Gospodine Novakoviću, ovaj amandman je podnet zbog toga što mi smatramo, gospođo Malović, da je neprimerena ovolika kazna, drakonska, za izostanak branioca i zato smo predvideli da ona bude u nekom normalnom okviru, primereno ekonomskom standardu i situaciji u našoj zemlji. Jer, i oni su građani koji privređuju i zarađuju određeni iznos, a vi vrlo dobro znate da prosečna plata u Srbiji nije tolika koliko mi predviđamo, a tri puta je manja kazna od 150.000. Mi smatramo da je 50 primereno, jer mnogi građani Srbije su na ivici egzistencije i ne mogu ni da sanjaju da imaju 50 hiljada dinara platu, jer preko milion građana Srbije je bez posla.
Mi razumemo da i vi i svi drugi predlagači zakona pokušavate povećanjem novčanih kazni da punite budžet Republike Srbije, jer mi imamo razorenu ekonomiju, industriju, budžetski deficit je već pred kraj godine između 60 i 70 milijardi dinara, ali, ovo je zaista neki primereni iznos za slučaj da se desi izostanak branioca.
Gospodine Novakoviću, vi ovo lagano čitate, što bi rekla gospođa Čomić – scenario, i kada vidite i pročitate da nema ni gospođe Pop-Lazić, ni gospodina Krasića, ni gospodina Kragovića i svih drugih kolega koji su podneli amandmane, to je samo zbog toga što se oni danas nalaze sa našim narodom na KiM. Hoću da vam kažem, pošto je to vaša obaveza da znate, da je zakazan skupštinski Odbor za KiM, koji treba upravo da počne, na administrativnom prelazu Brnjak, na području KiM, naše južne pokrajine. Kolega Ljubomir Kragović, predsednik Odbora, mi je upravo rekao da nijedan poslanik iz vlasti nije došao na sednicu Odbora za KiM koju je on tamo zakazao. Dakle, došli su ljudi iz skupštinske službe…

U ovom amandmanu se govori o nadležnosti suda u slučaju da se po prijemu pravosnažnog rešenja neki sud oglasi nenadležnim i govori se o roku koji je potreban. Mi smo pokušali da vas ubedimo da je u praksi dosadašnjoj, naročito zbog toga što niste predvideli jednu situaciju, a to su neradni dani kao što su kraj nedelje, subota i nedelja. Potrebno je da se za to odredi više od tri dana pre nego što se predmet ustupi nadležnom sudu, dakle ukoliko je u slučaju nenadležnost, jer zaista može da se desi da mogu da nastanu štetne posledice po predloženom pravosnažnom rešenju jer, primera radi, šta će stvarno da bude ako evo od danas, gospođo Malović, petak je, počne da teče taj rok. Kako će onda tužilac koji sam sebe zastupa da obavi neophodne konsultacije advokata kako bi postupio po nalogu? Smatramo da je to primerenije rešenje i trebali ste da prihvatite taj amandman.
Sa druge strane, kada se već govori o nadležnosti suda, u slučaju da stranka pokrene parnicu pred nenadležnim sudom. Najviše takvih slučajeva će da se desi posle ove famozne tzv. reforma pravosuđa po Homenovom receptu jer, vrlo dobro znate da je preko 150 sudova u Srbiji u opštoj nadležnosti bivših opštinskih sudova ukinuto i da li je to na području Šumadije i da li je stranka iz Ljubovije ili iz Rače Kragujevačke, svugde gde nema osnovnog suda, jednostavno, ne zna kom sudu običan čovek treba da se obraća i onda ako se desi još jedna ovakva situacija, kratak je rok, dolazimo do nečega što su štetne posledice po funkcionisanje pravosuđa.
Govoreći o prethodnim amandmanima neke kolege su pričale i o tome da je to za dužinu parnice u Srbiji jako velik i nezapamćen u nekim slučajevima. Simptomatično je, o tome je govorio i kolega Petković, da se desi da posle pokretanja parničnog postupka jednostavno nestane se iz predmeta i dalje ne mogu da se zakazuju ročišta.
Evo, imamo u Kragujevcu jedan takav slučaj gde je jedan gospodin koji je na javnoj licitaciji kupio jedno uništeno preduzeće odnosno deo njega. Zbog nekog spora koji je dalje nastao, pokrenuo je postupak pred kragujevačkim sudom, međutim, u spisu predmeta nema ničeg i tako da sudija uopšte ne može da zakazuje dalje ni jedno ročište.
Završiću sa drastičnim primerom takođe jedne parnice sa kojom je upoznata gospođa Čomić, kao i kolege koji su svedoci te bruke za parlamentarnu demokratiju. Naime, kada je pre 10 godina, po nalogu tadašnje predsedavajuće, policija mučki tukla našeg kolegu, tadašnjeg poslanika, Stevana Keseića. Krivična prijava koju je podneo je odbačena, međutim, on je pokrenuo postupak za naknadu štete zbog činjenice da je završio u Kliničkom centru i da je imao teške povrede i da je kao narodni poslanik bio izložen takvoj torturi. Danas smo više verbalnoj nego takvoj. Na svu sreću, sada toga nema, ali taj slučaj još uvek nije završen već 10 godina. Iskoristiću priliku van ovoga da vam dam broj tog predmeta i da vidite da je to nešto što je zaista nezabeleženo, a ko zna koliko je takvih slučajeva, na desetine hiljada u Srbiji. Hvala.

Mi smo podneli amandman na član 7, gde tražimo brisanje st. 3. i 4. Gospođo Malović, SRS se od početka zalaže protiv skraćenog postupka, jer smatramo da svaki okrivljeni i njegova odbrana treba da imaju dovoljno vremena da u pripremi i dokazivanju materijalne i svake druge istine izađu pred tužilaštvo i pred sud sa kompletnom dokumentacijom koja im je neophodna da se taj okrivljeni, odnosno optuženi brani.
Mi se tu pozivamo na taj princip materijalne istine u krivično-pravnom procesu, zato što je on osnov jednog takvog procesa i zato što smatramo da je skraćeni postupak neko, uslovno rečeno, rešenje koje, navodno, obezbeđuje efikasnost tužilaštvu i sudu, ali zato se krše osnovna prava. Polazeći od prezunkcije nevinosti, da niko nije kriv dok se to ne dokaže, naravno da je neophodno, i za to se zalaže SRS, da se dovoljno vremena obezbedi kako bi se potvrdila, odnosno ustanovila istina, a i sud bi to trebalo, takođe, da radi po službenoj dužnosti, a ne tek tako lako da prelazi preko nje.
Vama je dobro poznat slučaj obmanjivanja, uznemiravanja javnosti, koje je počinio Tomislav Nikolić u jednom od intervjua, pre nekoliko meseci, kada je optužio našeg predsednika, koji se već devet godina nalazi u haškoj tamnici, da je on navodno preko nekih okorelih kriminalaca naručivao Nikolićev atentat. Isto vam je tako poznata činjenica, koju zna sada i čitava srpska javnost, da je republički javni tužilac rekao da apsolutno nikakve veze prof. dr Vojislav Šešelj nema sa tim pomenutim kriminalcima, koje je apostrofirao Nikolić kao izdajnik i kao lažov. Sada, evo, vidite koliko smo mi principijelni kada je u pitanju dokazivanje te istine.
Mi smatramo, pošto smo podneli krivičnu prijavu protiv lažova, Tomislava Nikolića, da i on treba da ima dovoljno vremena da se odbrani od te naše krivične prijave, ali on to ne može da uradi, jer istina je samo jedna, ona koja je potvrđena tim dopisom republičkog javnog tužioca. Istina je ta da je on pokušao na takav način, ne samo da uznemiri javnost, već da optuži čoveka koji se nalazi devet godina u Hagu, koji nema mogućnost ni efikasno da se brani do kraja, koji je tamo, što bi se reklo, na pravdi Boga, koji bez ikakvih dokaza na ono što mu taj tzv. tribunal stavlja na teret tamo provodi već devet godina.
Prema tome, mi smatramo da i takvima, takvim osumnjičenim da su počinili to krivično delo, a mi smatramo da jeste, na kraju krajeva, jasno je i vama da je Nikolić počinio takvo delo i mnoga druga za koja ga tereti SRS, počev od trošenja i zloupotrebe stranačkog novca, preko krađe blanko ostavki naših narodnih poslanika, da se lepo pojavi, a ne da se krije i da iznese dokaze za takve svoje tvrdnje. Naravno, nema ih, lagao je, kao što laže i obmanjuje građane Srbije da je nekakva alternativa i kvazi opozicija Tadićevom režimu, a zapravo sprovodi istu politiku kao Boris Tadić, čak je i ekstremniji u nekim stavovima. Evo, recimo, konkretno po pitanju prodaje naše južne pokrajine KiM. Sada je građanima Srbije mnogo lakše da sagledaju tu istinu, a što se tiče svih drugih, mislim na građane koji su osumnjičeni, optuženi, oni bi trebali, po mišljenju naše stranke, i zato je neophodno da se prihvati ovaj amandman, da imaju dovoljno vremena da pripreme oni i njihovi advokati svoju odbranu. Hvala.

Mogu li da dobijem reč po osnovu replike? (Ne.)
Onda se javljam po Poslovniku i reklamiram član 27. Dakle, gospodine Novakoviću, vi ste povredili Poslovnik zato što ste dali reč poslaniku koji je zloupotrebio institut povrede Poslovnika i trebali ste da ga opomenete. Uz to vam je rekao da ste vi neko ko ništa ne zna, pola slušate, pola ne slušate. Verovatno nije obavešten da ste vi advokat, i to neko ko ima dugogodišnji advokatski staž.
Vi ste vrlo dobro, gospodine Novakoviću, razumeli da sam ja ilustracijom i primerom Nikolića, lažova, dodatnu argumentaciju htela da pružim, što je savršeno razumela gospođa Malović, u prilog tome da onome ko se nalazi i ko treba da bude procesuiran pred nadležnim sudom da dovoljno vremena da spremi svoju odbranu. Ali, on se javio, ovaj prethodni koji je zloupotrebio, a uz to i ukrao mandat SRS, da kažem nešto, a ne zna o čemu priča.
Dakle, očekujem da će taj sud, pred kojim treba Nikolić da se pojavi, da utvrdi istinu, a istina je samo jedna, da je on hteo i da je to učinio svesno, zato što je pokvaren čovek i zato što zna da se predsednik stranke nalazi devet godina zatvoren u Haškom tribunalu, da ga optuži da je on vezan naručivao njegovo ubistvo, atentat na njega. I sami vidite da je pokušao i sam sebi tako nešto da uradi, pa na svu sreću, jer mi nikome ne želimo nikakvo zlo u tom smislu, i nažalost građana Srbije koje je obmanuo time da on hoće da se žrtvuje, da hoće da podnese teret itd, pokazao je kakav je čovek.
