Pa naravno da jesam. Pogledajte u listingu.
Pogledajte listing, neka vam pomogne neko iz službe nadležne za to, da li je identifikacija poslanika Nataše Jovanović u nekoj poslaničkoj jedinici.
Dozvolite mi, molim vas da reklamiram član Poslovnika zbog koga sam se javila, a vi sami razrešite svoju dilemu. Član 104. Poslovnika reklamiram, u kome se kaže: "Ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red."
Ova skupština je u haosu od njenog konstituisanja. Bez obzira što tu nije gospodin predsednik Skupštine, Dragan Maršićanin, pokazalo se i kod vas i kod vaše koleginice da vi očigledno nemate nikakav autoritet nad poslaničkom većinom DOS-a. Muziciranje koje je orkestrirano u poslednjih sat i po vremena je prisutno i dalje iz poslaničkih klupa raznih političkih partija koje čine grupaciju DOS. To se čuje sa njihovih mobilnih telefona .
Uslovi za rad apsolutno ne postoje. Osim toga, poslanici SRS su u više navrata u proteklih pola sata tražili da im se dostavi listing, što ste takođe dužni po Poslovniku, pa zato od vas tražim da odredite pauzu koja je potrebna da uspostavite red na bilo koji način. Konsultujte se sa poslaničkom grupom, sa gospodinom Jovanovićem, koji je šef poslaničke grupe DOS-a, neka vam on pomogne da ostvarite bilo kakav uticaj, ako je to moguće, na vašu poslaničku većinu, a to što su srpski radikali Aleksandru Vučiću pre par minuta aplaudirali, nije bilo u bezveznom euforičnom zanosu, (negodovanje) nego zbog toga što je govorio... (negodovanje)
Nego zbog toga što je govorio ... (Negodovanje.)
Zbog toga što je govorio o onome šta su srpski patrioti, pravi Srbi, a ne izdajnici sopstvenog naroda. Govorio je o onome što vi potencirate, a to je da su Srbi sa haške liste najbolje prodavana roba na zapadnom tržištu. To govore vaši predstavnici i iz Savezne i iz Republičke vlade, pa to sami razrešite - šta je vaša bruka i vaša sramota.

Dame i gospodo narodni poslanici, privatizacija je nužnost i neophodan uslov celovitog tržišnog sistema.
Srpska radikalna stranka se tokom svog desetogodišnjeg rada po ovom pitanju i delujući kao opoziciona politička partija i kroz jedan mali deo učešća u vlasti zalagala za to da je ona neophodna i da je nužna i nama je sasvim jasno da jedino dobra privatizacija, dobar zakon o privatizaciji mogu da pokrenu sve ono što nedostaje u našem društvu i da su ti nedefinisani vlasnički odnosi, nemanje titulara, zapravo prouzrokovali u proteklim decenijama mnoge probleme i stvorili neefikasnu privredu i dugogodišnju krizu u razvoju.
Taj socijalizam, kao istorijski kompromitovan koncept, je zapravo početak onoga što se danas reflektuje u našem društvu. Taj sistem radničkog samoupravljanja, koji je pratio period od 1974. godine, od usvajanja ZUR-a, kada je društvena svojina proglašena kao svačija i ničija, ali to nisu samo osnovni problemi koji su prouzrokovalil ovakvo stanje u našoj privredi, već sve ono što nam se događalo u protekloj deceniji - a to su neviđeni pritisci i sankcije zapadnih sila, Amerike pre svega, sistematsko uništavanje, a na taj način i naše privrede, koje je kulminiralo u agresiji NATO pakta 1999. godine, kada su svi naši veliki privredni sistemi, infrastrukture, od strane zapadne vojne alijanse na najgori mogući način uništene i potpuno satanizovana naša privreda, koja je je ionako posrnula zbog sankcija i svih tih dešavanja u našem okruženju.
Ali da bi se efikasno sprovela privatizacija mora da se ide na koncept prodaje preduzeća za gotov novac, kao i obveznicama SR Jugoslavije po osnovu neisplaćene dospele devizne štednje građana. Međutim, ne samo za dospele obaveze države prema građanima koji su imali staru deviznu štednju, već za celokupan iznos i to je ono što treba da se promeni u ovom zakonu.
Mi, srpski radikali, smo ključni segment privatizacije zasnivali na oročenosti i na obaveznosti. Ako pogledate unazad videćete da smo se jedini oštro suprotstavljali u Saveznoj skupštini višegodišnjem produžavanju roka za procene vrednosti kapitala, odnosno produžavanju roka primene tog zakona koji je obavezivao privredne subjekte, jer smo smatrali da svako odlaganje ima za posledicu da privreda i dalje posrće, a naročito smo se suprotstavili odluci, u velikoj ljubavi te godine 1994. socijalista i Đinđića, da se stopira privatizacija.
Smatramo da bi ovaj zakonski projekat morao da se unapredi u mnogim stvarima. Naročito kod definisanja pojma društvene svojine, koja nam je prouzrokovala sve te probleme i taj problem može da se reši tako što bi se u zakonu jasno odredilo da je to jedan podoblik državne svojine i tako bi se uskladio zakon sa Ustavom Republike Srbije, jer društvena svojina i nije definisana u Saveznom ustavu i izbegle bi se sve pravne neprijatnosti osporavanja ovog zakona.
Ono što je najvažnije i što nedostaje u ovako predloženom zakonskom projektu privatizacije je činjenica da su nezaposlenost i svojinska transformacija, odnosno privatizacija usko povezani i da zakonodavac, odnosno resorni ministar, to slučajno ili namerno nisu hteli da imaju u vidu, s obzirom na činjenicu da je neophodno da se u ovaj zakon ugradi odredba da se kupac izabran na licitaciji obavezuje da ne smanjuje broj zaposlenih u preduzeću koje je predmet privatizacije.
Vi pominjete neke socijalne fondove, koji sami po sebi nisu dovoljni, neće da zaštite toliki broj radnika, koji će ostati bez posla, a ozbiljni socijalni programi bi svakako trebalo da budu predmet vašeg razmišljanja i onoga šta ćete da uradite sa tolikim brojem ljudi u našoj privredi, u našoj industriji, koji će dobiti otkaz.
Moraju se izbeći sve greške koje su se desile zemljama postsocijalističkim, zemljama u našem okruženju, istočnoevropskim, koje su ovde potencirane kao zemlje sa svetlim primerom, a naročito ih je potencirao šef vaše većinske, nažalost, poslaničke grupe u ovom skupštinskom sazivu, gospodin Jovanović, koji, zapravo, ne zna da su sve te zemlje za proteklih deset godina, zbog primenjene šok terapije u procesu privatizacije, dovele svoj bruto nacionalni proizvod u potpunu stagnaciju.
