Pa evo, približavamo se kraju rasprave o Zakonu u pojedinostima, o amandmanima.
Što se tiče člana 14, u njemu se kaže da će Agencija za svoj rad da odgovara Vladi Republike Srbije. Sada se opet postavlja pitanje - kome će da odgovara Vlada za svoj rad, kome konkretno ministar Vlahović? Skupštinskoj većini postaviće se pitanje uskoro - da li će jedna poslanička grupa, koja je danas uzdržana pred ovakvim predlogom zakona i sama je svesna toga da je bespotrebno osnivanje ovakve agencije, da je već Agencija funkcionisala od februara meseca, i to Uredbom (a njih je preko 100 neustavnih) Vlade Republike Srbije, smoći snage i da li će uopšte da se opozove ovakav ministar i ovakva vlada.
Dok se to ne desi, treba da imamo u vidu neke činjenice, a posebno bih htela da napomenem to da su uslovi korišćenja ovih sredstava iz donacije i ovih 470 hiljada dolara, koje se dobijaju od 6 miliona za Agenciju za privatizaciju malih i srednjih preduzeća, precizno definisani. Pa tako, za nabavke na domaćem tržištu, manje od 50 hiljada dolara. To je sve strogo diktirano od Elen Peterson, ili već koga iz starateljskog fonda; međunarodne kupovine manje od 100 hiljada dolara; angažovanje konsultanata, gde donator banka odobrava izbor konsultanata po proceduri razmatranja i odobrenja, i to čak u fazama planiranja odabira i prethodnog razmatranja.
Ovakvo ponižavanje je neprimereno i za poslanike Narodne skupštine, za celokupan naš narod i za Republiku Srbiju, jer ako ste već hteli da na ovakav način, uz ovakav diktat, prihvatite ove uslove koje su vam dali iz Međunarodnog starateljskog fonda, vi ste mogli ili gospodin Labus, koji je pregovarao u ime Savezne vlade, da kažete da mnogo važnije i mnogo veće probleme u ovom momentu u privredi imamo, nego što je potreba za osnivanjem Agencije za privatizaciju malih i srednjih preduzeća.
Najveći problem, gospodine Vlahoviću, pored svih gorućih problema, svakako je problem Grupe "Zastava" u Kragujevcu. Da ste imali malo sluha, pošto su vam već udelili takvu milostinju, mogli ste 6 miliona dolara da uložite i da usmerite u projekat zaštitnih radionica, kako ste ih već nazvali, a ne da (to po drugi put danas potenciram) preko 400 radnika, invalida rada, ne zna šta će biti sa njima. Iz meseca u mesec obećava im se da će zaštitne radionice da počnu sa funkcionisanjem, a u Grupi "Zastava", od jednog do drugog društva prava je konfuzija i ne zna se šta će sa njima da bude.
Ovde stoji da nadzor nad radom Agencije vrši nadležno ministarstvo. To nije samo nedorečenost, nego, možda neki prostor za manipulaciju, ne znam šta, ako već to ni u obrazloženju nije jasno stajalo. Mogli biste da pogledate, u članu 14. da stoji samo - nadležno ministarstvo. Niste napisali koje je to ministarstvo.
Još nešto, ako već govorimo o potrebi da se kroz, kako rekoste, fleksibilno otpuštanje radnika, ti radnici usmere da se zaposle u malim i srednjim preduzećima, objasnite mi molim vas - koja je to grupa radnika, grupa, ne samo jedan pojedinac, koji su dobili pod onakvim ultimatumima, otpremninu od samo 200 nemačkih maraka za svaku godinu staža, za 30 godina 6 hiljada maraka. Sa kojim je to inicijalnim kapitalom moguće da se osnuje bilo kakvo preduzeće ili da to uradi grupa radnika, kada taj iznos nije dovoljan u ovakvoj situaciji, kod ovakvog povećanja troškova života ni za golo preživljavanje, za potrošačku korpu jedne porodice za godinu dana.

Evo, za olakšanje nekim poslanicima iz grupacije DOS, ovo je poslednji amandman koji sam podnela na Predlog zakona. Međutim, to nije razlog za vaše radovanje i za likovanje, zato što će ovakav zakonski projekat da bude usvojen. I zbog toga što je ovo samo jedan signal više da će ovakvih i sličnih diktata od finansijskih moćnika, vaših mentora sa Zapada, biti sve više i više, a to neće da pokrene proces proizvodnje i neće da učini da mi imamo porast industrijske proizvodnje.
Zaista je bila neprimerena danas ona ocena i poređenje ministra Vlahovića o padu proizvodnje za samo 1,4%, kada se zna da smo mi u onoj poraznoj godini posle besomučne agresije NATO pakta uspeli da za veoma kratko vreme obnovimo infrastrukturu i da povratimo proizvodnju samo u "Zastavi" koja je bila uspešna za prva tri meseca 2000. godine, i to je za vas interesantan podatak.
