Dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o vojsci i odbrani dolaze u trenutku kada se očekuje raspisivanje predsedničkih izbora, ali više u jednoj situaciji kada i sam ministar Šutanovac i odlazeći predsednik Republike Boris Tadić, u euforičnom raspoloženju, šire neku priču i ideju da Srbija treba da uđe u evroatlantske integracije.
Ovo je bila jedinstvena prilika, posle usvajanja novog Ustava prošle godine, da se sistem odbrane na način na koji to propisuje Ustav definiše zakonom o odbrani na precizan način. U osam članova Ustava Republike Srbije odbrana se pominje, ali to nije dovoljno da bi to zadovoljilo pravce i strategiju kojim treba da idu sistem odbrane i sistem vojske u našoj zemlji.
Zbog čega je ovaj zakon loš i zbog čega je poslanička grupa SRS podnela mnogobrojne amandmane govori činjenica da sami članovi zakona nisu do kraja precizirani, ustavno i pravno utemeljeni.
I osnovni razlog, gospodine Šutanovac, zbog kojeg ne možemo da glasamo je zato što iz njega izvire ono što je stav vaše DS, a što ne želi dve trećine građana Srbije najmanje, a to je ulazak u NATO pakt, i zato što nema tih vojnih doktrinarnih dokumenata, po kojima je trebalo da bude napisan ovaj zakon. Strategiju nacionalne bezbednosti, i sami ste valjda mogli da se upoznate za ovo vreme od kada ste ministar, ima svaka država u svetu. Što se tiče ovih vaših prijatelja, s kojima jedete zmije i guštere iz SAD, na svakom sajtu gotovo možete da nađete, odnosno njihovom zvaničnom kako izgleda njihova nacionalna strategija odbrane.
Da ne govorim o drugim zemljama i ovoj banana slovenačkoj republici, koja je sa teritorijalnima Janeza Janše pobila srpske vojnike, a pre neki dan nam se u Briselu, u sedištu NATO pakta, jedan njihov oficir za vezu, ili već kako se zove, hvalio kako, zaboga, sada Slovenci imaju 8.000 profesionalizovanih vojnika.
Mi moramo sada da se suočimo i da povedemo ozbiljnu priču, a vi da nam date konkretne odgovore u ovim danima u kojima ćemo da vodimo raspravu, gde smo sada, kako ste vi zatekli vojsku i kako su vas pripremali da obavljate funkciju ministra odbrane. Vaše reference nisu dobre. Vi ste školovani u Maršal centru i u NATO školama.
S obzirom na to da sam prošle nedelje imala priliku, kao član Odbora za odbranu i bezbednost, zajedno sa dr Cvetanovićem iz SRS i gospodinom Vukovićem, delegaciju je predvodio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost gospodin Ivica Dačić, da odem u to NATO leglo, u sedište NATO pakta, Parlamentarnu skupštinu i u Šejp, videli smo koji je to sistem obuke i treninga, kako oni kažu, za drugačije restrukturiranje srpske vojske i za pripremu Srbije za ulazak u NATO.
Ono što vi ne treba da govorite, a uporno ste i danas na izvestan način ponavljali, mada malo zabašureno, mi smo otvoreno rekli kao predstavnici ovog parlamenta. Dakle, po onoj narodnoj, popu pop, bobu bob, zlikovcima sve u lice, onako kako jeste činjenično stanje. Dali su nam jednu brošuru u kojoj se jasno vidi kako oni vide Srbiju i kako nas tretiraju.
Tretiraju nas ne kao ravnopravnog partnera, što stoji u osnovi tog sporazuma koji se zove Partnerstvo za mir, jer njihova intencija je da se potpuno uništi srpska vojska, da se ona profesionalizuje do onog broja, naravno, dokle to njima odgovara, i njihov geostrateški cilj nisu ni ove okolne zemlje koje čekaju na prijem u NATO pakt, nego upravo Srbija zbog Kosova i Metohije.
Nikada nisu doživeli da im se, a i sami su to priznali, komandanti NATO snaga u Šejp bazi, da im se neko tako suprotstavi, kao što smo mi to uradili sa veoma nezgodnim pitanjima.
Ozbiljno smo se pripremili za tu posetu, i za razliku od vas koji im pezite, koji ste spremni da za ručak sa tim zlikovcima izjavite kako ćemo sutra da uđemo u NATO pakt, mi smo im oštro i konkretno govorili šta je to srpska vojska, pa na jednu više nego ironičnu opasku jednog od zagovornika ideje da Srbija uđe u NATO pakt, da naši oficiri i naša vojska i srpski generali treba da prođu NATO trening i obuku, mi smo rekli da mi imamo srpske oficire i generale. Nažalost, mnogi od njih su sada na pravdi boga u antisrpskom haškom kazamatu.
Iskoristila sam priliku da se izvinim, u ime poslaničke grupe SRS, što slavni srpski general, koji se borio protiv njih 78 dana, gospodin Božidar Delić, nije mogao da prisustvuje tim sastancima i da im iznese još konkretnije podatke. Zato smo bili od tih istih slavnih generala i oficira dobro pripremljeni, ne kako vas brifinguju Natovci, nego nas kako brifinguje naša srpska vojska, da odemo i da zastupamo interese Srbije.
Interes Srbije je da ima stabilnu vojsku i da ima vojni potencijal koji će, u svakom trenutku, da štiti ustavni poredak Srbije, da vojska odgovara poslu koji iz Ustava izvire i interes Srbije je da Vojska Srbije deluje u onim okvirima kako to nalažu oni koji komanduju vojskom. Neverovatno je koliko ste išli daleko.
Vi znate da će Tomislav Nikolić biti izabrani predsednik Srbije posle sledećih izbora. Ne znam koliko ćete vi da stignete da trčkarate u kampanji za ovog propalog kandidata Borisa Tadića. Uzalud vam je, pošto ionako ne trčite nešto brzo. Uštedite vreme, da znate samo da će Tomislav Nikolić samo prava koja mu iz Ustava dolaze da koristi.
Po članu 112. Ustava, jedino predsednik Republike može da komanduje vojskom.
Ne postoji nijedna situacija, gospodine Šutanovac, kako ste vi to predložili zakonom, da on to u bilo kom trenutku prebaci, odnosno takvu obavezu ustupi ministru odbrane.
S druge strane, neverovatno je koliko ste daleko išli u tom samovlašću ili mislite da i dalje ponižavate Narodnu skupštinu Republike Srbije, kada treba da se odlučuje o vitalnim interesima zemlje, jer ste u zakonu rekli da će drugim zakonom da se uredi kako će Srbija da deluje, odnosno Vojska Srbije van svojih granica.
Oni su nama istakli zahteve da nemaju dovoljno lekara, a o tome je govorio uvaženi kolega gospodin Ivica Dačić, predsednik naše delegacije, i rekao je, Srbija, hvala bogu, ima fantastičan medicinski kadar, od mladih lekara, preko doktora nauka i lekara koji su specijalizanti i obučeni da deluju svuda i u svakom trenutku, ali ne damo. Neće ni srpski lekari, ni srpski vojnici da idu u vaše vojne misije. Zato što nama treba savezništvo sa onima koji neće da otimaju Kosovo i Metohiju. Ne znam stvarno, gospodine Šutanovac, gde se vi s njima sastajete, kakve razgovore vodite i šta im obećavate. Mi smo im postavljali konkretna pitanja.
U trenutku kada nam se obratio viši savetnik, koji piše govore generalnom sekretaru NATO pakta, Jap de Hop Sheferu, gospodin je Nemac, a gospodin Dačić zna kako se zove i preziva, meni je to bilo nebitno, samo je bilo važno da je on taj koji zvanično saopštava političke stavove NATO pakta, na naše pitanje da li će NATO podržati šiptarski separatizam, odnosno njihove zahteve za nezavisnošću Kosova i Metohije, oni su rekli, pa to je političko pitanje i mi se u to ne mešamo.
Na moje kontrapitanje, zašto je onda generalni sekretar pred Borisom Tadićem, kada je Tadić ćutao i prećutao, 13. jula u Beogradu rekao da će Kosovo i Metohija biti nezavisno, nastavila se serija takvih razgovora, u kojima su ti koji su vaši prijatelji, koji vas brifuju, rekli da su oni na stanovištu da je za Srbiju izgubljeno Kosovo i Metohija. Pa se onda postavlja pitanje, a kako vi od njih očekujete i šta razgovarate sa njima i sa predstavnicima KFOR-a ovih dana, uoči 10. decembra.
Oni znaju šta se tamo dešava. Oni znaju da naša država i naše Ministarstvo odbrane i MUP imaju operativna saznanja o naoružavanju, jer znaju kako se tačno zove, i skraćeno i izvorno na engleskom, teroristička tzv. vojska ANA. Nisu nam rekli šta će da urade.
Rekli su, znate, to što se desilo u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine je bila naša greška. Samo da vas podsetim, zbog te greške mi nemamo više srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, da je narod morao da izbegne iz mesta u kojima je živeo, u selo, odnosno mesto Svinjare na pet kilometara od Kosovske Mitrovice više se Srbi nisu vratili posle noći 17. i 19. marta, kao i u druga gde je izvršen pogrom, po ko zna koji put, srpskog naroda.
S druge strane, gospodine Šutanovac, postavlja se pitanje, ko je vršio pre vas – vi ste naslednik Dosovskog celokupnog režima i Borisa Tadića, koji je vaš partijski, dakle, od početka saradnik na ovom poslu uništavanja srpske vojske – procene kako treba da izgleda i kako će da izgleda 2015. godine srpska vojska i čime mi, u ovom trenutku, raspolažemo?
Došla sam do tih podataka koji su apsolutno tačni i egzaktni, a kasnije ću da vas pitam šta će vam taj Jovičić tu, propali Čovićev kadar. Ne znam šta je vama iz DS, samo te Čovićeve repove vučete za sobom, koji su pljačkali i otimali u Koordinacionom centru. Poslednji put sam ga propitivala gde su pare za medicinski centar i dom zdravlja na Kosovu i Metohiji, a koje je Čović pokrao, on, verovatno, učestvovao u svemu tome. Sada ste ga doveli i još nam naznačili pompezno da je on taj neki koji vas savetuje. Ako vas takvi savetuju, onda vi pojma nemate, ko što i nemate ni o vojsci, ni o odbrani.