Primera radi, i dan danas Istočna Nemačka dobija milijarde pomoći za razvoj od strane svojih pomagača, onih finansijskih institucija u Evropi i svetu sa kojima sarađuje, a ni dan danas nije sposobna da zdravo razvija i da ulaže u svoj sopstveni razvoj.
Sama privatizacija nije neki čarobni štapić, koji će da reši sve probleme, kao što to ovde reče premijer Đinđić, pa i ministar Vlahović, u više navrata, i u svom današnjem srceparajućem obraćanju narodnim poslanicima, već privatizaciju moraju da prate mnoga druga pravila i sve ono što nedostaje našoj državi i našem društvu, a što mora da se reši. Pre svega, moramo da imamo pravnu državu, što je očigledno ne demonstrira sadašnji režim DOS-a, ni na saveznom, ni na republičkom nivou, i sama činjenica da mi od danas imamo nekakvu Uredbu Savezne Vlade, potpuno protivustavnu, o izručivanju srpskih državljana, državljana Srbije i SRJ Haškom tribunalu, dovoljno govori o tome.
Mi nemamo, a treba da imamo, da bi se to uklopilo u ovakav koncept privatizacije, moral izvršne vlasti, moral u poslovnim odnosima, nemamo funkcionisanje tržišta, hartija od vrednosti, nemamo zdravu monetarnu politiku, ma kakav je privid da ona postoji, da je uspostavljena, i sve su to one stvari koje prate i koje će osakatiti ovakav zakonski predlog i budući proces privatizacije, jer, iskreno rečeno, na osnovu svega što se do sada dešavalo, niko normalan više ne može da poveruje da će upravo ova DOS-ovska vlast da sve ove osnovne principe, koje sam nabrojala, ustanovi, i da će da omogući da oni kao takvi prate proces privatizacije.
Ovaj zakon takođe sankcioniše one koji su već u prethodnim privatizacijama po starom zakonu iskoristili makar jednu deonicu i makar jednu godinu staža, i uskraćuje im dalje pravo. Postupak putem javnog tendera je dat vrlo uopšteno, uopšte nije precizirano kakvi su to kriterijumi za prodaju preduzeća i koji će se kupac izabrati.
Kad je već reč o Beočinskoj cementari i o Lafaržu, o ugovorima, sporazumima koji su sklopljeni, ja ću, gospodine Vlahoviću, da vas podsetim na izjavu od pre tri dana, koju je dao Iv Deklerk, izvršni podpredsednik Lafarža. On je rekao, što ste vi malopre izneli ovde, i ništa nije niti kolega Mirčić u tome rekao pogrešno, ali očigledno je da vi krijete od javnosti šta se zapravo iza ovoga dešava, kakve su zakulisne igre u pitanju i zašto se taj sporazum potpisuje pre ovog vašeg zakonskog projekta, pre nego što smo mi dobili materijal. Dakle, konačni sporazumi, kaže gospodin Deklerk, o svim detaljima postignuti su 19. aprila i 21. maja ove godine, i Lafarž sada, prema rečima Deklerka, sa zadovoljstvom očekuje početak saradnje i da Vlada Republike Srbije i resorni ministar održe svoja obećanja i da poštuju taj sporazum. Dakle, dileme tu nema.
Ono što je vrlo značajno i što mora da se promeni ovde je definisanje nivoa depozita, jer nije jasno na osnovu čega će gospodin Vlahović, a to mu je dato ovim zakonom, da određuje visinu depozita prilikom prodaje preduzeća? Dekomponovanje "Zastave", popularno nazvano, je nešto što danas boli, što tišti i što sa zabrinutošću prati skoro svaki Kragujevčanin, ne samo oni, nego svi oni koji su kooperanti grupe "Zastava", a kojima je neizvesna budućnost. Potpuno ste ih šokirali jednim takvim projektom, zbog toga što ova vlada ima "eksperte", ali ne i ljude koji znaju šta je proces proizvodnje i koji ne znaju da fabrika automobila, a trebalo bi to da znate, ili radi ili ne radi, pomoćni programi mogu da budu dobrodošli i možda će i biti, ali to ne rešava sam problem.
Oni koji, kako vi kažete, poslujući po novim tehnologijama (strani izraz), neće na takav način, kao što ste vi propisali ovim zakonom da budu strateški partner "Zastavi", koja možda neće moći ni po zakonskom projektu, koji nam nudite, da se restrukturira, jer ima mnoge probleme, i onda se postavlja pitanje - a šta ćete tim ljudima da ponudite, i sa čime ćete da izađete pred njih, kada ste ih već pre dva meseca obmanuli, a to je već juče, oglašavanjem sindikata kulminiralo, jer niste ispunili sve ono što ste u sitnim satima potpisali sa njima, a to je da imaju radno angažovani broj na po petnaest dana, koji ste im obećali , i da dobiju visinu nadoknade za to, koju ste im obećali.
Obmanuli ste ih, i kako onda da vam veruju da ćete uspeti na takav način, pronalazeći takvog partnera, koji će sutra kupiti "Zastavu".

Da ne bi bilo zabune, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, meni uopšte ne smeta kad izađe gospodin Vlahović, jer sve ono što kaže u prilog svoje odbrane ili aktuelne Vlade koju ovde predstavlja, samo je za njega poraz više.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, koji član reklamirate?)
Član 96. Budite malo strpljivi. Zašto ste nervozni?
(Predsedavajuća: Član 96. je pravo na repliku i ja vam je nisam dala. Gospođice Jovanović, molim vas da ne kršite Poslovnik.)
Član 96. u kome se jasno precizira kome se daje replika. Repliku ne može da dobije ministar. Ministar može da dobije reč kada je zatraži. Ali, nemojte da zloupotrebljavate mesto spikera, na kome sedite, i da obaveštavate narodne poslanike da ste dali ministru pravo na repliku, kada on može da se javi kada zatraži reč, a to je nešto drugo. Onda ima čak i veće pravo, evo, čak i u prilog ministra, da govori, a nije imao pravo na repliku.
Da razjasnimo, to nama ne smeta, jer sve ono što je rekao u prilog odbrane i svog koncepta, a pre svega govoreći o grupi "Zastava", o dekomponovanju, je strašno, jer kada se ima u vidu da je ministar sa ovog mesta rekao da poslovodno rukovodstvo guši zaposlene, sve vam je jasno kad ste na čelo poslovodnog rukovodstva doveli nekoga kao što je Miodrag Svićević. Upao je tamo puškama.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, nisam vam dala pravo na repliku.)