Ovaj čl. 15. ne samo da je ciničan, nego zaista sa aspekta morala svakog pojedinica, svakog člana Vlade je neprimeren zbog toga što se u njemu kaže: Vlada Republike Srbije, u cilju organizacije mreže stručne podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima na celoj teritoriji Republike Srbije, može osnivati regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Objasnite, gospodine Vlahoviću, kakav ćete dogovor da napravite sa Rugovom, sa Hansom Hekerupom i kako ćete ove agencije da organizujete u Kosovsko-pomoravskom, u Prizrenskom i u Pećkom okrugu. Tamo zaista, pored sve vaše propagande, protiv svih važi obmana da je tamo izašlo ne znam koliko Srba, taj procenat nije veći od 4% i zna se da je to jedna bezočna pljačka, krađa glasova. Kako ćete vi da objasnite tim Srbima, koji će tamo da se bore za opstanak i koji teško opstaju, a biće im još malo gore, posle legalizacije šiptarske okupatorske vlasti, da ćete tamo da osnivate agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kada se zna da sve propise, po principu mi smo gospodari života i smrti, propisuju Hans Hekerup i njegovi saradnici, šiptarski banditi i teroristi.
Objasnite kako je uopšte moguće da u član zakona ugradite tako nešto, tako nešto što vređa dostojanstvo srpskog naroda, a naročito one ljude koji ne mogu da se vrate svojim kućama i pre svega koji od vas kao člana Vlade, bez obzira što je vaš resor svojinska transformacija, kao i predstavnika celokupnog DOS-a i DSS-a, koja je navodno nevoljno pozvala birače na izbore, kao i njihov predsednik Koštunica, kako ćete da objasnite kakva je sudbina preko 1.500 nestalih i otetih Srba (aplauz).

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu dešava se nešto što nije samo zabuna i konfuzija, već jedan haos koji se unosi u ovakav predlog zakona i poigravanje sa zamenicima javnih tužilaca. Mi nikako da čujemo od predlagača u koju kategoriju i gde svrstava zamenike javnih tužilaca. Ako smo mi više puta potencirali juče kod usvajanja Zakona o Visokom savetu pravosuđa, da apsolutno iste ingerencije, istu procesnu, istu materijalnu odgovornost kao i javni tužioci imaju i zamenici, ako zamenici javnih tužilaca imaju imunitet kao što to imaju javni tužioci, postavlja se pitanje zašto se onda kroz Predlog zakona tako surovo poigrava sa funkcijom zamenika javnih tužilaca.
Postavlja se pitanje, šta će dalje da se dešava sa tim ljudima, a po članu 40. i sa samim javnim tužiocima. Da li će predlagač ovim predlogom odnosno članom da stvori mogućnost da se neko, pa i sam ministar pravde, poigrava njima kao ping-pong lopticama, raspoređuje ih po svom ličnom nahođenju, po nahođenju jedne političke grupacije, gde mu padne na pamet. Ovde se kaže da zamenik javnog tužioca nastavlja dužnost, ako bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu. Sada se postavlja jedno pitanje za predlagača - ko donosi odluku o tome gde zamenik javnog tužioca nastavlja tu svoju dužnost. To uopšte ovde ne stoji.
U drugom stavu se kaže da ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac nastavlja dužnost shodno odluci Visokog saveta pravosuđa. Kao što sam juče rekla, ceo zakon, a to nam je danas potvrdio i predlagač i neki od poslanika koji podržavaju ovaj predlog zakona, naslanja se na zakon koji je izglasan o Visokom savetu pravosuđa, a čemu se protivi SRS. Sada vam postavljam pitanje - kako je moguće da vi javnog tužioca premeštate u neko drugo mesto, kada smo mi njega izabrali, a i ubuduće će da ga bira Narodna skupština Republike Srbije, za to tužilaštvo, ko će o tome da donosi odluku i kakva je to mogućnost i kakav konfor koji vi sebi dajete za pravo ovakvim predlogom zakona, a naročito u članu 40. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Za one poslanike koji nisu obavešteni ni koji je zakon na dnevnom redu, moram da kažem opet, da imaju amandmane ispred sebe  to bi bilo pravo čudo, ovim amandmanom tražim da se član 46. briše. Da biste imali otprilike bilo kakvu vezu sa onim šta se dešava za skupštinskom govornicom i šta je predlagač hteo da kaže, ja ću vam pročitati kako glasi član 46. Predloga zakona: "Javni tužilac i zamenik mogu bez sopstvene saglasnosti biti upućeni u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg ranga, najduže na 9 meseci u dve kalendarske godine".
Drugi stav: "Upućuju se u javno tužilaštvo čije potrebe to iziskuju".
Treći stav: "Rešenje o upućivanju donosi republički javni tužilac".