Zato što je takav i zato što i Vikiliks ovih dana objavljuje depeše u kojima jasno potvrđuje ono što smo mi rekli, da je uz pomoć… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Novakoviću, na osnovu člana 27. i člana 32. pošto je moja i obaveza gospodina generala Božidara Delića da vam pomažemo u vršenju funkcije predsedavajućeg, mislim da ste povredili Poslovnik malo pre, na kraju ovog brilijantnog izlaganja prekinuli kolegu Krasića, a o tome je govorio i zamenik šefa naše poslaničke grupe.
Mene stvarno začuđuje, gospodine Novakoviću, pošto se ovde govori da se vi o članu 27. starate o primeni Poslovnika i o nesmetanom radu Skupštine, kako vi mislite da mi možemo nesmetano da radimo posle ovakve izjave ruskog zvaničnika u sred Beograda i situacije u kojoj će se sutra naći na tzv. administrativnim prelazima srpski narod. Ako vi mislite da krckate ovo vreme večera do osam ili devet sati, ne znamo ni do koliko ćemo da radimo, ako vi niste uznemireni zbog činjenice da predstavnik i ambasador koji je prijatelj svih nas, našeg naroda, kao i njegova država, sa ovakvom zabrinutošću i, kako je agencija "Tanjug" prenela, demonstrativno je napustio tzv. skup bezbednosti u Beogradu, koji je jutros otvorio Boris Tadić, onda stvarno više ne znam šta vama da kažem, niti kako da vam pomognem u načinu da vi predsedavate.
Nije predsedavanje Skupštinom samo da vi čitate taj sinopsis – član je podneo taj i taj, da okrećete listove, nego da razmišljate malo, jer sada vršite funkciju predsedavajućeg, na čelu ste najvišeg zakonodavnog tela. Da je ovakva situacija u Ruskoj Federaciji, istog trenutka bi se prekinulo skupštinsko zasedanje, da ne sedi tamo predsednik Ruske državne Dume nego bilo koji od njegovih zamenika, sazvali bi se šefovi poslaničkih grupa i videlo bi se kako Skupština da zauzme stav prema onome što će se sutra desiti našem jadnom narodu na KiM. Ali, vas baš briga. Lepo je Konuzin rekao – baš vas briga.

Ne vredi, gospodine Novakoviću, sve ste rekli time što niste zabrinuti za tu situaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, gospodine ministre, naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Dragan Stevanović je u svom uvodnom izlaganju rekao da SRS smatra da je Vlada neozbiljno pristupila ovom problemu zbog toga što ovaj zakon koji imamo pred sobom, pokazaćemo to i kroz amandmane koje smo podneli, govoriću o nekim konkretnim, opštim odredbama, govori o tome da je donet samo da bi se ispunilo ono što je neophodno i razlozi za neophodnost donošenja zakona, a u stvari neke fundamentalne stvari nisu razdvojene, koje se tiču intelektualne svojine jer, priznaćete, poslovna tajna jeste jedan vid intelektualne svojine i nečega što već imamo u pratećim i važećim zakonima koje je gospodin Stevanović spomenuo.
Dakle, žigovi i patenti su takođe neka vrsta poslovne tajne i intelektualna svojina, ali oni se vode u Zavodu za registrovanje toga i oni su zakonom zaštićeni. Usvojili smo te zakone, a kako ćete vi da zaštite poslovnu tajnu kada se u stvari ona ne odnosi samo na ovo o čemu ste govorili odnosno pokušali da precizirate članom 4, već je u najširem smislu reči poslovna tajna, što bi bivši ministar za ovu lopovsku privatizaciju Vlahović rekao "nou hao", jer taj izraz upotrebljavaju u poslovnom svetu, kako da poslujete, kako da ostvarujete profit i kako da vas konkurencija ne otkrije.
Kako će onda sada neko ko se ozbiljno bavi poslom u Srbiji da računa na to kada ovde nema nikakvih sankcija u ovom zakonu? Nudite parnični postupak u slučaju da se desi tako nešto, inače imamo ovaj Zakon o parničnom postupku na dnevnom redu i ministarka je bila juče i razgovarali smo o tome, međutim vi ste prenebregli činjenicu da je ovo vrlo opasna stvar, odavanje poslovne tajne i da je to teško krivično delo.
Pomogao mi je kolega Jojić, koji je izuzetan krivičar, naš poslanik i bivši ministar, da pronađem koji je to član Krivičnog zakona. U pitanju je član 240. gde se lepo i u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu navodi koje su zatvorske kazne predviđene za odavanje poslovne tajne, a vi ste to trebali takođe da inkorporišete u ovaj zakon, što su uradile neke druge zemlje koje su doneli zakon oposlovnoj tajni.
Da ne bi bilo sada neke fame i da građani Srbije misle kako će ne znam šta ovim da se uradi, kako će svi biti zaštićeni, od onih koji se bave nekom sitnom trgovinom do velikih kompanija, a verujte da neće jer tzv. biznis špijunaža i oni koji se analitičke bave time, pa evo i ja kao član Odbora za odbranu i bezbednost, gde u redovnim izveštajima i MUP i BIA imamo posebna poglavlja posvećena tome, dakle o privrednom poslovanju na području Srbije. Oni vrlo dobro znaju, mislim na agenture i na CIA i na MI6 i Nemce i na sve druge sa kojima zvanično država Srbija i BIA ima potpisan ugovor o saradnji, da to više ne rade neki agenti koji su obučeni pa imaju one male mikro kamere pa slikaju ugovore, kao što postoje neke scene u holivudskim filmovima, već je to sada apsolutno dostupno upravo onima koji sa jedne strane ruše suverenitet zemlje, koje je Tadićev režim legalno prihvatio da ovde posluju i vršljaju, a imate jedan takav slučaj i zbog toga upravo i imamo veliku strepnju i zebnju uoči preksutrašnjeg dana i onoga što je zlikovac Tači najavio. Imate opomenu takve vrste od nekoga ko se predstavljao kao kompanija na području KiM. Sećate, gospodine ministre toga, to je bilo 2005. godine. To je bila neka navodna farmaceutska kuća iz Nemačke, a to su bila tri agenta BMD koji su došli do zaključka da su Hašim Tači i drugi zlikovac, Haradinaj, opasni zlikovci, to je bilo i pre izveštaja Dika Martija, da se bave trgovinom ljudi, oružja, droge i da je naša južna pokrajina po njihovom izveštaju, a to je nemački Bundestag usvojio, inače, jedno od najopasnijih područja na čitavoj planeti. Umesto, kao što smo vas mi tada upozoravali, srpski radikali, da reagujete, da ofanzivnije krenete, da tražite zaštitu i poštovanje Rezolucije 1244, vi polako …

Samo sam to povezala …

Što se tiče odavanja poslovne tajne, više je bilo takvih slučajeva u Srbiji gde su neki ustanovljeni organi i institucije reagovale. Reagovala je Komisija za zaštitu konkurencije pre izvesnog vremena, možda vam je to poznato, gospodine ministre, kada je Ekonomski institut objavio podatke uoči prodaje Miškovićeve kompanije "Delta maksija" belgijskoj kompaniji, o tome kolike su trgovinske marže. Zaboga, oni su se tada bunili a mi smo inače imali prigovor na to i kako je komisija formirana i kakav je lobi bio. Lično sam kao član Odbora za trgovinu prisustvovala tom brifingu sa članovima koji su kasnije izabrani. Naravno, sve je bilo namešteno i onda oni kažu – te podatke koje smo imali za svoje svrhe objavio je Ekonomski institut. To je nešto što svaki građanin Srbije zna. Kada odete na pijacu da kupite paradajz i papriku ili neke druge namirnice, kada odete u neku drugu prodavnicu, odete u "Delta maksi" kod tajkuna Miškovića za koga ste čuli da je "Vikiliks" objavio, što je pročitala gospođa Radeta, da je plaćao velikodušno, kao Milan Beko Vučića i Nikolića da naprave ovu njihovu SNS kompaniju koja se navodno zove stranka. Dakle, to nije ništa što ne znamo. Znate i vi, gospodine ministre, po vašem džepu i svaki građanin Srbije, ali ono što je ovde veoma važno to je da niste neke posebne oblasti u Srbiji ovim zakonom zaštitili, koje se tiču visokih i visokoprocentnih ugovora i ugovora koji imaju veliku vrednost.
Mi smo razgovarali u okviru naše poslaničke grupe kada smo pisali te amandmane. Recimo, oblast sporta uopšte niste uzeli u obzir, a trebali ste. Ti ugovori koji se sklapaju, naročito kada su u pitanju transferi fudbalera, imaju veliku vrednost i sami vrlo dobro znate da je UEFA rigorozna prema tome kada su u pitanju takve vrste ugovora koji su višemilionske vrednosti, a ta tzv. poslovna tajna je dostupna svim medijima i svakom pojedincu da o tome može da priča kada se tako nešto desi.
Znate da recimo u Italiji, uzeću nju za primer, vlasnik nekog velikog kluba ne može da računa da zaradi ne znam za koliko godina 150 miliona evra, koliko može za nekoliko nedelja samo na tim transferima.
Farmaceutske kompanije su ovde obuhvaćene. Međutim, kada je već ovaj zakon jedan od uslova, to vi niste rekli, ali se vrlo dobro zna, za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, onda stvarno moram da opet pomenem gospodina Asanža i Vilikis i slučaj pritiska Srbije, odnosno o tome su pisale novine prekjuče, verovatno ste i vi pročitali, kao i mi, ali to je depeša koja postoji, da Amerikanci vrše i dalje veliki pritisak na Srbiju da usvoji ovaj zakon i ko zna šta sve još da bi plasirali ovde genetski modifikovanu hranu u Srbiji do ulaska Srbije u EU.
Onda se pojavio u tom članku neki neimenovani sagovornik koji kaže – da, da, to je tačno, to je jedan od ljudi koji se bavi uvozom i na svu sreću, kako on kaže, nećemo to morati još neko vreme, jer za deset godina će Srbija biti u EU, na godinu dana pre toga svakako ćemo to morati da prihvatimo. Eto, vidite šta rade američke kompanije ovde i to je upravo kompanija "Monsanto", koja je jedna od najpoznatijih u svetu i koja ima direktni lobi ovde i koja vrši takav pritisak na Srbiju, kao i sve druge pritiske koje imamo ovih dana, a naročito po pitanju južne srpske pokrajine.
Zaista je mnogo takvih primera i mi mislimo da poslovna tajna neće moći na ovakav način da bude zaštićena ovim zakonom. Kada se jednom desi, kada bude pravnog poretka u ovoj zemlji, što sada nema zbog tajkunizacije Srbije, što plaćaju ovakve koji su izdali SRS, što plaćaju režimsku stranku i što drže monopol na tržištu, kada bude počeo da funkcioniše taj zaista pravi ugovor o tajnosti podataka između dve kompanije koje sklapaju neki posao, Srbija može da računa da će biti pogodna za investitore i zemlje u kojima je tako nešto zaštićeno. Do tada apsolutno nema nikakvih mogućnosti da se zaštitite na bilo koji način i na bilo koji način da reagujete, jer i sudovi su takvi, a i krivični zakon se neće primenjivati. Hvala.

