Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Ja ću naravno o zakonima, ali svakako moram da se osvrnem na jedan deo izjave gde se kaže da smo mi okrenuli brata na brata, oca na sina, Srbe protiv Srba. Podsetiću sve građane Republike Srbije, 16. aprila 2011. godine održani su do tada najveći protesti u Republici Srbiji jer je tada najveća i sada najveća politička organizacija u zemlji tražila izbore. Šesnaestog aprila 2011. godine u Beogradu je bilo preko 100.000 ljudi. Sto hiljada ljudi koji su bili spremni da ostanu koliko je god potrebno u Beogradu dok tadašnji predsednik Boris Tadić ne raspiše izbore.

16/1 AL/CG 12.30 – 12. 40

Tih 100.000 ljudi, koje je bilo spremno posle više sati čekanja, da li će tadašnji predsednik odlučiti da budu raspisani izbori ili ne, bili su spremno da uradi sve, sve što je potrebno samo da izbori budu raspisani. Te ljude je smirio Aleksandar Vučić. Izašao je i zamolio sve tada okupljene građane da se mirno raziđu i da mirno odu svojim kućama, da nećemo jurišati ni na Vladu, ni na Skupštinu, ni na Predsedništvo, da će ostati zajedno tada sa Tomislavom Nikolićem, koji, reče, da štrajkuje glađu i da ćemo čekati da nas tadašnja vlast udostoji toga i da raspišu izbore.

Sto hiljada ljudi koji su bili spremni na sve Aleksandar Vučić je umirio sa govornice rečima, da se mirno raziđu, da odu kući, da nećemo da budemo kao oni, da nećemo da palimo niti Skupštinu, niti Predsedništvo, niti Vladu, nego da ćemo čekati kakva će odluka biti. I pokazao je i tada kao opozicioni lider, tada, koliko je njegovo državništvo i kolika je njegova privrženost ovoj zemlji i ovoj državi. I nijednog jedinog momenta Aleksandar Vučić od nas nije tražio, niti zahtevao, niti na bilo koji način nas podsticao da napadamo one koji drugačije misle.

A šta smo mogli da vidimo prethodnih godinu i po dana? Da su oni koji drugačije misle od nas dolazili na naše štandove, tukli naše aktiviste, razbijali naše štandove, palili naše prostorije, na najgori mogući način pretili deci predsednika Vučića – kao da deca imaju bilo kakve veze sa politikom, da će mu decu tuširati uranijumom; pri tome, s druge strane ljudi se smeju tome; opozicioni predsednici se tome smeju; to je za njih smešno, to njih zabavlja – gađali direktora Doma zdravlja u Nišu, još to su plus snimali, ismejavali čoveka, fizički ga povređivali i onda se naslađivali šerovanjem tih snimaka kako tako treba da prođe svako od nas koji podržava politike predsednika Aleksandra Vučića. I onda neko govori o tome kako smo navodno mi okrenuli brata protiv brata, oca protiv sina. Mržnja je išla dotle da su decu u školama okretali jedne protiv drugih, da su politiku hteli da uključe u sve, ne samo na univerzitetima i fakultetima, gde je mesto da se mladi ljudi obrazuju, nego i u srednje škole, osnovne škole. Svuda. I sada, takvi nama pričaju o tome kako mi stvaramo tobož neko ratno poprište u Srbiji kada se održavaju izbori.

Nema izbora gde nisu bili da ometaju proces glasanja u prethodnih godinu i po dana. U 15 lokalnih samouprava, gde su bili održavani izbori, tamo su išli da bi se nalazili ispred biračkih mesta, da bi provocirali, pogotovo starije ljudi koji su dolazili da glasaju. Smetaju im stariji ljudi, smetaju im oni koji su gradili ovu zemlju, smetaju što ti ljudi sada prepoznaju i kažu da je Vučić bolji od Tita i to je, kada razgovarate sa penzionerima koji su zapamtili to neko vreme, pa se do skoro pričalo –da je jedino maršal mogao ovoliko da pravi i da gradi, pa sada ti isti stari ljudi pričaju da je predsednik Vučić bolji od Tita. E, takvi ljudi njima smetaju. Takvi ljudi koji su gradili zemlju, takvi ljudi njima smetaju i onda dođu ispred biračkog mesta da bi te ljude vređali, da bi ih ponižavali, a u suštini oni ponižavaju takvim ponašanjem prevashodno sebe, a ne ljude kojima upućuju kritike i uvrede.

Mi smo ovim zakonima, koje sam predložio, hteli zaista i pokazali zaista ozbiljnu nameru da prvenstveno poštujemo sve one međunarodne obaveze koje smo preuzeli i od 1999. godine, kada je na Konferenciji OEBS-a u Istambulu doneta odluka da sve zemlje koje su članice OEBS-a moraju da implementiraju preporuke ODIHR-a, i jasno smo pokazali da želimo da reformišemo i birački spisak, jedinstveni birački spisak i u tom smislu mi smo prošle godine imali održana kvalitetna javna slušanja. Moj kolega i saborac dr Uglješa Mrdić 11 nacrta izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je predložio, dok bukvalno svi predlozi nisu bili usaglašeni, kako predlozi parlamentarnih opozicionih stranaka, tako i predlozi vanparlamentarnih opozicionih stranaka, civilnog sektora, svi.