Prema tome vodite računa o pravu na repliku.

Naš amandman se odnosi na član 6, u kome tražimo da se u stavu 3. izbrišu tač. 3, 4, 5. i 6. Moram zbog javnosti, jer vi uopšte ne pratite ni o čemu se ovde govori ni šta sadrži ovako nakaradan predlog zakonskog projekta, da kažem koje su to tačke u stavu 3. člana 6. ovakvog zakona.
Dakle, jednokratni porez kao solidarni jemac duguje fizičko lice koje je član domaćinstva poreskog obveznika. Stav 3. kaže - članovima porodice poreskog obveznika u smislu ovog zakona smatraju se, a tačka 3. je ono što mi osporavamo, braća i sestre i članovi njihovih porodica, zatim 4. bračni drug, 5. razvedeni supružnici, 6. srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, uključujući i srodnike.
Obrazloženje koje sam dala za ovakav amandman je da za članove porodice ne mogu da se smatraju oni koji to nisu u smislu Zakona o braku i porodici. Međutim, kako je ovakav ledž specialis i ovakav zakon o porezu na ekstra dohodak sasvim suprotan osnovama poreskog sistema, Ustavu, republičkom i saveznom, mene ne čudi što ste i u ovom članu napravili takav zakonski projekat, odnosno precizirali da i ovaj član bude u suprotnosti i sa Zakonom o braku i porodici i Zakonom o nasleđivanju.
Dolazi se praktično u jednu neprihvatljivu, a rekla bih i nenormalnu situaciju, da, recimo, razvedeni supružnik, koji je u brakorazvodnoj parnici ili u vanparničnom postupku, a to su obično supruge, kojima se desi takva situacija, regulisale koji je to deo njihove imovine, a sada po ovakvom vašem zakonskom projektu oni dolaze pod udar zakona.
Zaista, neshvatljivo je da sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospođa Biserka Živković, koja je sasvim slučajno supruga još uvek aktuelnog ministra MUP-a, Zorana Živkovića, daje ovakve zakonske projekte pred Narodnu skupštinu, kao i resorni ministar.
Postavlja se jedno logično pitanje: ako biste vi primenjivali ovaj zakon na sve podjednako, ako ne biste pravili selekciju, što vam je upravo namera, o čemu smo dosta govorili u načelnoj raspravi i po amandmanima, šta bi se desilo ako bi ostale ove četiri tačke sa onim poreskim obveznicima i onima koji su sticali ekstra profit i ekstra dohodak dobijajući novac od američkog kongresa, a to je već svima poznato od ranije.
Pre dve godine su egzaktni podaci objavljeni za sve one koji su bili vaši medijski magovi, propagirali vašu dosovsku politiku, šta bi se desilo sa takvima koji su dobijali ogroman novac, milione dolara od Soroš fonda, od američkog kongresa, da deluju protiv interesa svoje države i svog naroda, da šire psihološko-propagandni rat, da deluju subverzivno u uslovima rata, agresije NATO pakta, šta bi se desilo sa onima koje vi smatrate kao poreske obveznike a to su braća i sestre, bračni drug, razvedeni supružnici, srodnici po tazbini i ostali koji mogu da kažu - mi smo se takvih izdajnika odavno odrekli. Oni su crne ovce u našim porodicama i mi ne želimo da imamo bilo kakve veze sa njima.
Ne želimo da učestvujemo u onome što su oni radili bilo kada. Smatram da je neophodno da se ovakav amandman usvoji, zbog toga što je čitav zakon protivustavan i zbog toga što je danas šef poslaničke grupe DOS-a, u svojoj neinformisanosti, u svom neznanju, izrekao još jednu u nizu gluposti, a to je i ona da se najpre oporezuje neko, ko se smatra poreskim obveznikom, u smislu nekog od članova ovog zakona, a onda da mu se i ta imovina oduzme, a pominjao je neke stanove, ako oni nisu dodeljeni u skladu sa zakonom.
Morali biste malo više da povedete računa i o onome što radite, i o onome što govorite, i pre svega, da ne uplićete u ovako nebulozne zakonske projekte članove porodica bračnog druga, razvedenog supružnika, jer se juče pokazalo u Narodnoj skupštini da vama ništa nije sveto, nije vam sveta porodica, nisu vam sveti ni narodni poslanici, koje ste mogli juče (po vašem nalogu je to uradila služba obezbeđenja) da vučete, da cimate, i da se najbrutalnije obračunavate sa političkim neistomišljenicima, odnosno sa srpskim radikalima.

Dame i gospodo poslanici, reklamiram Poslovnik u članu 114, koji kaže da su narodni poslanici dužni da identifikacionu karticu nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. U skoro svim redovima gde sede poslanici, sada se velikom brzinom kartice uklanjaju iz poslaničkih jedinica. To vidim odavde, dakle gde sede poslanici takozvane Demokratske opozicije Srbije, stoje ubačene kartice, a oni nisu prisutni u sali.
Vi ste lepo rekli da Služba treba da radi taj posao, ali pošto je neko, ko je zadužen za skupštinsku Službu, tik pored vas, sekretar gospodin Georgije Marić, trebalo bi da vodi računa da Služba ažurno radi taj posao, da se pokupe ove kartice i ustanovićemo da nemamo kvorum za rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neshvatljivo to koliko sluha nema, koliko neznanja ima  u DOS-ovskoj većini Narodne skupštine Republike Srbije, kada je mogla da prihvati amandman predsednika Skupštine Dragana Maršićanina, u kome on selektivno traži da osnovica za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike, imenovana i zaposlena lica utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine.
Ovim amandmanima sam tražila da se koeficijenti za predsednika Republike smanje analogno tome što su se u obrazloženju koje su dali poslanicima, predstavnici Vlade pozvali na Zakon o radnim odnosima u državnim organima i sve koeficijente su udvostručili.
Međutim, kada je u pitanju predsednik Republike, taj koeficijent je veći za jedan indeksni poen i mnogo je veći od koeficijenta narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, od predsednika poslaničke grupe, od predsednika stalnog radnog tela.
Prosto je neshvatljivo da skupštinska većina prihvati amandman Dragana Maršićanina, a da sve vreme dok su poslanici Srpske radikalne stranke argumentovano, kroz svoje amandmane, tražili da nam se objasni zbog čega će Vlada, kao izvršni organ u državi da utvrđuje osnovicu, ni sam predsednik Skupštine nije dao odgovor na to, nije ni znao, rekao je - on je svoj izdvojio, a vi ste to slepo, poslušnički prihvatili. A šta sa onima koji rade u prosveti, šta sa onima koji rade u zdravstvu.