Mi smo se malo bolje informisali. Vi imate znanje jednog prosečnog građanina, vojnog obveznika koji je, verovatno, negde služio vojni rok, pošto pouzdano znam da niste branili zapadne srpske zemlje, jer ste prvi put otišli u Republiku Srpsku pre nekoliko godina, kada ste doživeli jedan šok i stres. Malo ste se prepali, ne znam zbog čega, pa ste se posle žalili gospodinu Todoroviću. Malo ste strašljivi, ministre, bez razloga stvarno. U pitanju je bila samo jedna šala.
S druge strane, moramo da vidimo koliku ste zatekli vojsku i gde je vojska bila u junu prošle godine. Dana 5. juna 2006. godine bilo je 45.180 pripadnika, a od toga 11.041 regrut, 11.994 civila. Ostali su bili podoficiri, oficiri i vojnici po ugovoru.
Obzirom na to da vi nikada niste, kao ministar odbrane, od 15. maja, kada ste one noći sami za sebe glasali, kao ni ovaj nesrećni Ponoš, bruka srpske vojske, nikada niste tražili, insistirali da se poštuje Rezolucija 1244, u onom delu Vojno-tehničkog sporazuma, gde je dozvoljeno našoj vojsci i policiji, u broju do hiljadu, da se vrati i da bude prisutna na Kosovu i Metohiji, da čuva srpske škole, svetinje i da predstavlja sigurnost u ovom osetljivom trenutku za naš narod tamo.
Onda se stvarno postavlja pitanje, sa ovim sadašnjim brojnim stanjem, a to je 27 hiljada ljudi, osam hiljada vojnika, četiri hiljade u jedinicama, četiri u centrima za obuku, ostalo su profesionalni pripadnici Vojske, s tim što ste uništili garnizon u Kragujevcu, pa sada veoma učeni ljudi, koji su prošli sve generalske škole, pukovnici Vojske Jugoslavije, moraju da putuju, da dolaze i da rade u Generalštab u Beogradu, vode poslove i sektore ne po doktrini sa kojom vi niste izašli pre ovih zakona, nego po NATO uzansama i NATO doktrini. Dakle, ostaje to pitanje zašto ste to uradili sa srpskom vojskom i sveli je na ovo sada, što nemam vremena do kraja da pročitam, ali to su zaista egzaktni podaci.
Postavlja se pitanje kako vi mislite i kako vi vidite Vojsku Srbije 2015. godine? Sa takvim vašim stavom, u situaciji kada nema dovoljno ljudi, redovne vojske uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, pa tamo moraju da odlaze i podoficiri, to vi najbolje znate, kako vi mislite da se suprotstavite banditizmu i terorizmu šiptarskih separatista, na koje se oni spremaju, a mi ne znamo dok se ne desi taj 10. ili 11. decembar.
Za nas, za mene, za kolegu Dačića, Cvetanovića i kolegu Vukovića nisu bila dovoljna uveravanja "mi smo izvršili reorganizaciju u okviru naših brigada na Kosovu i Metohiji", jer smo videli, na osnovu naših pitanja i konkretnih odgovora, da oni nisu spremni da idu do kraja i da zaštite srpski narod, kao što to nisu radili sve ovo vreme.
Nisu nam odgovorili na pitanje, pošto u tom zvaničnom dokumentu saradnje stoji da NATO pakt finansira, u okviru programa reorganizacije Vojske Jugoslavije, projekat za one koji su ostali bez posla i za one koji treba da se prekvalifikuju.
Naše konkretno pitanje je bilo - koliko ste dobili, kao Ministarstvo odbrane, ove godine od NATO pakta u te svrhe? "Daćemo vam kasnije odgovor". Znači, zajedno radite na pranju para, na krađi i na otimačini. Nismo, naravno, ni u naredna dva dana dobili te odgovore.
Mi mislimo da ovakvo evroatlantsko savezništvo, koje vi zagovarate, i te kako šteti Srbiji, naročito zbog toga i u kontekstu one priče od malopre, koju su neki ljudi koji nisu upućeni, poput gospođe Pešić, potpuno neupućene u zbivanja u Ruskoj Federaciji, ili ona ima razmišljanja ovih koji su juče prošli kroz neki kanalizacioni vod, a zovu se Jabloko, ili predstavljaju Kasparova ili neke takve izdajničke snage.
Dakle, mi smo, za razliku od takvih neupućenih, ozbiljno postavili pitanje. Recimo, oni su danima, verovatno na osnovu razgovora s vama, s Ponošem, s Tadićem, pošto Koštunica, navodno, tvrdi nešto drugo, a tamo nije poslao nijednog predstavnika, tvrdili kako je to dobro, kako će to biti stabilnost za Balkan, za region itd, a u stvari se ispostavilo da je njihov cilj da zaokruže tu celinu, u pravom smislu reči okupacije postsocijalističkih zemalja, obzirom na to da to predstavlja trn u oku Rusiji, s obzirom na to da bi to trebalo da bude dalji znak pretenzija najveće vojne alijanse danas, koja takvu politiku hegemonizma i sile širi i koja tako postupa sa narodima, kao što je srpski narod, da ubija, da razara, da nam otima našu teritoriju.
Mi smo onda postavili pitanje - kako to oni misle da grade odnos prijateljstva i savezništva, kada im je na NATO samitu pre mesec dana Vladimir Putin lepo poručio da se savezništvo i prijateljstvo ne gradi tako što ćete antiraketni štit da razmeštate baš uz granicu sa Ruskom Federacijom.
Pa smo im rekli - znate, postoji mogućnost, pošto je Srbija rusofilska zemlja i orijentisana prema našim prijateljima, koji su u ovom trenutku jedini spremni da nas brane, jer oni su rekli da se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije, vaši prijatelji iz NATO-a, a Vladimir Putin i svi koji su juče trijumfovali na izborima, da će po svaku cenu čuvati naš teritorijalni integritet.
Oni, naravno, nisu imali odgovor na to, već su rekli - imamo mi ovde oficire za vezu, imamo kancelariju, mi sarađujemo i u partnerskim smo odnosima sa Ruskom Federacijom. Tako što prete, prete nama, prete Rusiji, prete čitavom pravdoljubivom čovečanstvu koje hoće tu politiku dominacije i sile da spreči.
Trebalo je, gospodine ministre, od dana kada ste preuzeli mesto ministra odbrane, da radite na ovim dokumentima koji zaista predstavljaju vojnu odbrambenu doktrinu. Kada budemo razgovarali o svim članovima i u pojedinostima, videćete da su vam ne samo loše formulisani članovi zakona, nego da i vi sami, kao ministar, izlazite iz okvira nadležnosti, i načelnik Generalštaba, što nije dobro. Jer narod u Srbiji mora da zna, ne daj bože da više ikada bude bilo kakvog rata, mora da zna da srpska vojska treba da se oslanja na ono što mi tradicionalno imamo, a to je ono što smo kroz vekove morali da radimo, da se branimo i da vodimo isključivo odbrambene ratove. Da izvučemo iskustvo iz toga.
Da znate, gospodine ministre, da je jedino zbog činjenice da su se general Delić, general Pavković i general Lazarević tako herojski branili od tih NATO agresora, mi danas imamo Rezoluciju 1244, koja je jedina slamka spasa. Mi smo u ovoj skupštini bili jedini protiv tog dokumenta. Ako sada pogledate u vojnom, u međunarodno-pravnom smislu, to je jedini dokument koji u ovom trenutku može da pomogne i srpskom pregovaračkom timu i svakom državnom funkcioneru, svakom poslaniku gde god da se pojavi i da kaže - Kosovo i Metohija su neotuđivi deo Srbije, status Kosova i Metohije mora isključivo u okvirima našeg ustavnog sistema, pravnog poretka i rezolucije koja je izglasana u Savetu bezbednosti, da se rešava.
Da završim sa time, dakle, taj evroatlantizam i vas, i Borisa Tadića i tog Jovičića pored vas, ne znam kako se gospodin zove, svih tih prodanih NATO duša, naravno, Srbiju ne može da odvede daleko. Malopre ste rekli, to govore još neke stranke u Srbiji, "o tome će narod da se izjašnjava referendumom".
Prvo, što se tiče Partnerstva za mir, i promene političkih snaga u Srbiji i izbora gospodina Tomislava Nikolića na mesto predsednika, gospodine Šutanovac i to ćemo malo morati da preispitamo. Kada bude jedan takav odgovoran državnik i čovek koji brine o interesima Vojske, države i naroda, razgovarao na onakav način na koji smo mi to radili prošle nedelje, situacija će da se promeni.
Ne znam odakle vama uopšte pravo da vi šaljete Vuka Jeremića 5. septembra u Brisel, da on, u privrženosti saradnje sa NATO paktom, prezentuje ovaj dokument koji objavljuje ova Natoizovana novina koja se zove "Odbrana", pošto svi koji pišu za ovu novinu predstavljaju ispostavu NATO pakta. Mi to dobijamo kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost, pa upućujem poslanike da pokušaju da pronađu.
(Iz sale: Što čitaš?)
Za razliku od vas, gospodine Ristiću, koji ama baš ništa ne znate, moram da znam i šta radi neprijatelj, da ga razbijam iznutra, kao što sam to radila cele prošle nedelje, moram da znam kuda izdajnička vlast vodi Srbiju i moram da znam, zarad sebe i budućnosti ovog naroda, šta misle oni koji ne misle dobro Srbiji.
(Predsedavajući Miloljub Albijanić: Molim vas da pazite na reči, gospođice Jovanović. Izdajnički nije dobra reč.)
Završiću time, gospodine Šutanovac, na kraju, da vidite koliko sam bila dobronamerna i po povratku sa ovog puta sam želela da vam donesem jedan poklon.
Naime, ovi koji vas brifuju i plaćaju vas godinama, čije ste škole prošli, u navodnom maniru dobrog domaćina izašli su sa jednim poklonom koji daju obično parlamentarcima koji dolaze kod njih. U pitanju su neke NATO torbe, sa onim brošurama sa kojima se vi slažete, da to nije bila agresija nego humanitarna kampanja, ne čak ni intervencija na srpski narod, pa razne glorifikujuće medijske stvari unutra, kao što su predstavljanje borbenog dejstva NATO snaga itd.
Onda sam, ne šaleći se, zaista ozbiljno rekla: "Ljudi, ovo moram da poklonim Draganu Šutanovcu". Na to su mi svi članovi delegacije jednoglasno rekli: "Džabe ti je, nema potrebe za tim, on to ima u kožnom povezu, sa zlatotiskom i sa dosta para na računu koje dobija od onih da zagovara ulazak Srbije u NATO pakt".