16/2 AL/CG

Sada kada smo izvršili reviziju jedinstvenog biračkog spiska, kada ta komisija zaseda, donela je pravilnik o svom radu, donela je odluke o obrazovanju radnih tela koja će pomagati Komisiji, uradila bukvalno i ono što su tražili, a ticalo se nekih detalja da kroz Eksel mogu da prate koliko ima ljudi koji žive preko 100 godina, i to, naravno, nisu desetine hiljada ljudi, kako neko pokušava da kaže, daleko manji broj ljudi upisanih u birački spisak koji imaju preko 100 godina se nalaze u tom jedinstvenom biračkom spisku. Tražili su da im se omogući da mogu da vidi, i to smo uradili, na po jednoj adresi koliko se nalazi birača, koliko je birača upisano po biračkom mestu, po jedinici lokalne samouprave, po adresi. Omogućeno da imaju legitimacije, da mogu da vrše terenske kontrole. Sve ono što su tražili Komisija za reviziju jedinstvenog biračkog spiska, koja radi od prošle godine, gde smo usvojili zakon koji omogućava da se ta komisija formira, ta komisija po tom zakonu radi. I članovi te komisije, gde i oni imaju svoje predstavnike, gde svoje predstavnike imaju i organizacije su, koji se bave posmatranjem izbora, tu i mogu da rade sve ono što je propisano zakonom i što je doneto u skladu sa Pravilnikom i uzimaju učešće u tom radu.

Sada kada imamo sve to i sada kada ta komisija za reviziju biračkog spiska radi, e sada se oni žale na tempo te komisije, a onda ako budemo ubrzali – onda će biti zašto mnogo brzo radimo. A kad radimo temeljno, kad radimo detaljno, kad radimo stručno, e onda je sada problem tempo rada. Nismo mi, nego su oni ti koji nisu poštovali preporuke međunarodne zajednice. Za vreme njihove vlasti nisu bile poštovane preporuke OEBS-a. Četiri godine su obmanjivali javnost i nisu imali jedinstveni birački spisak i onda je to učinila vlast Srpske napredne stranke. I onda smo bili spremni da idemo korak dalje i da radimo na reviziji biračkog spiska. I naravno da uvek pratimo ono što su evropske vrednosti i što je predviđeno, što smo preuzeli međunarodnim pravima i obavezama, da menjamo naše izborno zakonodavstvo. Od 25 preporuka ODIHR-a implementirali smo 12. Nastavićemo sa implementacijom preporuka ODIHR. Ne bojimo se izbornih uslova. Kakvi god izborni uslovi da budu građani će uvek glasati za ono što je urađeno i građani će uvek glasati za politiku Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, čisto radi građana Republike Srbije, a vezano za proces primene preporuka ODIHR-a nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, održanih 17. decembra. 2023. godine. Ovde smo mogli da čujemo u prepodnevnom delu ove sednice kako nismo uključili opozicione političke stranke, kako nismo uključili nevladin sektor, kako nismo uključili organizacije koje se bave posmatranjem izbora, nego kako je to, eto, sad nama tako došlo, pa smo sad usvojili dve preporuke, pa tri, pa četiri, pa pet.

Ono što sam rekao u prepodnevnom izlaganju i što ću ponoviti sada, jeste da smo mi ukupno implementirali 12 od ukupno 25 preporuka. Kako je ceo postupak išao? Jeste da je nakon održanih izbora 17. decembra 2023. godine ODIHR dostavio svoj izveštaj sa preporukama šta bi trebalo da se uradi da bi se izborni proces poboljšao,

26/3 JG/MO

odnosno da bi se učinio još boljim. To je nešto što ODIHR radi u svim zemljama koje su članice OEBS-a, u kojima posmatra izbore.

Vladina komisija je 18. marta 2024. godine, znači odmah nakon dostavljanja preporuka ODIHR-a, 18. marta 2024. godine ODIHR-u poslala pet predloga za izmenu i dopunu zakona, izmenu i dopunu Zakona o izboru narodni poslanika, izmenu i dopunu Zakona o lokalnim izborima, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o Ustavnom sudu i Zakon o finansiranju političkih partija.

27/1 MZ/LjL 15.15 – 15.25

Dana 15. aprila 2024. godine ODIHR je dostavio svoje komentare na naše predloge zakona, 1. aprila 2024. godine otpočeli smo sa parlamentarnim dijalogom sa predstavnicima opozicionih političkih stranaka kako da naše izborno zakonodavstvo učinimo boljim i kvalitetnijim i 1. 5. 2024. godine formirana je Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, da bi nam ODIHR dostavio komentare na naše predloge zakona 2.2. 2026. godine, odnosno, tačnije, mi smo ODIHR-u dostavili 2. 2. 2026. godine naše predloge zakona na komentare koje su oni dostavili.

Takođe, pored toga što smo dostavili njima, to je dostavljeno i svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članovima Radne grupe za unapređenje izbornih uslova, Evropskoj komisiji i članovima RIK-a.

Zakone koje smo dostavili poslaničkim grupama, Evropskoj komisiji, članovima RIK-a i članovima Radne grupe za unapređenje izbornih procesa, to su bila tri zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnim poslanicima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Zakon o ustavnom sudu. Dana 6. 3. 2026. godine ODIHR dostavlja komentare na naše predloge zakona a 22. 2. 2026. godine, pre nego što su dostavili komentare, imali smo i on-lajn sastanak sa predstavnicima ODIHR-a, a koja su se ticala ova tri predloga zakona, o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima i o Ustavnom sudu, tako da smo na osnovu tih njihovih komentara i na osnovu on-lajn sastanka napravili nove predloge zakona 13. 3. 2026. godine.