Pre sat vremena raspravljali smo o amandmanu i članu 42, u kome je do kraja data sloboda ministru Vladanu Batiću da svojom bahatošću radi šta god hoće, da sklanja kako mu se prohte republičkog javnog tužioca, a ovde se daje neka kompenzacija republičkom javnom tužiocu za ono što njemu namerava da uradi Vladan Batić, pa se kaže da on može javne tužioce da pomera bez njihove saglasnosti i na taj način da ih najgore kažnjava.
Ovako su samo komunisti u Brozovo vreme kažnjavali ljude bez njihove saglasnosti, slali ih na Goli otok, s tim što ste vi ovde precizirali koliko će vremenski da traje ta kazna - dve kalendarske godine. Kada ste već to rekli i napisali u Predlogu zakona, trebalo je, gospodo, da kažete od čega će taj javni tužilac, koga recimo po kazni republički javni tužilac šalje iz Kragujevca u Užice, da se izdržava dve kalendarske godine, gde će on da stanuje, gde će mu porodica, gde će mu deca u školu, šta će sa njim da se dešava i zbog čega tako rigorozna kazna. Zbog čega takvo ovlašćenje, kao što je u članu 42. dato ministru pravde, u članu 46. za republičkog javnog tužioca.
Naravno, vi nemate valjani odgovor na to pitanje. Vi ćete sada da kažete - pa ako se izbriše, kao što to poslanik Nataša Jovanović traži, član 46. dovešće se funkcionisanje celog zakona u pitanje. Pitanje je da li je uopšte ovakav član bio potreban i da li je uopšte potreban ovakav način uređenja javnog tužilaštva u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče u toku rasprave o Zakonu o Visokom savetu pravosuđa imali primedbu na član u kome se govorilo da Visoki savet pravosuđa može da utvrđuje naknade za sudije porotnike i za stalne članove Visokog saveta pravosuđa, zapravo on da daje predlog, a onda da Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o tome kolike će biti te nadoknade.
Međutim, ovde se pravi jedna čudna gradacija i jedna mogućnost da se nagrađuju poslušni u članu 52, podobni, oni koji će da izvršavaju naloge većinske grupacije aktuelne vlasti. Tako se kaže da Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima i složenosti poslova, da odluči da neki javni tužilac ima osnovnu platu jednaku osnovnoj plati sudije neposredno višeg suda, a onda da osnovna plata zamenika javnog tužioca je niža za 7% od osnovne plate javnog tužioca.
Ovaj fantomski organ, Visoki savet pravosuđa, gotovo da je ubačen u svaki član Predloga zakona o javnom tužilaštvu, daju mu se prevelika ovlašćenja. Što je najgore od svega, ovaj član 52. je suvišan, zbog toga što je Zakonom o platama u državnim organima, a o tome smo juče govorili prilikom rasprave o Zakonu o sudijama, tačno je definisano kolike mogu da budu plate zaposlenih u državnim organima. Prema tome, besmisleno je da se na ovakav način i ovakvim članom to određuje. Zato vas pozivam da prihvatite amandman na član 52, kojim tražim da se taj član 52. briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 57. Predloga zakona tražila sam da se u prvom stavu briše deo rečenice koji smo imali i kod Zakona o sudijama, a gde se kaže da javni tužilac mora da bude dostojan za dužnost javnog tužioca. Kakva je to paušalna ocena i šta je to, koji su to moralni kriterijumi i ko je taj ko određuje da li je neko dostojan da bude javni tužilac ili nije dostojan. Ako se već nešto hoće, ako se traži od kandidata, a zna se koji su uslovi i da bi neko konkurisao na mesto javnog tužioca, koje sve zakonske uslove mora da ispuni, zašto se onda sada uvodi ovakva definicija koja može vrlo široko da se tumači. Da bude dostojan dužnosti javnog tužioca, da se dopadne vladajućoj strukturi iz DOS-a ili, možda, da bude dostojan javnog tužioca, da ima određenu visinu, težinu, boju očiju, tako da smatram da je ovo zaista jedna besmislica koju smo imali kod usvajanja Zakona o sudijama i predlažem da se ovaj deo stava 1. briše amandmanom koji sam predložila.

Amandman na član 71, stav 2, a neću izlaziti povodom istovetne primedbe u amandmanu  na član 73, stav 3, odnosi se na naše neprekidne primedbe od početka rasprave o ovom zakonu u pojedinostima na direktni upliv, na direktno mešanje ministra pravde u rad samostalnog organa, Republičkog javnog tužilaštva i javnih tužilaštava.
U članu 71. se upravo govori o tome da postupak za razrešenje kada su u pitanju formalni razlozi, a nekome mogu da izgledaju kao razlozi tehničke prirode kada neko završi radni vek, može da pokrene ministar za pravosuđe. Ali, kada su drugi razlozi u pitanju, kao što je predlagač naveo nesavesno vršenje dužnosti, ovlašćenje za pokretanje postupka, pored ostalih koji su navedeni, takođe ima ministar pravde.