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku u Aranđelovcu, u Šumadiji, dešava se nešto strašno. Jake snage žandarmerije, koje je na građane uputio ministar policije Dragan Jočić, nalaze se ispred zgrade kulturnog centra u Aranđelovcu.
Izdajnička televizija, antisrpska televizija B-92, prošle nedelje je najavila da će tamo da snima emisiju pod nazivom "Peščanik" i da će učesnici te emisije biti moralne nakaze i u svakom smislu kako god hoćete, izvesni Petar Luković, Teofil Pančić, Miljenko Dereta i da ih ne nabrajam.

Ućutite, gospodine Albijaniću, zato što sada na vas ne udara srpska žandarmerija, nego na ljude koji se nalaze ispred Doma kulture i budite toliko ljubazni da saslušate, a ako nemate ni odbornike, ni stranku u Aranđelovcu, bar slušajte šta se tamo dešava, jer ste vi potpredsednik Skupštine i vaša ova Gušićka je završila pod onim ''razno'', sa svinjetinom i jagnjetinom, tako je neslavno i prošla sa Skupštinom, a ovde se radi o ozbiljnoj stvari.
U Aranđelovcu su, dakle, jake snage žandarmerije koje je poslao ministar policije ili već ko njemu podređen i zato sam se i javila po članu 225. Poslovnika da obavestim javnost da je moguće da tamo dođe do incidenta. Naime, ove pomenute malopre predstavnike antisrpske kampanje u Srbiji te i takve televizije, jer oni mrze sve što je srpsko, štiti žandarmerija od građana.
Goloruki građani su došli, njih je u sali koliko već može da stane, 200 ili 300, došlo da čuje kakve teme započinju oni koji su poslati tu da šire takvu antisrpsku histeriju. Hiljadu građana je u jednom Aranđelovcu, koji nije velika varoš, sada na ulici i to na uskom prolazu ispred zgrade Doma kulture.
Opominjem vas, gospodine Albijaniću, da je vaša obaveza kao predsedavajućeg da o ovome odmah obavestite, javila sam se po članu 225, Olivera Dulića, gde god da se on nalazi, da odmah stupi u kontakt sa Draganom Jočićem i da mu kaže da povuče žandarmeriju, jer ti nesrećnici ne mogu ni da započnu tu emisiju tamo, jer ih narod neće.
Narod u Šumadiji, u Srbiji neće izdajnike, neće strane plaćenike, neće ih u Rusiji, neće ih nigde, jer oni nikada ništa dobro nisu doneli ni našem narodu, a naročito Aranđelovčanima, koji su mnogo propatili zbog DOS-ovske politike na globalnom nivou, i zato je tamo predsednik opštine srpski radikal, i zato tamo SRS učestvuje u koalicionoj vlasti.
Situacija je više nego alarmantna i ozbiljna i zbog toga, gospodine Albijaniću, iz ovih stopa pošaljite poruku, gde god da se nalazi ministar Dragan Jočić, jer su u pitanju trenuci i može da dođe do incidenta koji niko ne želi, a sama žandarmerija izaziva, jer štiti one koji ne treba da se štite, već da budu na stubu srama, zato što deluju i takvu kampanju vrše ovde u Srbiji i danas u Aranđelovcu. Hvala vam.

U Srbiji  mora da se poštuje volja  naroda, i ona je sasvim očigledna i pre nego što su održani predsednički izbori, ali takva će biti potvrđena i na lokalnim izborima u Aranđelovcu. Građani Aranđelovca, patriotske snage naše zemlje, tamo je bilo odraslih ljudi, mladića i devojaka, studenata, srednjoškolaca, odlučili su i bili su u toj meri organizovani, u toj svojoj volji, da takvu  izdajničku politiku koju sprovode ovi promoteri policijske televizije  B 92, ne policijske u pravom smislu, nego imaju takav naziv, antisrpske svakako, ne dozvole da se takva emisija tamo snima.
Upravo mi je stigla informacija da su ti nesrećnici morali da sednu u auto i da se raziđu, možda otišli u neki kafić da popiju kafu, oni su za Aranđelovčane persone non-grata, tamo nemaju šta da traže, emisije nema, narod otišao kući, pobedila narodna volja, a izdajnici u neku mišiju rupu, pa neka rade šta god žele, narod ih u Aranđelovcu i u Srbiji neće. Hvala.

Gospodine Milivojeviću, zamoliću vas za ozbiljnost jer nemam nameru da se s vama raspravljam, i sa mesta potpredsedavajućeg i na vaše neozbiljne nesuvisle upadice, rekla bih drske i bezobrazne, u ovako teškoj situaciji za državu i narod. Ali, to priliči vama ili verovatno stranci kojoj pripadate.
Javila sam se, gospodine Mrkonjiću, po članu 27. koji se odnosi na rad predsednika Narodne skupštine. Očekujem da dođe gospodin Oliver Dulić, zato što i za njega i za vas imam jednu veoma važnu informaciju.
Gospodin Dačić vam je rekao da je Odbor za odbranu i bezbednost posetio Parlamentarnu skupštinu NATO-a. Mi smo obavešteni, prilikom polaska u nedelju, da članovi Obora iz vladajuće koalicije ne mogu s nama da putuju. Nama, srpskim radikalima, koji smo bili najbrojniji u delegaciji, i gospodinu Dačiću, i te kako je bilo drago da odemo u sedište NATO-a i da onima koji su nas bombardovali 78 dana, koji su okupirali Kosovo i Metohiju, koji su nam naneli takve žrtve koje će da se pamte i zbog kojih će srpski narod na svojoj duši i u srcu imati rane vekovima koji su ispred nas, kažemo sve ono što o njima mislimo.
Njih je naravno najviše interesovalo da li smo mi za evroatlantske integracije. S obzirom na činjenicu da je Srbija potpisnik sporazuma Partnerstvo za mir, da li mi želimo da uđemo u NATO?
Mi smo rekli ne, jer najmanje dve trećine građana Srbije i narodnih predstavnika koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne mogu očima da vide NATO i ne žele da uđu u NATO.
Partnerstvo za mir, u okvirima u kojima to radi Ruska Federacija i druge prijateljske države, koje su naklonjene našem narodu i koje hoće da brane teritorijalni integritet, ili one koje su u mediteranskoj grupi, zašto da ne takva saradnja. Ali samo pod uslovima dok to ne ugrožava stabilnost naše države i naroda, inače će neko buduće političko rukovodstvo možda doneti drugačiju odluku, da nam i to ne treba. Odgovorno rukovodstvo, na čelu sa SRS.
Javila sam se da kažem da se u prvom danu našeg boravka u Parlamentarnoj skupštini NATO-a pojavio kolega iz italijanskog parlamenta. Njegovo ime je Đankarlo Đorđeti i on je pokretač inicijative da se u parlamentu Italije po hitnom postupku izglasa rezolucija. Ovo je verzija na engleskom. Sad sam dobila informaciju, pre pola sata, iz Rima, da je juče italijanski parlament usvojio ovu rezoluciju, doduše s nekim izmenama u odnosu na to kako stoji u ovoj engleskoj verziji.
Pokušaću samo neki deo toga da vam pročitam, odnosno prevedem, da biste videli koliko nas zamajavate sa svim ovim glupostima i sa vašim sitnim partijskim ili krupnim finansijskim malverzacijama i pljačkama, u trenutku dok narod na Kosovu i Metohiji očekuje 10. decembar s neizvesnošću, i zbog činjenice da je taj zlikovac, komandant KFOR-a, juče izjavio, to što je malopre gospodin Dačić rekao, da ćemo mi biološki nestati kao narod.
A nas su njihovi komandanti u Šejp bazi, koliko prekjuče, uveravali, generalni NATO-a, koji rukovode svim operacijama, pa i sa svih pet bataljona na Kosovu i Metohiji, da će štititi Srbe. Mi smo im rekli da je njihova misija neuspešna, da su bili najveće kukavice između 17. i 19. marta 2004. godine, kada su bacali oružje, krili se iza tenkova i bežali iza zgrada pod naletom šiptarskih terorista i pitali ih: a šta ako je tačno da tamo ima više desetina hiljada do zuba naoružanih Šiptara? Nisu imali odgovor na to.
Ovaj jedan, koji je rukovodilac tih formacija, čak je rekao: znate, mi nikoga nismo videli i nikoga nismo mogli da uhapsimo na ulici, ni mi, ni UNMIK, ni KPS, jer ne nose oružje. Neće da ih pokažu, naravno, kao što nisu pokazivali ni 1998. godine, kada su ubijali i nasrtali na sve što je srpsko i kada su se naša slavna vojska i srpski generali obračunali s tom bandom zlikovaca, kao i srpska policija.
Ovu rezoluciju, dame i gospodo, koju mi nemamo na dnevnom redu, vidite, razmatra italijanski parlament na zahtev 23 poslanika, jer su inicijativu gospodinu Đorđetiju potpisale i njegove kolege, a zatim je juče izglasana u parlamentu Italije, što je malopre stiglo kao saopštenje iz kabineta gospodina Đorđetija.
U njoj lepo stoji da je status Kosova i Metohije, i to u prvoj rečenici, definisan Rezolucijom 1244 i da o sudbini Srba sa Kosova i Metohije može da odlučuje samo država Srbija u dogovoru ako to hoće druga tzv. pregovaračka strana šiptarskog rukovodstva. I da niko ne sme da gazi Rezoluciju 1244 i da mora da se zaštiti srpski narod dole.
I, naravno, u ta četiri člana koliko su ovde, ali sada čujem, po ovoj novoj verziji, koja je data na prevođenje, ima više članova, jasno i glasno stoji, kako treba da postupi italijanska vlada, pazite, 10. decembra. Oni su juče usvojili rezoluciju u kojoj su predvideli kako vlada Italije treba da postupi 10. decembra, a mi smo danas, 30. novembra, na zakonu o predsedniku Republike, koji je trebalo da bude donet pre pet meseci, za predsednika Republike koji će biti srpski radikal Tomislav Nikolić.

Dozvolite mi, gospodine Mrkonjiću, mislim da je važno. Izvinite što sam prekoračila vreme, samo ću da pročitam šta stoji u onome što je usvojio italijanski parlament, odnosno u predlogu gospodina Đorđetija.