Znači, 13. marta 2026. godine i to smo, naravno, kao i prethodnog puta, dostavili svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, Evropskoj komisiji, delegaciji EU u Beogradu, članovima Radne grupe za unapređenje izbornog procesa i članovima RIK, kako članovima tako i zamenicima RIK. Dana 2. aprila održan je još jedan on-lajn sastanak sa ODIHR-om, da bi ODIHR, na kraju, 17. aprila 2026. godine, dostavio svoje mišljenje.

Građani Republike Srbije mogu po ovim datumima i hronologiji dešavanja jasno da sagledaju sliku, da nakon održanih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine, imali smo jednu živu aktivnost ka unapređenju izbornih procesa u Republici Srbiji, da smo komunicirali i sa ODIHR-om i sa predstavnicima opozicionih parlamentarnih grupa, da smo komunicirali i sa nevladinim sektorom, da smo komunicirali i sa članovima Evropske komisije, da smo slali naše predloge zakona, uvažavali njihove komentare, menjali naše predloge zakona, slali im tako izmenjene, imali sastanke sa njima, opet gledali da uskladimo stavove i da smo tek na kraju tog procesa došli do ovog momenta gde raspravljamo o ova četiri seta izbornih zakona.

Opet napominjem, to je samo jedan deo našeg puta na tom procesu. Mogli ste da vidite da smo poslali na njihovo komentarisanje i naše predloge za izmenu i dopunu Zakona o sprečavanju korupcije, izmenu i dopunu Zakona o finansiranju političkih stranaka, da smo promenili Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, odnosno radili na izmenama i dopunama tog zakona i da smo od 2024. godine pa kada ovi zakoni budu usvojeni u Narodnoj skupštini, znači, ukupno primenili 12 od 25 preporuka i da ostalih 13 preporuka koje adresiraju ova dva zakona, znači, i ova dva zakona su u pripremi, Zakon o sprečavanju korupcije, izmene i dopune tog zakona i Zakon o finansiranju političkih stranaka. Ja se nadam da ćemo i to jako brzo imati na sednici Narodne skupštine, tako da bismo onda mogli da primenimo bukvalno sve preporuke koje je ODIHR naložio.

To pokazuje našu dobru volju i ozbiljnu nameru da se sve ono što je ODIHR u svojim preporukama stavio, naložio da treba da se uradi, da to implementiramo u naše zakonodavstvo a na način kako je to najbolje da bi izborni uslovi i izborni procesi u našoj zemlji bili što bolji i kvalitetniji. Hvala.

27/2 MZ/LjL

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Samo radi građana Republike Srbije, zato što je izneta jedna neistina i tu neistinu pokušavaju danas ceo dan, pogotovo u popodnevnom delu ove sednice, da pričaju, kako nismo obrazovali telo koje će pomagati RIK-u.

Preporuka broj devet ODIHR-u je bila, kako bi ostvarili održivi napredak u svojim aktivnostima, kao što su razvoj uputstava i obuka izbornih službenika, poboljšanje kampanje za edukaciju birača i unapređenje pristupačnosti izbornog procesa, RIK bi trebalo da bude opremljena dovoljnim administrativnim i tehničkim kapacitetima, uključujući i postojanje njenog stalnog sekretarijata.

Dana 20. decembra 2024. godine, znači sada smo u 2026. godini, nadležni skupštinski odbor, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, formirao je i obrazovao svojom odlukom Sektor za podršku rada RIK. Znači, 20. decembra 2024. godine Odbor je obrazovao poseban Sektor za podršku rada RIK.

A onda još jedna stvar koju ističu, kažu – da li su pitali poslaničke grupe ko će tu da bude? Tamo će raditi državni službenici. Znači, tamo rade državni službenici, a sada bi oni da preuzimaju ulogu pa da sad oni tamo zapošljavaju ljude po partijskoj pripadnosti, kako njima odgovara. Prvo što iznesu neistinu da to nije formirano, pre skoro dve godine je formiran Sektor za podršku rada Republičke izborne komisije, a onda bi još da se mešaju u to ko tamo treba da bude zaposlen i po kojim kriterijumima će se tamo neko zapošljavati. Ali, to smo i navikli, to generalno je nešto što ponavljaju i danas i juče i prekjuče, iste neke mantre, kako smo ispunili jednu, dve, tri ili četiri preporuke. Ukupno 12 preporuka ODIHR-a je ispunjeno i to je nešto što građani Republike Srbije trebaju da znaju, 12 preporuka.

33/3 MV/LjL

Pored ovog sektora koji će pomoći u radu Republičke izborne komisije, 1500 trenera ima RIK koji će pomoći u edukaciji kako članova opštinskih i gradskih izbornih komisija, tako i članova biračkih odbora. Znači, što se RIK-a tiče i onoga što je ODIHR rekao, a vezano za obuke, formirani sektor ima, postoji još 1500 edukatora koji će da vrše edukaciju članova gradskih i opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora, a ono što je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, predviđeno je da će RIK doneti pravilnik i uputstvo kako će se te obuke i sprovoditi.

Od 12 preporuka koje smo ispunili tu je, kao što sam i rekao, obuka članova biračkih odbora, zatim edukacija birača. Govorili smo i o tome da je RIK, u saradnji sa IFES-om Sjedinjenih Američkih Država, formirao koncept obuke birača, gde se nalazi na sajtu RIK-a da svaki birač može da se upozna vezano za proces glasanja, za izborni proces, kako može da se glasa. Jedna od preporuka ODIHR-a koju smo takođe ispunili je bio jedinstven birački spisak, revizija jedinstvenog biračkog spiska. Radili smo na komisiji, usvojena odluka, formirana komisija, komisija donela pravilnik, donela odluke o obrazovanju radnih tela koje pomažu u radu Komisiji za reviziju biračkog spiska. Potom, rodna zastupljenost. To je isto što je ODIHR naložio svojom preporukom da se na sajtu RIK-a nalazi i rodna zastupljenost članova koji učestvuju u izbornim organima. Takođe smo i to uradili.

