglašenih amandmana je upravo ovaj amandman na član 149, za koji sam uverena da sada nećete da ga prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već je treći - četvrti dan kako raspravljamo o Predlogu zakona o radu u pojedinostima. Kroz amandman na član 84. mi se vraćamo na početak priče. Zato bi bilo dobro da usmerite pažnju na ovo što se govori, jer možda vam je ovaj amandman i ovaj član šansa da ispravite sve ono što ste pogrešili.
Kada kažem "vraćamo se na početak priče", to znači na član 1. zakona, odnosno na obaveznost kolektivnog ugovora, za koju se zalaže Srpska radikalna stranka. Očigledno je da ona jedina u ovoj skupštinskoj sali poštuje Ustav Republike Srbije, član 35, koji striktno propisuje da svaki građanin ima pravo na rad i pravo na kolektivni ugovor. Da ste, gospodine ministre, i vi iz kako-tako vladajuće većine, prihvatili amandman gospodina Nikolića na član 1. zakona, ne bismo imali potrebe da sada raspravljamo o članu 84. To bi bilo nešto što se podrazumeva.
Ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke tražila sam da se reči "ili" zamene veznikom "i" pa bi u članu 84. stajalo sledeće: "Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, u skladu sa opštim aktom i (bilo - ili) ugovorom o radu, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, noćni rad i rad u smenama. Opštim aktom i (bilo - ili) ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu".
Ovako opet dolazimo do onoga na šta vas je upozoravao gospodin Nikolić prilikom amandmana na prvi član zakona i o čemu smo vam govorili u načelnoj raspravi. To je ključna stvar oko koje se vi sporite, pošto ste slagali, obmanuli Savez samostalnih sindikata Srbije oko kolektivnog ugovora, pored člana 105. To je ono što oni vama najviše zameraju.
Svakako moram da istaknem činjenicu da je ovaj predlog zakona peta ili šesta verzija, a kod Nacrta zakona o radu 26. juna vi ste, gospodo iz Ministarstva, a pre svega vi gospodine ministre, obećali Samostalnom sindikatu da ćete prihvatiti da se reč "ili" zameni sa "i". Međutim, nakon toga ste ih obmanuli i to je, uz sve ono što su naveli i dostavili nama poslanicima, jedan od razloga zbog kojeg traže vašu smenu, odnosno ostavku zbog ovako skandaloznog Predloga zakona, koji ne garantuje zaposlenima ono što im Ustav Republike Srbije garantuje.
Zakon je doveo u neizvesnost sve zaposlene u Srbiji, vašu koaliciju, vašu većinsku grupaciju u krizu, kakve dosad nije bile, sa neizvesnim krajem. A to da li ćete i kako ćete vi da se dalje sporite između sebe, to za nas srpske radikale i za većinu zaposlenih u Srbiji uopšte nije važno. Važno je da vi što pre odete sa vlasti i vi kao ministar da odete iz tog resora, da se što pre raspišu vanredni izbori, da bi građani Srbije i zaposleni mogli da imaju odgovornu vlast, vlast spremnu da se suoči sa svim problemima koji danas teško pogađaju našu državu i naš narod.

Član 88. Zakona o radu reguliše materiju kojom uopšte ne treba da se bavi. Zbog toga smo i došli malopre u ovakvu situaciju o kojoj je govorio gospodin Nikolić. Pravo je svakog poslanika i svake poslaničke grupe da iznese svoj stav u skladu sa svojom koncepcijom i svojim programom. Međutim, ovde iz jednog sistema nadležnosti Zakon o radu prelazi u sistem Zakona o zdravstvenom osiguranju, celokupna ova materija oko naknade.
Naravno, definisan je broj dana koji ide na teret poslodavca, dakle do 30 dana, i to smo obrazložili zbog čega: to je naknada zarade zbog privremene sprečenosti, bolesti, da neko obavlja posao. Sve to treba celovito da se reguliše Zakonom o zdravstvenom osiguranju, jer Zakon o radu nema to ovlašćenje ni po Ustavu. Sve ovo što se ovde dešava je u suprotnosti sa članom 40. Ustava Republike Srbije, da se Zakon o radu bavi ovom materijom.
Ovde se otvara mnogo problema. Kad ste već definisali da do 30 dana ide na teret poslodavca, a u skladu sa tim da Zakon o radu nema te nadležnosti da reguliše ovu materiju, onda se postavlja pitanje za svakoga ko tumači i ko gleda ovaj zakon - šta kada ta privremena sprečenost traje duže od 60 dana?