Dakle, da se spreči svako nasilje u okviru rešavanja pitanja i statusa Kosova i Metohije, i da se odlučno odbije svako unilateralno priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine, oni su napisali Kosova. Da se rešenja nalaze u okviru Saveta bezbednosti i UN, i to poštujući Rezoluciju 1244 i razmatrajući datum, kako oni kažu, 10. decembar, "ded lajn", ne može da bude prihvatljiv kao takav, da to bude konačni dan, već da se pronalaze dalja rešenja koja će biti prihvatljiva za obe strane u toku daljih pregovora, a da 10. decembar bude samo datum izveštaja. I da se sa gnušanjem odbaci svako unilateralno priznanje Kosova i Metohije kao nezavisne države od svih članica Evropske unije.
To vam je, gospodo, usvojeno u italijanskom parlamentu, a vi se zamajavajte po onoj narodnoj ''selo gori a baba se češlja'', radite šta god hoćete i šta mislite da vam je korisno, ali narod vas je prezreo, pogotovo vas što hoćete u NATO, zbog takvih zlikovaca koji su nam to radili i niste bili spremni da pošaljete svog predstavnika.
Ponosna sam i na kolegu Jadranka Vukovića i dr Cvetanovića, naravno, uz poštovanje svega što je uradio gospodin Ivica Dačić, što smo tim zlikovcima za ova tri dana sve rekli u lice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je period koji će obeležiti izborna kampanja dvojice predsedničkih kandidata.
Jedan je aktuelni predsednik Republike Boris Tadić, koji je na tu funkciju izabran 2004. godine. Posle ubedljivog vođstva gospodina Tomislava Nikolića u prvom izbornom ciklusu, koji se sam borio protiv čitavog konglomerata stranaka koje su i bočno i vertikalno, kako god hoćete, i medijske kampanje koja je vođena protiv njega samog, uspeo da zadobije većinu, u drugom izbornom krugu se desilo to da je Koštunica pozvao svoju DSS da glasa za kandidata DS-a.
Naravno, postoje ljudi koji ni tada nisu želeli to da prihvate, a predstavljaju neke možda vama manje poznate ili manje u javnosti afirmisane funkcionere DSS-a. Uverena sam da će oni takav posao uraditi i sada na terenu, da će, i ako to uradi Vojislav Koštunica, i ovoga puta reći svojim članovima da poslušaju glas razuma, glas naroda, glas građana Srbije koji hoće prave promene, koji hoće patriotskog predsednika, predsednika koji će biti odlučan, mudar, koji će imati u svakom trenutku na umu da predvodi Srbiju u delikatnim situacijama i da će i ti ljudi, pa i članovi te političke stranke u najvećoj meri glasati za kandidata SRS, gospodina Tomislava Nikolića.
Zašto vam ovo govorim? Zato što već sada treba sve da se raščisti. Ovo je prva etapa, prva faza u uspostavljanju rekla bih nove i drugačije funkcije predsednika Republike, zato što je Boris Tadić izabran po prethodnom Ustavu i zato što novi Ustav Republike Srbije daje precizna i jasna ovlašćenja predsedniku, a i ovi prateći zakoni u koje će apsolutno najkorektnije i najbolje moguće za Srbiju i njenu budućnost da se uklopi verujem izabrani predsednik, već sada sam apsolutno u to ubeđena, kao i ogroman broj građana Srbije, gospodin Tomislav Nikolić.
Gospodin Tomislav Nikolić je čitav svoj radni vek, a imam tu čast i privilegiju da ga poznajem od obnavljanja višestranačja u Srbiji, proveo kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz sve one svoje, i kao otac, i kao suprug, na kraju hvala bogu i kao deda, uz sve one poslove koje je radio, i kao čovek koji je imao i te kako uspešnu poslovnu karijeru.
Međutim, od trenutka kada se posvetio skupštinskom radu u obnovljenom višestranačju u Srbiji, on je dao nemerljiv doprinos u zakonodavnoj aktivnosti. To je, uverena sam, uz sve ove ljudske i moralne kvalitete, njegova vodeća referenca na predstojećim izborima, naravno i program koji će ponuditi građanima, mnogo bolji, za mnogo drugačiju, stabilniju i uređeniju Srbiju nego što to sada radi aktuelni predsednik.
To vam govorim jer je to sve vezano za amandman na član 28. Polazeći od toga da će mu zakon dati ovlašćenja da bira šefa Kabineta predsednika Republike i savetnike predsednika Republike, doduše, to sada ima i ovaj odlazeći predsednik Boris Tadić, Tomislav Nikolić će o tome voditi jako mnogo računa.
Poznajući ga, uverena sam u to da su mu stabilnost države i naroda na prvom mestu i da, preuzimajući funkcije koje mu daje Ustav Republike Srbije, on najpre mora da vodi računa, kada već formira jedan takav kabinet, da to budu ljudi koji će sa istom energijom i sa istim žarom da ga prate u poslu koji će da obavlja.
Ovaj amandman u suštinskom smislu predstavlja pravno-tehničku redakciju i, rekla bih, jezičku ispravku, da zakon lepše, ne zvuči nego kada ga bilo ko čita, neko ko se uopšte ne uključuje u našu predizbornu kampanju i izborni sistem, neki kolega iz neke druge države, pa mu to korektno prevedu, da kaže - zašto su ovi ljudi jedan član koji se podrazumeva da treba da ga ima, jedan organ koji treba da ima predsednik Republike, napisali u uslovnom obliku: ako ga razreši, ako ga postavi... ako ovo, ako ono. To je potpuno besmisleno.
Videćete i sami, gospodine Markoviću, zbog javnosti ću da pročitam, da mnogo bolje zvuči ovaj član zakona u ovim stavovima koji se menjaju, kako je to predložio kolega Živkov. Kolega Živkov je predložio da se u članu 28, a naslov iznad člana je ''Šef Kabineta predsednika Republike i savetnici predsednika Republike'', promeni.
Vi ste rekli: "Šef kabineta predsednika Republike i savetnici predsednika Republike jesu funkcioneri" – naravno da jesu, ne znam šta će vam ta reč "jesu" – "koje imenuje i razrešava predsednik Republike". Mnogo je prikladnije i bolje da to bude kao u predlogu, bez sujete, naravno, da to prihvatite, jer možda niste ni stigli da u tom jezičkom smislu pratite kako su vaši saradnici ili vi sami krojili i koncipirali ovaj zakon, a suština je ista.
Da čuju i druge kolege, možda se, ako ministar sada na licu mesta ne promeni mišljenje i ne prihvati, vi u Danu za glasanje složite i videćete da je razlika velika i da je bolje ovako kao što je gospodin Živkov predložio. On je rekao: ''Šefa Kabineta predsednika Republike i savetnike predsednika Republike na funkcije imenuje i razrešava predsednik Republike''.
Nema reči ''jesu'', nema reči ''ako'' i vidite koliko je sama rečenica bolja, bolje napisana u tehničkom i jezičkom smislu rešenja za zakon. Nije tu trebala neka posebna filozofija, već samo da se izbace suvišne reči.
Znate, i mi ponekad, kada koristimo skupštinsku govornicu, upotrebljavamo neke reči koje su višak, u smislu da objasnimo neki pojam, neki događaj, javimo se po Poslovniku itd. Koleginica Vukićević će vam reći da to nije ni u nekoj slobodnoj interpretaciji, ako se glumac ne daj bože zbuni, dozvoljeno ni u pozorištu, jer to bi onda pokvarilo smisao predstave i onoga što je njena uloga i uloga njenih kolega.
Zamislite sad kako to treba da izgleda u jednom zakonu, gde vi imate sledeći stav, koji kaže: ''Šefu Kabineta predsednika Republike i savetnicima predsednika Republike prestaje funkcija....'', pa vi sada navodite slučajeve. Videćete, kolega Markoviću, pošto ste vi pre svega poslanik, pa tek sada ministar, da nemate ovakvo rešenje ni u jednom zakonu, nemate u Zakonu o lokalnim izborima.
Kaže – podnošenjem. Pa, verujem da nemate ni u statutu DS-a, iako tamo niko ne podnosi ostavke. Sve vam je gora situacija, svi na istim mestima i uživaju na svojim funkcijama. Kažete: ''ako podnesu ostavku, ako budu razrešeni ili kad novi predsednik Republike položi zakletvu''.
Pa, znate, nemoguće je da vi sad kažete gospodinu Rakiću, koji je šef Kabineta Borisa Tadića: sedi tu, Rakiću, narod više neće Borisa Tadića, izabrao je Tomu Nikolića, a ti ćeš da ostaneš šef Kabineta. Onog momenta kada Tomislav Nikolić položi zakletvu, imenovaće svog šefa Kabineta.
Postavlja se pitanje kakvi su to ljudi i kakve su savetnike izabrali vaši funkcioneri. Da pođemo od savetnika Božidara Đelića – to je smehotresna olimpijada, zaista. Mislim stvarno, ako pominjemo te likove koji su oko njega, kome služe za cirkus, za izvrgavanje ruglu, funkcije koje on ima, jer i on sam, Božidar Đelić, onakav kakav jeste po prirodi stvari i po onome kako predstavlja i zakone, da ne govorim o onim lopovlucima u Meridijan banci, kao pojava, neću da kažem smešan, ali simpatično ... eto tako, smešan, ajde.
Ali, ako to ne treba da bude državni funkcioner, ako treba da bude ozbiljan čovek, vi ćete da vidite, recimo, sada pravite razliku između Božidara Đelića i Borisa Tadića i sad kažete - Đelić je takav kakav jeste – mene je on u jednom trenutku asocirao na jedan lik iz crtanog filma i tako sam mu kumovala i to je ostalo za ceo život i on se ne ljuti zbog toga, svuda se hvali okolo i kaže - ovo je moja kuma, valjda mu stoji taj nadimak – ali ako je on takav kakav jeste i to mu ne smeta, polazite od toga, onako ozbiljna faca Borisa Tadića, pa ruka u džep, pa izblazirani pogled, pa onako zamišljen u sve one probleme o kojima sam govorila prošle nedelje, pođite od toga, čekajte, pa taj čovek treba da ima ozbiljne ljude za savetnike. Kad tamo – Krstić i Šaper.