34/1 MZ/JG 16.25 – 16.35

Rekao sam već da smo formirali i Sektor za podršku RIK-u kao jednu od preporuka ODIHR-a, mogućnost davanja potpisa podrške većem broju lista – i to smo, naravno, ispunili. Odbijanje proglašenja izborne liste, takođe preporuka koja najviše koristi predstavnicima opozicionih političkih grupacija, kada imaju neke nedostatke na listi vezano za to da lice koje se nalazi kao nosilac izborne liste ili kandidat za narodnog poslanika, ukoliko nema izborno pravo, ukoliko se nalazi na već ranije proglašenoj izbornoj listi, ukoliko nije primenjen princip, odnosno pravilo zastupljenosti polova, ukoliko naziv liste nije određen u skladu sa zakonom, znači ne odbija se lista apriori, već se ostavlja podnosiocu liste dovoljno vremena da otkloni te nedostatke.

Jednaki uslovi za kampanju svim političkim činiocima, isto jedna od preporuka ODIHR-a u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Određena je Komisija gde mogu da se prijave svi eventualni problemi, propusti u isticanju političkih programa i zastupljenosti svakog podnosioca izborne liste i jednakih uslova koje svaki podnosilac izborne liste treba da ima.

Radili smo i kada su u pitanju zakoni i kada je u pitanju proglašenje izbornih lista nacionalnih manjina. I tu smo, naravno, prihvatili preporuke ODIHR-a, o tome ćemo pričati danas u toku dana ili od ponedeljka, koje smo dodatno smo korigovali prihvaćenim amandmanima, pogotovo kada je u pitanju grupa građana i kada grupa građana želi da stekne status izborne liste nacionalne manjine, odnosno manjinski status.

Prostor za biračka mesta, i to je bila jedna od preporuka ODIHR-a, da se smanji, da bi se smanjile gužve na biračkim mestima. Prihvatili smo i tu preporuku ODIHR-a. Išli smo na smanjenje broja birača upisanih po biračkom mestu. Tamo gde ima više od 1.800 birača delili smo ta biračka mesta na pola. Gledamo da omogućimo da na svakom biračkom mestu možemo da omogućimo licima koja imaju određenu vrstu invaliditeta da dođu do biračkog mesta.

I na kraju, 12. preporuka ODIHR-a koju smo usvojili i koju smo implementirali ticala se odluke o Ustavnom sudu – rok vezano za dostavljanje dokumenata i kompletnih spisa predmeta kada traži Ustavni sud, da smo to sada smanjili da to bude samo tri dana, da smo propisali da odluka i da vremenski okvir u kome Ustavni sud treba da donese odluku o izbornom sporu je sada kraći, bilo je predviđeno da bude 30 dana, a na osnovu svih onih konsultacija sa ODIHR-om koji smo imali sada je taj rok 20 dana.

I naravno, ono što je ODIHR tražio, i to smo takođe prihvatili, da se produži rok za ponovljene izbore. Sada to više nije do deset dana, nego do 30 dana.

Tako da, pokušaj da se stalno izvrgavaju neke činjenice ruglu koje su, jednostavno, prosto tačne i vrlo lako proverljive: da smo navodno usvojili jednu, dve ili tri preporuke od 25 – ni jednu, ni dve, ni tri nego 12 preporuka ODIHR-a; da ćemo usvojiti i ostale preporuke ODIHR-a, i to je činjenica; da su u proceduri dva zakona – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, čime ćemo adresirati i ostalih 13 preporuka ODIHR-a; da smo uradili sve ono na šta smo se obavezali i sve ono što se od naše zemlje očekuje kao članice OEBS-a, a u smislu izbornog procesa i onoga što je ODIHR pratio i naložio.

Sa druge strane, mi ovde možemo da čujemo jedne neodgovorne diskusije, gde ljudi ne znaju o čemu pričaju, gde ne znaju da je osnovano telo koje je osnovano pre godinu dana, koje je osnovano od 2024. godine, da ne znaju kako se participira u tom telu, odnosno da tu rade službenici, državni službenici, a ne predstavnici političkih stranaka i poslaničkih grupa, ali to je nešto što smo navikli.

34/2 MZ/JG

I onda poneki put uspete da im izvučete tako neko priznanje. Kao danas što smo imali u prepodnevnom delu da su priznali da je njihov aktivista koristio pištolj, ali tobože to nije bio pravi pištolj, nego je to bila, ne znam, replika pištolja, gumeni neki pištolj ili plastični pištolj. Pa to je normalno, normalno je da se na glasanje krene sa pištoljem i normalno je da se sa tim pištoljem vitla, pa sad ako se neko uplaši pa pomisli da je pravi, pa bože moj. A sad olakšavajući faktor – pa nije bio pravi, to je bio gumeni pištolj, koga sad to briga.

Tako da, mi pokazujemo jedan ozbiljan pristup, odgovoran pristup, mi ćemo sa tim pristupom i nastaviti, u dobroj želji i u najboljoj nameri mi menjamo ove zakone, želimo da učinimo izborni proces boljim. To je ono na šta nas obavezuju naše međunarodne obaveze, to je nešto na šta su nas ovi prekoputa terali da to uradimo. Od konstituisanja Parlamenta su nam čitali ovde ODIHR-ove preporuke. Sada kada primenjujemo ODIHR-ove preporuke, sada kada idemo da primenimo bukvalno sve ODIHR-ove preporuke, e, sada da dobijemo komentare sa druge strane – pa nemojte, pa nije to tako, pa to je ovako, pa zašto prvo ova preporuka, a zašto ne ona.