Moj amandman polazi od toga da je striktna podela vlasti u našoj državi neophodna, pa prema tome smatram da i predsednik Skupštine, i predsednik Republike, i predsednik Vlade i predsednik Ustavnog suda treba da imaju isti koeficijent. Koji omer će tu da se primeni, to je sad stvar odluke i popravke u ovakvom zakonu.
Ali, obrazloženje Vlade prilikom odbijanja ovih amandmana, koje sam podnela, tražeći da se izjednače nosioci funkcija u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, prosto je nebulozno i neprihvatljivo za mene kao poslanika, jer se kaže da je Vlada pošla od toga, s jedne strane, da se uspostave odgovarajući odnosi između nosilaca tri državne funkcije, a vi ne želite da u istu ravan stavite nosioce zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
S druge strane, "između nosilaca svake od ovih funkcija", ne razumem šta je predstavnik predlagača ovakvim nebuloznim objašnjenjem hteo da kaže. Zatim, u članu 7. stav 1. alineja 5. Predloga zakona, za predsednika Višeg privrednog suda određen je koeficijent koji je mnogo veći i od predsednika poslaničke grupe, i od poslanika. Da li je to zbog gospodina Kljajevića, koji se sada nalazi na tom mestu, koji vam je i te kako potreban u vašoj pohlepi i u svim tim namerama povodom i posle izglasavanja zakona o privatizaciji, a ja sam tražila da se koeficijent od 9,6 smanji za predsednika Višeg privrednog suda, a da se on ustanovi za predsednika radnog tela Narodne skupštine i predsednika poslaničke grupe.
Normalno, i kod koeficijenta za predsednika Republike, i kod koeficijenta za šefa poslaničke grupe, uopšte se ne ulazi u to - ko su sada ti ljudi koji predstavljaju poslaničke grupe i ko je trenutno predsednik Republike? Jer, ako bismo ulazili sada u to, zaista bi bilo bespotrebno da pojedini predstavnici poslaničkih grupa, pre svega mislim na poslaničku grupu tzv. DOS-a, kada za svog predsednika poslaničke grupe imaju ovakvog predsednika, kakvog imaju, koji ne zna da je završena rasprava u načelu.
Danas nam govori da je Vlada, pod pritiskom Skupštine, povukla prethodni zakonski projekat iz procedure, što uopšte nije tačno, nego je gospodin Tomislav Nikolić, svojim amandmanom, koji je Skupština jednoglasno prihvatila, doveo Vladu u takvu poziciju.
Danas nam je Vlada, zapravo juče, izašla sa novim predlogom zakona, koji ima puno nedostataka, i treba da se povuče. A sada to što ste vi, eto tako iz neznanja, i ne obraćajući pažnju, prihvatili amandman Dragana Maršićanina, a sve ono što smo mi, kao poslanici SRS, želeli da kvalitetnim amandmanima popravimo, niste, to je vaša stvar i to je vaša odgovornost, odnosno, neodgovornost, ali je najbolje da se ovaj zakon povuče iz procedure. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom turističkom obilasku Beograda, ministar finansija i ekonomije, Božidar Đelić nam je ponudio zakonski projekat, koji je, u stvari, u potupnoj suprotnosti sa našom zakonskom regulativom, pre svega sa saveznim Zakonom o osnovama poreskog sistema.
Mi smo imali u takvom jednom njegovom eksperimentu slučaj, da se napravi, a na žalost on je od pre izvesnog vremena i važeći od pre 13 dana, i Zakon o porezu na upotrebu i nošenje određenih dobara. I, podsetiću vas, da je on u tom svom fantastičnom eksperimentu ugradio u odredbe zakona i to da se i čamac bez motora oporezuje, a sve to, celokupna poreska politika aktuelene DOS-ovske vlasti, i politika resornog ministra, teško već sada pogađa osiromašene građane Srbije.
Mi samo čekamo dan kada će ljudi u gradovima, koji su već sada (jedan od takvih je Kragujevac, iz koga dolazim) tempirane socijalne bombe, da počnu da izlaze na ulice. Ili, jednostavno, da onima koji po odredbama i ovog zakona, i svih drugih, dođu i kažu - prinudno naplaćujem porez, da uzmu stvar u svoje ruke, na način na koji su to rešili, verujući u ono što ste proklamovali u kampanji prošle godine i glasajući za većinsku koaliciju tzv. Demokratske opozicije Srbije. Sada će promeniti svoje mišljenje, i to se već sada i oseća.
Međutim, šta je ono što je prepoznatljivo, a što se vidi i u drugom članu ovog zakona, a što se vidi na početku obrazloženja Vlade, odnosno predlagača - kaže se da se Vlada poziva na period unazad 12 godina, i ne mogu ništa drugo, nego da konstatujem ono što smo svi mi konstatovali i 5. oktobra, kada ste na beogradskim ulicama izveli puč i revoluciju, da je ovo samo nastavak Osme sednice, da su sada neki drugi ljudi, Stambolićeva frakcija na vlasti, da oni žele obračun sa svojim političkim protivnicima, sa onima sa kojima su se na ovaj ili onaj način obračunavali unazad 11 godina.
Postoji jedna interesantna anegdota o jednom čuvenom komunisti, taj je čovek (bio je iz Kragujevca) pošao na Osmu sednicu i imao je dva govora - u jednom džepu govor za Miloševića, a u drugom za Stambolića. Računao čovek - pogledaću kako će da teče sednica i prema tome ću da se opredelim - za koji ću džep da se uhvatim i koji govor ću da iznesem.
Isti je sada slučaj sa direktorima mnogih društvenih i privatnih preduzeća u našoj zemlji, sa mnogima koji su, počev od 5. oktobra, pred naletom represije, terora, straha koji im vi i ovakvim poreskim zakonom, a i kroz vaše celokupno delovanje, uterujete u kosti. Počeli su da prave prebege, i šta kažu - bolje da idemo na ovu stranu, ne bi li se našli na toj listi podobnih.
Član 2. zakona upravo kaže da su obveznici jednokratnog poreza fizičko ili pravno lice, koje je u periodu i na način iz člana 2. ovog zakona, ostvarilo ekstra dohodak ili steklo ekstra imovinu. Vi se, dakle, vezujete za taj vremenski period, i opet moram da vas podsetim na nešto što je zabeleženo u našoj neslavnoj istoriji, u vreme teške komunističke diktature - to vreme ne pamtim zbog tada malog broja godina, ali su mi ljudi, koji su to preživeli pod diktaturom Josipa Broza o tome mnogo pričali da je postojala tzv. državna komisija za ispitivanje porekla imovine, i naravno, državna komisija je selektivno tada oporezivala i ispitivala poreklo imovine samo onima koji su bili suprotstavljeni komunističkom režimu.