Pitanje je kako će ovaj zakon o javnom tužilaštvu da izgleda posle svih ovih amandmana i pitanje je da li i sam predlagač zna koji je amandman usvojen, a koji nije, ali jedno je sasvim sigurno - da će ovi zakoni dati široka ovlašćenja ministru Batiću, ne samo kroz odredbe članova 71. i 73, nego kroz primenu čitavog zakona, tako da može da nastavi da se ponaša bahato, kao i do sada: da mu se jedan tužilac sviđa, drugi ne sviđa; da ih udaljava po ličnim simpatijama i antipatijama; da o tome vodi kampanju; da on o tome, kao deo izvršne vlasti, otvoreno priča, i to iz dana u dan, na svim DOS-ovskim medijima, na svim televizijama, i onda kaže - pa ima podršku naroda. A ti koji su zaposleni u DOS-ovskim medijima, hodajući po beogradskim ulicama, gotovo da nikoga nisu mogli da pronađu od građana koji bi dali opravdanje za takve Batićeve postupke.
I vi mu, i ovim zakonom, i ovakvim članovima dajete još veća ovlašćenja, da radi šta hoće, da se ponaša kako hoće. Uostalom, gospodo iz DOS-a, zbog takvog Batića, zbog ovakvih zakona, vi ćete snositi konsekvence pred biračima Srbije. To nikako nisu zakoni, kao što ste vi govorili tokom ove skoro 10-todnevne rasprave, koji će dovesti do nezavisnog pravosuđa, do mogućnosti da ljudi odgovorni, visokomoralni, visokoprofesionalni, na najbolji mogući način obavljaju svoj posao. Vi ste sami toga svesni. Sada je ovako, a u budućoj političkoj trgovini pitanje je kako će stvari da stoje i ko će tu odneti prevagu, da li neki novi Batić, sličan njemu, ali ne daj bože da dođe još neko gori nego što je Vladan Batić, teško onda tužiocima, sudijama i svima onima koji treba da potraže sudsku zaštitu.

Ovo je poslednji amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS. Približavamo se kraju rasprave u pojedinostima o paketu zakona. Doduše, ostao je još jedan zakon o područjima i sedištima tužilaštava i sudova, koji ćemo uskoro da razmatramo.
Međutim, ono što bih vas podsetila i što bih rekla zbog javnosti, koja prati ova skupštinska zasedanja, je činjenica da je ove pakete zakona o pravosuđu predlagač dao a da ni sam verovatno nije bio, niti je u ovom trenutku, svestan posledica koje će po čitav pravosudni sistem imati usvajanje ovako nakaradnih zakonskih projekata. Zakonskih projekata koje je pisao neko iz Jugoslovenske levice, a koje je bivši ministar, takođe iz Jugoslovenske levice, 1998. godine pokušao da proturi na usvajanje u Vladi Republike Srbije.
Zakone oko kojih su se lomila koplja danima, zbog kojih smo bili prinuđeni, mi poslanici SRS-a i drugi poslanici opozicije koji su u međuvremenu revidirali svoj stav, da odu do svojih kuća, pa da se vrate na poziv predsednika Skupštine tek onda kada je postignut nekakav dogovor, politička trgovina između dve najjače poslaničke grupe u okviru nekada jedinstvenog DOS-a.
Član 77. ovog zakona dovoljno govori o nedoslednosti i predlagača i onog celokupnog dela DOS-a koji će glasati za ovaj zakon. Ali, ne verujem uopšte da mnogi poslanici, koji su danima bili odsutni iz skupštinskih sala, koji su prouzrokovali nedostatak kvoruma, a iz poslaničkih grupa su nekada jedinstvenog DOS-a, znaju o kakvim je zapravo zakonskim projektima ovde nekoliko dana bilo reči. Da ste nedosledni, govori i stav člana 77. u kome kažete da javni tužilac, koji treba da bude razrešen ili koji treba da podnese zahtev, zahtev podnosi Visokom savetu pravosuđa.
A, vrlo dobro znate da ga imenuje Narodna skupština Republike Srbije. Samo zamenike javnih tužilaca, za koje još uvek niste definisali gde po Ustavu treba da ih smestite, to vam još uvek nije jasno, imenuje Visoki savet pravosuđa za koji ste glasali.
Sve ovo u isto vreme pokazuje da će ta nedoslednost da bude prisutna, ne samo kod ovakvih zakonskih predloga, već i u daljem vašem delovanju, a ja sam isto tako uverena, a to je ujedno danas moja poslednja poruka kolegi Mihajlovu, koji je samo pro forme ovde predlagač ovih zakona, da ni njegova poslanička grupa nije upućena u ono šta se dešava kroz ovakve zakonske predloge. A da ne govorimo o onima koji će danas pukim pritiskim na taster - za da izglasaju Zakon o tužilaštvu i sledeći zakon kojim se završava ovaj set zakona o pravosuđu.