Hvala gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je ministar Marković izašao iz sale, zato što je on dugogodišnji ministar, pravnik i htela sam njemu lično da se obratim, koji je zastupnik ovog predloga zakona ispred Vlade Republike Srbije. Ali, da bi građanima Srbije bilo jasno, mi na poslednjoj strani obrazloženja ove izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima imamo svojevrsnu pouku, odnosno tumačenje da je ovaj zakon usklađen sa zakonima i propisima EU, protiv čega se oštro protivi SRS. Ovo je direktni nalog iz briselske kancelarije da se ovakav zakon donese, odnosno da se izvrši ova izmena, koji ide na potpuno rušenje i političkog i ustavnog sistema u našoj zemlji.
Da je sve ovo tačno, ako ste obratili pažnju svi vi koji ste prisutni u sali, u tom obrazloženju o usklađenosti propisa sa propisima EU, odnosno nalogu Štefana Filea i svih vaših mentora, lepo stoji naziv zakona na engleskom jeziku, iako je kod nas u prometu, jel tako gospodine, ćirilično pismo i srpski jezik, ali vi ste morali to posebno da naznačite jer kako bi vam inače oni koji upravljaju Srbijom, a to svakako i očigledno nije Vlada koja treba da bude suverena i koja treba da održava volju građana, naredili da ovako nešto donesete.
Gospodin Marković kao ministar koji zastupa ovaj resor, svi mi u sali, svaki ministar u Vladi, svaki građanin Srbije koji iole poznaje Ustav Republike Srbije mora da zna da jezgro jednog političkog sistema u zemlji čini striktna podela vlasti. I mi formalno u našoj zemlji imamo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, ali očigledno je da zakonodavna vlast ne može da odbrani građane Srbije koji su nosioci suvereniteta u našoj zemlji od ovakve samovolje, odnosno od vašeg podaništva prema EU, prema svima onima koji zajedno sa vama sistematski, evo već 11 godina, uništavaju našu zemlju.
Međutim, ako mi posmatramo u širem smislu reči, moramo da znamo da je ustavni sistem nešto što je nosilac ustavotvorne demokratije u jednoj zemlji, koja treba da bude suverena, koja sama treba da bira svoje organe, počev od lokalne samouprave pa sve do Narodne skupštine Republike Srbije. I ti osnovni činioci ustavnog poretka i ustavnog sistema naše zemlje, političkog sistema, su potpuno pogaženi ovom izmenom i dopunom zakona, o čemu je govorio gospodin Martinović kao ovlašćeni predstavnik SRS i kao profesor pravnog fakulteta. Jer, Ustav se ovde u članu 5. sasvim suspenduje, a gospodin Marković je bio jedan od zagovornika donošenja novog Ustava Republike Srbije, a isto tako je i za zakon, za koga sada kaže da je loš, po nalogu iz Brisela, gotovo glasao sa dve ruke, odnosno, bio je ispred Demokratske stranke član radne grupe odnosno komisije koja je izrađivala osnovni zakon o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima.
Kakva je to sada vaša naknadna, pod znacima navoda, pamet? Kako ste onda to razmišljali i dosetili se, da političke stranke ne treba da upravljaju i poslaničkim, i odborničkim mandatima, nego da otvorite jedno tržište za tajkune, za kriminalce, za sve one koji žele da prekrajaju političku volju? Kako to sada idete na zatvaranje i liste za narodne poslanike i lokalne samouprave, i da kažete da je to demokratskije i da je mnogo bolje, da odbornik i poslanik treba da bude vlasnik svog mandata?
On sam, po predlogu izmena i dopuna ovog zakona, predaje predsedniku Skupštine svoju ostavku, kada vrlo dobro znate da član 5. Ustava Republike Srbije jemči i priznaje ulogu političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, i da je osnivanje političkih stranaka slobodno. Član 102. sav 2. Ustava Republike Srbije, koji ste suspendovali novim Zakonom o izboru narodnih poslanika, a sada to analogno i primenjujete izmenom i dopunom ovog predloga zakona, lepo kaže da je narodni poslanik, samim tim i odbornik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci, na čiji predlog je i izabran za narodnog poslanika.
Najbolje da ste došli ovde u Skupštinu sa Predlogom zakona da se ukinu političke stranke, odnosno da idete na promenu Ustava Republike Srbije i da kažete – ne treba nam. Dovoljni su Tadić, Nikolić i ostala bratija koja će da slušaju naloge zapada, da uništavaju Srbiju, da u dogovoru sa tajkunima preko ovog novog Zakona o finansiranju političkih stranaka dogovaraju, da li će Mišković ili Beko više da daju Nikoliću, ili Tadiću, Demokratskoj stranci i da Dinkić širi svoju priču o nekakvim regionima koji je opasan politički projekat za sutrašnju federalizaciju Srbije, za stvaranje nekih novih autonomija, ili ne daj bože, republika.
Mi dolazimo u situaciju da je sada, posle odluke Ustavnog suda, koji po svim pravnim teoretičarima, onima koji se celog života bave ustavnim sistemom jedne, kakva Srbija nije, a treba da bude moderna, uređena, demokratska zemlja, treba da ima, u neku ruku, tu kontrolnu funkciju, odnosno da kao nezavisna grana vlasti radi svoj posao. Ali, Ustavni sud Republike Srbije je odlučio da nastupi kao politički sud, da po nalogu spolja, ukine blanko ostavke, da mandati pripadaju odbornicima i od kada se to desilo, nastao je jedan opšti haos u Srbiji.
Nemojte da mislite, a najpre ste razmišljali, odnosno vaši koalicioni partneri u gradovima i opštinama, posle krađe mandata od strane ovog dvojca – Nikolić-Vučić, koja je osvojila Srpska radikalna stranka na lokalnim izborima, kao što je slučaj u Kragujevcu, gde nam je ukradeno 10 mandata u gradskoj Skupštini, gde je direktno prekrojena volja građana, da će to da se obije samo Srpskoj radikalnoj stranci o glavu, a naravno nije. Tamo, kao što je grad Kragujevac gde smo ostali sa osam odbornika, našao snagu i volju birača koji su nam izrazili na izborima 2008. godine, mi smo istom takvom žestinom, iako nas je samo osmoro, nastavili da branimo i da štitimo interese građana Kragujevca.
Pogledajte gde ste vi? Pogledajte gde je Demokratska stranka u pojedinim gradovima u Srbiji? Da li ste vi time zaštitili volju birača? Naravno da niste, jer ste i vašima poslali poruku, odnosno Ustavni sud Srbije svakome od njih – izvolite, vi ste sada na berzi, pa ko će da vam zaposli dete, pa ko ćerku, sina, ženu, ko će da vam učini da se asfaltira, navodno, ta ulica, da dobijete neki posao i dil u javnom preduzeću, i jednostavno, nastala je jedna rašonomijada koja će tek da proizvede potpuni haos i potpunu destrukciju posle sledećih izbora.
Srpska radikalna stranka, i pored toga što je ovo protivustavan zakon i direktno krši, odnosno suspenduje sve vrednosti koje treba jedno demokratsko društvo da ima, naravno da sa time neće da ima problem. Sve ono što nije bilo dobro, a pre svega, predvođeno Nikolićem, otišlo je iz Srpske radikalne stranke. Pre svega, mislim na taj tajkunski dvojac Nikolić-Vučić. Normalni ljudi, ljudi koji su shvatili da su pogrešili, da je u pitanju velika prevara, da njih plaćaju tajkuni, da su do guše ogrezli u kriminalu i u korupciji, kao što se pokazalo posle izbora u opštini Voždovac, preko "Profajler tima", kako su prali novac, šta su radili ta dvojica i njihovi saradnici, poput Stefanovića i ostalih, jednostavno oni koji su ostali dosledni ideologiji Srpske radikalne stranke, poštuju sve ono što radi naš predsednik i kako se bori u Haškom kazamatu, naravno da će ostati dosledni do kraja i biti ljudi na koje mi uvek možemo da računamo, bez obzira na to na kojoj se poziciji nalazi na listi po ovako nakaradnim zakonima, i da će voljom birača koju nam građani ukažu na izborima, kada budu izabrani za odbornike i narodne poslanike, da štite interese birača.
Vi se malo upitajte, pogotovo vi imate razloga za brigu, i vi gospođo Čomić, i vaše kolege iz Demokratske stranke. Tamo se više ne zna koliko ima frakcija. Evo, vi ste iz Novog Sada. Pajtić vuče na jednu stranu. Imate sada neki centralno-srbijanski lobi. Đilas je taj koji sada ide ovim bičem i smenjuje po gradovima i opštinama, dovodi svoje mlade kadrove na pojedina mesta, kao što je slučaj u Kragujevcu sa smenom predsednika Gradskog odbora. To je vaša unutrašnja stvar, ali nemojte da budete sigurni da neće neki takav, odnosno tajkuni koji su manje poznati i u tim većim gradovima, pa u manjim sredinama, da zakucaju na vaša vrata i da vam kupuje i odbornike. A o poslanicima, o tome ćemo tek da razgovaramo i hvataćete se za glavu. Odnosno, vas baš i briga, jer vama je svejedno. Ako se pojavi taj interesni lobi, a čuli ste Milana Beka u jednoj emisiji, taj koji je prijatelj Nikolića i koji njega plaća i koji je rekao – pa šta, ja sam već počeo da lobiram u evropskom parlamentu, da se određeni zakoni u Srbiji donesu po mojoj volji. Vi imate jednu takvu izjavu.
Imate i izjavu u emisiji Jugoslava Ćosića, Stanka Subotića, Caneta Žapca, koji je prvih pet miliona evra dao Nikoliću i Vučiću da izdaju Vojislava Šešelja i da naprave ovu takozvanu Srpsku naprednu stranku, koji kaže – da, to je moj novac i ja mogu da radim šta hoću. Ja sam čovek koji je državljanin Švajcarske, iako je za njim raspisana crvena Interpolova poternica, i tako će sutra Cane Žabac svojim parama nesmetano da kupuje poslanike. Tako će i šiptarski lobi u budućnosti da radi na tome, da se u jednom trenutku stvori takva većina u Skupštini Srbije, da se prizna takozvana šiptarska država Kosovo. To su sve opasni politički projekti - pa Raška oblast, pa Vojvodina i to ide u nedogled.
Onda razmišljate – pa šta, oni će odbornici u skupštinama opština gradova da budu na taj način izabrani. Vodiće računa o tome političke stranke. To je gospodin Marković rekao kao obrazloženje izmene ovog zakona, da oni koji najviše osvajaju glasova u svojim mesnim zajednicama i biračkim mestima, budu zastupljeni. Ali, ko ste vi da se na takav način mešate u jedno suvereno delovanje i po Ustavu i po Zakonu političke stranke, da određujete redosled i da ukidate ostavke na taj način, da otvorite mogućnost da se na tri meseca, pa na šest meseci prekomponuje vlast, opet kažem, vama se to obilo o glavu mnogim gradovima, u opštinama u Srbiji.