Ono što je izneo, kao predstavnik poslaničke grupe, koja danas, nažalost, ovde čini većinu Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Čedomir Jovanović, poklapa se sa njegovim elementarnim neznanjem o svemu onome što treba da sadrži jedan zakonski projekat i kako može da se namiri porez od poreskog obveznika.
On je rekao da će i narodni poslanici, a već je sebe oprobao u toj ulozi 31. marta, da pregovaraju sa onima koji će biti podvrgnuti ovom zakonskom eksperimentu, da će u dogovoru sa njima da vide kako će i koliko u ovoj progresivnoj stopi od 30 do 90% da ih oporezuju. Zaista je u krajnjoj meri nekorektno ponašanje resornog ministra i Vlade Republike Srbije, to što ste najavljujući izvestioca, posle smene Vuka Obradovića, koji je zagrebao tamo gde ne treba, nama rekli da će to biti Đelić, koji se iznenada, kao fantom, danas ovde pojavio. Zaista je nekorektno što nam niste dostavili ono što je objavljivala i nedeljna i dnevna štampa, a to je izveštaj, dosadašnji izveštaj komisije - koje su to firme, koja su to preduzeća, koja će da dođu pod udar jednog ovakvog ledž specijalis-a.
To što se vi pozivate na Ustav i kažete da svako ko je dužan da plaća porez i druge dažbine utvrđene zakonom, mora to da radi, to je nešto što sam već na početku rekla da se kosi sa saveznim Ustavom i sa odredbama saveznog zakona, koji to najpreciznije reguliše.
Meni je prosto neverovatno da o načinu poslovanja, o dovijanju na sve moguće načine, u situaciji neviđenih pritisaka i sankcija od strane Amerikanaca i njegovih zapadnih saveznika na našu državu i na naš narod, na našu privredu, na zaposlene u tim preduzećima, govori Božidar Đelić, koji je posle 15 godina iz Pariza, iz belog sveta, posle neuspelih eksperimenata po Rusiji, po Poljskoj, po Češkoj, gde mu je i ulaz zabranjen, došao ovde da sa nama pravi ovakve eksperimente i da pokuša da potupuno slomi našu privredu, koja se ionako nalazi u teškoj situaciji.
Verovatno, dalje, u tom smislu sledi i imenovanje dobrog , da ne kažem bliskog, prijatelja resornog ministra, a novog direktora Republičke uprave javnih prihoda, Aleksandra Radovića, na čelo Komisije. Zaista je neshvatljivo da neko sa takve pozicije bude na čelu Komisije koja treba da ispituje zloupotrebe i korupciju, a Komisija koja bi stvarno, objektivno, nepristrasno to trebalo da radi, valjda treba da kontroliše kako gospodin Radović sada, sa pozicije novoimenovanog direktora Republičke uprave javnih prihoda, radi taj posao.
Rekli ste, što su pomenule i moje kolege iz poslaničke grupe SRS, a to je odredba zakona, da će se porez naplaćivati u protivuvrednosti nemačkih maraka i da je to devizni tržišni kurs koji objavljuje Narodna banka Jugoslavije.
Niste bili, gospodine Đeliću, koliko me sećanje služi, mesec i po dana u Skupštini, rekoh, odonda kada ste pred poslanike stavili, i vaša većina usvojila, onaj paket poreskih zakona, koji direktno sada udara na osiromašeni džep naših građana.
Vi se usaglasite sa gospodinom Dinkićem, koji to takođe vešto krije, da se u znatnoj meri promenio kurs marke, da on sada u realnoj vrednosti više nije 30 dinara, kako ga vi veštački držite, već 45, zato što smo imali udar na cene, zato što smo imali porez na promet i zato što mi imamo inflaciju koja nije onakva kakvu vi predviđate i imaćemo je na žalost u mnogo većem procentu do kraja godine. Ona neće biti 30%, pretpostavljamo da će možda dostići i celih 100% do kraja godine.
Rekli ste u vašem izlaganju da ste kao i nadležni odbor u Skupštini bili veoma otvoreni prema amandmanima. Nije tačno. Preko 70 amandmana su podneli poslanici iz opozicionih stranaka, a najviše poslanici SRS. Kada budemo govorili u načelu, videćemo da je jedan od prvih amandmana onaj koji je inicijalna kapisla za mnogo veće tenzije, političke, ekonomske i svake druge koje će se dešavati u našoj zemlji, a to je amandman u kojem vam Skupština pokrajine Vojvodine traži da 50% prihoda od ovakvog leks specijalisa, od ovakvog načina pokrivanja, kako ste vi rekli budžetskog deficita, ide u vojvođansku kasu. Ti apetiti i sve ono što zahtevaju autonomaši iz pokrajinske vojvođanske Skupštine će nas koštati mnogo, nas kao državu i kao narod.
A što se tiče ovog deficita, za koji ste rekli da morate na ovakav način da ga popunite, a tako ćete uništiti mnoga društvena preduzeća u našoj zemlji, vi ste nam gospodine Đeliću obećali i stavili ste to u predlogu najvažnijeg zakonskog projekta, u budžet za 2001. godinu, da ćete budžetski deficit od 30 milijardi dinara pokrivati donacijama iz inostranstva. I ako hoćete, isporučujte Haškom tribunalu, mi ni jedan jedini dolar dobiti nećemo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav zahtev koji nam je pred početak današnjeg nastavka sednice Narodne skupštine uputila Vlada Republike Srbije po hitnosti razrešenja i imenovanja nosilaca sudijskih funkcija, dakle izbora sudija, predsednika opštinskih i okružnih sudova, ukazuje na to da se Vlada na jedan već prepoznatljiv način poigrava sa Narodnom skupštinom Republike Srbije,  kako su to prethodnici ovde izneli. Taj pritisak koji na narodne poslanike vrši izvršna vlast u Srbiji, od konstituisanja nove DOS-ovske vlade, je već vidan.
Kako će onda danas i sam resorni ministar i bilo ko iz većinske koalicije tzv. DOS da nas ubedi u to da nema pritisaka po opštinskim i okružnim sudovima prilikom izbora i imenovanja predloženih kandidata. Zaista bi bilo neozbiljno kada bismo se mi, poslanici SRS-a, a dobili smo predlog Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije za imenovanja sudija i predsednika sudova, izjašnjavali o kandidatima pojedinačno, govorili o njima, osim o nekima za koje imamo pouzdane informacije da to nisu ljudi visokomoralnih kvaliteta, kakvi bi trebalo da budu oni za koje se funkcije danas predlažu.