Gospodo, primenićemo sve ODIHR-ove preporuke. Ne plašimo se izbornih uslova. Kakvi god izborni uslovi da budu, SNS će pobediti na tim izborima. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Ono što sam prvo primetio ovde od ljudi koji se stalno zalažu za izbore, kaže se u negativnoj konotaciji – ako izbori budu do kraja godine, to će biti izbori za 14 godina. Pa valjda hoćete izbore ili nećete izbore. Uvek slušamo da hoćete izbore, a sada onda smeta ako se izbori održavaju na svake dve godine, a ne na četiri.

Kada je u pitanju važenje potvrde na tri godine, išlo se na to da ukoliko budu redovni izbori u roku koji treba da bude četiri godine, jer toliko traje redovan poslanički mandat, a nemamo ih pre, normalno je da ljudi u nekom trenutku i zaborave, odalje se od toga, nema biračkih odbora, nema izbora i normalno je da pred redovne izbore obnove svoje znanje. U tom smislu smo išli sa tom logikom da potvrda važi tri godine. Ako ima vanrednih parlamentarnih izbora ili bilo koje druge vrste izbora,

38/3 TĐ/CG

znači ljudi su konstantno u tom nekom izbornom procesu, imaju ta znanja, nadograđuju ih nakon tri godine, obnavljaju, nadograđuju, tako da ne vidim zašto je to sporno, zašto potvrda važi tri godine.

Smatrate da će doći do zloupotrebe podataka. Uvid u podatke će imati samo organi za sprovođenje izbora. To su gradske i opštinske izborne komisije. Oni će imati uvid u te podatke zato što će oni morati da izdaju rešenje. To je jako dobro poznato, a ovlašćeni predlagači predlažu samo ona lica koja imaju to potvrdu, odnosno koja su dobila potvrdu i prošla obuku. Iz razloga te vaše bojazni, došlo je i do ODIHR da ste izrazili vi i ostali neki bojazan da tu može doći do neke diskriminacije ili ne znam čega, tako da smo stavili u zakon da sva lica, bez obzira na njihovu političku pripadnost, politička uverenja, stavove imaju pravo da prođu obuku. Proći će obuku. Kada prođu obuku uspešno, završe obuku, i to je nešto što smo prihvatili, ali o tome ćemo posle, prihvatili smo da korigujemo članove kroz tu reč „uspešno“ prošli obuku, dobiće potvrdu.

39/1 AL/MO 17.15 – 17.25

I o kakvim vrstama pritisaka vi pričate – da nas iz SNS sada zanimaju vaši kontrolori, odnosno vaši posmatrači, članovi biračkih odbora, gradskih i opštinskih izbornih komisija? Je l` ćemo sada mi da tražimo da vidimo ko su ti ljudi ne znam šta?

Do sada smo imali fakultativno da članovi biračkog odbora mogu da prođu obuke i na te obuke su u 90% išli samo naši članovi, odnosno ljudi koje je predlagala naša poslanička grupa. Od pune sale, neko, neko možda iz neke opozicione stranke dođe na te obuke, a onda kada dođe izborni dan onda se ne pojave, pa se onda pojave u toku dana, pa bi da nešto slikaju, fotografišu, dobacuju itd.

Onda slušamo ovde i prethodnih dana neke komentare, to mi je bilo isto jako zanimljivo, kaže – vi organizujete komisije za glasanje van biračkog mesta i tamo pravite svašta, a u toj tročlanoj komisiji jedan ili dvoje su iz redova opozicionih političkih stranaka, a mi sada napravimo neke komisije, pa tu, ne znam, pravimo neke mahinacije. Neverovatne su neke stvari koje iznosite ovde, to niste konkretno rekli vi, ne spočitavam vama, nego vaše kolege iz opozicionih poslaničkih grupa. Tako da, ne znam šta je suština da pričate nešto što prosto generalno svako ko je makar bio u jednom izbornom procesu, jednom učestvovao u radu biračkog odbora zna da uvek kada se obrazuje komisija koja ide kod čoveka na kućnu adresu da bi taj birač glasao kod kuće uvek je makar jedan ili dvoje su iz redova opozicije i uvek je tročlana komisija. Prosto neverovatno.

Tako da, generalno gledano, ono što jeste naša politika, i to ste i vi sami rekli, za 14 godina sedam izbornih ciklusa, ne plašimo se izbora, uvek smo spremni za izbore pod bilo kojim uslovima. Tako da je to nešto što je generalno i naša politika jer naše rezultate na izborima kandiduju naši rezultati našeg rada. Hvala.

Zahvljujem, gospođo predsedavajuća. Samo kratko vezano za kritike, neistinite iznete informacije koje se tiču manjinskih lista kada je u pitanju grupa građana i o tome sam detaljno govorio juče, ali da ne bi došlo do zabune, ukoliko je u pitanju grupa građana, koja želi da stekne status manjinske liste, u nazivu liste mora da stoji, interese koje nacionalne manjine zastupa ta grupa građana.To je bila jedna od preporuka ODIHR-a, a mi isprva nismo bili za to da ne bi došlo do zloupotreba, a na kraju smo ipak prihvatili ali sa napomenom, sa decidirano stavljenom odredbom zakona da u nazivu te liste koju predstavlja grupa građana mora da stoji i interese koje zastupa ta grupa građana, nacionalne manjine.