Ovaj nesrećnik Nikolić koji je izdao Vojislava Šešelja i nešto za šta se očigledno lažno zalagao 18 godina, koji prima sav taj novac od tajkuna i celokupne mafije, ostavljen je od odbornika u gradovima gde su bili izbori, ovi vanredni lokalni izbori, kao što je slučaj u Negotinu, pa u Boru, pa u Gračanici, odnosno Prištini i tako redom. Znači, ljudi koji imaju svest o tome, da je ideologija Srpske radikalne stranke, oni koji su bili članovi Srpske radikalne stranke dugi niz godina, nešto je zašta moraju da se bore. Jer, mi smo jedina politička stranka koja se bori protiv ovakvih nenormalnih zakona koji dolaze iz Evropske unije, i od svih onih koji vama direktno naređuju šta treba da radite. Ti ljudi se svakoga dana sve više i više vraćaju u redove srpskih radikala.
Budite sigurni tako osnaženi, pre svega, zbog činjenice da smo dosledni, da smo istrajni u onome što govorim unazad 20 godina, od prvih lokalnih izbora, od 1992. godine kada su oni sprovedeni u opštinama i gradovima, i pre svega, zbog toga što znamo kuda srljate, odnosno kuda vodite Srbiju - u ambis, u propast i kako vam nije svejedno da se poštuje volja birača koji izlaze, zaokružuje ime jedne političke stranke i njenog nosioca, naravno da ćemo glasati protiv ovog zakona.
Kamo lepe sreće da se niste povinovali toj volji Venecijanske komisije. Prvi put kada ste to uradili izmenom i dopunom Zakona o izboru narodnih poslanika i sada preslikavanjem tog istog zakona je ovde. Da ne bude zabune, pošto je bilo ovde raznih obmanjivanja građana Srbije od predstavnika i šefova poslaničkih grupa vladajuće koalicije, pa to je nama došlo iz Venecijanske komisije, pa mi moramo, to jednostavno nije tačno. Na kraju smo saznali da su neke dve službenice, da ih tako nazovemo u Venecijanskoj komisiji, pogledale prvo predlog o izmeni i dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika. To vam čak nije bio, iako oberučke primate ultimatum sa zapada iz Brisela, iz Venecijanske komisije, striktni ultimatum da usvojite takav zakon o izboru narodnih poslanika pošto ste vi napisali da to tako hoćete. Naravno te dve osobe koje tamo rade i čiji su isti mentori kao vaši su rekle u redu, hajde sada usvojite ovakav zakon, a vi ste time pogazili volju građana. U stvari pokazali ste da vam do toga nije stalo onog trenutka kada ste posle izbora 2008. godine ukrali mandate SRS. Hvala.

Hvala vam, gospođo Čomić, gospođo ministar.
Ne znam zašto je Odbor intervenisao, a vidim da je prihvaćeno, zato što se mi protivimo ovome, ne zbog toga što je to u osnovi nešto što je rogobatno u samom izrazu, nego što ne znači ništa i objasniću vam zbog čega.
Moje kolege, gospođa Radeta i gospođa Dimitrijević su obrazložile aspekt koji se tiče volonterstva. Ovde se govori o istom članu 9. i Odbor je prihvatio, sa ovom ispravkom, da se na taj način uredi član, gde se govori o međugeneracijskoj solidarnosti.
Govoriću o aspektu solidarnosti, jer se amandman odnosi na to. Sama solidarnost i sama diskriminacija koja se ponavlja, odnosno sa kojom i počinje od člana 5. načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, jednostavno, nije trebao da ima uporište u ovom zakonu. Zbog čega? Zato što je zabrana diskriminacije regulisana članom 21. Ustava Republike Srbije i niko, ni mlađi čovek, ni starija osoba, dakle u bilo kojoj starosnoj dobi, nema pravo, kako i Ustav Republike Srbije kaže, da se ophodi diskriminatorski prema bilo kome na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti itd. To je bilo potpuno bespotrebno da se reguliše ovim zakonom.
Vi ste sada jednu ustavnu normu preneli u zakon, ali ona u realnom životu neće značiti ništa i vi to vrlo dobro znate, i kao majka i kao ministar, jer kako kod mene u Šumadiji kažu – kako te kolevka zaljulja, tako ćeš ti da se ponašaš čitav život. Ako dete nije vaspitano tako od rođenja, a to će kasnije da bude mlada osoba, da iskazuje solidarnost sa onima koji nisu u prilici da izvršavaju svoje društvene i druge funkcije zbog invaliditeta, zbog godina i starosne razlike, jednostavno, jedan zakon na to ne može nikoga da obaveže.
Kako onda mi da dođemo do toga, da se poštuju određene društvene vrednosti? Sada dolazimo i do pitanja, kada se ovaj termin solidarnost već na ovaj način apostrofira u ovom članu 9. Zakona, šta su to društvene vrednosti danas u Srbiji? Za mene možda, gospođo Čomić, ili vas, ili bilo koga u sali, gospodina Novakovića, društvene vrednosti nisu iste. Znate, to je jako širok pojam. Patriotizam, odanost otadžbini, svojoj naciji, promovisanje najsvetlijih slobodarskih tradicija srpskog naroda, to su za mene i SRS, za svakog srpskog radikala osnovne društvene vrednosti. Ako mi ne negujemo ono što je naš narod, što je naša državnost, što je naša istorija, što su nam prenela prethodna pokolenja, a tako radi svaki ovde prisutan radikal u svojoj porodici, sa svojom decom. Gospodin Jojić je tako vaspitao i svoje sinove, i svoju unučad, i svi tako rade, onda mi nemamo o čemu da pričamo, ako je medijska promocija ili neka akcija koja razara osnovnu ćeliju društva, a to je porodica, usmerena na to da se deca tako ne vaspitavaju.
Recite mi, molim vas, da li to vaše ministarstvo radi i da li je Vlada Srbije aktivna u promovisanju takvih vrednosti? Nije. Sve što je internacionalno, sve što dolazi iz EU, sve što su evropski standardi, pod znacima navoda, iako vi to ne možete ni da objasnite ljudima - šta to u suštini predstavlja, a ne predstavlja ništa, samo je poniženje države, prihvatanje uslova koje mi ne treba da prihvatimo jer nam se zemlja uništava, privreda i rasparčavamo se, sve je veća beda i siromaštvo, a vi kažete da su društvene vrednosti i da su to kategorije koje treba da poštuju mladi ljudi u Srbiji.
Mi se sa time ne slažemo i gospodin Krasić ovo kada govori svakoga dana, procente istraživanja koliko je ljudi protiv EU, koliki je danas procenat, gospodine Krasiću? Preko 80%. Protiv NATO pakta je 93-94%. Budite sigurni da je to odraz neke društvene vrednosti. U tom celom sklopu anketiranih, veliki je broj mladih ljudi. Ako mene lično pitate i svakog ovde prisutnog srpskog radikala, našta sam, kada je u pitanju danas solidarnost mladih ljudi u Srbiji ponosna, ja sam to, evo, baš govori ovaj član o tome, međugeneracijska solidarnost, najponosnija sam na onaj miting koji je održan ispred Doma Narodne skupštine, 26. maja ove godine, kada je više desetina hiljada mladih ljudi došlo da izrazi svoju patriotsku solidarnost sa slavnim srpskim generalom Ratkom Mladićem, koga ste isporučili zločincima u Haški tribunal.
Gospođa Radeta je govorila o budućim volonterima SRS koje neće kancelarija da plaća, koji su se učlanili u SRS u Lajkovcu, njih 83 u jednom danu, kao pozitivnom primeru kako ti mladi ljudi razmišljaju. Oni to ne rade samo zbog SRS, jer negujući vrednosti i program SRS, oni neguju najbolje tradicije našeg naroda.
Zašto onda ne iskoristite priliku, evo, vi ste na čelu Ministarstva za omladinu i sport, da pomognete promovisanju onih mladih ljudi koji nisu politički aktivni, a koji su naši proslavljeni sportisti, koji su i te kako svoju solidarnost pokazuju i na delu?
Ne moramo samo da idemo mi koji to volimo i koji pratimo, ni vi, ni ja, ni ostale kolege na "Serbijan open" da bodrimo Novaka Đokovića ili da to rade neki ministri u specijalnim ložama negde po inostranstvu. Hajde da kažemo ovde – ne, nije samo reket i njegov talenat i veliki rad u pitanju i njegov uspeh na svetskim terenima, nego i solidarnost na delu. Jedan mladi čovek, kao što je teniser Đoković je, vi to vrlo dobro znate, zbog sebe, svog uverenja, vaspitanja i pripadnosti Srpskoj pravoslavnoj crkvi pomogao crkve na KiM. Isto je u jednoj kampanji, ali skoro nezapaženo, učestvovao i naš plivač Čavić. On je, promovišući zaštitu onih koji su u hraniteljskim porodicama, dao svoj nemerljivi doprinos, ali mediji o tome nisu hteli da pričaju, ni da pišu.
Mi ćemo, kao stranka, da učinimo sve da promovišemo, kroz aktivnost ovih naših mladih ljudi, a to su budući talenti u svim oblastima, budući intelektualci, sve društvene vrednosti, ali to ne može da propiše ni jedan zakon. Evo, da ne budem baš skroz pristrasna, pošto gospodin Krasić vodi naš Odbor u Rakovici, ali najsvetliji jedan od primera, pored ovoga, je omladina SRS Rakovica. Govorim o jednoj beogradskoj opštini, jer vi živite ovde. Ono što su prave društvene vrednosti, ti ljudi iz dana u dan, svojim akcijama, kao jedna od najaktivnijih sekcija, promovišu. To rade i naši mlađi kadrovi u Kragujevcu, Nišu i u drugim gradovima, ali, eto, to je put da se ti mladi ljudi usmere. Ovako, ovo ovde ne znači ništa, jer opet kažem, sve se nosi iz porodice, pa i kada je u pitanju, da završim time, i Novak Đoković, da nije tako vaspitan, kao Srbin poreklom sa KiM, da ga tako nije vaspitala porodica, pitanje je da li bi on imao takav odnos prema onome što je društvena vrednost, a to je vrednost i prema Srbiji i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Što se tiče ovoga, završiću time, velika je razlika napravljena, gospođo ministar, sa ovim definisanjem šta su, zbunjujete nas zbog toga, kategorija mladih. U vašem zakonu je to do 29 godina, u Nacionalnoj strategiji je to do 30, a u zakonu gospodina Rasima Ljajića, koji smo usvojili pre dva meseca, to je do 26 godina. Pa, molim vas, usaglasite se u Vladi Srbije da definišete dokle je čovek starosno mlad, a inače je mlad duhom i pozitivan i u brizi za svoju otadžbinu i narod i pre svega jakim duhom koji prenosi na omladinu, pa očiti primer vam je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, koji je danas uzor mladima u Srbiji. Hvala.

Gospođo Čomić, dužni ste da obezbedite ministra da bude prisutan zato što ja ne mogu da polemišem sa vama ni sa gospođom Miščević, nemam ovde adekvatnog sagovornika. Ovaj sporazum je veoma važan za parlamentarnu raspravu i molim vas, krenuću da govorim….