Međutim, indikativno je i stvarno upada u oči i nama ovde, a pre svega onima koji su dobro osetili sve ono što režim DOS-a radi po Srbiji i kako hara, sve ono što je govorio ministar pravde Vladan Batić. On je rekao da su kriterijumi za izbor nosilaca pravosudnih funkcija opisani u predlogu Vlade. Data su određena mišljena i da on nema, navodno, nikakvog uticaja na sve to.
Kada ne bi postojali ljudi koji o tome mogu da svedoče, ljudi koji o tome javno govore, ljudi koji se obraćaju nama predstavnicima naroda, narodnim poslanicima u sredinama u kojima mi živimo, onda bi moglo da se kaže da je on u pravu. Međutim, kao i u svemu do sada o čemu je govorio, Vladan Batić nije u pravu, obmanuo je celokupnu javnost i kod ovog slučaja.
Vrlo dobro znate da je pre tri meseca, pri imenovanju Leposave Karamarković na mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije, rekao da ubrzo sledi imenovanje novih predsednika opštinskih i okružnih sudova, da se to priprema. I ta licitacija je, dame i gospodo narodni poslanici, u mnogim gradovima u Srbiji dugo trajala, već nekoliko meseci, da bismo mi danas iznenada dobili ovaj predlog i poslednju tačku dnevnog reda Vlada nam je, odnosno većina u Skupštini preinačila u drugu tačku dnevnog reda.
To pouzdano znam, iz prostog razloga što se danas između ostalih imenuje i predsednik Okružnog suda u Kragujevcu. Pre nekoliko meseci sasvim drugi kandidat je bio u igri za ovu tako odgovornu sudijsku ulogu i funkciju u pravosudnom sistemu naše zemlje. Treba da znamo to, da su se neke članice koalicije DOS o tome javno izjašnjavale na lokalnim konferencijama za novinare. Jedan od ljudi, koji predstavlja jednu od članica koalicije DOS, je pre dva meseca za ovo mesto, licitirajući i baveći se kadrovisanjem po Batićevom sistemu i po sistemu politbioroa DOS-a, pomenuo sasvim drugo ime i u pitanju je bio ženski kandidat. Mi danas imamo gospodina Tomića, koji se predlaže na mesto predsednika okružnog suda.
Sa druge strane, prof. dr Vojislav Šešelj je upozorio na činjenicu koja je ovde nepobitna, kada se pojedini ljudi, takođe odlukom politbiora DOS-a, a to je sasvim očigledno, najpre imenuju u zvanje sudija, a onda odmah, u isto vreme za predsednike opštinskog suda. Recite mi gde je to moguće i gde je tu mišljenje kolegijuma tih ljudi i tih sudija u nadležnom opštinskom sudu ili u okružnom sudu, o tom kandidatu za mesto predsednika. Mislim da je svima očigledno da ovde ima pre svega partijske pripadnosti kod izbora ili pritisaka od pojedinih članica koalicije DOS. Pre svega iz redova političke partije, ako ona može tako da se nazove, koju predvodi gospodin Batić. Kriterijumi, iako se on zaklinje da nikada nije bio komunista, su po principu i po uzoru na Josipa Broza, jednog od najvećih komunističkih diktatora, jer poltronstvo, ulizištvo, spletkarenje, sve ono što on sprovodi sa svojom svitom po Srbiji, sve ono što se zahteva od ljudi koji treba da dođu na direktorske i druge državne odgovorne funkcije je ono što karakteriše ovu vladu, kao i način odlučivanja u politbirou koji se zove DOS. Da sam u pravu, govori i onaj podatak koji sam iznela juče na osnovu pisanja nedeljne štampe u Beogradu, da je sam ministar unutrašnjih poslova rekao, da se na sednici tog tzv. predsedništva DOS-a na taj način odlučuje. Dakle....
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu, molim vas.)
...nije u pitanju moralni kriterijum, stručnost, nego već nešto drugo, a što odgovara većinskoj koaliciji i što će kasnije da ima negativne posledice po čitavo pravosuđe. Sam ministar je izneo mnogo laži o načinu rada i učešća, pre svega srpskih radikala, u vršenju vlasti. On se sam upinjao ....

Govorim o izboru sudija, predsednika opštinskih i okružnih...

Govorim da to ima veze, i ako se osvrće na prethodni rad tih sudija, tih opštinskih i okružnih sudova. Dozvolite i meni da napravim i ja jednu paralelu i da kažem kakva je zapravo istina....

Što se tiče izbora ovako odgovornih sudijskih funkcija, podsetiću vas na činjenicu da je i danas ministar Batić, govoreći o sudbini onih ljudi koji će biti razrešeni sa mesta predsednika opštinskih ili okružnih sudova, rekao da ni jedan od njih neće ostati bez radnog mesta. Zapravo, da će oni ostati u zvanju sudije.
To nije tačno, jer mi imamo obaveštenje da je Milena Arežina, kojoj je ovde od strane većinske DOS-ovske koalicije već presuđeno za nešto za šta se sumnja da je ona počinila, kao za krivično delo, Odbor presudio i rekao da ona više ne može da bude sudija. Govoreći o njenoj krivici, zaboravili ste samo da napomenete jednu veoma važnu činjenicu, a to je da izborni rezultati iz septembra meseca prošle godine, kako za izbor predsednika tako i za izbor saveznih poslanika, ne bi mogli da budu dokazani bez zapisnika najorganizovanije političke partije u našoj zemlji, SRS-a.
Govoreći o kriterijumima za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, pokazalo se da se samo verbalno i sam ministar i drugi predstavnici DOS-a deklarišu kao demokrate i kao ljudi koji ne žele da se mešaju u te poslove. To zaista nije tačno, jer da je to tako, mi bismo do sada imali Ustavni sud Srbije, a vi ste sami, gospodine predsedniče, rekli da nešto škripi u tom politbirou, u toj većinskoj koaliciji DOS i da zbog toga mi nemamo Ustavni sud.
Očigledno je da oni kojima se na takav protivzakonit, protivustavan način presudi, kao što je to u slučaju protivzakonitog udaljenja prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta u Beogradu, od strane već svima po mentalnim i intelektualnim karakteristikama dobro poznatog ministra za prosvetu Gaša Kneževića, ostaje protivustavno. Mi nemamo Ustavnog suda Srbije i pitanje je kada ćemo ga imati zbog toga što nešto u koaliciji DOS škripi, što ste vi sami priznali.
(Predsednik: Kako vreme leti. Prošlo je 10 minuta. Isteklo je vreme.)