Ovaj zakon bi možda mogao samo, odnosno ovaj član, da reguliše koja je to osnovica na koju će da se obračunava određeni procenat. Međutim, kada ste vi već sebi uzeli u nadležnosti da se bavite i ovom materijom, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, tražila sam da se u članu 88. broj "65 %" zameni brojem "80" i smatram da je to mnogo bolje rešenje za one koji koriste bolovanje do 30 dana na teret poslodavca, imajući u vidu da smo se uglavnom usaglasili sa stavom da samo do 30 dana treba da ide na račun poslodavca. Treba postaviti pitanje Vladi zašto je onda budžet povećan za šest ili sedam puta u odnosu na prošlu godinu. Pitanje je kako ćete da projektujete budžet za 2002. godinu. Oni koji se, ne daj bože, nađu u situaciji da moraju da koriste bolovanje, a znaju da su i porezi toliko uvećani, i budžet, pa kad to već građani iz svojih džepova plaćaju, onda zahtevaju da imaju mnogo bolju zaštitu i veći procenat nadoknade u tom periodu kada su privremeno sprečeni da obavljaju posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo stigli smo do sedmog poglavlja Zakona o radu i do oblasti zabrane konkurencije, do člana 95. Podnela sam amandman ispred poslaničke grupe SRS da se u članu 95. u stavu 3. reč "ili" zameni slovom "i". Do sada smo više puta obrazložili zbog čega to tražimo, a mi se zaista oštro i, kao ogromna većina zaposlenih u Srbiji, principijelno zalažemo da kolektivni ugovor bude obaveza. Protiv smo fakultativnosti kolektivnog ugovora i sada do kraja rasprave o Zakonu u pojedinostima imaćemo još nekoliko ovakvih amandmana, gde ćemo tražiti da se reč "ili" zameni veznikom "i" da bi se kolektivni ugovor, kao opšti akt, zajedno sa ugovorom o radu, takođe uneo kao obavezan svaki člana Zakona.
Međutim, sa poslanikom Novakovićem ili bez njega, kroz manipulaciju identifikacionim karticama i sumnjivim kvorumom ....

Upravo se vraćam, pažljivo me, gospođo predsedavajuća, saslušajte, član 95. stav 1. kaže: "Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije)."
Dakle, pošto je očigledno da ćete usvojiti ovakav zakon, a nećete prihvatiti amandman, u skladu sa stavom 1. ovog člana, ispred poslaničke grupe SRS zahtevam i očekujem, gospodine ministre da će prestati funkcija u Vladi Republike Srbije vojnom liferantu, gospodinu Čoviću, vlasniku FMP-a; gospodinu Novakoviću, ministru energetike, koji je obezbeđivao i obezbeđuje sve poslove u Srbiji za "Blenkord"; gospodinu Vlahoviću ...
(Predsedniku: Gospođo Jovanović, upozoravam vas da se vratite na temu - amandman na član 95.)
... koji je izvršni direktor firme "Dilojt i tuš"; i gospodinu Mihajloviću, ministru unutrašnjih poslova, koji koristi novac iz Fonda za razvoj za svoje preduzeće "Lutra".

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, predsednik izvršnog odbora Srpske radikalne stranke gospodin Dragan Todorović mi je javio da unazad nekoliko sati na ekranu, u direktnom televizijskom prenosu rasprave o zakonu u pojedinostima, nema tabele kako su glasali poslanici u Skupštini po pitanju amandmana. Samo se pokazuje broj onih koji su glasali za, protiv i onih koji nisu uzeli učešće u glasanju. Obaveštavam vas da biste intervenisali, jer poslanička grupa SRS želi da celokupna srpska javnost zna kako mi glasamo o pojedinim amandmanima. Mi se, za razliku od mnogih drugih nikada nismo krili, uvek smo znali za šta smo i uvek ćemo znati za šta nismo.
Da se vratim na član 100. Predloga zakona, gde se ponavlja situacija iz člana 65, odnosno amandmana koji sam juče podnela, a koji je skupštinska većina prihvatila, uz saglasnost ministra Milovanovića. Naime, i ovde u tački 3) člana 100. radi se o situaciji prestanka radnog odnosa kada zbog izdržavanja kazne zatvora zaposleni mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od tri meseca; ispred poslaničke grupe SRS tražim da to bude šest meseci, jer ste se juče podsetili da ste izglasali da sudije koje izdržavaju kaznu do šest meseci zatvora mogu i dalje da budu sudije.
