Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice sa saradnicima, kolege narodni poslanici pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih predloga zakona, koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljaka stranka u danu za glasanje podržati.
U svom obraćanju govoriću prevashodno o Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, dok će u daljoj raspravi moje kolege iz poslaničke grupe diskutovati o ostalim predlozima zakona.
Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je još jedan od dokaza da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u potpunosti posvećeni rešavanju svih aktuelnih problema u ovoj oblasti.
Ključni problemi koji će ovaj zakon trebati da reši su relativno dugo čekani na upis svojinskih prava, što ima negativne efekte na pravnu sigurnost, kao i na atraktivnost Republike Srbije kao investicione destinacije, velika učestalost i dugo trajanje administrativnih i sudskih postupaka u vezi sa imovinsko – pravnim odnosima, ograničenost administrativnih kapaciteta službe za katastar nepokretnosti da blagovremeno rešava zahteve za vršenje odgovarajućih upisa.
Obaveze Republičkog geodetskog zavoda proistekle iz propisa koji su doneti u proteklom periodu, kao što su konverzija prava korišćenja i pravo svojine na građevinskom zemljištu, upis javne svojine i upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, dovele su do povećanja broja predmeta u radu sa 20.000 u 2014. godini i 25.000 u 2015. godini, na čak 115.000 u 2016. godini.
U cilju povećanja ažurnosti službe Republičkog geodetskog zavoda, kao i smanjenja broja predmeta u radu, neophodno je ubrzati i pojednostaviti proceduru upisa u katastar nepokretnosti, što će u značajnoj meri učiniti usvajanjem predloženog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Trenutno svako onaj koji kupuje nepokretnost mora prvo da overi ugovor kod javnog beležnika tj. da sačini javno-beležnički zapis. Da bi to uradio, kupac mora prvo da pribavi izvod iz katastra i odnese ga javnom beležniku. Nakon overe kod javnog beležnika, kupac taj ugovor ponovo nosi u katastar radi upisa, nakon toga u Republičku poresku upravu radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava i potom prijavljuje porez na imovinu lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, tokom ovog postupka svaka stranka obiđe minimum pet šaltera i kao što sam rekao, obiđe katastar nepokretnosti, potom javnog beležnika, ponovo katastar, Republičku poresku upravu i na kraju lokalnu poresku upravu.
Ono što se Predlogom ovog zakona želi postići jeste da javni beležnik umesto kupca nepokretnosti izvrši uvid u katastar nepokretnosti, potom overi ugovor o kupoprodaji, a onda taj ugovor digitalizuje, overi elektronskim potpisom i pošalje katastru elektronskim putem po službenoj dužnosti. Potom katastar kada primi ugovor od javnog beležnika, posle upisa, isti prosleđuje po službenoj dužnosti Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, time se od pet šetanja po šalterima, građanima to šetanje svodi na jedan šalter javnog beležnika, bez povećanja ikakvih troškova za građane.
Ono što je više nego izvesno, jeste da će ovaj Predlog zakona u značajnoj meri doprineti uspostavljanju ažurnog katastra, jer se kao osnovni princip upisa u katastar uvodi princip oficijelnosti, što znači da će se po njegovom usvajanju upis obavljati po službenoj dužnosti. Javni beležnici imaće obavezu da do 1. jula ove godine, svaki ugovor o prometu nepokretnosti koji je overe, a koji je osnov za upis u katastar dostavi službi za katastar nepokretnosti i to preko elektronskog šaltera. Ostali imaoci javnih ovlašćenja i državni organi biće u obavezi da svoje odluke koje su po osnovu za upis, dostavljaju elektronski službi za katastar od 1. novembra 2018. godine, a sudovi od 1. januara 2020. godine.
Značaj ovog Predloga zakona nije samo u tome da će se njegovim usvajanjem pojednostaviti i ubrzati procedura upisa u katastar nepokretnosti, već je to pre svega činjenica da se pred nama prvi put nalazi suštinski kompletan predlog jednog procesnog zakona koji će,ukoliko se usvoji na jedinstven način regulisati postupak upisa u katastar nepokretnosti.
Potreba za jedinstvenom regulacijom postupka koji se vodi pred katastrom, datira još iz vremena kada su počela gašenja zemljišnih knjiga i preuzimanje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima nad njima iz zemljišno knjižnih uložaka. U tom periodu, postupak koji je vodio zemljišno knjižni sudija u smislu upisa stvarnih prava nad nepokretnostima i postupak koji je vodio katastar, a koji se ticao ostalih podataka o nepokretnostima je sjedinjen i zamenjen jedinstvenim upisom koji se vodi u službama za katastar nepokretnosti.