Mislim da će se nastaviti jedna praksa koja je očigledna unazad 10 meseci. Dakle, sistem rada koji nije zabeležen još u Brozovo vreme, da sudije moraju da budu podobne, da moraju da se učlanjuju u Društvo sudija i da moraju da pohađaju nastavu nekog centra za unapređenje pravnih studija, čiji je jedan od koordinatora - a koji inače finansira Soroš fond, tzv. Fond za otvoreno društvo - bila i sama Leposava Karamarković.
Ti ljudi nikako neće moći samostalno, držeći se visokih etičkih, i pravnih normi, da obavljaju odgovornu sudijsku funkciju, već će stalno biti pod pritiskom, kao i sadašnji v.d. predsednika Privrednog suda, gospodin Kljajević, koji i sam ne zna da li da se ponaša po najvišim moralnim principima, već onako, a videlo se u slučaju Poštanske štedionice, kako mu nalaže politbiro, centralni komitet DOS-a. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imala prilike da o prethodnom predlogu ovog istog zakona koji je Vlada uputila poslanicima polovinom maja meseca, zato što sam, protivno  Poslovniku o radu Narodne Skupštine, izbačena sa te sednice. Međutim, nije mi ni žao kada je konkretno taj zakon u pitanju, jer i ovaj koji smo danas dobili, a koji uređuje ovu oblast, je isto tako osakaćen, kao što je bio i prethodni, zbog čega ga je Vlada i povukla iz procedure.
Podsetiću vas da su poslanici SRS-a još onda upozoravali na ono što mi ističemo tokom našeg desetogodišnjeg političkog delovanja, da li u Parlamentu, da li van njega, da vlast mora da bude podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i upozoravali smo vas i tada, a i sada, kroz manjkavosti i nedorađenosti u ovom predlogu zakona, da jednostavno Narodna skupština Republike Srbije mora da ima ovlašćenja koja treba da ima i da Vlada Republike Srbije ne može, u slučaju kada se uređuje visina osnovice zaposlenih u državnim organima i javnim službama, da određuje tu osnovicu. A pri tome mi uopšte nemamo informaciju iz ovog zakona na koji način i šta će biti parametar Vladi da utvrđuje osnovicu na osnovu koje će po predloženim koeficijentima da se isplaćuju plate zaposlenih.
Dosta je bilo primedbi i dosta je toga rečeno na visinu koficijenta koji su predloženi i zaista postoje tu potpuno nejasne stvari da tako visok raspon bude od predsednika Republike do narodnog poslanika, od predsednika okružnog suda do ministra i predsednika Vlade. Međutim, ono što mi iz SRS-a smatramo apsolutno neprihvatljivim pored toga da Vlada određuje osnovicu za zaposlene iz člana 1. tačka 1), 3), 4) i 5), znači pored ovih lica koja su navedena u amandmanu koji je u međuvremenu od strane Vlade prihvaćen - a to su predsednik Narodne Skupštine, poslanici, potpredsednik, zamenik predsednika radnog tela - isto tako mi ne možemo da prihvatimo da Vlada određuje osnovicu za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, zatim zaposlenih u javnim službama koji se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Vi imate, imaćete sutra pred sobom jedan od niza amandmana poslanika SRS-a, gde smo mi za početak, imajući u vidu visine plata trenutno, zaposlenih u javnim službama, kolike su one, kolike su plate narodnih poslanika, predsednika Republike, dali predlog da recimo osnovica bude 1.500 dinara i da se onda na svaka tri meseca, u zavisnosti od troškova, sa porastom troškova života koji su iz meseca u mesec na žalost sve veći i veći zbog katastrofalne ekonomske politike koju sprovodi DOS-ova Vlada, ta osnovica na taj način utvrđuje.
Ni do sada niko nije znao dok Vlada isto tako i na saveznom nivou ne kaže - osnovica za obračun plata je tolika, a mi nismo znali kolika je ta osnovica. Zaista je neshvatljivo da se u koeficijentu sadrži i dodadak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Moram da vas podsetim na nešto što se sada dešava u Srbiji, što vi možda iz DOS-ovske vlade ne znate, ali što je izazvalo veliki revolt kod svih zaposlenih u organima lokalne samouprave, pre svega u prosveti, zdravstvu, a tiče se već do sada podeljenog regresa, onog dela koji je mogao da se podeli zaposlenima do 1. juna, do stupanja na snagu vašeg famoznog zakona o oporezivanju i do sada, taj deo tako podeljenog neoporezovanog regresa mora da se vrati. Nama je to neshvatljivo da koeficijent sadrži i te kategorije iz prostog razloga zbog veoma loše situacije u privredi. Veoma je loša situacija u punjenju budžeta, a to sve zavisi od sveukupne situacije u privredi....

Postoje mnogi subjekti koji se tretiraju po ovom zakonu koji neće biti u mogućnosti da isplaćuju regres, a naročito nam smeta - to je ono što je najdrastičnije i time završavam - ovakva podela kada su u pitanju kategorije zaposlenih po opštinama, odnosno po broju  stanovnika.
Šta se dešava sa opštinom koja nema 60 nego 59.990 stanovnika? Ona će znači biti diskriminisana, a mi imamo veoma loše iskustvo što se tiče stručnog kadra u manjim opštinama u Srbiji. Takav slučaj je i u Šumadiji, gde ćete vi ovakvim načinom određivanja i koeficijenta i budućeg određivanja osnovice vršiti takvu diskriminaciju i sav taj stručni kadar, koji je i te kako potreban malim opštinama, kao što su Lapovo, Batočina, Knić, naterati da idu u velike gradove, da svi traže zaposlenje u Kragujevcu, a najviše u Beogradu, zbog toga što će im tamo plata biti mnogo, mnogo veća.
Smatram da zbog toga što je i ovog puta predlagač pogrešio, dao sebi za pravo, zapravo Vlada, da određuje osnovicu, da ne treba da se prihvati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici, po odluci vladajuće većine u ovoj skupštini, prva tačka dnevnog reda je predlog Zorana Đinđića, još uvek aktuelnog premijera u Srbiji, da se sa funkcije potpredsednika Republičke vlade razreši gospodin Vuk Obradović.
Moram da vas podsetim na činjenicu, a to je ono što svi građani Srbije vlro dobro znaju, da je ova tačka na dnevnom redu u situaciji kada mi imamo potpunu nacionalnu katastrofu, ekonomsku situaciju u kojoj građani Srbije ne mogu da zadovolje minimum egzistencijalnih potreba, kada imamo drastični pad proizvodnje, životnog standarda, nerealan kurs marke, kada se prepucavaju premijer Srbije Zoran Đinđić, koji je podneo ovaj predlog, i guverner NBJ. I da je Mlađan Dinkić bio u pravu, ma šta mi srpski radikali mislili o njemu, a znate da smo sve ono najgore, kada je upadao sa dugim i kratkim cevima u NBJ, rekli o njemu, ali je on u jednom bio u pravu i to se pokazalo tačno, pre sat vremena, da je "Laki zaista malo nervozan", a rekla bih - malo više, i pokazalo se da taj isti Laki ne može da istrpi ono što poslanici Narodne skupštine treba da kažu na obrazloženje koje je on nama dao.