Imamo takođe situaciju prestanka radnog odnosa koja je definisana tačkom 4): "Ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od tri meseca". Dakle, i tu tražim da se produži rok na šest meseci, kada mora da bude odsutan sa rada. Znate, ova tačka 4) može da pogodi i neke članove Vlade. Zaista to može da se desi, imajući u vidu način njihovog života; oni mogu da dođu u situaciju da koriste mere bezbednosti ili zaštitne mere u nekoj od ustanova za to predviđenih u našoj zemlji.
Prema tome, imajući sve to u vidu, kao i to, gospodine ministre, da vi uglavnom prihvatate one amandmane na Predlog zakona koji se tiču lično vas, ili vaših neposrednih saradnika, isto tako raspolažem informacijom da ćete da prihvatite ovaj amandman na član 100, pa vas molim da se o tome izjasnite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104, koji je uvod u ono što će se dešavati po članu 105. Predloga zakona, govori o opravdanim razlozima zbog kojih neko može da dobije otkaz, odnosno otkaz ugovora o radu koji zaposleni potpisuje sa poslodavcem, a u smislu člana 103. Zakona, o kome je bilo reči pre ove pauze.
Ovde je u pet tačaka nabrojano koji su to opravdani razlozi. Zaista, da je to tako u stvarnosti, mi bismo sa većinom mogli da se složimo, da smo apsolutno sigurni u to da će pod ovom DOS-ovskom vlašću da se primenjuje tačka 4) a to je da opravdanim razlogom za otpuštanje sa posla ne može da se smatra članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog. Mnogo je primera u proteklih 14 meseci gde se na najbrutalniji način nova DOS-ovska vlast obračunavala sa svojim političkim neistomišljenicima. Kada su pravljeni spiskovi za otpuštanje ogromnog broja radnika sa posla, uglavnom su korišćeni upravo ti aršini.
Međutim, da bi se dodatno zaštitili radnici u tako nepreciznim formulacijama, SRS je, na to se odnosi ovaj amandman koji sam podnela, predložila da prihvatite i tačku 6) u članu 104. koja kaže: "Ako poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu ne utvrdi šta se podrazumeva i način na koji se utvrđuje: neostvarivanje rezultata rada, nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova, povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline".
S obzirom da razlozi zbog kojih zaposleni može da dobije otkaz od strane poslodavca apsolutno nigde nisu precizirani Zakonom, niti je predviđena obaveza poslodavca da se bliže utvrdi šta se podrazumeva pod neostvarenim rezultatom rada, povredom radne obaveze, nepostojanjem potrebnih znanja i sposobnosti i načinom kako se utvrđuje da je taj neko upravo nešto od ovog nabrojanog prekršio, mi smatramo da je poslodavac u obavezi da utvrdi sve te navedene stvari u opštem aktu i ugovoru o radu, kako bi zaposleni unapred bio upoznat sa odredbama zbog čijeg nepoštovanja može da dobije otkaz, a ne da to bude neki subjektivni stav poslodavca, naročito kada su u pitanju kako društvena, tako i privatna preduzeća u našoj zemlji.
Smatramo da bi član 104. predloženog zakona o radu naravno ako uopšte bude bilo moguće poštovanje ovog člana kroz tačku 4) trebalo da se upotpuni kao što sam predložila.

Kao što ste već upoznati iz prethodnog izlaganja, amandman na član 106. se odnosi na rok u kome zaposleni može da dobije otkaz od strane poslodavca i mi smo tražili da se u članu 106. u prvom stavu iza: "Otkaz ugovora o radu iz člana 103. stav 1. tačka 1. do 4) 6) i 7) poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza", doda tekst koji glasi: "odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza".
Mi smatramo da, pored ovog subjektivnog roka od tri meseca, mora da postoji i objektivni rok, čime se sprečava mogućnost zloupotrebe prava od strane poslodavaca i obezbeđuje pravna zaštita zaposlenog.