Nakon formiranja takve jedinstvene baze katastra nepokretnosti, nastavljalo se sa upisima koji su vršeni na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru, kao specijalnog zakona o odnosu na rad službi za katastar nepokretnosti.
Ovaj zakon, prvenstveno materijalni, je tokom svih ovih godina dopunjavan i menjan mahom u delu koji se odnosi na postupak upisa u katastar nepokretnosti. Naime, pomenuti zakon je regulisao, pored materijalnog i procesni deo, dok je za pitanja koja nisu bila regulisana u smislu postupka upisa, primenjivan Zakon o opštem upravnom postupku.
To je naravno bilo za takve uslove jedino rešenje, ali je proizvelo niz neujednačenih praksi. Pozivanje na Zakon o opštem upravnom postupku RGZ nije mogao da prenebegne svojevrsne specifičnosti koje se tiču isključivo katastra, te stoga donošenje isključivo procesnog zakona u oblasti upisa u katastar nepokretnosti, potez koji je za apsolutnu pohvalu.
Uzimajući u obzir današnji tempo života i rada, kako građana, tako i privrednih subjekata, shvatamo koliko je važno da katastar nepokretnosti bude ažuran, pre svega prilikom upisa novih hipoteka, brisanje onih kojima je istekla važnost, kao i prilikom rada u svim predmetima koji se tiču opterećenja nepokretnosti u ovom smislu.
Problem neažurnosti katastra u rešavanju predmeta upisa i brisanje hipoteka na nepokretnostima datira više od deceniju i po. Postojala su, slobodno možemo reći, neuspešna, a svakako protivna opštem interesu i diskriminatorska rešenja prethodne vlasti kojima je navodni cilj donošenja bio umanjenje posledica ovog problema. to što su ta rešenja bila neuspešna i nije tako strašno u poređenju sa njihovom, kasnije dokazanom protivustavnošću.
Naime, Ustavni sud je 2013. godine doneo odluku kojom je utvrdio da odredba člana 8a. Uredba o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga RGZ nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i na taj način prekinuo još jedan u nizu akata samovolje bivšeg režima. Inače, omogućavanjem prekorednog rešavanja predmeta samo po osnovu plaćanja uvećane naknade, kako je to bilo propisano spomenutim članom uredbe, stranke kojima se na ovaj način prioritetno rešavali predmeti stavljene su u povlašćeni položaj u odnosu na druge stranke, a sama legalizacija rešavanja predmeta preko reda upućuje na legalizaciju korupcije, što je uopšteno bila i glavna specijalnost bivše vlasti. Srbija podeljena na Srbiju bogatih i Srbiju siromašnih u kojoj samo oni sa parama, oni bogati i naravno oni politički podobni imaju šansu da ostvare neko svoje pravo, bila je univerzalni sistem vrednosti tokom njihove dvanaestogodišnje vladavine. Godine 2012. pred novom Vladom Republike Srbije našlo ne samo pitanje rešavanja aktuelnih problema u ovoj oblasti, već i sprečavanje nanošenja dalje štete građanima zbog katastrofalnih rešenja prethodnog režima.
Ono što je stvarno primetno i na čemu se mora odati pohvala, kako ministarstvu, tako ništa manje i rukovodstvu RGZ jeste činjenica da je poslednje tri, četiri godine učinjeno više koraka kojim se direktno uticalo na brže i odgovornije rešavanje zahteva za upis i brisanje hipoteka.
NJihovim zalaganjem došlo je do preko potrebnog ujednačavanja prakse na teritoriji cele zemlje, do rešavanja zahteva u apsolutno razumnom roku bez mogućnosti odbijanja zahteva ukoliko npr. podnosilac zahteva nije platio naknadu za pružanje usluga, kao i prioritetno i u najkraćem roku rešavanje zahteva koji prethode zahtevima za upis hipoteke ili brisanje hipoteke. Na taj način je maksimalno odgovornom poslovnom politikom postupanje katastra u ovim slučajevima napokon prestao da bude generator problema za građane.
Još jedan od značajnih problema u prethodnom periodu bilo je neujednačeno postupanje službe katastra prilikom upisa teksta hipoteke u list o teretima nepokretnosti te paušalno procenjivanje službenika katastra koji su to bitni elementi koje treba uneti u evidenciju o teretima nepokretnosti. Upravo rešenja koja su postala sastavni deo ovog Predloga zakona, koji se nalazi pred nama, razrešava sve nedoumice, te se odredbom člana 9. propisuje i precizno navodi šta se iz teksta založne izjave upisuje u listu o teretima nepokretnosti, koja se opterećuje hipotekom, na koji način se izbegavaju sve vrste nejasnoća od kojih se može doći različitim tumačenjima kako Zakona o hipoteci tako i zakona koji se tiče katastra i upisa prava nad nepokretnostima.