Ajde za ovog Krstića, znate, opet da ne pominjem uvaženu koleginicu Vukićević, koja je život provela u kulturnim krugovima i doajen je našeg glumišta, ajde čovek da kaže, pa bez obzira i da ode na antisrpsku B92 ili bilo gde, da ode negde, čovek će da kaže - ovaj ume nešto kao ozbiljno da se predstavlja, da nije takav šarlatan, a on običan zgubidan. A onog Šapera kad vidite, zaista da vas asocira na neku drugu karikaturu iz nekog drugog crtanog filma ili nešto tako. I sad, oni se sastaju na terasi, još ako im se priključi i pretrči preko Čedine zebre Milivojević, žurka je kompletna.
Dakle, ne može tako da se vodi Kabinet predsednika Republike. Savetnik predsednika Republike za pravna pitanja, podsetite me kako se zove, potpuno pogrešno ga je savetovao.
Sećam se tog dana, kada me je SRS ovlastila da zajedno s koleginicom Vukićević, kolegom Spahom i kolegom Stojanovićem predvodim delegaciju u razgovorima oko činjeničnog stanja da je SRS pobedila na parlamentarnim izborima i da je red, pošto se tek sada definiše i sinoć sam pratila raspravu po povratku iz ove posete parlamentarne skupštine koju smo imali, da ste baš razgovarali upravo o tom članu, na koji način i kome predsednik Republike treba da poveri mandat, i pratila sam i zalaganje gospodina Baralića za 126 potpisa i tako. Ali to se tek sada uređuje zakonom.
Najnormalnije je bilo da u tom trenutku, kada smo mi došli, Boris Tadić poštuje Ustav. On je bio prilično nepripremljen za takvu vrstu razgovora jer su ga loše savetovali savetnici. Pored gospodina Radujka, tamo je bio njegov savetnik za pravna pitanja. Da ste to vi bili, gospodine Markoviću, ili gospodin Radosavljević, možda biste ga bolje savetovali. Ne znam, zaista, kako se taj gospodin zove, ali u našem razgovoru i u tom brifingu koji smo imali on se u jednom trenutku ne našao zbunjen nego je uporno ponavljao: a ko je vaš kandidat za premijera, a ko je vaš kandidat za premijera?
Znate, imaju deca onu izreku kad neće nešto da kažu ocu i majci nekada, kada su neraspoložena ili kada su namćorasta, a zamislite sad ozbiljni političari došli, a on zapeo: a ko je, a ko je? Nije tvoje da pitaš za personalno rešenje, tvoje je da priznaš da si poražen na izborima. Kada je priznao, e to je jedini koji je podneo ostavku, a posle je reafirmisan, važno mu je da bude ministar, ovaj vaš tajkun Dragan Đilas.
Znači, nije naše da mi govorimo pred savetnicima i pred šefom Kabineta predsedniku države: a ko je taj, u personalnom smislu. Lepo ti priznaj i reci: pobeda je vaša. Vi se sada pojavite za sedam dana, imate kandidate ili ga nemate. Tako je trebalo da uradi Boris Tadić. Da je tako uradio, ne biste vi, gospodine Markoviću, čekali onaj poslednji trenutak da sami za sebe morate da glasate 15. maja. Stvari bi se mnogo brže odvijale.
On je zbog šefa Kabineta i loših savetnika i zbog toga što je tako i hteo, da kupuje vreme, da vidi šta će da mu kaže Solana, šta će da mu kaže Oli Ren, ovaj ili onaj, mesecima, odnosno do poslednjeg trenutka ćutao oko kandidata. Da su ga oni u tom trenutku – vidite koliko je važna uloga savetnika, to najbolje zna gospodin Amdžad Migati – da je uloga savetnika predsednika Republike za pravna pitanja bila takva da mu lepo saopšti kakvo je činjenično stanje, on bi nama rekao, delegaciji koja je došla: izvolite, vama poveravam mandat za sastav Vlade, javite se za sedam dana, za deset dana i videćemo da li imate skupštinsku većinu ili nemate.
Tako bi uradio odgovoran političar koji pažljivo bira odgovorne savetnike. Međutim, to ovde nije bio slučaj.
Predsednik Republike zaista, po našem Ustavu, mora da vodi računa, i u skladu s ovim ovlašćenjima u ovom delikatnom trenutku i u budućem spoljnopolitičkom momentu za našu zemlju, o tome ko će da nas predstavlja u inostranstvu.
Mi ćemo sada imati u našim ambasadama, diplomatskim predstavništvima, veoma delikatnu situaciju. Još neko vreme će nekako da kotrlja ova vaša skupštinska većina, koja je eto tako složena u pet do dvanaest u maju mesecu kako ste znali i morali, i kako vam je Solana naredio, a gospodin Tomislav Nikolić će već morati da pretresa i da kaže ljudima koji su zaduženi za tu oblast: donesite mi spisak svih ambasadora, mada ih on 99% već sada zna, jer su to neki preostali kadrovi iz vremena Gorana Svilanovića, koga smo, uzgred budi rečeno, eto tako, videli na onom našem putu za Brisel. Ide čovek, završava svoje poslove. Jednom agent – uvek agent. Da li agent Udbe pod konspirativnim imenom Sokrat ili radi za NATO ili radi za neke druge, uvek završava posao.
Ali veoma je važno da taj savetnik, evo za spoljnu politiku, dođe kod Tomislava Nikolića i kaže: evo, gospodine predsedniče, takva i takva je situacija, stanje nije dobro. Jer, kako u Meksiku da nas predstavlja neko kao Vesna Pešić? Žena išla da se provodi i vratila se posle ne znam kog vremena i rekla: pa, ja jezik nisam naučila. Pa, šta si tražila tamo?
Zaista ne možemo tako da razmišljamo o ulozi šefa Kabineta i savetnika. Vi svi znate i zaista se smeškate, ali to je cela istina. Sada da vas pitamo za neke ljude i za predstavnike po našim diplomatskim predstavništvima, to je zaista katastrofa. Ti ljudi idu zbog toga da bi, kao onaj nesrećni antisrbin, ono zlo od čoveka Radoslav Stojanović, da li će negde da nabode neki ćevapčić, da li će da ide tamo da ga brifinguje Karla, da se sretne sa Najsom ili sa takvim zlikovcima. Ljudi, ne može da bude takav predstavnik.

Završavam. Vi to sve vrlo dobro znate. Ja sam se bazirala na suštinu ovoga, šta treba da radi šef kabineta i savetnici, ilustrujući vam to mnogobrojnim primerima, govoreći futuristički, ali to je bliska budućnost, izbor Tome Nikolića na mesto predsednika, ali kako sam vam pročitala, da to mnogo lepše zvuči, jer među vama ima ljudi koji se bave i pisanjem i koji su lingvisti i koji su profesori književnosti.
Izvolite, gospodine Markoviću, razmislite i prihvatite ovaj amandman, da bi ovaj član lepše zvučao, pa će tako i bolje biti izabrani i šef Kabineta i savetnici Tomislava Nikolića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vjerica Radeta me je upravo obavestila – nemojte mi zameriti, nisam u toku ovih proteklih dana, nisam bila na sednici Skupštine – da je Oliver Dulić zakazao ovu sednicu, sa ova dva zakona, i da je predvideo poslanička pitanja, a onda su skinuta sa dnevnog reda. To je zaista skandalozno.
Mi smo se dogovorili, kolega Mrkonjiću, da se nećemo javljati po Poslovniku, to je bio dogovor i predsednika poslaničkih grupa, ali ja ne mogu da čekam taj trenutak da postavim poslaničko pitanje ko zna kada, dok se svi raspustimo, možda i ova skupština, a imaćemo i kampanju za predsedničke izbore.
Radi se o jednoj istini koju je preneo dnevni list "Pravda" danas sa naslovom "Zabranjena srpska trobojka". Svi vi koji čitate ove, jedne od najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji, sada možete da vidite i, evo, gledam, sasvim slučajno, ali zaista je to bio jedan od glavnih argumenata i kolege Vlade Sekulića na zakon koji smo nedavno imali u Skupštini. Sada, kolega gospodine Radosavljeviću, kažem kolega pošto ste moj sugrađanin, možete da vidite kako je to opasno kada su zakoni nedorečeni i kada ne prihvatite amandmane SRS-a.
Setite se amandmana srpskih radikala na Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Setite se člana u kome je rečeno da će ministar posebnom odlukom, što znači podzakonskim aktom, da reguliše koje su to zastave i koja su to obeležja koja mogu da se unose na fudbalske utakmice, odnosno sportske manifestacije uopšte.
Ovde je u pitanju fudbalska utakmica koja se odigrala na stadionu Rada pre dva dana i zaista je neverovatno, i to je presedan, da navijačima tog beogradskog kluba nije ... tek posle nekoliko sati ubeđivanja s komandirom policije, znači ni on ne zna, nije mu Jočić javio šta sme, a šta ne sme da se unese.
Došli su ljudi, momci, navijači fudbalskog kluba i doneli srpsku trobojku. Evo, pogledajte šta stoji iza nas. Šta smo mi? Srbija. Srbi i građani koji ovde žive, lojalni građani koji znaju da cene svoju zastavu, svoj grb, svoju himnu ''Bože pravde'', svoja nacionalna obeležja. Došli ljudi na fudbalsku utakmicu, a ovaj kaže: momci, ne možete unutra. Oni pitaju zbog čega, a on kaže: imate srpsku zastavu. Oni kažu: u čemu je problem? Kaže: igrate s klubom iz Novog Pazara, možete da provocirate međunacionalne sukobe.
Molim vas, kakva je to hipokrizija? U kojoj mi državi živimo?
Morate da vodite računa o tome da mi svaku situaciju predviđamo. Evo i sada, kada bude koleginica Radeta pričala o amandmanu kolege Miletića Mihajlovića, ili bilo kom drugom, znate, ljudi, morate da gledate šta je u danu sutra i da je to neki događaj koji će da se desi pre ili kasnije. Zbog čega sve to da se radi, da se stvara nepotrebna tenzija?
I samo sabranošću tih ljudi koje ste nazivali huliganima, i ovakvima i onakvima, došlo je do zaista korektnog ubeđivanja, a moram da vam kažem, kolika je to još jedna bruka u nizu naše države što mi to ne znamo. I zato postavljam pitanje, preko predsednika Skupštine, ministru Jočiću – da li je konačno odredio koje su to zastave, da li je on zabranio srpsku trobojku na sportskim manifestacijama koje se održavaju u Srbiji?