Molim vas, zarad javnosti i svih onih koji prate ovaj prenos, ovde se potpisao Zoran Đinđić. On nam je u dve rečenice rekao, odnosno predložio nam zbog čega treba da se razreši sa funkcije potpredsednika Vlade gospodin Vuk Obradović i mislim da je svako ometanje narodnog poslanika u cilju da se skrene sa teme rasprave, besmisleno i neumesno, bez obzira ko predsedava, da li je to gospodin Maršićanin ili gospođa Mićić koja ga zamenjuje.
O optužbama - da li je gospodin Vuk Obradović uradio ono što mu neko pripisuje, zaista ne treba da se izjašnjavaju narodni poslanici u Skupštni, jer svako onaj ko smatra da je na bilo koji način zlostavljan, maltretiran ili nešto slično može da koristi sve pozitivne norme Krivičnog zakona naše zemlje, a već smo čuli iz štampe da je takav spor pokrenut pred nadležnim sudom, i onda to tamo neka se utvrđuje.
To nije posao narodnih poslanika. Naš posao je da vidimo koji su razlozi, koji su motivi, da upravo gospodin Zoran Đinđić podnese predlog da se Vuk Obradović razreši sa mesta potpredsednika Vlade.
Postoji zaista nešto što je tačno u definiciji stanja Vlade koju nam je da premijer Đinđić, da je ovakvo stanje Vlade potpuno neodrživo. To stanje se pokazalo neodrživim već par dana posle vašeg 5-oktobarskog puča. Moram da vas podsetim na sve razmirice, na sva trvenja, na sve svađe, na sve ono što je usledilo kada ste putem te "demokratske revolucije", kako vi to volite da kažete, preuzeli vlast u našoj zemlji.
Vaša razmimoilaženja i vaši sukobi su se prenosili kroz negativne, u startu, zakonske projekte, koje ste izglasavali u ovoj skupštini, u Skupštini Veća građana i Veća republika, a gde ste vlast sa ovim vašim nestabilnim koalicionim partnerom. Gospodin Đinđić, čujemo sada, da hoće da se baci, kao veliki bos, u ono što se zove duvanska mafija i trgovanje cigaretama, naftom, a ne može da završi uspešno trgovinu sa onima koji se nalaze u drugoj federalnoj jedinici.
Međutim, ono sa čime smo mi upoznati, pre nego što su nam stigle samo ove dve rečenice, su isfabrikovane, sinhronizovane laži, koje su objavljivane u svim medijima, da li elektronskim, da li u štampanim, ali koji su apsolutno pod komandom i pod upravljačkom palicom i samog premijera i tzv. DOS-a.
Ono što je uočljivo i što su primetili svi građani je šta su zapravo motivi i šta stoji iza toga da se takva haranga, takva hajka, svim medijskim sredstvima usmeri na gospodina Vuka Obradovića. To je pre svega zbog činjenice što je on bio na čelu vladine komisije koja je trebalo da ispita kriminal, korupciju, način bogaćenja pojedinaca i firmi i što je direktno ušao u interesnu sferu finansijsko-političke mafije u našoj zemlji, koja je veoma bliska Vladi Republike Srbije i vladajućoj oligarhiji.
Svi ti ljudi i svi ti pojedinci, kao što smo mogli iz svih tih napisa da vidimo, a to je prenosila i strana štampa, su usko povezani sa čelnicima Vlade Republike Srbije. Vaše navodno jedinstvo, na koje se danas, a da to nije žalono zaista bi bilo smešno, pozvao premijer Đinđić, odmah se posle 5. oktobra raspršilo kao mehur od sapunice. Onog momenta kada ste i vi sami, koji danas sedite u ministarskim foteljama i vaše pristalice, počeli da se grabite za ministarske funkcije, za sve privilegije, a onda kao posledica tog nejedinstva, tog prikrivanog nejedinstva i svega što se dešavalo na tom vašem politbirou, centralnom komitetu, koji vi zovete predsedništvo DOS-a, pokrenuta je ova "afera", koja se zove Vuk Obradović i lavina optužbi je upućena na njegov račun.
Motivi i pozadina su zaista jasni, što se tiče Vuka Obradovića. Znate, to svi koji iole nešto znaju i prate šta se dešava u državama u kojima je vlast ovako ogrezla, za kratko vreme, u kriminal, kao što je to slučaj od kada je DOS došao u Srbiji i SRJ na vlast, znaju da Vuk Obradović mora da se ukloni kao nepoželjak svedok.
Svi mafijaši i mafijaške bande i klanovi uklanjaju sve nepoželjne svedoke zbog toga što oni jasno mogu argumentima da govore o činjenicama, događajima, o ljudima, a u ovom slučaju o toj finansijskoj mafiji i svemu onome što je Vuk Obradović sa mesta predsednika Komisije, na to mesto ste ga imenovali vi, kao uostalom što ste ga izabrali i za potpredsednika Republičke vlade, eventualno pronašao, a u čemu je sprečen da dalje govori u javnosti.
Postoje otvorene sumnje da zbog celokupnog ponašanja, zbog prirode ličnosti, zbog svih zakulisnih radnji, direktno ali i indirektno, preko svojih posrednika, preko ljudi iz svog okruženja, sve ovo diriguje i sve ovo protiv Vuka Obradovića je pokrenuo lično premijer Srbije gospodin Zoran Đinđić.
Gospodin Đinđić bi trebalo da zna da o moralnom liku i delu treba da govore isključivo oni ljudi koji to kao najveće ljudske osobine smatraju i drže do toga. Vi biste trebalo posle sednice koja se desila prošle nedelje da podneste, iz moralnih razloga, ostavku, jer ste vi nama poslanicima, u situaciji kada šiptarski banditi zajedno sa Hekerupom haraju Kosovom i Metohijom, na predloženu rezoluciju, odnosno zaključke, koje Skupština nije htela da prihvati, dali posle dva dana rasprave nekakvu deklarariju.
Skupština, vaša skupštinska većina nije htela, gospodine Đinđiću, da prihvati zaključke koje ste nam vi dostavili ...

Gospodine Maršićanin, i te kako sam u temi...