Ovim predloženim tekstom zakona, uz sve mere koje je i do sada sprovodio RGZ, u značajnoj meri će se povećati stepen zaštićenosti kupaca stanova u izgradnji. Naime, predloženim tekstom zakona prvi put se predviđa upis predbeležbe objekta i njegovih posebnih delova, stanova, garaža, poslovnih prostora, kao i promena njihovih vlasnika, a kupci su zaštićeni tako što bez njihove saglasnosti niko neće moći da se upiše kao vlasnik, dok će potencijalni kupci imati informaciju da li je stan već prodat, što do sada nije bio slučaj, pošto su se u praksi retko podnosili zahtevi za predbeležbu, a usvajanjem predloženog zakona, upis predbeležbe će se vršiti po službenoj dužnosti.
Kada govorimo o pozitivnim promenama u RGZ, moram spomenuti i direktora, gospodina Borka Draškovića, kome se mora priznati da je od 2015. godine do danas, više nego ijedan drugi direktor pre njega, uveo značajan broj sistemski antikoruptivnih mera u RGZ. Jedno od prvih mera bila je rotacija načelnika službi i šefova pravnih službi, sa ciljem da se promenom sredina u kojima rade što više popravi i stvori pozitivna energija u radu RGZ. Potom je pre više od dve godine u RZG uvedena 8D metodologija, koja predstavlja sistematski pristup rešavanja problema u osma koraka, koji posebno karakteriše rešavanje problema utvrđivanjem stvarnih glavnih uzroka i preduzimanje mera koje sprečavaju ponavljanje jednom rešenih problema.
Ono što je za sve građane takođe izuzetno važno i što će im u mnogome olakšati komunikaciju sa službama katastra jeste uvođenje dokument menadžment sistema, i koliko sam obavešten, u polovini od ukupnog broja službi katastra nepokretnosti. Dokument menadžment sistem će u značajnoj meri doprinositi sprečavanju mogućnosti za korupciju, a podrazumeva da se odmah po prijemu dokumentacije, koju stranka preda uz sam zahteva, ta dokumentacija skenira i potom se odmah pristupa formiranju elektronskog predmeta. Papirna dokumentacija će ostajati u prijemnoj kancelariji, a svi službenici katastra koji budu radili na rešavanju konkretnog predmeta predmetu će pristupati i vršiti obradu elektronski. Osim što se sprečava gubitak bilo kog dokumenta, što se u prošlosti znalo desiti, sistem omogućava da se na centralnom nivou u svakom trenutku može proveriti ko je sve pristupao predmetu i na taj način se lako može uvideti ukoliko je predmetu pristupao bilo ko ko nije bio ovlašćen.
U vezi Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgrade stanova za pripadnike snaga bezbednosti, želeo bih da odam priznanje, kako Ministarstvu tako i republičkoj Vladi, što je za razliku npr. od perioda između 2008. do 2012. godine, na sasvim drugi način rešavalo, tj. rešava obezbeđenje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. U tom periodu od 2008. do 2012. godine, reći ću vam kako se npr. rešavao problem stana tadašnjeg ministra odbrane, čiji je suvlasnik na sadašnjem stanu na Vračaru, tj. vlasnik 4/10 istog stana firma „Vilab Pharm LTD“, koja je tokom mandata tog ministra dobila blizu 10 javnih nabavki i prihodovala oko 350 hiljada evra od tih javnih nabavki. Firma „Vilab Pharm LTD“ je imala zajedničkog direktora Radomira Bzika sa firmom „Peyton medical“, koja je dobijala sredstva od Ministarstva odbrane. Onda nije čudo kako jedan ministar sa samo četiri i po godine mandata može doći do stana koji vredi preko milion evra. Potrebno je i izvući jednu matematiku koju su kolege izvlačile, za stan vrednosti od milion evra, znači za tih milion evra imamo stan koji je veličine 190 metara kvadratnih i galerija od 139 metara kvadratnih. Danas se po ovim uslovima koje ministarstvo i Vlada daju, može izgraditi stambena zgrada za pripadnike snaga bezbednosti koja će brojati 50 stanova. U tome je razlika u odnosu kako se rešavalo stambeno zbrinjavanje ljudi u ministarstvima odbrane, policije i drugim snagama bezbednosti od 2008. do 2012. godine i posle 2012. godine. Zahvaljujem.