Morao je da reaguje član ruske Državne dume zadužen za bezbednost, uvaženi kolega, član Komiteta za bezbednost Državne dume Ruske Federacije, to je kao kod nas Odbor za odbranu i bezbednost. Kao kada bi neko od nas koji smo članovi Odbora pisao, zamislite igra Dinamo ili neki drugi moskovski klub, i neko kaže: na Lužnjiki stadion ne možete da unesete, što je obrnuta trobojka, rusku zastavu. To bi bio skandal neviđeni. Pa, to ne bi ni onim ruskim izdajnicima iz bloka Jabloko ili ovi, kako se već sada zovu, Ujedinjene snage, ova šaka jada, koji ovih dana imaju zapadnu podršku i bore se protiv Putina.
Molim vas, gospodine Mrkonjiću, i nadam se da je gospođica stenograf to upisala kako treba, da se to prenese ministru Jočiću. Stvarno nema smisla da se ovakve stvari u državi Srbiji dešavaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Miličković ne da je u pravu, nego bi Narodna skupština Republike Srbije, ukoliko bi se prihvatio ovakav član zakona, koji definiše položaj predsednika Republike koji je razrešen, bez njegovog amandmana, prekršila i izašla iz svojih ustavnih ovlašćenja.
Zamolila bih vas, uvažene kolege, da pogledate šta radi Narodna skupština Republike Srbije i kada i pod kojim uslovima predsednik Republike može da bude razrešen, na inicijativu najmanje jedne trećine narodnih poslanika.
Da nisu sada već u izgledu predsednički izbori i kraj mandata Borisa Tadića, a što je očigledno, svakako bi poslanička grupa SRS uz, verujem, još samo tri potpisa koja su nam potrebna, pokrenula inicijativu za razrešenje predsednika Republike, o čemu je govorio prošle nedelje gospodin Dragan Todorović.
Nemoguće da Boris Tadić nije bio obavešten o slučaju Slobodana Vučetića i da je on prećutkivao činjenicu da je Vučetić – a po rešenju koje je dobio gospodin Todorović i po dokumentaciji koju je čitao prošle nedelje, kao predsednik Administrativnog odbora – bio u nezakonitom stanju godinu dana. Za to je odgovoran Boris Tadić. Da li je uzrok njegovo zdravstveno stanje, nepoštovanje Ustava, loši savetnici, mi u to ne bismo ulazili.
Ali, ne možete da napravite ovakav član zakona koji će da kaže u ovom sledećem stavu, zamislite, da će Narodna skupština Republike Srbije u odluci o razrešenju predsednika Republike odrediti da predsedniku Republike koji je razrešen pripadaju pojedina ili sva prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike.
Najpre, pošto nije završeno konstituisanje Ustavnog suda, koga god da izaberete, odnosno Boris Tadić, pošto ste se dogovorili, sa ove liste još od pet članova, Vrhovni kasacioni sud, ko god da bude predsednik Ustavnog suda, po svoj prilici će to biti onaj kriminalac Dragiša Slijepčević, bilo bi to gaženje Ustava. Morate da shvatite da Skupština ne može ovo da uradi.
U odluci o razrešenju, posle rasprave koja se hipotetički vodi na zahtev jedne trećine poslanika, ako se stvore uslovi da dve trećine nas razreši predsednika Republike, samo stoji odluka zbog čega je on razrešen, osnovni razlog, prekršio Ustav, i to i to. Na osnovu čega ćete? Na osnovu ovog zakona, Ustav vam ne daje, gospodo, ovakva ovlašćenja da vi idete dalje.
Narodna skupština može samo da ide dotle, da pokrene inicijativu, da izvrši razrešenje odlukom dve trećine narodnih poslanika i donese odluku koja mora da bude precizna i jasna. Verovatno bi zasedao, pretpostavljam (da li je tako, koleginice Radeta?), Odbor za ustavna pitanja, koji bi definisao šta je to odluka o razrešenju predsednika Republike. Obraćam se njoj, kao i drugim poslanicima srpskim radikalima, kolegi Jojiću i ostalima koji su članovi Odbora za ustavna pitanja.
Niko ne bi mogao da piše odluku dalje. Onda bi mogao da piše: danas je bio takav i takav dan, padala je kiša, ili poslanici su pravili pauzu, javljali se po Poslovniku... Da ne banalizujem sada, ali ovaj član je stvarno ovako napisan u funkciji banalizovanja jedne važne odluke koju će možda nekada da donese Narodna skupština, da legitimno izabranog predsednika Republike na takav način razreši.
Mnogo je grešaka. Malopre, kad sam pogledala da je prihvaćen amandman kolege Stefana Zankova na član 41, videla sam da se predlagač, u stvari, poigravao s amandmanima SRS-a. Želeo je ministar Marković da kaže, i Vlada Republike Srbije: aha, prihvatićemo nešto - tek reda radi, da bi prihvatili, a onda ste sami sebi kontradiktorni, jer nemoguće je da, recimo, o onome o čemu smo pričali, kada je u pitanju bio kolega Živkov, gde u uslovni oblik stavljate stavove amandmana koji se tiču razrešenja šefa Kabineta i savetnika, a kada je u pitanju nešto što je suština, suštinski loše urađeno u zakonu, kao malopre, ta situacija da, zamislite, predsednika bivše Republike konzularna i diplomatska predstavništva posebno štite. On je građanin isto kao i svaki drugi kada ode negde.
Naravno, i nas moraju da štite (to najbolje znaju ljudi koji su u diplomatiji) ako svaki građanin zatraži pomoć. Uostalom, i na pasošu koji izdaju nadležni državni organi piše lepo da, ko je u tom trenutku ministar inostranih poslova - molim vas da u svakom trenutku pružite neophodnu pomoć građaninu Srbije koji se nađe u toj i toj situaciji.
Onda se vidi da ste neozbiljno pristupili razmatranju ovih amandmana. Kakav zakon, tako će vam i biti. U veoma ste velikoj zabludi, vi iz DS-a, i vreme vam je stvarno da se spustite na zemlju. To vam ne govorim zbog toga što se sada bavim ne znam kakvim istraživanjima ili stižem u najvećem delu da obiđem mnogo građana Srbije, ali ako mislite da vam je Boris Tadić neki favorit u predsedničkoj trci, grdno se varate. On je potpuno, što bi se žargonski reklo, pukao kao predsednički kandidat. Narod ga neće. Ovaj zakon ste pisali za njega, a njega neće građani Srbije, jer je sasvim očigledno da se situacija promenila.
Završiću time, mada mi je sada malo, da ne kažem, neprijatno ili degutantno, jer je upravo ušao budući predsednik Srbije gospodin Nikolić u salu, želela sam da na kraju ovog svog javljanja izvršim neko lično podsećanje vas koji pamtite taj period, naročito srpske radikale, na jedan decembar koji je bio pre 17 godina i usput da iskoristim priliku da nešto najavim.
Naime, pre 17 godina, 25. decembra, u bivšoj sali Doma samoupravljača, koju pamtite po nekom periodu koji je bio deo falsifikovane istorije, pa se zvao Dom samoupravljača, a sada Dom sindikata, to zna gospodin Radosavljević, koji je iz Kragujevca, dakle tog 25. decembra 1990. godine, na poziv gospodina Tomislava Nikolića, srpski četnički vojvoda dr Vojislav Šešelj, disident tog vremena, prvi put je došao u srce Srbije, u Kragujevac, u Šumadiju.
Možda tada niko nije verovao, jer su ljudi u prepunu dvoranu došli da čuju šta priča čovek koji je bio pod komunističkim režimom u zatvorima, da će jedna takva ideja i ideologija srpskog nacionalizma toliko da pusti korene i da zaživi u srpskom biračkom telu i svuda gde žive Srbi.
Sedamnaest godina posle, ovog puta 1. decembra, u toj istoj dvorani u Kragujevcu, koja ima, istorija će to da zabeleži a već su zabeležile knjige SRS-a, istorijski i simbolički značaj, dakle u toj istoj dvorani Doma samoupravljača ili Doma sindikata, kako hoćete, mi sutra, 1. decembra, organizujemo u 19.00 časova promociju knjige predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić".
Vidite koliko vreme može da učini i koliko je značila borba srpskih radikala i Vojislava Šešelja. Sedamnaest godina posle, u skupštinskoj sali, još neko kratko vreme kao predsednik najveće poslaničke grupe, sedi Tomislav Nikolić, a biće uskoro u zgradi preko puta, na Andrićevom vencu. Vojislav Šešelj je toliko svojom ideologijom zadužio srpski narod, u pravom smislu reči, a i narod njega, da se tamo herojski bori.
Mislim da će, uverena sam, baš kao i tog 25. decembra 1990. godine, i sutra, 1. decembra u 19.00 časova, dvorana Doma sindikata u Kragujevcu biti prepuna, kao odraz poštovanja prema Vojislavu Šešelju, prema njegovom prijatelju i saborcu Tomislavu Nikoliću i prema borbi srpskih radikala za slobodu srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege, gospodo ministri, potpredsedniče Vlade, u ime SRS izražavam veliku zabrinutost.
Naime, u ovom odsudnom trenutku za srpsku državu i srpski narod postoje indicije, o čemu se govori u redovima ministara Vlade Republike Srbije, da je predsednik Republike Boris Tadić ozbiljno bolestan. Bolest predsednika Republike, o kojoj javnost ne zna, može i te kako da utiče na vršenje funkcije predsednika Republike.
Zato pitam Vladu Republike Srbije i tražim pod hitno odgovor: Da li vi imate takva saznanja?
Jer, to je veoma ozbiljna stvar. Mi treba u toku sledeće nedelje da uđemo u proceduru oko usvajanja novog zakona o predsedniku Republike. Jedan član zakona predviđa javnost rada predsednika Republike.
To nije bilo koji građanin, nije bilo koja ličnost, nego ličnost koja, po Ustavu Republike Srbije, po članu 111. u svakom trenutku treba da izražava jedinstvo srpske države, srpskog naroda i svih građana Srbije.
U slučaju da su ove indicije tačne, a molim vas da dobijem te informacije što je moguće pre, mi dolazimo u situaciju da, ne daj bože, može da nam se ponovi nešto iz ranije istorije srpskog naroda, kada osobe koje se nalaze na funkciji nosilaca najviše državne vlasti, u takvoj situaciji, možda ne želeći da se suoče sa tim problemom, ili iz nekih drugih razloga, donose i te kako štetne odluke po čitav narod i po čitavu državu, sa konsekvencama zbog kojih možemo na dugi period da ispaštamo.