Ali, da prekinemo ovaj smeh gospodina ministra kome je sve lepo, veseo je. Član 105. je, kroz te trule kompromise i ponovno vraćanje jednih u zagrljaj drugih, prošao, i to na način koji odgovara predlagaču zakona. Moram da iskoristim ovu priliku, jer to sam obećala jednom Kragujevčaninu, radniku koji je 31 godinu i 11 meseci proveo u Fabrici automobila grupe "Zastava" radeći na veoma teškim i odgovornim poslovima, onim u kojima vi ne biste mogli sebe ni da zamislite; kako je samo tim ljudima koji gledaju vas koji žvaćete žvakaće gume, bombone, neki grickaju i razne druge grickalice, slane i slatke, čitaju novine, ne obraćaju pažnju na ovo što se dešava, a upravo jedan od tih koji je to radio i na moje pitanje - pa, kako možeš da grickaš semenke ili bilo šta, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda se smeje na sve ovo što ću ja da vam kažem.
Dakle, u pitanju je jedan od 15.000 onih koje ste ostavili bez posla. U pitanju je radnik koga ste kroz vaše famozne sporazume, gospodine ministre, onda kada ste prilično oplavljeni pobegli iz Kragujevca, ostavili bez posla. Taj radnik me je zamolio da vam kažem sledeće: pored ultimatuma koji ste sproveli u Grupi "Zastava", u Fabrici automobila, lagali ste ih i protivzakonito i protivustavno ste im dali otkaz, ste ih i prinudili ste ih da potpišu sporazum. Njegov sporazum je ovde, izjava, da on svoj dalji status mora da ima u "Zastava - zapošljavanje i obrazovanje" (taj famozni interni zavod za zapošljavanje); obećali se mu, gospodine ministre, vi, Božidar Đelić, onaj mali koji nikako da svrati ovde u Skupštinu, kao i ministar Vlahović, ministar za privatizaciju, da ćete sedam dana od dana potpisivanja ugovora da mu date bednu nadoknadu u protivvrednosti od 200 nemačkih maraka za svaku godinu njegovog staža.
Gospodin koji mi je dao ovo pismo i zamolio me da vas obavestim (ne samo sebe radi, već zbog svih onih koji su u istoj situaciji, koji ne mogu da prehranjuju svoju porodicu, koji su sada bez posla, a mnogo gora sudbina će zateći radnike u celoj Srbiji, posle izglasavanja ovako nakaradnog zakona) rekao mi je i to da vam kažem, da do dana današnjeg, a on je ugovor potpisao 24. septembra, nije dobio ni jedan jedini dinar od 3.500 nemačkih maraka koje su mu neophodne da izdržava članove svoje porodice, a koje ste mu vi lično i dvojica vaših pajtaša, da ih tako nazovem, obećali u noći kada ste došli da napravite haos u Kragujevcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 65. se odnosi na situaciju kod mirovanja radnog odnosa. Pošto je ovaj zakon pun nepreciznih formulacija, moram da vas obavestim da je takav jedan neprecizan, ili bolje reći nikakav, odgovor na ovaj amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke stigao od strane predlagača, odnosno od strane Vlade Republike  Srbije. Nema ministar to ispred sebe, jer ne znam šta on čita; ovaj izveštaj što smo mi dobili je izveštaj Narodnoj skupštini od strane Vlade. Sada, kada tražimo da se nešto što se na najrigorozniji način smanjuje u odnosu na prethodni zakon, a to je situacija kada je neko na izdržavanju kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne i zaštitne mere u trajanju do tri meseca, što kaže predlagač, a amandmanom Srpske radikalne stranke tražimo da to bude do šest meseci, nema nigde odgovora od strane predlagača zakona zbog čega to nije moguće.
Naime, predlagač me upućuje na član 18. koji je podnela nekakva grupa narodnih poslanika, vaših bivših koalicionih partnera koji su napustili sednicu, ali uopšte se kod tog člana ne govori o amandmanu o kojem je ovde reč. Dakle, mi smo tražili da to bude u trajanju do šest meseci, za one koji odu eventualno na izdržavanje zakonske kazne. Da ste vi neprincipijelni, ne samo vi gospodine ministre, nego cela DOS-ovska vlada, govori podatak da ste pre mesec dana u ovoj istoj skupštini u paketu zakona o pravosuđu izglasali da sudija koji ode na izdržavanje kazne do šest meseci zatvora može da bude sudija, a onaj koji je zbog nečega osuđen na dužu zatvorsku kaznu od tri meseca ne može da se vrati u fabriku, bilo gde, u državnu upravu, gde je imao zasnovan radni odnos.