(Predsedavajuća: Ministar je prisutan i molim vas….)
…. Ministar nije prisutan, on je možda negde u zgradi.

Možda biste vi želeli da ga ja ne koristim, ali koristiću ga, koristiću ga u pravom smislu i obraćam se građanima Srbije, a pre svega patriotskoj srpskoj javnosti, a njih je preko 90% koji ne mogu da shvate da Srbija ima bilo kakvu saradnju sa NATO zlikovačkom alijanskom, ali ja ću da se vratim na nešto što se desilo pre potpisivanja ovog sporazuma, a to je dosledni principijelni stav SRS vezan za samu najavu da će se ovo uopšte desiti i pre nego što je Šutanovac, koji je o tome godinama sanjao postao ministar odbrane i krenuo NATO putem.
Naime, parlamentarna delegacija NSRS samo nekoliko meseci pre potpisivanja ovog sporazum bila u poseti Briselu u NATO u nato komandi Šejp. Na čelu te delegacije bio je tadašnji predsednik Odbora, a današnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a između ostalog iz SRS moj uvaženi kolega Jadranko Vuković i moja malenkost. Mi smo razgovarali sa tadašnjim savetnikom tadašnjeg generalnog sekretara Jap de hop Sheferom i rekli mu da Srbija nikad neće ući u NATO pakt ako SRS, kao jedina prava patriotska stranka bude na vlasti i da se mi protivimo svakom približavanju sa njima koji su nas 78 dana bombardovali, koji su ubili malu Milicu Rakić, koji su ubijali u surduličkoj bolnici bolesne ljude, koji su ubili malu Sanju na Varvarinskom mostu, koji su rušili sve pred sobom i koji nemaju nikakve dobre namere prema Srbiji.
Gospodin Šutanovac je ranije posećivao u okviru istih delegacija, kao narodni poslanik Šejp i druge NATO tzv. brifinge i za razliku od nas, srpskih radikala, on je svuda aminovao i klimao glavom. Dakle, mi smo pre potpisivanja ovog sporazuma rekli da je to štetno za Srbiju, a on je i potpisao u ime Vlade RS i uvek se slagao sa svim oni što dolazi iz zločinačke zapadne vojne alijanse, jer kako ga i mediji nazivaju, on je omiljeni Pentagonov ministar iz Srbije. To što ste vi rekli gospodinu Jojiću da istorijat srpske vojske nema veze, pa kad je on počeo da govori o Kosovskom boju, prekinuli ga, je nešto što ..
(Predsedavajuća: Po dnevnom redu narodna poslanice, molim vas, član 107. po dnevnom redu. Čl. 106. i 107.)
Samo nastavljam ono što je kolega govorio, evo ja ću da govorim o vremenu Džingis Kana, znate jer u to vreme…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, upozoravam vas, da vaše obraćanje predstavlja kršenje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i upozoravam vas da to ne činite više, da ne ugrožavate ni dostojanstavo Narodne skupštine i da ne kršite član 106. koji vas obavezuje da govorite o dnevnom redu. )
Za razliku od vas, gospođo Čomić, vi ste na mestu predsedavajućeg…
(Predsedavajuća: Sad vas drugi put upozoravam, a posle toga ćemo naravno morati da izričemo opomene.)
Nastaviću da govorim o sporazumu, jer kažem vam..
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, o sporazumu.)
.. njegove detalje sam znala, ali čisto da razjasnim srpskoj javnosti i ministru koji možda ovo negde prati ili će gospođa Miščević da mu prenese, da je u prvom stavu, odnosno u tekstu koji definiše početak ovog sporazuma, ovo je jedna obična farsa.
To ću da napravim kroz paralelu sa jednom drugom državom, koju je ministar, takođe, danas pominjao, ali na njegov svojstven način i u skrivenom negativnom kontekstu, a to je naša bratska Ruska Federacija. Naime, on je rekao, a vi to znate, gospođo Miščević, da je sporazum ovakav isti ili sličan Ruska Federacija potpisala 1995. davne godine. Moram da vam kažem da je to bilo u vreme Jeljcinove izdajničke vlasti, da su još u tom vremenu i SRS i naš predsednik, baš te godine smo organizovali jedan bratsko – ruski miting ovde ispred Doma NSRS na Malu Gospojinu od 21. septembra i govorili smo da će pasti Jeljcinov režim i da će velika snažna pravoslavna Rusija da se podigne na noge i da će da se suprotstavi globalističkoj i hegemonističkoj politici Amerike. Naravno, to niko tad nije verovao i hvala bogu to se desilo. Ruski narod je izabrao Vladimira Putina, a kasnije predsednika Medvedeva. Ono što je problem sad Srbije nije taj patriotski duh koji postoji u narodu i što je očigledno i to pokazuju sve ankete, kad se istražuje i kad se postavlja pitanje, da li razmišljaju građani Srbije da Srbija treba da uđe u NATO pakt, jer je preko 90% onih koji to nikako ne žele, već je problem u tome što mi imamo kvinslišku vlast, kooperativnu, kako ovde stoji u pravoj rečenici ovog sporazuma. Kaže, na osnovu postignute saglasnosti da se konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope.
Gospođo Miščević, taj gospodin koji je Nemac, zaboravila sam njegovo ime, koji je bio glavni savetnik De hop Shefera kad smo mi boravili pre potpisivanja ovog, rekao da NATO hoće nezavisnu tzv. šiptarsku državu Kosovo. Molim vas, on je to nama rekao kao parlamentarnim predstavnicima naroda koji treba da štiti Ustav, suverenitete i teritorijalni integritet ove zemlje. Ko se na tom sastanku tamo suprotstavio? Jedino kolega Vuković i ja. Rekli smo mu da to mogu da urade silom, kao što je i okupacija KiM 1999. godine 11. juna nešto što još uvek traje, ali mi verujemo da neće doveka, kao što smo verovali da će moćna i bratska Rusija da se uspravi i da se usprotivi svim akcijama NATO, eto doći će i to vreme, kad Srbija neće da ide više ovom slepom ulicom i kad će Srbija da se vrati na stazu ponosa i slobode.
Kakva je razlika između članica koje su u okviru te zapadne zlikovačke alijanse i onog ko je kapo di tuti kap, a to su SAD. Razlika je velika, ali to ne može da shvati i tome ne veruje ministar Šutanovac. On je dobio jasne poruke i signale još 20. oktobra 2009. godine kad je Srbiju i ovaj parlament posetio ruski predsednik gospodin Medvedev. Gospodin Medvedev je obraćajući se i narodnim poslanicima u NSRS rekao da nova bezbednosna arhitektura, kako je on to nazvao, i uloga Rusije u svemu tome i organizacija ODKB, koju ne može i ne želi da izgovara pravilno gospodin Šutanovac, svakako da mora da ima svoje mesto štiteći države koje NATO agresijom, vojnom silom i, pre svega, zbog eksploatacije ekonomske moći, sirovina i uništavanje država i naroda, kao što to sada čine u Libiji, ne može više tako da postupa.
Naravno, u Srbiji to niko nikada neće da kaže i takvu poruku da uputi NATO paktu. Ni onda Jap de hop Sheferu, ni sada Rasmunsenu, jer vi klečite, vi izvršavate sve ono što oni postavljaju pred vas i zbog toga ja govorim da je to vreme koje sada neću da pominjem. Kao što gospodin Krasić kaže – nije bilo NATO pakta i ovo koje je danas velika je razlika. Znate, u tom periodu, onaj ko je bio poražen morao je to da prihvati i da ga ubiju i da ga ostave bez hrane i bez vode, a sada u ovom svetu gde se kao proklamuju neka prava, pa ovi vajni sporazumi, pa postoji Konvencija o ljudskim pravima, pa postoji ovo, pa ono. Apsolutno se ništa ne poštuje. NATO pakt je prekršio Povelju o miru i rasturio bivšu Jugoslaviju i okupirao srpske zemlje. Naš narod je postradao i borio se za slobodu svog naroda i svoje teritorije.
Ono što je razlika između Rusije, kao članice Partnerstva za mir, i potpisanog ovog sporazuma, koji je i dalje na snazi, ali pitanje je sada kako vi to gledate kroz realnost, jer je sada Rusija sa patriotskom vlašću moćna, velika, vojna i ekonomska sila. To možete da vidite, ako ne znate, iz intervjua koji je dao ambasador NATO gospodin Dmitrij Rogozin, koji je predstavnik Ruske Federacije. Umesto da se ponaša ovako kao gospodin Šutanovac koji kleči, koji puzi pred NATO generalima, koji aminuje, koji želi Srbiju u NATO paktu, gospodin Dmitrij Rogozin, kao istaknuti ruski patriota…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Molim vas, ja govorim..)
Vama smeta kad ja pominjem Rusku Federaciju?
(Predsedavajuća: Molim vas da govorite o predstavnicima, nije Duma, nije Ruska Federacija, nego Narodna skupština Republike Srbije. )
Nažalost.
(Predsedavajuća: Molim vas da u okviru dnevnog reda govorite o predstavnicima izvršne vlasti Republike Srbije, ne sumnjajući da i Ruska Federacija ima interes, s obzirom da je potpisnica istovetnog sporazuma. Molim vas da govorite o dnevnom redu. Govori ambasodora Rogozina u misiji ili bilo gde, ne mogu biti tema dnevnog reda koji je Sporazum na osnovu ratifikacija Sporazuma koji je potpisan 1. 10. 2008. godine.)
Pošto vidim da vam smeta, gospođo Čomić, i ne dozvoljavate, onda ću da se vratim…
(Predsedavajuća: Izričem vam prvu opomenu.)
… na ovu temu vezano za parlament i vaše razmišljanja…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, govorićete o dnevnom redu…)
Naravno, ja sve govorim o dnevnom redu samo vi ne pratite.
(Predsedavajuća: … Nećete kršiti član 106. ili ću ja morati da primenjujem kaznene mere. Dakle, o dnevnom redu ili ćete me prisiliti…)
Da ja nastavim sa gospođom Miščević, pošto ona ovo razume, nije bitno, preneće gospodinu Šutanovcu.
(Predsedavajuća: Izričem vam drugu opomenu. Hoćete li o dnevnom redu?)
Uopšte nisam čula kada ste vi meni izrekli prvu opomenu.
(Predsedavajuća: Zato što kršite Poslovnik, narodna poslanice, pošto ste u obavezi da saslušate upozorenje koje vam izriče predsedavajući, a ne da govorite istovremeno. Dakle, ja sam vas podsetila, pa sam vas upozorila jedanput, dvaput i drugi put sam vas upozorila i niste mi ostavili nikakvog drugog prostora nego da izričem mere na koje me Poslovnik obavezuje, a bez obzira što mi vi nećete verovati, meni se mnogo više ne dopada izricanje mera nego bilo kome na koga se mera odnosi. To se odnosi na narodne poslanike koji smatraju da mogu da krše Poslovnik Narodne skupštine zato što smatraju da imaju jaka politička ubeđenja i uverenja. Ne mogu.