Gospođa Čomić je na početku rasprave o Zakonu u pojedinostima rekla da je Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj predlog zakona, što uopšte nije tačno. Ako vi onaj upad Vladana Batića na par minuta u salu Skupštine pre nekoliko dana nazivate pozitivnim stavom Vlade, onda je ovo neozbiljna Skupština, neozbiljan predlog, jer vi koji se smejete, morate da obratite pažnju na ovo šta piše na ovom papiru.
Verovatno ste to zagubili, bacili i pitanje je da li otvarate svoje koverte. Ovde piše, 11. oktobar, potpisao se potpredsednik Vlade Jožef Kasa, koji je rekao da Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini, slušajte šta vam kaže Vlada, ovo ovde nisu članovi Vlade, slučajno sede u njenim klupama - Vlada Republike Srbije kaže da predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj predlog zakona.
Verovatno je Jožef Kasa imao u vidu to da nije tačno obrazloženje predlagača da ovaj zakon ne iziskuje posebna budžetska sredstva. Upravo na to se odnosi amandman na član 6. koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS, u kome se govori o područjima trgovinskih sudova.
Prvo, ovaj termin, šta vam to znači, iz kog ste to zakona, koje države preuzeli - trgovinski sudovi. SRS se zalaže za jedinstveno sudstvo i da bi ovaj zakon, kao što ste vi napisali u obrazloženju, bio integralno normativno uobličen, to stoji u rečenici predlagača, morao bi i morao je da se donese samo jedan zakon o sudovima i sudijama. A ne da imamo ovakve zakone i da ustanovljavate trgovinske sudove, da mi ne znamo koja će budžetska sredstva za to biti potrebna i kako ćete to da objasnite onom malom, kako se zove, ministru Božidaru Đeliću, kako ćete da mu objasnite kod projektovanja budžeta za 2002. godinu da su vam potrebna tolika i tolika sredstva za trgovinske sudove.
Umesto da u okviru redovnih sudova imamo odeljenja za privredne sporove, umesto da i privredne sudove ukinemo, što je stav SRS, vi idete na osnivanje trgovinskih sudova. I sam taj termin svakome ko pogleda bode oči kada se zna da to nisu samo trgovački sporovi, nego različiti sporovi između različitih privrednih subjekata.
Ustanovljavate nove sudove a da ne znate, nemate objašnjenje, niti ga ima većinska grupacija u okviru DOS-a, niti ga ima predsednik Skupštine - zašto mi još uvek nemamo Ustavni sud Srbije. Zašto ne možemo ovu vašu tiraniju koju sprovodite u Skupštini, naročito tiraniju koju sprovodi Vlada Reublike Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem, da osporavamo pred Ustavnim sudom Srbije. Te neustavne uredbe, a njih je skoro 100, koje je donela Vlada Republike Srbije.
Pa znate, vi treba da se samoopomenete da se nalazite u Supštini, u sali Narodne skupštine Republike Srbije, da se ovde govori o veoma ozbiljnim zakonima, a ne da dobacujete i da urličete iz poslaničkih klupa.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 59. se odnosi na postupak prigovora sudije protiv kojeg je pokrenut postupak za njegovo razrešenje. Ovaj 1. stav, da sudija ima pravo da bude odmah obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna sa predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenje i dokaze za svoje tvrdnje, mogli bismo reći da je u redu.
Ali, problematičan je 2. stav, za koji tražimo amandmanom da se promeni i da sudija protiv kojeg se vodi postupak može svoje tvrdnje usmeno da iznese, ne pred Velikim personalnim većem, protiv čijeg osnivanja je SRS, već pred Odborom za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Zaista je neprimereno da predlagač kroz sve članove zakona provlači veliko personalno veće, visoki savet pravosuđa i time direktno oduzima nadležnost najvišeg zakonodavnog tela. O tome smo više puta govorili danas, a verovatno ćemo i do kraja rasprave o ovom setu zakona to morati da promenimo.
Tačno se zna šta je nadležnost Narodne skupštine. Ovde sede i sada vrlo nezainteresovano sede na sednici Narodne skupštine, članovi našeg republičkog Odbora za pravosuđe i upravu, skoro čitavu deceniju pojedini sede u tom odboru, slušamo kako Odbor za pravosuđe i upravu radi po zakonu, kako daje najkvalitetnije predloge kandidata za sudije, tužioce i zamenike javnih tužilaca. Sada ti isti ljudi će pritiskom na taster da glasaju za to da se upravo o tom odboru, koji jedini sada po Ustavu ima to pravo, oduzmu njegove nadležnosti.