S druge strane, vaša rigoroznost se ogleda u smanjenju broja dana, u kojem roku je u obavezi onaj koji je koristio mirovanje radnog odnosa zbog rada u inostranstvu, odsluženja vojnog roka, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, da se vrati na svoje radno mesto. Trideset dana je bilo po prethodnom zakonu, mi smo našli jedan razuman broj dana - 15 dana, i smatramo da je to optimalan broj dana za koji neko ko je u takvoj situaciji može da se vrati na svoje radno mesto.
Gospodine ministre, trebalo bi malo da se zamislite i vi sami, jer, kako stvari stoje, vaš ministarski mandat se bliži kraju. Vi ćete morati da se vratite na neko tamo vaše radno mesto, pa bi bolje bilo da sebi date, da se presaberete, rok od 15 dana, ne samo pet dana kako je po Predlogu zakona.

Dame i gospodo poslanici, od konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine, u kojoj ste vi na listi DOS - Vojislav Koštunica dobili poverenje naroda sa 176 poslaničkih mesta, Skupština Srbije je obilovala raznoraznim aferama, kršenjem Poslovnika, zlostavljanjem i terorom nad poslanicima Srpske radikalne stranke i u svemu tome je Demokratska stranka Srbije zajedno sa sadašnjim ostatkom DOS-a, prednjačila uz pomoć gospodina Dragana Maršićanina, još uvek aktuelnog predsednika Narodne skupštine.
Ali, danas treba da se zapitamo - šta je razlog ove krvoločne borbe između ostatka DOS-a i Demokratske stranke Srbije i šta je razlog za smenjivanje gospodina Maršićanina? Krađa, uz falsifikovanje glasanja pomoću identifikacione kartice gospodina Novakovića i vaše trenutno skretanje sa tzv. reformskog kursa kod zakona o radu, koji će potpuno da uništi radnike u Srbiji i našu celokupnu privredu, na ono što je sada vama u ovom trenutku najvažnije - da se obračunate između sebe i da se u pravom smislu reči, kao krvoločne zveri, kidate pred poslanicima, koji to treba da posmatraju i treba da se opredele za jednu ili drugu stranu.
Za razliku od onih koji u toj vašoj borbi imaju nameru da se opredele za trenutno jaču stranu, koju predvodi gospodin Čedomir Jovanović, Srpska radikalna stranka će i dalje uporno da ističe šta je to što nije dobro ni kod jednih ni kod drugih, a što je obeležilo proteklih godinu i nešto dana, jer ste svi vi zajedno, i iz Demokratske stranke, sa onima koji su prikačeni uz vas, iz Demokratske stranke Srbije, uz Koštunicu i Đinđića, naneli ogromnu štetu srpskom narodu i svima nama.
Međutim, ovo svoje kratko izlaganje završiću osvrtom na vašeg kandidata za predsednika Narodne skupštine. Ako je došlo do ovoga da se vi obračunate na kraju sa Demokratskom strankom Srbije, da li je moralo da dođe do toga, gospodo iz DOS-a, gospodine Jovanoviću, da predložite kandidata iz najantisrpskije stranke, ako među vama može da se nađe ko je taj koji je najviše antisrpski, nastrojen - Građanskog saveza Srbije, osobu koja je sinonim za osionost, bahatost i koja za godinu dana, uz pomoć gospodina Maršićanina, nije htela ili nije mogla da nauči kako između ostalog da se obraća meni kao narodnom poslaniku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog amandmana koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS je da se u članu 10, posle prvog stava, doda drugi stav koji će da glasi: "Za vreme pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, zaposleni i poslodavac su dužni da poštuju postojeći kolektivni ugovor i druge akte kojima su utvrđena njihova prava, obaveze i odgovornosti".
Dobila sam odgovor od Vlade i od nadležnog odbora da se to već pravno podrazumeva, da je utkano u član 10. Predloga zakona. Međutim, zaista ne mogu da se složim sa takvom konstatacijom i insistiram da se prihvati ovaj amandman, iz prostog razloga što ne samo da poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kroz krađu glasova prilikom izglasavanja zakona, kroz razne manipulacije identifikacionim karticama, kroz laži i obmane koje se provlače sa skupštinske govornice, imaju negativno iskustvo u najvišem zakonodavnom telu, već to imaju i radnici, a pre svega će imati armija nezaposlenih, koje vi nameravate tek da otpuštate.