Ako ste vi spremni i imate strategiju, kao poslanički klub i kao poslanička grupa, da se ova sednica vodi tako, da se izriču kaznene mere zbog strategije kršenja Poslovnika Narodne skupštine, ja sam na raspolaganju.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Milan Škrbić dobacuje iz klupe, što je kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Da li mogu da vas upozorim da se to ne čini više? Zahvaljujem narodni poslaniče.
Izvolite, nastavite.)
Dakle, nove pretnje i izazovi NATO pakta koji su definisani ovim sporazumom i koje mi posmatramo na svoj način, kako to treba da posmatramo, je Kancelarija za bezbednost koja je definisana u članu 3. pod, upravo, ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta koja će da postupa u ime i po ovlašćenju Severno-atlantskog saveta i vojnog komiteta NATO, kaže to u članu 3. Sporazuma – odgovorna je za bezbednosne sporazume i zaštite poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti i saradnje koje odobri Severno-atlantski savet.
Bili ste svedok toga, gospođo Miščević, više puta na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, kada smo razgovarali i sa predstavnicima VBA, postavljali pitanja kao poslanici SRS – koliki je to odliv informacija? Ovde nije definisano, što je lepo primetio kolega Jojić, da li ćemo mi njima da dajemo nešto što su opšte stvari, što znaju novinari, vojni analitičari, što svako može tako da pronađe ili da objavi ili će to da bude nešto što je državna tajna, kao što je bio onaj izveštaj koji smo imali pre nekoliko dana i zatvorenu sednicu Vlade. Nikada nismo dobili takve odgovore, a mi odgovorno tvrdimo, kao stranka, jer to znamo, šta se sve uvuklo u naše strukture, nažalost, da je Srbija izbušena kao švajcarski sir. Kada su sednice Odbora za BIA, kao i sednice odbora na kojima razmatramo saradnju naših atašea za bezbednost sa zemljama koje su članice NATO, naravno da imamo otvorenu bojazan, ne samo sumnju, nego znamo da će NATO zlikovci i njihovi obaveštajci, njihovi agenti učiniti sve, kao što su činili pre nego što su kroz medijsku podršku, kroz razne strukture koje su dovukli ovde 1999. godine, pre nego što su počeli zlikovačko bombardovanje Srbije i ubijanje srpskog naroda.
Završiću sa tim, ovaj sporazum i svako pojavljivanje gospodina Šutanovca, u smislu zagovaranja politike NATO pakta u Srbiji, jer NATO, kao što vidite, nije samo vojno opredeljen, nego i politički, to što su nama u lice rekli, a reći će nam i sledeće nedelje jer upravo u sredu dvanaestočlana delegacija u kojoj ćemo biti gospodin Aleksić Boris i ja i druge kolege poslanici, opet idemo u Šeip u vojnu komandu 6. jula, primiće nas zamenik generalnog sekretara Rasmusenov zamenik, naravno da ćemo govoriti o tome da Srbija ne želi u NATO. Za razliku od onih koji su na vlasti, kolega koji podržavaju Šutanovca i vašu izdajničku politiku, mi odlazimo tamo da im u lice kažemo da su zločinci, da pokoravaju narode, da su zlikovačka organizacija i da Srbiji svakako tamo nije mesto. Hvala vam.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, dobro je na kratko ste samo izašli i što ste se vratili u salu. Svakako bih vas sačekala.
Vi znate neki na političkoj sceni u Srbiji imaju kratko pamćenje, a to svakako nisu Srpski radikali. Onog trenutka kada ste postali ministar finansija u onoj prvoj dosovskoj Vladi posle peto oktobarskog puča, pa do današnjeg dana, pamtimo sve vaše izjave. Ne moramo čak da surfujemo po internetu. One su toliko upečatljive da su zabeležene u analima finansijskog, privrednog i kako god hoćete kraha Srbije.
Da bi ova priča živnula oko "Fijat automobila" i ove garancije, moram građane Srbije da podsetim i da vas pitam – gde vam je onaj Jugo kabriolet? Verovatno ga vozite ili je negde lepo smešten u garaži, ili vašem voznom parku. Pošto ste bili glavni promoter Jugo kabrioleta u Kragujevcu - kupili ste ga, je li tako? Tada još niste imali onih 11 miliona iz Meridijan banke. Da li sada imate 11 ili 12, neću da ulazim u to. Ali, tada ste bili jedan skroman čovek i ministar i rekli ste – Jugo kabriolet je fin automobil za mene. I, šta ste tada obećavali – da će to da bude automobil kojim će, da se iz domaće fabrike, voze mnogi građani Srbije.
Što se tiče projekta Fijata i vaših izjava 6. maja, na Đurđevdan, gradsku slavu grada Kragujevca, 2008. godine, samo nekoliko dana pred izbore, gospodina Dinkića i gospodina Tadića, ipak se sve to okrenulo naopačke. Danas je epilog sasvim nepovoljan po državu Srbiju. Vi ne biste, pored toga što glorifikujete neke projekte koji ne mogu da se ostvare u Srbiji onako kao što vi želite, a skloni ste tome, ne biste izjavili nešto kao što je to uradila ministarka Kalanović pre podne. Znate li šta je ona rekla na očigled čitave javnosti? Evo, gospođa Čomić je predsedavala. Kaže – to što Vlada Srbije daje 200 miliona garancije za Fijat nije nikakvo opterećenje, jer to nije zaduživanje Srbije.
Gospodine Đeliću, vrlo dobro znate kao ekonomista, da garancija ulazi u javni dug. Sada odgovorite, posle ovog mog izlaganja ili na kraju diskusije – da li je država Srbija ovoliko enormnim zaduženjem već sada premašila 45% BDP, koliko može po Zakonu o javnom dugu da se zaduži? Vi vrlo dobro znate, a o tome smo i raspravljali…
Gospođo Čomić, vidim da se poslanici skupljaju uoči glasanja, ali vas molim da ih upozorite da me ne ometaju. U ovakvoj atmosferi ne mogu da nastavim svoj izlaganje. Ako su svi na broju, neka se svi umire da mogu dalje da govorim.
Što se tiče tog javnog duga, gospodine Đeliću, on je tako fingiran do tih 45% BDP, a garantujem da je preko toga, kao što je u mnogim jedinicama lokalne samouprave prezaduženost preko 30%, dozvoljenog raznim kreditima. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija mnogim gradovima i opštinama davale takvu saglasnost, uzimajući u obzir samo onaj deo koji obuhvata glavnicu, a ne i pridolazeće kamate.
Kao što reče ovde kolega Dragan Stevanović, počinje vraćanje mnogih kredita 2026. godine, gde generacije koje tek treba da stastaju kada vi budete u penziji i ne znam kojoj sve svetskoj korporaciji, a naći ćete vi mesto, kako ste savetovali onu Jeljcinovu Vladu i kako ste otuda došli ovde, verovatno ćete otići u neku Američku i drugu administraciju, ali će ostati dugovi tek rođenoj, pa čak i nerođenoj deci koja treba da žive u Srbiji, gospodine Đeliću.
Da se vratimo, pošto ste vi stručnjak za automobilsku industriju, a i portparol Fijat kompanije, pošto im velikodušno dajete na izvolte sve. Grad Kragujevac je učinio sve što je bilo do njega. Dakle, sve je urađeno da se obezbedi Fijat kompaniji, Fijat automobilima da slobodno grade u Kragujevcu, da dobiju zemljište. Naknade za uređenje građevinskog zemljišta su oslobođeni, a na takse za firmu do 2018. godine. Bio je veliki problem sa vlasnicima imanja u već sada čuvenom Korman polju.
Gospodin Dinkić, koji upravo izlazi iz sale, glavni je krivac što je došlo do nasilne eksproprijacije. Dakle, to imamo dve celine – jednu, gde su ljudi vlasnici svog imanja gde nikada nije vršena eksproprijacija i imamo deo gde je eksproprijacija uređena 70 i neke godine. Odlukom najviše sudske instance, Ustavnog suda Srbije iz 1999. godine, je ta eksproprijacija iz 70 i neke godine, iz Brozovog komunističkog vremena poništena.
Šta ste vi uradili, odnosno gospodin Dinkić? U maju mesecu, zapravo u januaru mesecu 2010. godine se setio da je tamo bila neka eksproprijacija u Korman polju, gde Manjeli treba da pravi svoj pogon i onda kaže – sada ćemo na brzinu, jednom odlukom Vlade, a to je bilo 21. januara 2010. godine, opet to da uzmemo seljacima. Ljudi imaju tapije i kažu – ovo je vraćeno. Onda se oni dosete i dogovore sa Fijatom. Kažu – vi hoćete tu zemlju ponovo? Lepo ćete sada ar da platite 1.200 - 1.300 evra, pa kada to otkupite, ono što država nije mogla da im oduzme, mi ćemo sutradan i vama i ovim privatnim vlasnicima da plaćamo samo 350 evra po aru.
Tako je nastala čitava drama, po 500 policajaca od tri sata po ponoći svako jutro u jednom mirnom selu, gde ljudi celog života žive pošteno od svog rada i onda, naravno, posle dve godine zamajavanja ljudi u Kormanu odustalo se od toga i prešlo se na lokaciju kasarna Grošnica, gde se sada ruše svi objekti.
Pitam vas, gospodine Đeliću, ko će sada da plati odštetu tim ljudima što dve godine ništa nisu mogli u Kormanu da rade na svojoj zemlji? Odlučili su, znači, tržište, ponuda–tražnja, to ste uradili nasilno sa tom lažnom eksproprijacijom. Ove druge koji imaju svoju zemlju ste prevarili, kažete – oni traže enormne pare.
Izvinite, molim vas, šta će sada taj seljak da radi i kome da se žali? Kome da se žali onaj koji nema protivgradnu zaštitu u Aleksincu, Lučanima i po celoj Srbiji, zato što su to NATO standardi, pa nema protivgradne zaštite i onda sve se uništi, i maline i svo voće i svi usevi? Eto, tako vi radite i tako uništavate svesno i poljoprivredu i privredu.
Ali, sada da pređemo na ovaj vaš omiljeni deo, kako se razumete i kako ste hvalili onaj "Jugo kabriolet". Objasnite mi, gospodine Đeliću, vi ili gospodin Dinkić, ako je tu u sali, kako je "Fijat" odlučio, jer ste vi sa njima dogovarali da sa tog, neko je to pomenuo i nazvao ga je tzv. ženski model automobila, to je u stvari trebao da bude gradski automobil, vi ste više puta to ponavljali i čelnici Vlade tzv. dva plus dva, sa 600 turbo kubika, kako se prešlo sa tog, dakle, nepostojećeg modela, jedan takav sličan postoji, ali to je trebalo da bude potpuno novi, znači, namenjen siromašnima, porodicama koje imaju višečlane porodice, koje ne mogu da kupe te automobile, na ovaj automobil "Lazero" koji je donje srednje klase, ima 1400 kubika i koji će da košta, zavisi od opreme, od 12 do 17.000 evra? Gospodin Dinkić je rekao da će prvi da kupi taj automobil kad siđe sa "Fijatove" fabričke trake, samo ne znamo kada, jer se stalno laže i prolongira to i u pitanju je velika prevara. Kako ste sada došli na to i kako su Italijani odlučili da vas tako zamajavaju?