Time se te sudije protiv kojih se eventualno pokrene postupak stavljaju u situaciju da idu pred neko vaše formirano DOS-ovsko telo, verovatno potpuno instrumentalizovano, Veliko personalno veće, gde će morati da dokazuju suprotne tvrdnje od onoga što stoji u pritužibi na njihov rad. Zbog toga smatramo da je neophodno da se i ovaj amandman prihvati.

Član 62. Predloga zakona je neodrživ sa stanovišta Zakona o radnim odnosima. Juče je bilo dosta reči o tome šta je potrebno da bi se neko prijavio na konkurs za sudiju bilo kog suda u našoj zemlji i zaista je neverovatno da mi imamo Predlog zakona u kome se, u bukvalnom smislu, reči planira da se za sudije uvede neka paralelna Udba. Zaista ne znam kako to drugačije da tumačim, kada u Predlogu zakona imamo takav predlog da se za sudije vodi lični list, da taj lični list bude deponovan u Ministarstvu pravde i da za svakog sudiju Ministarstvo pravde vodi taj lični list.
Tačno se zna koji su to uslovi da bi neko konkurisao za sudiju. Mora da ima položen pravosudni ispit i radno iskustvo u sudu, a u zavisnosti od toga za koje mesto sudije konkuriše, od dve do osam godina, pa mi smatramo da je ovo neodrživo, jer se direktno suprotstavlja aktuelnom Zakonu o radnim odnosima, koji jasno precizira šta sve neko mora da ima, šta da poseduje, da bi konkurisao na mesto sudije.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, približavamo se raspravi u pojedinostima Zakona o sudijama koji je predložio poslanik Dejan Mihajlov. Želim na kraju još jednom da vas pozovem da ne glasate za ovaj predlog zakona, bar vi koji imate ili ako vam je ostalo iole razuma, ovako ustanovljen predlog zakona o sudijama, zbog toga što SRS smatra, a mislim i većina onih građana koji će potražiti sudsku zaštitu (a što je njihovo ustavno pravo), da sudska nezavisnost treba da bude temelj nezavisnog demokratskog sistema, nezavisnog pravosuđa. On ne sme da bude prepušten milosti ili nemilosti DOS-ovske vlasti, a naročito ne ministru Vladanu Batiću, za koga znamo da ovih dana hara po opštinskim i okružnim sudovima širom Srbije, pravi spiskove nepodobnih. Njegova obrazloženja zašto te ljude ostavlja bez posla su uglavnom ta što su sudili po zakonima koji su važili u vreme dok su oni obavljali svoju sudijsku funkciju.
Ovaj amandman na član 81. je u skladu sa stavom koji smo neprekidno iznosili, po pitanju prethodnog zakona, i iznosićemo ga do kraja rasprave o setu predloženih zakona, a tiče se uspostavljanja specijalnih sudova. Bilo je reči o tome zašto upravni sud Srbije, zašto apelacioni sud. Mi smatramo da apelacioni sud uopšte nije potreban u situaciji kada ono što bi taj sud radio, za šta će biti, kao i za njegovo osnivanje, potrebna ogromna budžetska sredstva, već sada radi Vrhovni sud Srbije. Ako bi taj novoustanovljeni apelacioni sud Srbije odlučivao po žalbama na presude okružnog suda, onda je buduća uloga Vrhovnog suda Srbije samo da se stara o primeni zakona. To je zaista besmisleno.
Ovde smo čuli od predlagača u više navrata kako se on sam i DSS zalažu za striktnu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i kako je on rekao da bi se ta podela striktno sprovela u okviru pravljenja ovakvih paketa, a rekla bih, možda, nimalo modifikovanih JUL-ovskih paketa predloga zakona o pravosuđu. A da bi se taj princip podele vlasti sproveo do kraja, između ostalog je potrebno da se formira i upravni sud Srbije; tu se postavlja pitanje zašto, kada u upravnim sporovima mogu da sude za to specijalizovana odeljenja koja bi se formirala u okviru redovnih sudova.
I na kraju, još jednom, da istaknemo to da je pravo i suviše ozbiljna stvar da bi se njime bavili pojedinci koji za to nisu dovoljno stručni i kompetentni, u smislu da prave i predlažu zakonske projekte, sa kojima se čak i ne slaže mnogo poslanika ili većina u koaliciji koja sebe naziva DOS. Ali, zarad nekog mira u kući (ja bih pre rekla da tog mira uopšte nema, jer stalna napetost, trvenje, uznemirenost, u toj DOS-ovskoj kući produkuju mnogo velike probleme u našoj zemlji), na kraju se dolazi i do toga da neki od koalicionih partnera, koji su do juče tvrdili, a preko svog predstavnika u Vladi Jožefa Kase, rekli, kako ovi zakoni uopšte nisu dobri, da se zakoni slažu sa predlogom Vlade u 80%. Onda mora jadan Batić da dođe ovde i da potvrdi to isto. U stvari, svi mi znamo da se postižu neki truli kompromisi, da se pravi politička trgovina. Sve će to biti na štetu našeg pravosudnog sistema, građana Srbije i zato vas pozivam da kod glasanja u pojedinostima o Zakonu o sudijama glasate protiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi i u raspravi o prethodna dva predloga zakona čuli ste stav SRS - da se mi protivimo osnivanju i ustanovljavanju Visokog saveta pravosuđa, koji će, prema Predlogu zakona, ubuduće imati tu mogućnost, a koja se u isto vreme oduzima Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim i poslanicima u Narodnoj skupštini, da predlaže sudije, javne tužioce i da imenuje zamenike javnih tužilaca.