Jer, ako se setimo reči premijera Vlade Republike Srbije, Zorana Đinđića, koje je više puta izgovorio, pa čak i sa najvećom dozom cinizma izrekao nešto na državnoj televiziji, a to je da za radnike "Zastave", sve one koji u procesu tzv. tranzicije budu ostali bez posla, ima mesta na geografskom prostoru Srbije, a nema u fabričkim halama, onda moram od poslanika Narodne skupštine da zatražim da se prihvati ovaj amandman SRS, jer vam mi teško bilo šta verujemo, a ne radnici, naročito poučeni iskustvom onoga što se dešavalo u Kragujevcu u grupi "Zastava".
Setite se šta je sve bilo u ovom vrelom letu 2001. godine, kada je Đinđićeva trojka, Milovanović-Đelić-Vlahović, došla u grad Kragujevac, u već svima poznatu "dolinu gladi", a izgleda da će pod DOS-ovom vlašću takva biti cela Srbija, šta ste obećali radnicima? Prvo, kako ste se proveli kad ste im se obratili ispred Skupštine grada, pa ste videli na tom plebiscitarnom izjašnjavanju šta o vama, gospodine Milovanoviću, radnici misle. E, kako ste ih tada prevarili, tako ih varate kroz sve odredbe ovog zakona. Sa ovim što pišete da ćete da ih štitite, vi ih lažete i obmanjujete, pre svega zbog toga što ni vi kao ministar, ni Vlada Republike Srbije, uopšte nemate nikakvo rešenje za armiju ljudi koje ćete da ostavite bez posla.
Vi u startu niste definisali kategoriju onih koji su ostali bez posla, nezaposlenih, a da ne govorimo o tome da uopšte ne uzimate u obzir ovim zakonskim projektom one koji nikada nisu našli zaposlenje ili one koje ste ostavili bez posla; to su ljudi zaista sa tragičnom sudbinom, pod ovakvom vlašću i pod vašim ministarstvom, i pitanje je kako će oni dalje da pronalaze načina da opstaju i da izdržavaju svoje porodice?
Mi se, kao poslanici opozicione političke stranke, koja to zaista u pravom smislu jedina jeste u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer uvek glasa i uvek će, dok je ove vlasti, glasati protiv vaših predloga zakona, stalno susrećemo sa onima koji su nezadovoljni zbog ovakvog vašeg vladanja, zbog ovakvih zakonskih projekata. Primamo ih u svojim kancelarijama u mestima odakle smo birani za poslanike, u zgradi Narodne skupštine, i dobijamo njihova pisma.
Jedno takvo pismo, gospodine Milovanoviću, stiglo nam je pre nekoliko dana. (Glas iz sale: Diši malo.) Pa znate, stvar toga da li neko govori ono što je na dnevnom redu, kojom brzinom to priča, stvar je veštine mogućeg.
Želim da pozovem bilo koga od vas da izađe za skupštinsku govornicu, naročito sve vas koji se deset meseci cerekate, ne znate šta je na dnevnom redu, kao npr. predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, gospodin kome je stalno sve smešno. Kako se pojavi na bilo kojoj televiziji, ne pita ga voditelj ništa, on se smeje. Ima jedan izraz u našem narodu za to, znate, kad neko počne bez povoda da se smeje, kao vi sada što se cerekate.
Ali, ovo nije smešno gospodine Bogdanoviću, nije smešno gospodo iz DOS-a, jer ovaj čovek piše sledeće (naravno, neću njegovo ime da pročitam jer on to traži od mene, ali u prilog ovoj argumentaciji pročitaću šta je gospodin napisao o lažnim obećanjima ministra): "Kao što sam vam telefonski rekao, sin mi je invalid rada treće kategorije već više od deset godina, sa telesnim oštećenjem preko 30%, i, eto, dobio je rešenje o plaćenom odmoru u "Zastavi". Iskren da budem, nisam se mnogo iznenadio, jer znam da Milovanovićevim, Đelićevim i Vlahovićevim lažima i prevarama nema kraja i od njih čovek ništa dobro ne može ni da očekuje.
Molim vas da moje ime i ime moga sina ne dospe u javnost, jer i ja, a i vi dobro znamo koji su ljudi na čelu "Zastave" i na šta su sve spremni. I uopšte, kakva je ova tzv. demokratska vlast, osvetnička, osiona i revanšistička".