Gospodine Đeliću, automobil koji se proizvodi ovde, to govore stručnjaci koji se bave tržištem i automobilskom industrijom, i koji treba da zadovolji potrebe jedne prosečne porodice u Srbiji, dakle, auto koji se proizvede ovde najpre treba da nađe mesto na svom tržištu, nije svakako automobil koji će da košta toliko, jer ovaj bi koštao manje. Mogli bi da ga kupe i oni koji nikada nisu seli u automobil. Znate, kao nekada što je bio popularan "Fića", pa jednostavno da ga kupi i onaj koji živi u nekom zabačenom selu, u gradu u Srbiji. Ovako, vi kažete – a ne, neće taj novi "Lazero" da bude namenjen srpskom tržištu, to je jutros izjavio gospodin Dinkić, nego ćemo da ga izvozimo u Ameriku i zemlje zapadno-evropske unije.
Gospodine Đeliću, taj novi automobil koji će da se proizvede u Srbiji skoro je potpuno identičan postojećem modelu "Fijat Ideja". Vi znate kako izgleda taj automobil "Ideja Fijatova". Dakle, na toj platformi se radi. To vam je sad kao neki ristajling, ima novo ime, možda je malo drugačija karoserija, ima tu kubikažu, kao što sam vam rekla, 1400 kubika. Znate li kakav je krah taj automobil "Ideja", koji je potpuno identičan skoro ovome koji će ovde da se pravi, doživeo na američkom tržištu? Katastrofa.
Jutros smo čuli od Dinkića i od Kalanovićke da će on najviše da se izvozi tamo. U Americi je "Fijat" angažovao jednog od najpoznatijih holivudskih glumaca Džordža Klunija da reklamira tu "Ideju". Prodaja je bila užasno mala. U Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, što polovnih, što novih, godišnje se proda 35.000 automobila, a vi vidite kako se takmiče auto-kuće u davanju raznih drugih "subvencija", ali dodataka kada vi dođete kod njih to da kupite.
Drugo, gospodine Đeliću, najveća laž koja je izrečena, pored ovoga što "Fijat" nije uložio 600, koliko je trebalo, direktnih investicija u kragujevačku fabriku, nego samo 99,4, a nemamo podatak, vi ćete sad da nam kažete jer je istraživač "Velike Srbije" novinar gospodin Ivan Minić pokušao više puta da dobije u Vladi Srbije tu informaciju, pa nije. Tu informaciju mu je dao drugi državni organ. To je zapravo jedna prava enigma. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nema odgovora. Dakle, podaci do kojih je došao preko druge institucije u APR je da je Srbija do sada uložila 281 milion, sada ova garancija, to je isto 200 miliona, znate, vi garantujete za to. Koliko je do sada "Fijat" uložio? Da li je tačan ovaj podatak o kome mi pričamo?
Sa druge strane, gospodine Đeliću, a to je veliko pitanje za sve nas koji živimo u Kragujevcu – kako vi mislite da tako brzopotezno izađe taj probni model ili prvi da siđe sa trake, a prvi će da kupi gospodin Dinkić, kada nisu izvršene osnovne pretpostavke iz memoranduma i ugovora? Ne znam kada ste vi poslednji put bili u Kragujevcu, ali moram da vam kažem, za to je direktno odgovoran, nije ni Milutin Mrkonjić, niko drugi, niste ni vi, nego Verica Kalanović, koja se mnogo hvali svojim projektima. Kada će da bude završeno onih 15 preostalih kilometara puta deonice Kragujevac – Batočina, onda da se sprovede južna obilaznica oko "Fijata", pa onda infrastrukturno da se opremi industrijska zona ova nova koja je izmeštena u Grošnicu, pa da se pristupne saobraćajnice rekonstruišu? Kažete, sve to će da se desi baš kad vama treba pred izbore i kampanju sledeće godine.
Nećete moći, gospodine Đeliću, tako više da varate građane. Mislili ste da ste možete da ih prevarite kada ste rekli da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom najviše znači za novu automobilsku industriju koja će biti pokrenuta, to su bile vaše izjave 2008. godine, a onda je došao gospodin Šojgu i rekao vam je – to ne dolazi u obzir, to nije srpski proizvod. Došao je i gospodin Putin ovde i razgovarao sa šefovima poslaničkih grupa, samo je to rekao Mlađanu Dinkiću da to ne može nikako da se uradi. Onda nam je pre nekoliko dana, kada smo imali Zakon o finansiranju lokalne samouprave, gospođa Grubješić rekla da to nikada niko nije izjavio, da će automobil novi, sad ne ovaj mali, nego taj iz srednje klase biti izvožen na rusko tržište. Izjavio je, i to direktno Mlađan Dinkić i vi svi drugi čelnici Vlade.
Mlađan Dinkić je na otvaranju Međunarodne konferencije automobilske industrije pod nazivom "Novi proizvodni centri i lanci dobavljača u Srbiji" rekao da je glavna prednost Srbije što ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, EFTA, Sporazum sa Rusijom, Belorusijom i Turskom, a najavio je potpisivanje sporazuma sa Ukrajinom. Sada vi neku vašu omiljenu holivudsku glumicu angažujte u Americi ili ćete ponovo Klunija, vidite šta ćete, da reklamira umesto "Ideje". Ne znam, gospodine Đeliću, dogovorite se sa ovima iz "Fijata", "Ideja" je doživela tamo katastrofu, kome ćete da prodate toliko automobila, a pogotovo na prezasićenom zapadno-evropskom tržištu. Objasnite nam koliko je do sada država uložila, a "Fijat", mi garantujemo 99,4 miliona.
Završiću time da ni Italijanima nije dobro u Kragujevcu. Ne znam da li ste čuli, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana, jedan Italijan koji radi za "Fijat" kompaniju je uhvaćen od strane policije, odnosno vlasnika, a onda ga je i policija privela, kako krade po kragujevačkim kafićima. Pošto reče gospodin Željko Tomić da mi svi tamo treba da naučimo da govorimo perfektno italijanski do sada jer će sve da nam cveta, ja sigurno znam da pošto, vidite, ni ovom Italijanu nije dobro, najčešća reč koju će moji sugrađani da govore je "mama mia". Hvala vam.

Hvala, gospođo Čomić. Gospodine Dinkiću, da se obratim vama kao predlagaču ovog zakona. Pre nekoliko sati je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Zoran Krasić, govorio u direktnom TV prenosu, ali ja se nadam da će negde noćas oko dva, pola tri, kada ovo bude odloženo emitovano na Drugom programu RTS, opet neko da prati i onda da kažem da sam pod tim utiskom načina na koji je vašu ulogu u političkom sistemu danas i kao predlagača ovog zakona i predsednika ove nove stranke, demaskirao gospodin Krasić.
Inače, ovo je bila odlična prilika u žaru one rasprave koja je trajala po replikama dva, tri sata, da sve svi o jedni drugima kažete i što reče gospodin Krasić – apsolutno ste svi u pravu i vi ste samo generator iznošenja tog prljavog političkog veša, jer priznali ste da ste bili u lošem društvu, odnosno da nisu hteli da poštuju ono što ste vi od njih tražili.
Sa druge strane, priznali ste da ste vi grešili kada ste obećali građanima i besplatne akcije, koje nisu realizovane i sve ono što ste obećavali, kako malopre rekoste, od 2002. godine ste u politici. Sada ostaje samo da građani Srbije vide da su jedini u Srbiji, od donošenja ovog osnovnog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pa ako hoćete i o toj priči o decentralizaciji, od 1990-1991. godine u pravu jedino srpski radikali.
Gospodine Dinkiću, u jednoj državi kao što je danas Srbija koja je prezadužena, koja ima strašnu stopu mortaliteta u odnosu na natalitet, u kojoj je izvršena pod Brozovim komunističkim režimom, a vi ste po tom modelu nastavili i dosovska vlast od 2000. godine na danas, deagrarizacija Srbije, pa tako imamo one primere koje je iznosio kolega Milivojević, a mogu o Šumadiji da vam izređam 20 sela gde su ukinute osnovne škole i gde možete smo da vidite stare ljude od preko 70 godina na traktorima. Sada hoćete da predstavite ovaj vaš čisti politički projekat. Ovo nije novi ekonomski impuls jedinica lokalne samouprave i to je vaše pravo, to je jedna kampanja koju vi vodite kao spasonosno rešenje za opštine i gradove u Srbiji.
Najpre, niko od nas nije imao iluzija i pričali smo o tome i u prvim onim danima vaše ljutnje i odstupanja od Vlade Mirka Cvetkovića, podnošenja ostavke, smene itd, da će te vi ovim novopečenim evropejcima, tajkunskim plaćenicima Nikoliću i vučiću da ustupite mesto u Vladi Republike Srbije. Ne, vi ste se lepo sada pozicionirali i sa tog aspekta pokušavate da gurate ovaj projekat koji je sa jedne strane i opasan.
Pre nego što pređem na ovaj drugi deo o čemu su danas govorile kolege srpski radikali i kako se ovaj postojeći Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne sprovodi koliko država duguje za poslednje tri godine gradovima i opštinama, a govoriću najviše o gradu Kragujevcu gde živim i gde sam rođena. Reći ću vam da je ovaj projekat opasan. Možda vam to nisu rekli gospodin Milenić, žao mi je što je otišao i gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca koji je danas napustio zasedanje i otišao na utakmicu Radnički – BASK i direktno se uključio u SOS kanal.
To pominjem zbog činjenice da je ovo uzelo, u negativnom smislu, političkog maha, ne samo kroz stvaranje priče o tome i propagande koja se besomučno vrši, pre svega, preko RTV Kragujevac i preko skupštinske govornice u Gradu Kragujevcu, da će mnogo bolje da se živi kroz ovaj projekat decentralizacije, kako ga vi predlažete, nego i zbog činjenice da se stvara jedna ostrašćenost, da ne kažem mržnja građana Kragujevca, a i drugih gradova Srbije gde ste sprovodili ovu akciju, prikupljali peticiju za potpise protiv Beograda, naše prestonice. Kragujevac je u novijoj srpskoj istoriji prva srpska prestonica. Kao i svi Srbi, kod nas u Šumadiji su ljudi uvek bili širokog srca, dobri domaćini i velikodušni svakoga da prime u kuću.
Gospodine Dinkiću, bojim se sada, s obzirom na tu enormnu ostrašćenost prema Beogradu, a vi ste čovek Beograđanin, vi živite ovde, kolega Simo Vuković, kolega Ivanji, je li tako? Da li je vama u interesu da Kragujevčani mrze Beograđane? Vi ste stvorili takvu atmosferu.