Interesantno je obrazloženje predlagača, u kome on kaže da će to biti neko posebno pravosudno telo, ekspertske prirode, republičkog ranga. Postavlja se pitanje - ko su ljudi, po Predlogu zakona, koji će biti članovi Visokog saveta pravosuđa? Zaista, relativno je to koliko je ko kompetentan iz oblasti prava da o nečemu odlučuje. Međutim, ako se ima u vidu samo jedna činjenica, da su članovi Visokog saveta pravosuđa ministar pravde u Vladi Republike Srbije, predsednik Vrhovnog suda Srbije, onda imamo situaciju gde se izvršna vlast direktno meša u predlaganje, a samim tim i u izbor sudija.
Narodna skupština se stavlja u situaciju da može da prihvati ili da ne prihvati listu koja stigne od Visokog saveta pravosuđa.Postavlja se onda pitanje - dokle bi to moglo da ide u nekom procesu predlaganja kandidata za nosioce sudijskih i javnotužilačkih funkcija u situaciji kada bi, recimo, skupštinska većina odlučila da ne prihvati takav predlog Visokog saveta pravosuđa.
S druge strane, u nadležnost Visokog saveta pravosuđa stavljeno je i odlučivanje o položaju javnih tužilaca i njihovih zamenika, dok o tome za sudije odlučuje Vrhovni sud Srbije. Budući da je Javno tužilaštvo samostalni državni organ, ali ne i nezavisan, nema osnova da o nosiocima javnotužilačkih funkcija i njihovih zamenika odlučuje ovo telo, koje se ovim zakonom ustanovljava, a koje nikako nije nezavisno od izvršne i od zakonodavne vlasti.
Negiranje sadašnjeg Ustava i onoga što po Ustavu u nadležnosti ima Odbor za pravosuđe i upravu takođe se potencira u obrazloženju Predloga ovog zakona. Predlagač kaže da u Odboru za pravosuđe i upravu sede ljudi koji su pripadnici političkih stranaka, pa samim tim oni su pristrasni kod predlaganja kandidata za sudije. Zbog toga je potrebno da ovo, navodno ekspertsko, telo, za koje ponovo kažem da nikako neće biti nezavisno, nego u koje se direktno meša izvršna vlast, predlaže kandidate za sudije, za javne tužioce i imenuje zamenike javnih tužilaca.
Uz to se predlagač poziva na to da postojeći Ustav nije do kraja definisan, pa da zato predlaže ovakav zakon i to da se ustanovi Visoki savet pravosuđa. Ne, dame i gospodo poslanici, Ustav je i te kako definisan, ali postavlja se jedno drugo pitanje - zašto ljudi, koji po pravilu treba da budu iz pravne struke, diplomirani pravnici, oni koji se bave pravom, a sede u Odboru za pravosuđe i upravu, po nalazima svojih političkih stranaka vrše u opštinama i u gradovima iz kojih dolaze kadrovisanje i na taj način vrše izbor podobnih, a nepodobne otpuštaju sa posla, kao što to ovih dana imamo slučaj, ili u najavi još uvek aktuelnog ministra pravde.
Prema tome, ustanovljavanje tog, navodnog ekspertskog, tela nije nikako u službi osnivanja nekakvog nezavisnog pravosuđa u našoj zemlji, već direktnog mešanja izvršne vlasti, što smo i do sada imali slučaj. Imali smo slučaj direktnog mešanja izvršne vlasti u izbor sudija u bivšem levičarskom režimu. On se nastavio i sada, kod vas dosmanlija. Prema tome, mi vam predlažemo da kroz amandmane koje smo dali na svih 20 članova zakona odbijete ovakav Predlog zakona. Hvala.

Naše generalno protivljenje ovom predlogu zakona je i zbog mnogih nelogičnosti koje se pojavljuju u svakom članu i skoro u svakom stavu. Upravo član 8, na koji sam podnela amandman da se briše, govori o toj nelogičnosti i nedorečenosti. Tu se pojavljuju vrlo rastegljivi termini, gde nije definisano šta je to neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa, niti  ko je taj ko će da to ustanovi, na osnovu čega, na osnovu čije pritužbe. Nigde ne stoji u zakonu šta spada pod neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa.