Kada su u pitanju obuke za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, kao i biračkih odbora, tu smo morali da damo različite rokove, upravo zbog toga što postoji jako veliki broj lica koja su u sastavu biračkih odbora. To je negde kada uzmete u obzir broj lica koja predlažu poslaničke grupe, pa zatim podnosioci izbornih lista, pa zatim ovlašćeni predlagači gradske i opštinske uprave, pa potom Ministarstvo za pravosuđe, MIP, to dođe oko 200 hiljada ljudi koji su u sastavu biračkih odbora, da bi RIK mogao da predvidi program obuke i da predvidi način sprovođenja obuke, potreban je veći vremenski period i zato smo tu odredbu, kada su u pitanju birački odbori, odložili njihovu primenu od 1. januara 2028. godine.

Kada su u pitanju srednji nivo sprovođenja izbora, odnosno srednji organ za sprovođenje izbora gradske i opštinske komisije, lica koja su imenovana u gradske i opštinske izborne komisije, pre stupanja na snagu ovog zakona, imaju rok od tri meseca, kada rok stupi na snagu da prođu obuku, dobiju potvrdu, a oni koji budu imenovani nakon stupanja zakona na snagu, imaju rok od 6 meseci, odnosno do 31. decembra 2026. godine.

Ono što je takođe bitno, jeste da će RIK imati svoj jedinstveni registar gde ćemo imati kompletne podatke o licima koja su prošla obuku i na taj način radili smo na onome što je bila jedna od osnovnih preporuka da se poveća kapacitet rada i stručnosti organa za sprovođenje izbora, potvrda važi tri godine, a nakon tri godine ta lica obnavljaju svoja znanja, zanavljuju svoja znanja, unapređuju svoja znanja, i tako pred svaki izborni proces, pred redovne parlamentarne izbore, dobijamo organ koji na što kvalitetniji način može da sprovede izbore, kako na nivou gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i na nivou samih biračkih odbora. Hvala.

3/3 VS/CG

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Govori se ovde da mi izvrgavamo zakon, a mi dve godine slušamo od njih, sa druge strane, da trebamo da prihvatimo sve preporuke ODIHR-a i da treba da ih implementiramo i da će onda biti jedni normalni izborni uslovi gde ćemo svi moći da učestvujemo, gde će oni prihvatiti izborne rezultate, a onda kada rešimo da to implementiramo i od 2022. godine i od 2025. godine i sada sa ovim zakonima, i najavimo još da je u izradi izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije u finansiranju političkih stranaka, e, sada nemojte da prihvatite preporuke ODIHR-a. Oni nas ubeđuju da to trebamo da uradimo i kada krenemo da primenjujemo preporuke ODIHR-a, onda oni to nazivaju dimnom zavesom i izvrgavanjem zakona.

Nama se govori da smo mi uplašeni izbora, a u poslednjih godinu i po dana na 13 opštinskih lokalnih izbora u lokalnim samoupravama ubedljivo je pobedila koalicija okupljena oko SNS. Na 13 održanih izbora ubedljivo je pobedila SNS i nama neko govori da se mi plašimo izbora.

6/2 TĐ/MO

Mi smo pokazali jedan apsolutno odgovoran pristup, državnički pristup, pristup jedne političke organizacije koja se nalazi na čelu države i koja je spremna da preuzima i sprovodi međunarodne preuzete obaveze. Pričao sam juče o tome da je 1999. godine u Istambulu OEBS doneo svoju deklaraciju gde je obavezao sve države članice da moraju da se pridržavaju onih preporuka koje ODIHR naloži da bi trebalo da bude unapređen izborni proces. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je jasno i nedvosmisleno rekao da ćemo biti u stanju da primenimo sve preporuke, da im omogućimo izborne uslove, bukvalno kakve žele, samo da više ne kukaju kada se izbori okončaju i kada shvate da nemaju dovoljan broj glasova, jer je to postalo nešto što je mantra. Potpišu sve zapisnike, nemaju nikakve primedbe na izborni proces, a onda kada dođe devet, pola deset, deset sati, kada se prebroje glasovi, onda počinje – pokrali su nas, krali su, bilo je ovo, bilo je ono.

Juče slušamo ovde da je problem što mi obilazimo naše građane i što idemo kada imaju neki smrtni slučaj, što odlazimo da izjavljujemo saučešće, što odlazimo da im pomognemo kada treba da spreme drva za zimu, što odlazimo kod njih na veselja da im čestitamo kada im se rodi dete, pa se to sad spominje kao SNS sprovodi neki vid kampanje koji dosada nije postojao. Mi na taj način pokazujemo kako brinemo o ljudima, kako su nam ljudi bitni, što je srž i osnova naše politike i što je nešto na čemu predsednik Vučić konstantno insistira i traži od svih nas koji smo u SNS.