Stvar je veoma ozbiljna. Morate pod hitno da se pozabavite ovim pitanjem jer, opet ponavljam, ne samo da postoje indicije, već se i u redovima između ministara u Vladi Republike Srbije ozbiljno o tome priča. Vi vrlo dobro znate, dame i gospodo poslanici koji se bavite oblašću medicine, da svaka eventualna radna nesposobnost zbog bolesti bilo koga može da utiče na vršenje dužnosti i obavljanje te funkcije.
U slučaju da je tačno ovo što vas pitam, postavlja se pitanje koliki je stepen razboritosti i načina odlučivanja predsednika Republike Borisa Tadića u situaciji kada se rešava sudbinsko pitanje za srpsku državu i narod, pitanje Kosova i Metohije. Da li je u pitanju ličnost koja može u svakom trenutku, bez odsustva realnosti, bez bilo kakve opsesivne ili bilo kakve druge kompulsivnosti ili anksioznosti, ili bilo čega zbog uticaja te bolesti, da odlučuje pravilno i na način na koji to građani Srbije traže?
Neki od vas vrlo dobro znaju da je, u periodu kada je dosovska vlast posle 5. oktobra došla u ovu narodnu skupštinu i kada ste preuzeli loše rukovođenje Srbijom, postojao zahtev i morali ste, baš kao i vi, gospodine Đeliću, da idete na VMA i da obavite stručne medicinske preglede.
Mi, poslanici SRS, u zakonu o predsedniku Republike, koji će doći sledeće nedelje na dnevni red, tražimo da se na VMA uz konzilijum lekara obave pregledi, ne samo predsednika Republike, nego da to bude obaveza za sve nosioce državnih funkcija i da građani Srbije periodično dobijaju izveštaj o tome.
Nemojte da se šalite sa ovom stvari, to ništa nije smešno, pre svega. Molim vas i izražavam zaista najdublju zabrinutost zbog činjenice da postoje takve informacije o bolesti predsednika Republike Borisa Tadića i molim vas da što pre preduzmete mere i da obavestite javnost o tome. Pozivam i Kabinet predsednika Republike.
Ovo je moje konkretno poslaničko pitanje. Nemojte bilo ko od vas da se usudi da mi daje neke paušalne odgovore jer imaćete i te kako odgovornost zbog toga ako izađete sada za govornicu i mislite da je ovo politikantstvo i da govorim nešto što nema veze sa realnošću. I te kako ima veze sa realnošću.
To je tako i zato tražim da mi se pod hitno da odgovor, u pisanoj formi, u najkraćem mogućem roku od osam dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je u pitanju nesporazum. Žao mi je što je izašao ministar Jočić, pokušala sam ovde iz klupe da mu objasnim, jer očigledno da su mu i savetnici loši. Radi se o činjenici da je kolega Koprivica upravo želeo ono što je ministar i rekao, samo drugim rečima.
Nije bila intencija gospodina Božidara Koprivice, narodnog poslanika, koji je u jezičkom smislu u prvom delu želeo da ispravi ovaj amandman, a zatim i suštinski, da on kaže da je to lice koje je nezakonito ušlo na područje naše zemlje to uradilo da državni organ to ne zna.
Toliko je očigledno da je to neko uradio i zna za to državni organ, ali ovde se govori o tome da to lice, pošto je konstatovao nadležni državni organ da je nezakonito ušlo i boravi na teritoriji Republike Srbije, ulazi u postupak za dobijanje azila. Kada to lice uđe u postupak za dobijanje azila, o čemu je govorio i kolega Petronijević, ono mora i po članu 18. da pruži neki dokaz ko je i šta je.
Kaže ministar - braneći se od toga, ali zaista sam potpuno uverena da on nije razumeo amandman gospodina Koprivice, jer nije gospodin Koprivica tražio da taj neko dokazuje da je nezakonito došao. Došao je, nije valjda lud da dokazuje da je to uradio što je uradio. Ne, nego posle treba da dokazuje ko je i šta je i da li on može po članu 18. da uđe u postupak za dobijanje azila.
To je odluka Vlade Republike Srbije, koja je predložila ovaj zakon, da vi uvedete ovo načelo To je vaša stvar. Pitanje je koliko je to ispravno. Neke zemlje koje su u više navrata i veoma ozbiljno radile na zakonu o azilu i koje su pratile primenu tog zakona, juče sam pominjala Švajcarsku, ali ovo su zakoni koji dolaze iz zemalja EU i zaista su prepisani u najvećem delu svi članovi, od tih zemalja, recimo kod njih ne postoji ovo načelo, zato što je taj neko dužan da u roku od pet dana, u stvari 72 sata, dokaže, odnosno pruži neki dokaz zbog nezakonitog boravka na teritoriji Švajcarske.
Prošle godine je taj zakon usvojen i referendumom su se građani 70% izjašnjavali o njemu, zato što su tamo 20% ukupnog stanovništva stranci, koji su na ovaj ili onaj način ostvarili tamo pravo boravka. Čak su rigorozne kazne. Em što ne postoji ovo načelo, em je zatvorska kazna povećana sa 9 na 18 meseci, u slučaju da taj neko to ne učini u roku od samo pet dana.
Vi ovde sada kažete - nećete da prihvatite da bude odmah, nego bez odlaganja, što je vrlo rastegljiv termin, a sa druge strane ne razumete da je kolega Koprivica upravo želeo to da taj neko na osnovu člana 18. pruži identifikacioni podatak, podatak o članu porodice, o ispravama koje je izdala zemlja porekla, adresu prebivališta, ko je on i šta je.
On ne može da se pojavi i nadležni organ zna, on ga je locirao i zna da on nezakonito boravi, i malopre ministar kaže - nije na njemu da dokazuje krivicu. Već je dokazana krivica da je on to uradio, ali vi u članu kažete da on ulazi u taj postupak, a onda ne može da se brani ćutanjem, ne može da dođe i da ćuti ko mumija i da kaže - ne znam ni ko sam, ni šta sam, ni odakle sam.
Da vam kažem nešto, prvo bi ministar morao da zna da ima i dan-danas, verujem, i na aerodromu Nikola Tesla se inače nalaze oni koji se verovatno danas spremaju za deportaciju, koji se upravo tako ponašaju, dolaze iz raznoraznih zemalja i brane se ćutanjem.
Kako oni mogu da uđu u postupak za dobijanje azila? Ne mogu nikako. On kaže - došao je, ne znam odakle, iz Sudana, odavde, odande i kaže - došao sam i ćutim, nemam pojma ni ko sam, ni šta sam.
Imate vi takve, gospodo iz MUP, vas poznajem, gospodine Todoroviću, ne znam ko je ovaj gospodin koji pogrešno savetuje ministra, ali vi vrlo dobro znate da postoje upravo takvi primeri. I država bez odlaganja, odnosno odmah, što je terminološki ispravnije, deportuje njih ili ne zna gde i šta će sa njima. Po nekoliko dana ih drži tu, on je nezakonito došao i šta je on, šta on predstavlja?
Ne možete tako neozbiljno da primenjujete jedno načelo. Ako ste se odlučili za to da se on ne kazni, kao u Švajcarskoj, zatvorom od 9 ili 18 meseci, bilo koliko dana, onda morate posle toga da ga uvedete u normalan postupak. I sam član 8, na koji je kolega podneo amandman, upravo govori o tome da on traži, to je uradio, napravio je taj čin, već je došao, nezakonito boravi, ali mora da uđe u postupak, a kada uđe mi ne možemo da nagađamo ko je i šta je. Mora bilo kakav dokaz o sebi da pruži.
U tome je stvar i mislim da ministar nije razumeo, rekla sam da ću pokušati još dodatne argumentacije da pružim, a kasnije ćemo videti da li će skupštinska većina, pozivam vas da u danu za glasanje, odluči da prihvati amandman kolege Koprivice, jer je on potpuno u skladu sa ostalim načelima i članovima zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član je napisan tako široko i jedino mogu da ga tumačim na način koji je prilagođen ovome što piše ovde, jer se traži da, kao što je rekao kolega Arsić, osoba koja će da radi u Komisiji za azil bude diplomirani pravnik koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Vidite šta kaže, poznaje propise iz oblasti ljudskih prava.
Ne znam da li vi nameravate da u Komisiju za azil zaposlite nekog od poslanika SRS, koleginica Radeta zaista ne može da prihvati da radi taj posao, ne može kolega Jerković, ne može kolega Krasić, kolega Sreto Perić ne može, ne može kolega Aleksandar Vučić, ne može gospodin Petar Jojić, ne može gospodin Koprivica, a to su jedini pravnici sa iskustvom, koji poznaju oblast ljudskih prava, i drugi članovi SRS, i uvaženi, ali ne oni koji su došli na krilima buldožer revolucije, nego profesori pravnog fakulteta i akademici, kao i razne druge ličnosti koji se pojavljuju, advokati, na naučnim skupovima SRS, gde smo tumačili kako se krše ljudska prava državljana Srbije koji se nalaze u antisrpskom haškom kazamatu.
Volela bih da je ovde ministar Jočić da nam objasni koji će kriterijum da bude da procenjuje. Ovo mi je jasno, donese diplomu pravnog fakulteta, dokaže da ima pet godina radnog iskustva. Kako će ministar Jočić, pošto kaže ovde ministar, a ne Ministarstvo, to je bila primedba kolege Markovića malopre, da proceni ko se od njih razume u oblast ljudskih prava?
U oblast ljudskih prava se svakako razumeju svi ovi srpski radikali koje sam nabrojala, jer se nalaze u timu koji pomaže odbranu predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja. A kako da se u to razume neko ko je servilan.
Zamislite kada se u oblast ljudskih prava ne razume onaj Vukčević pominjan malopre koji je, kao što je rekao gospodin Nikolić, pre za neko drugo mesto nego za sudnicu, a rimuje se.
Onda vi sada kažete, da se razume u oblast ljudskih prava, a nije ih briga za prava jednog čoveka koji se, a to je predsednik naše stranke, na pravdi boga pet godina nalazi tamo. Videli ste i znate, kao i čitava javnost, čitav svet, da će on da zgazi i već je zgazio potpuno Haški tribunal. Njegova istina i pre svega njegovo znanje će potpuno u paramparčad da razbiju tužioce Haškog tribunala.