Na poslednjoj sednici Skupštine Grada Kragujevca koja je bila pre 10 dana, vašem kolegi iz G17, iz koalicije "Za Šumadiju i regione", kako se sada zovete, u kontekstu neke priče pitala – da, vi u stvari ne volite Beograd i vi ne volite da idete tamo, vi ne volite ništa što se tamo dešava? Oni su mi potvrdno klimali glavom.
Znate, stvorićemo situaciju da deca koja odrastaju u tim gradovima, kao da im se protura ova priča – Beograd je centar svega i on kupi sav novac, da će onda tako sutra da razmišljaju deca i u Surdulici, Leskovcu gde ima pojačani taj politički intenzivni naboj, vaša ta priča i mogućnost da to promovišete.
Drugo, vratiću se na deo kada ste govorili da vaša stranka ima samo 11, kako ste rekli predsednika opština ili gradonačelnika u Srbiji. Mogu vam reći da je i to mnogo s obzirom na činjenicu da su se oni jako loše pokazali. Počeću od Rače. U Rači ste, prebegom gospođe Dragane, ne znam joj prezime, iz stranke Velimira Ilića i prihvatanju u vaše okrilje, zatekli jednu situaciju kakvu ste zatekli. Ali, od trenutka kada je ona prešla u vašu stranku, nastavila je neslavno da vlada tom, na žalost, nerazvijenom, pošto je to agrarna sredina i Brozovi komunisti, mi smo uvek bili, to ste pogrešno razumeli jer smo mi govorili da smo poredili vreme sa Brozovom decentralizacijom, jer su srpski radikali najveći protivnici politike Josipa Broza. Znate da je pod komunističkim Brozovim režimom naš predsednik, dr Šešelj robijao i u sarajevskoj i u zemunskoj tamnici.
Kada govorite, recimo, o Rači i o činjenici da tamo vaša stranka sada ima vlast preko gospođe predsednika opštine, da ste vi zaslužni za otvaranje "Jura kompanije", tamo je crno bez imalo belog. Ona glavna ulica, gospodine Dinkiću, koju ste vi lično obećali da ćete da rekonstruišete još u novembru mesecu, onako stoji i dan danas. Dakle, na današnji dan je takva raskopana. Sa druge strane, najmanje je u "Jura kompaniji" zaposleno građana iz opštine Rača.
"Zastava elektro" je pod jednim čudnim spletom okolnosti iz privatnog vlasništva poklonom prešla u državne ruke. Vi ste onda to ustupili Koreancima. Oni dobijaju dotacije od države – tri i po hiljade evra po zaposlenom, a tamo može da se zaposli, po rečima Račana, samo onaj ko je uz vaš novi kadar, perjanicu vaše stranke, gospođu predsednika. Tu radi samo jedna trećina Račana, a ostalo su ljudi sa strane. Ne samo to, nego je isključena svaka mogućnost, što je suprotno Zakonu o radu da ljudi koriste bolovanje, da zatraže neki slobodan dan i odmah dobijaju otkaz.
Inače, radi informacije, možda niste znali gospodine Novakoviću, svi zaposleni u "Juri" su potpisali peticije za vaših pet zakona. Čudna okolnost. Vidite, to je neka koincidencija – da li zbog toga što oni to vole ili što su bili prinuđeni na to, razmislite malo o tome. Sa druge strane, ta opština u ovom trenutku ima 70 miliona duga. Ne samo to, nego nikakvi novi transferi, jer se postojeći zakon ne poštuje, što vam je danas rekao gospodin Krasić, država mnogo duguje gradovima i opštinama u Srbiji, a tek ovom primenom bi to bilo neverovatno. Znate, kada presipate iz šupljeg u prazno, u ukupnoj masi vaše izmene člana 3. vezano za porez na zarade koje plaća prema prebivalištu zaposlenog, molim vas, objasnite mi – gde su ta nova radna mesta? Koji vi to porez na zarade očekujete u ovoj 2011. godini, koju u 2012. godini kada je sve veći broj nezaposlenih u Srbiji.
Ponadali su se građani Kragujevca 2008. godine najpre potpisivanju Memoranduma, a kasnije i Ugovora sa italijanskim "Fijatom" da će tu biti, kako je gospodin Stevanović obećao, 10 hiljada novih radnih mesta. Od toga nema ništa. Ta prevara veka koja se zove "Fijat" i epilog toga je kredit za peglanje fijaska "Fijata" koji je režim Borisa Tadića, a u tome učestvovao još i ministar, gospodin Ćirić, pre nekoliko dana potpisan i novi kredit, aranžman za fabriku "Fijat" od 500 miliona evra a država Srbija, to će doći kod nas na dnevni red, gospodine Odaloviću, uskoro, jer je prošlo Vladu Srbije, je garant za 200 miliona evra. Zamislite vi sad tu situaciju. Obećali ste ekspanziju, obećali ste da će se izvoziti taj novi model "Fijata" preko ugovora o slobodnoj trgovini na rusko tržište. I nije tačno da o tome niste pričali. To su pričali i Tadić i Đelić 6. maja, na Đurđevdan, 2008. godine, pred kraj kampanje u Kragujevcu.
Danas imamo situaciju da država Srbija, većinskog vlasnika, italijansku "Fijat" kompaniju praktično finansira, jer je država uložila do sada 281 milion a "Fijat" samo nepunih 100 miliona evra a ima vlasništvo od 66%. I ne samo to, nego nam niko do dana današnjeg nije odgovorio da li je to, tih 280 miliona najviši iznos ili je država čak i preko toga uložila a da mi to ne znamo. Novinar istraživač "Velike Srbije", lista SRS je pokušao da dobije taj odgovor od nadležnih u Vladi Republike Srbije, ali nismo dobili tu informaciju.
Što se tiče grada Kragujevca, on je velikodušno, pošto je Stevanović poverovao Dinkiću, Đeliću, Markioneu i svima onima koji su došli pompezno sa tim projektom, da objasnim gospodinu Poturku jer on misli da je tamo stvarno ekspanzija proizvodnje, grad je dao 67 hektara zemljišta, uz obavezu obezbeđenja još dodatnih 70. Država je dala subvencije za novozaposlene radnike, kao i subvencije pri prodaji "Fijat" automobila, a Italijani dali jedva 100 miliona. Šta je to? Čista obmana. Čista prevara. Eto, na taj način ste dodatno zadužili budžet Republike Srbije i imate ugroženu tekuću likvidnost, a obećali ste građanima da će to sve velikodušno da daju italijanski partneri.
Pošto je izašao gospodin Dinkić ali tu ste vi, gospođo Grubješić, da pogledamo kakva je tužna slika grada Kragujevca. Da ne mislite da su ovo neki radikalski podaci, ja ću da vam pročitam nekoliko stavki, da vi vidite koliko je taj grad u dugovima, koliko država ne brine o Kragujevcu sada, po ovom zakonu, koliko ne isplaćuje transferna sredstva, kako se, a inače je vlast nesposobna da to reši na drugi način, kako se grad koji ima skoro 200 miliona stanovnika, koji ima ogromne resurse i potencijale zadužuje. Završiću sa tom pričom o gradu u kome živim, jer je ovo izveštaj poslednjeg završnog računa budžeta za 2010. godinu koji smo usvojili prošle godine i da vidite kako to sada izgleda:
Porez na imovinu, to je znači slika i presek stanja prosečnog srpskog stanovnika i koliko su ljudi jadni i siromašni i nemaju da daju državi, porez na imovinu umesto planiranih 861 milion i 133 hiljade realizovan je sa samo 174 miliona i 466 hiljada, odnosno 20,26% u 2010. godini. Recite mi, zar to ne pokazuje koliko su građani siromašni i koliko nemaju da daju državi? A opet su navikli da je to ono osnovno što treba da urade, da plate i da sačuvaju bar tu imovinu koju imaju, da ne plaćaju ove enormne kamatne stope koje im kasnije stižu.
Porez na nasleđe, hajde da kažemo da je to delimično realizovano. Komunalne takse na reklamne panoe. To je tzv. mala privreda i svi oni koji treba na bilo koji način da oglase svoje firme – realizovanost za samo 49,26%. Prosečna stopa ostvarenog prihoda za grad Kragujevac je u prošloj godini samo 57,70%. Gospodine Novakoviću, to je sa rebalansom. Znači, ovo je završni račun budžeta. Ni rebalans to nije mogao da ispegla kao što su to uspeli, govoriće o tome koleginica Dimitrijević, u Leskovcu i u nekim drugim gradovima.
Zar to nije dovoljna poruka građanima da ovo što vi govorite i što promoviše Mlađan Dinkić i Stevanović i vaša ta nova stranka – je čista obmana građana Srbije. Jer, tekući i obavezni transferi, oni koji su propisani Zakonom o finansiranju lokalne samouprave od strane države odnosno republičke vlasti ne stižu građanima odnosno ne stižu gradovima i opštinama kako to zakon nalaže. Šta onda imamo mi da očekujemo i kakva je ovo priča i kakva je ovo iluzionistička poruka?
Ako ste hteli da budete Robin Hud pa da dajete tako velikodušno nerazvijenim gradovima i opštinama, a opet ponavljam – opasan projekat mržnje prema Beogradu koji širite vi, odnosno vaša stranka po celoj Srbiji, to je u Kragujevcu jako izraženo, onda ste trebali da udarite na Miškovića, na Beka, na ostale tajkune, pa da pokupite lepo od njih, kako je to poručila i građanima stalno govori SRS. Ali, od njih ne možete, jer, oni su bliski vama, odnosno režimu Tadića, kao što su finansijeri Nikolića i Vučića. I njih niko ne sme da pomene i niko neće da kaže da su oni privredni kriminalci i da otimaju od građana i da dobijaju komplekse zemljišta, kao što je Mišković dobio u Kragujevcu, u centru grada lokaciju za "Delta park", a gradu je uplatio neke bedne pare.
To je, gospodine Novakoviću, pošto ste vi sada spletom okolnosti iz te stranke koja je predlagač a vi predsedavajući, pošto gospodina Dinkića nema, tužna slika i realno stanje jednog velikog grada. O čemu onda da govori neka manje razvijena opština? Ili ova kao Rača, koja je ostavljena na cedilu, ostavljena od DS, koju ste pljačkali i krali godinama i sada isto i od strane G 17 kada je predsednik, ova što je prebegla, vaš predsednik opštine.
Prema tome, zaključak je jasan. Mi smo to stavili u amandmanu i gospodin Krasić je to jasno precizirao – da se podnese krivična prijava protiv ministra finansija ako se na kraju tekuće godine ne izmire transferne obaveze odnosno sve ono što Republika duguje gradovima i opštinama. Ovako – puj pike ne važi. Što kaže gospodin Krasić – okačite to mačku o rep. Vi imate vašu priču pred izbore, ali, budite sigurni da to kod građana neće da prođe jer oni traže posao, traže mnogo veće penzije, kao što ste obećali, traže plate, traže zaposlenje za svoju decu, traže socijalna davanja i traže da ih niko ne ucenjuje i da pod pritiskom ne potpisuje ovakve peticije kao što je to bio slučaj u "Juri" Rača.