Još nešto, spominje se kao jedna totalna neistina da ćemo sada mi biti u poziciji da odlučujemo ko će moći da prođe obuku, pa ko neće, pa ćemo mi nekom davati potvrde, pa nećemo da dajemo potvrde. Nama je interes da oni budu u sastavu biračkih odbora i da vide kako se sprovodi izborni proces i kako teče glasanje zato što mnogi njihovi, koje oni predlažu da budu u sastavu biračkih odbora, kada postoje obuke se ne pojave, prosto ljudi ne dođu, ne dođu ni kada se otvara biračko mesto. Dođu, upadnu da bi dobacivali, vikali, da bi pokušali da razbiju glasačku kutiju, da ometaju proces glasanja. Na ovaj način mi njih uvodimo u sistem. Znači, proći će obuku, a ono što je ODIHR tražio od nas da bismo sprečili svaku eventualnu diskriminaciju, pošto su čuli od njih da mi sada, tobož, nećemo da im izdajemo potvrde itd., jasno stoji definisano kroz odredbe zakona da svako lice ima pravo da prođe obuku bez obzira na njegova politička uverenja, političke stavove, tako da sva lica bez bilo kakve diskriminacije će moći da prođu obuku i da dobiju potvrdu. To je jedna potpuna neistina da će sada RIK da diskriminiše bilo koga ko nije predložen od strane poslaničke grupe SNS ili od podnosioca liste SNS. Bukvalno sva lica bez obzira na njihova politička uverenja i stavove imaće pravo da prođu obuku, ukoliko, naravno, uspešno prođu obuku dobiće potvrdu i na taj način participirati, kako u gradskim i opštinskim izbornim komisijama, tako i u biračkim odborima.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Opet spominjemo birački spisak, a više puta smo rekli, opšte poznata stvar i opšte je poznata činjenica da smo od 2025. godine usvojili izmene i dopune Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, da su svi poslanici u ovoj sali glasali za te izmene i dopune, da je moj kolega iz sabora dr Uglješa Mrdić radio na 11 verzija tog nacrta zakona da bismo usvojili i prihvatili sve ono što je predlagano, što je predlagao i civilni sektor, i kolege iz opozicionih političkih organizacija, i OEBS i da smo formirali Komisiju za reviziju biračkog spiska. Sada ovde kolege iz opozicije kažu da mu nije jasan birački spisak, pa upotrebljava izraz izmišljeni birači, pa da briše neke ljude iz biračkog spiska samo zato što radi u inostranstvu, pa sada ako neko radi privremeno u inostranstvu ne može da bude na biračkom spisku, pa je pronašao neke izmišljene ljude, pa je zaustavio kombi, pa je kombi otišao. Znate, malo onako nadrealna neka priča.

Iznose se stvari kako neće RIK moći da sprovede obuku, nije detaljno pročitan zakon, RIK će tokom cele godine sprovoditi obuke. Upravo zbog toga što znamo da se negde oko 150, 200 hiljada se nalazi u sastavu, kako stalnom, tako i u proširenom sastavu biračkih odbora RIK će biti u obavezi da tokom cele godine organizuje obuke, zajedno sa gradskim i opštinskim izbornim komisijama da bi se na taj način edukovali birači koji će se nalaziti u sastavu tih organa za sprovođenje izbora.

Kada su u pitanju grupe građana koji traže manjinski status, nedvosmisleno propisano zakonom da u nazivu manjinske liste mora da stoji jasno definisano koje nacionalne manjine ta lista zastupa, jasno stavljeno kroz član 138. izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika da kandidati za narodne poslanike koji se nalaze na toj manjinskoj listi grupe građana ne smeju biti prepoznati kao aktivni članovi većinske političke stranke. Tako da ni u tom smislu ne postoji mogućnost da bi došlo do zloupotrebe. Bilo je zloupotreba, zato smo i tražili da u nazivu manjinske liste moraju da stoje interesi nacionalne manjine koja zastupa.

13/2 GD/MO

Takođe, ono što je bilo istaknuto, vezano da bismo trebali da zabranimo ili da osporimo da podnosilac liste ima članove u gradskoj ili opštinskoj izbornoj komisiji, to bi bilo diskriminatorno. Ne možete nekoj političkoj organizaciji koja podnosi listu da zabranite da ima članove u gradskoj ili opštinskoj izbornoj komisiji, samo zato što nije participirala u vlasti na nekim prethodnim izborima pa joj sada onemogućavate da ima svoje predstavnike u gradskoj i opštinskoj izbornoj komisiji. Jednostavno nismo želeli da usvojimo takav neki diskriminatorski oblik rada gradskih i opštinskih izbornih komisija. Ono što je pravilo i što važi, što je opšte prihvaćeno da onaj podnosilac izborne liste ima pravo na člana u opštinskoj izbornoj komisiji. Hvala.

Poštovana predsednice, radi javnosti samo par stvari koje slušamo od jutros i prosto je licemerno da se nama inputira da mi sprovodimo nasilje i da smo mi ti koji na izborima sprovodimo nasilje, i da smo mi ti koji teramo birače na nešto da im pretimo i da ih zastrašujemo, a mi smo imali priliku da pre mesec dana gledamo slike kako su našim predsednicima, opština i opštinskih odbora upadali u kuće, zastrašivali njihove porodice, tražili predsednike opština u njihovim domovima, na njihovim kućnim adresama, sa satarama, sa palicama, pa da se ograđuje od tih ljudi kako je to eto sporadičan incident, ne znaju o čemu se radi.

21/1 JD/MO 13.25 – 13.35

Onda smo imali na njihovim televizijama scene kada oni protestuju, kada dolaze do naših prostorija, prostorija SNS, kada ih razbijaju, pale, demoliraju, a onda novinar sa te televizije kaže – evo upravo prisustvujemo mirnom protestu građana gde se uništavaju prostorije SNS. Pazite, u jednoj rečenici ide snimak i onda novinar kaže – evo prisustvujemo mirnim protestima gde se trenutno uništavaju prostorije SNS.

To je njima bilo tih godinu i po dana totalno jedno prihvatljivo ponašanje. Pa smo imali situaciju, podsetio bih građana, gde imate direktora doma zdravlja u Nišu gde ga jure dvojica, trojica, gađaju jajima i plus snimaju. Znači, iživljavanje prema tom čoveku, i fizičko i onda gledaju da sve to zabeleže kamerom, da bi mogli da postave na mreže i da to pokažu kao jedan društveno prihvatljiv oblik ponašanja. Onda to da pravdaju kako to nije ništa i kako da se prema nama ophode još gore, to je najmanje što smo mi zaslužili.