Uostalom, gospodin Jojić je prošle nedelje u jednom svom brilijantnom nastupu u istoj kancelariji Vukčevića, onoj nesrećnici Kristini Dal održao predavanje i rekao joj je kako morjau da rade oni koji misle da se na bilo koji način suprotstavljaju ne samo srpskim radikalima nego svim patriotama i svim ljudima koji se bore i borili su se za slobodu našeg naroda.
Kada je gospodin Petar Jojić, koji je bio savezni ministar pravde, koji je prvi kvalifikovao i rekao ko je Karla del Ponte i nazvao je pravim imenom, prošle nedelje objašnjavao toj nesrećnoj Kristini Dal da ona ništa ne zna, da ona nema pojma kako se ispituju i kakav iskaz mogu da daju ljudi ovde, da će dobiti krivičnu prijavu svako onaj ko na takav način, on je jutros govorio o tome i na konferencijama za novinare, pokušava da krši ljudska prava građana Srbije, slavnih četničkih vojvoda i ostalih ljudi koji su bili dobrovoljci SRS. Onda moraju da znaju s kim imaju posla.
Vi sada planirate da zaposlite ljude koji imaju tu uslovno rečeno kvalifikaciju, a pojma nemaju o ljudskim pravima. Ministar, čiji je to resor do juče bio, u to se uopšte ne razume, taj Rasim Ljajić. Da se razume u to, on bi sve ove godine uradio ono što je trebalo da uradi. Ne nego je on, zajedno sa Koštuničinom vladom i sa ostalim servilnim korpusom prema nakazi Karli del Ponte, dostavljao sve ono što je ona tražila, a sa druge strane, na sve i mnogobrojne zahteve tima koji pomaže odbranu prof. dr Vojislava Šešelja su se oglušavali, ne samo on nego i drugi nadležni državni organi koji su bili u obavezi da rade svoj posao.
Mislili su da će takvom vrstom opstrukcije da dezavuišu mogućnost da se on spremi, da se brani i da se odbrani. Videli ste da ne mogu. Samo četiri sata su bila dovoljna da ojača duh ne samo srpskog naroda, nego i pripadnika nacionalnih manjina. Neka vam kaže kolega Oto Kišmarton kako su njegovi sunarodnici u Vojvodini pozdravili onakav istup dr Vojislava Šešelja i kako to pozdravljaju drugi predstavnici drugih vera i nacionalnih manjina, jer je on govorio samo istinu, a to je da su Srbi, najstradalniji narod na ovim prostorima, i drugi naši građani koji žive ovde stradali zbog takve politike koju personifikuju oni koji se tobož razumeju u ljudska prava.
Moram da vas uputim na to, gospodo iz MUP-a, nemate drugog načina, da uzmete i da proučite sve ono što je bilo ko govorio na tim skupovima, uglavnom su održavani u Sava centru, a to su bili ugledni naučnici i poznavaoci oblasti ljudskih prava koji su dolazili na poziv SRS.
Ako vama nisu dovoljne reči vrsnih advokata, ako vam nisu dovoljni elaborati koje su oni podnosili pred našom javnošću, učestvujući na tim skupovima, onda ne znam kako ćete vi da procenite, jer neko može da vam kaže "razumem se u ljudska prava tako što sam proučio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima", a prošle godine se niko od tih vajnih pravnika koji se razumeju, a da nisu iz ovog patriotskog korpusa, nije javio da se oglasi zato što se krše prava jednog čoveka, odnosno predsednika naše stranke.
Kolega, vi se razumete u nešto drugo, ali to je pitanje o kome ćemo da raspravljamo kada na dnevni red dođu zakoni iz vaše oblasti, ali kao narodni poslanik, kolega Vukoviću, vi biste mogli i da se oglasite kada se krše bilo čija ljudska prava, a kamoli prava jednog čoveka koji je dobrovoljno otišao da se brani sam i odbraniće se, u to budite sigurni.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 136. i 147. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Po članu 136. Vlada, odnosno predlagač zakona su dužni da uz obrazloženje napišu koji je ustavni osnov za donošenje zakona, razloge zbog kojih se donosi. Zadržaću se na ovoj trećoj alineji, objašnjenje osnovnih pravnih instituta pojedinačnih rešenja i pojmova.
Vidite da smo stigli do člana 22. Predloga zakona o azilu, a da uopšte nismo ustanovili šta je Vlada Republike htela da kaže kada je u pitanju pojam azil.
Ta reč ima etimološko poreklo od stare turske reči koja znači zbeg, utočište, pronalaženje mesta, kao što je neka konoba, gde ljudi mogu da se prehrane i da se okrepe, odnosno da nađu utočište, a mi sve vreme razgovaramo o pojmu azil koji nema mesta u Ustavu Republike Srbije, za koji nije u prvom članu dato autentično tumačenje šta predstavlja.
Druga stvar, to je zaista skandalozno, da po članu 147. Poslovnika, to je drugi prekršaj Vlade, ona omalovažava Skupštinu i krši Poslovnik Narodne skupštine, jer pošto nije objašnjen ovaj pojam po članu 136, šta je zapravo azil, koji inače kao takav ne postoji u Ustavu Republike Srbije, po članu 147. gospodinu Sreti Periću je dala obrazloženje pojma stranac, na šta je on reagovao, da Vlada Republike Srbije u tom smislu ne prihvata amandman što vodi računa o izbeglicama.
Hoće li neko da nam objasni, neka se vrati Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, do kraja ove rasprave, da li su azil i utočište isto za njega, da li su ta dva pojma sinonim jedno za drugo i da li je stranac isto što i izbeglica?
Da li je za vas gospodin Milorad Buha izbeglica ili je on Srbin, kao što sam ja iz Kragujevca, kao što ste vi iz Vranja ili vi kolega iz Kruševca ili gospođa Radeta iz Gubera, okupiranog od strane ustaša Livna, ili gospođa Tabaković iz Vučitrna ili razgovaramo ovde o ne znam čemu? Ovo je uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo je zaista bezobrazluk.
Nisam stigla da pogledam sva pisana obrazloženja Vlade, ali molim vas, kada sam ovo videla, prišla sam kod kolege Buhe da ga pitam da li je obratio na ovo pažnju.
Ovo je vrhunac bezobrazluka da Vlada Republike Srbije i MUP za stranca, koji može da bude iz bilo koje države na planeti, koji dolazi ovde jer mu se krše verska, osnovna ljudska prava itd, kao što je i naveo član 57. Ustava ili kao što je naveo 1. član ovog zakona i član 6, vi ga izjednačavate sa čovekom, odnosno sa Srbinom koji je morao, zbog toga što je bežao od ustaškog noža, da se skloni i od šiptarskih balista, terorista, sa svog vekovnog ognjišta.
Nemojte da mešate te pojmove i vređate dostojanstvo srpskog naroda i poslanika. Ako niste bili sposobni da napišete zakon kako treba, da u svojoj glavi, pre svega, sam ministar i Ministarstvo rastumače šta su ti osnovni pojmovi, imate još uvek šansu po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, po članu 143, da se zakon povuče u toku pretresa i to je sada jedini način da se uradi.
Sve vreme vas ubeđujemo. Pustite vi ove kozmetičke promene. Prihvatili ste amandman gospođe Lidije Vukićević, moj amandman i kolege Dejana Mirovića, Momira Markovića; to su gramatički, odnosno lingvistički ispravnije napisani članovi zakona i onda kažete – ajde, mi smo nešto prihvatili. Suština nije rešena, dame i gospodo, od početka. Brkate dva pojma – azil i utočište i stranac i izbeglica.
Hvala i vama, gospodine Mrkonjiću, ali je ovo toliko konfuzan zakon i uvredljiv za svakog čoveka koji sedi ovde, a mogu misliti kako je kolegi Buhi, koji je jedan častan Srbin, koji nije stranac i koji je predsednik vlade zapadne srpske države, nažalost u progonstvu, jer je morao da ode pod najezdom ustaša i onih koji su ih podržavali. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, vi zaista ništa niste krivi u ovoj situaciji. Prisutna sam bila u više navrata kada ste apelovali da se Dragan Jočić vrati u salu.
Javljam se po članu 93. Poslovnika, da vas podsetim na jučerašnji dan. Juče smo prekinuli raspravu po amandmanima u 16,30, zbog toga što smo dobili obaveštenje da Dragan Jočić ne može da dođe. On je danas došao, ostale su mu fascikle, torba, rekao nam je, odnosno nagovestio je jutros oko 10.30 da ima još neka neodložna posla. Koalicija mu čuva torbu. To je interesantno. DS Jočiću čuva torbu, to je neki znak, ali nama je potrebno da se on vrati u salu. Ukoliko se, sada se obraćam gospođi Kolundžija, gospodi iz MUP-a, ne vidim gospodina Aligrudića u sali, ukoliko se ministar Jočić ne vrati do 15.00 sati, besmisleno je kolega Mrkonjiću, ko god da je na redu da predsedava, da dalje raspravljamo o ovome.
Opet dolazim u situaciju, preći ćemo na član 23. i amandman kolege Aleksandra Martinovića, da mi ne znamo suštinu ovog zakona. Ne znamo budući status izbeglih lica koji se podvode pod strance, ne znamo šta je azil, šta je utočište, ne znamo osnovne pojmove ovog zakona.
Ministar nije prihvatio amandmane koji suštinski uređuju i menjaju ovaj zakon, mi ne želimo na takav način da učestvujemo u raspravi o jednom zakonu, koji se vama čini kao nešto u nizu što treba da se uradi, da bi vas prihvatili ovi vaši nalogodavci. Nama to nije cilj.
Ako govorimo o zakonu koji treba da reši pitanje tih ljudi, zna se šta su stranci, a šta su prognana, izbegla lica, neka se pojavi ministar i mi ćemo nastaviti rad. Ovako suočićete se sa situacijom da ćemo da se javljamo po povredi Poslovnika, jer mi nismo ovde došli, mi smo izabrani predstavnici naroda, izabrani od strane građana, da jurimo lasom Jočića koji trči negde okolo, ostavlja torbu u sali.
Nemamo razloga da se tako ponašamo, odgovorni smo, ozbiljni ljudi, tražimo da se radi po Poslovniku. Privedite ministra Jočića, nađite mehanizam da privedete ministra policije i u 15.00 sati s njim možemo da nastavimo da radimo.