Ovo vam piše penzioner grupe "Zastava", čijeg ste sina, protivno sporazumu koji je potpisao sa vama, umesto da ga stavite u zaštitne radionice, koje ste obećali da ćete da osnujete, poslali na plaćeno odsustvo, a na stotine, gospodo iz DOS-a, gospodine Bogdanoviću, ovakvih rešenja se deli ovih dana u "Zastavi". Hvala.

Amandman na član 16. na precizniji način onima koji konkurišu za zaposlenje na bilo kom radonm mestu olakšava da to u pravom smislu reči i ostvare, zato što član 16. stav 1.  glasi, da je zaposleni dužan da o svom zdravstvenom stanju obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu. Smatramo da je nepotrebno da u ovom stavu ovog člana stoji ovako nešto, iz prostog razloga što već prethodni član, 15. stav 1. reguliše ovu oblast; tu se kaže da lice koje zasniva radni odnos mora da ima opštu zdravstvenu sposobnost. U isto vreme, u članu 27. u stavu 2. se kaže: "Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima, od strane nadležne zdravstvene ustanove".
Zaista su nesuvisli i veoma često šablonski odgovori Vlade Republike Srbije koja nije želela da prihvati gotovo nijedan amandman poslanika SRS. Tako u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, iako je očigledno da je ovo apsolutno bespotrebno i da poslodavac može da manipuliše sa zaposlenima oko njihovog zdravstvenog stanja (kada je već prethodnim članom 15. i čl. 27. utvrđeno da mora da donese lekarsko uverenje prilikom konkursa za određeno radno mesto). Vlada Republike Srbije na sve to odgovara da se tu ne radi o opštoj zdravstvenoj sposobnosti već o zdravstvenom stanju. Kao da su to dva različita pojma, kao da su u pitanju dvojne ličnosti, a ne jedan zaposleni o kome se radi i koji je dužan da donese lekarsko uverenje prilikom konkurisanja na određeno radno mesto.
Šta još kaže Vlada? Ne može neko da konkuriše niti da bude zaposlen na takvom radnom mestu, ako, recimo, pati od vrtoglavice, a treba da radi na nekim višim objektima itd. To je zaista u krajnjem slučaju smešno, jer mi smo ovde imali primer, prilikom konstituisanja Republičke vlade, da pojedini ministri, a vi ste iz DOS-a na tome insistirali, prođu određene lekarske preglede. Znate da nekoliko njih nije to uspelo iz prvog puta, pa su morali da se vraćaju na te testove. Išli su na VMA i tamo su ustanovili u prvi mah da oni ne mogu da obavljaju to za šta ste ih vi predvideli. Da je to tako, da su možda i neki od tih izveštaja falširani, pokazuje njihov celokupni učinak u proteklih deset meseci, sve ono što oni rade sa pozicije ministara.
Ako je to tako, onda mi ovde, zapravo vi, koji ćete da glasate za ovakav zakon i za ovakav član 16, treba da se upitate da li ste svi vi dovoljno kompetentni; svako neka samokritički pođe od sebe samoga, kako obavlja ovaj posao ovde, kakva je vaša odgovornost, kako se ophodite prema ovako važnim zakonskim projektima, a pre svega da li imate uopšte u vidu koliko će ovo i na koji način da košta zaposlene u Srbiji, kako će da stradaju zbog ovakvih zakonskih projekata.
Zato vas pozivam da malo razmislite o ovim amandmanima i da sve dobro sagledate, ako već predagač nije imao dovoljno sluha, a naročito da prihvatite naše amandmane, gde popravljamo ovaj predlog zakona, jer nešto što je rečeno u drugim članovima na drugačiji način ne treba da se ponavlja.
Još nešto, pošto smo sa zakašnjenjem od pola sata krenuli sa nastavkom ove sednice i raspravom o Zakonu o radu u pojedinostima, ne verujem da ćete uopšte da prihvatite ovaj amandman. To je očigledno, i zbog celokupne javnosti treba da napomenemo da je sve ovo neformalno što mi radimo. Zakon o radu je poništen glasanjem u načelu. Mi se sada igramo skupštine, igramo se članova zakona, raspravljamo o amandmanima koji je trebalo da uđu u proceduru samo da ste imali validnu skupštinsku većinu, legitimnu da izglasa zakon u načelu. Toga nije bilo. Sve se to izdešavalo, a najbolje je bilo da uopšte nismo došli ni do ovakve farsične rasprave o Zakonu u pojedinostima, da je predlagač povukao ovaj zakon iz procedure. Još nije kasno i treba da razmisli o tome.