Zatim, u drugom stavu se pojavljuje isto ono što smo imali kod Zakona o sudijama, a to je da stalni član, izabran od Narodne skupštine, treba da bude razrešen ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci. Zašto samo na kaznu zatvora dužu od šest meseci? Šta je sa onima koji su zbog prekršajne prijave bili osuđeni na mesec ili dva dana? Zar i oni nisu nedostojni da obavljaju funkciju člana vašeg Visokog saveta pravosuđa?
Šta je sa ovim gde se ponovo pojavljuje da član Visokog saveta pravosuđa ne može da bude neko ko čini stvari koje su nedostojne dužnosti člana Visokog saveta pravosuđa? Šta su i čiji su ti moralni kriterijumi i kodeksi ustanovljeni ovim predlogom zakona, koji kažu šta je to nedostojno ponašanje zbog kojeg neko ne može da bude stalni član Visokog saveta pravosuđa?
Vratila bih se na nešto o čemu su malopre govorile kolege, a to je član 73. Ustava. Predlagač, a to je samo formalno ovde poslanik Dejan Mihajlov, ili onaj ko je pisao ovaj predlog zakona, napisao je u obrazloženju da se imenovanje zamenika javnih tužilaca, kao što je do sada bio slučaj, od strane Narodne skupštine Republike Srbije, kosi sa Ustavom, što uopšte nije tačno. Gospodine Mihajlov, ako pročitate član 73. još uvek važećeg Ustava Republike Srbije videćete da, pored ostalih nadležnosti, Narodna skupština bira i razrešava i republičkog javnog tužioca i javne tužioce. A šta su zamenici u slučaju kada javni tužilac ne može iz opravdanih razloga da obavlja svoju funkciju. Po našem Ustavu i zakonu i zamenici javnih tužilaca apsolutno imaju iste ingerencije i do sada su birani na isti period kao i javni tužioci.

Dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo sve vreme tvrdili da se osnivanjem Visokog saveta pravosuđa izvršna vlast direktno meša, ima direktnog upliva i imaće u budućem radu Visokog saveta pravosuđa, govori stav 2. člana 17. Predloga zakona.  
I još samo nešto, radi dodatnog objašnjenja. Bližimo se kraju rasprave zakona u pojedinostima. Svaki amandman poslanika SRS-a od 1. do 20. je bio "briše se". Zbog toga i zbog našeg prethodno iznetog stava da se mi protivimo osnivanju Visokog saveta pravosuđa, bilo je neumesno od strane pojedinih poslanika, što su davali takve primedbe - ako se briše, kako će dalje da funkcioniše Visoki savet pravosuđa. Mi koristimo priliku, poslovničku, da izađemo po svakom amandmanu, da ukažemo zbog čega smo protiv osnivanja Visokog saveta pravosuđa.
Stav 2. člana 17. kaže: "Stručne i administrativne poslove za visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe". Sada se tu postavlja pitanje, kako to nije direktno ministar pravde umešan u rad Visokog saveta pravosuđa, njegov će da bude član i još uz sve to uvlači zaposlene iz Ministarstva pravde. Još ste samo nešto, gospodo predlagači iz DSS i iz JUL-a, odakle god da ste, propustili da kažete, da ćete već novi balast da stavite ljudima, novi teret.
A čime ćete da ih platite i kako za sve to što pored svog delokruga rada moraju da rade u Ministarstvu pravde. Ako ste već u članu 18, a o tome će govoriti gospodin Nikolić, predvideli naknade za članove, pozivne članove Visokog saveta pravosuđa, ako ste već u članu 13. predvideli i to da će Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu da predlaže dodatak na platu sudija, da odlučuje o povećanju osnovne plate itd, koji će to dodaci biti za one koji su zaposleni u Ministarstvu pravde.
Još samo da ste nam rekli da će Visoki savet pravosuđa, to navodno ekspertsko, nezavisno i stručno telo, da se sastaje i da održava svoje sednice zatvorene za javnost u Ministarstvu pravde, apsolutno sve bi nam bilo jasno. Mi do sada imamo slučaj da ministar pravde aktiviste svoje strančice saziva u Ministarstvu pravde i tamo im daje instrukcije za njihovo dalje delovanje.
Sada nam je potpuno jasno u šta će sve dalje da se pretvara Ministarstvo pravde i šta će sve zaposleni morati tamo da rade. Zbog toga što vi daljom birokratizacijom sudstva i celokupnog pravosudnog sistema, osnivanjem ovakvih tela kao što je Visoki savet pravosuđa, ne samo da nećete da sprovedete reforme, nego ćete i položaj zaposlenih u Ministarstvu pravde time da učinite još težim.