Onda danas na sednici Skupštine slušamo – joj, pa nemojte, pa vi sprovodite nasilje, vi nekog pritiskate, vi nekog zastrašujete. Ljudi, da se uozbiljimo, godinu i po dana, imali smo scene i ovde, 15. marta kada su dolazili, jedan od njihovih reprezenata njihove politike, popeo se čovek na traktor, skinuo trenerku, skinuo donji veš i mlati sa nečim i sada kao bravo, to je ta neka Srbija koja treba da preuzme odgovornost za upravljanje ovom zemljom, to su ti ljudi. Onda kažu to je ta mladost. Koja mladost, ljudi moji?

Kada oni organizuju njihov skup, kada oni organizuju njihov protest, kada oni organizuju njihovu šetnju, nema nigde nijednog aktiviste SNS da dođe da postavi štand, razvuče baner, zastavu, da dođe da im dobacuje, da im kaže nešto, ua ili bilo šta. Kada mi postavimo naše štandove, kada mi želimo da vršimo podelu vaskršnjih jaja, stvori se grupica nekih koji tu dođu, vređaju naše majke, koleginice, sestre, žene koje tu dođu da učestvuju u stranačkoj akciji, sa najgorima mogućim psovkama, ostali se smeju, sve to snimaju, mnogo puta napadali naše aktiviste, mnogo puta napadali naše štandove da polome, da unište i sve to ništa. Sve je to uredu, sve je to prosto kao pa dobro, desilo se, to je normalno.

Kada nekom njihovom odgovorite na način koji nije pristojan, onda imate konferencija za štampe, onda imate kako smo prešli granicu, kako je to sada zastrašivanje, kako se sada neko plaši da sprovodi kampanju.

Govorimo o pokradenim izborima, pričaju ljudi pokradeni izbori, svi njihovi članovi biračkog odbora potpišu zapisnike, kada dođe 10 časova, kada se broje rezultati, onda dobijemo krađa, ovo, ono. Ljudi, podsetiću vas, nisu nama nestajali džakovi sa glasačkim materijalom sa izbora, vama se to dešavalo pa smo ih mi pronalazili. Godine 2012. mi smo nalazili ukradene džakove sa glasačkim listićima, jer ste znali da naš predsednički kandidat na tim izborima vodi, pa su onda Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić pokazivali ovde ispred Narodne skupštine te džakove i te zapisnike koje ste vi bacali po raznim kanalima, jarugama da to ne bi stiglo do gradskih i opštinskih izbornih komisija i da se ne bi proglasila pobeda našeg izbornog kandidata, da bi izbori otišli u drugi krug. To ste radili vi, to se nama nije dešavalo i to se nama ne dešava.

Kada izbore ponovimo na nekom biračkom mestu, ponavljaju se zato što je došlo do proceduralnih grešaka u radu biračkog odbora. Koliko ukupno ima biračkih odbora u Republici Srbiji, negde oko 8.300 mesta, ponovljeni izbori na ukupno 0,47%. Od 100%, ponovljeni izbori na 0,47% biračkih mesta, najčešće zbog proceduralnih razloga i vi nama govorite da mi krademo izbore i da izborni proces ne organizujemo u skladu sa zakonom.

21/2 JD/MO

Pričate ovde o komisijama koje formira birački odbor da stara i nepokretna, nemoćna lica glasaju kod svojih kuća, odnosno da ne glasaju na biračkom mestu, nego da glasaju iz svojih domova, u tim komisijama imate svog člana. U tim komisijama i opozicione stranke imaju svog člana. Birački odbor formira komisiju od tri člana, uvek jedan ili dva člana te komisije su iz redova opozicionih stranaka. onda sada govorimo o tome kao glasanje na kućnim adresama je sada kao način da se ukradu izbori, a vi date člana koji bude u sastavu te tročlane biračke komisije koja ide kod čoveka koji hoće da glasa na svojoj kućnoj adresi samo zato što je staro ili nemoćno lice.

Na kraju, ove preporuke koje usvajamo i koje implementiramo kroz ove zakone, vi ste nas na to terali dve godine. Vi ste pričali u 2023. godini od kako je ODIHR dao izveštaj da te preporuke moramo da implementiramo, da trebamo da ih implementiramo i počeli smo da ih implementiramo. Juče smo slušali o tome da je vama 2008. godine ODIHR naložio da uradite Jedinstveni birački spisak i šta ste uradili? Ništa, ODIHR poslao preporuku, baš vas bilo briga za Jedinstveni birački spisak. Baš vas je bilo briga.

Mi smo pokazali spremnost da formiramo Komisiju za reviziju biračkog spiska, da građani više ne bi slušali gluposti o tome kako pričate da se na nekim adresama nalazi 50, 100, 200, 250 birača. Prihvatili smo bukvalno sve što ste tražili i sada Komisija za reviziju biračkog spiska radi, sada vam ne odgovara tempo rada Komisije. Da ta Komisija radi brzo, onda bi bilo što radi brzo, a sada pošto radi temeljno, sada ne odgovara tempo. Ljudi, šta god da vam ispunimo, nije vam dovoljno dobro. Samo treba da se dogovorite sami šta hoćete više od nas.

Otvoreno vam je rekao predsednik Aleksandar Vučić – prihvatićemo sve uslove koje tražite i koje traži ODIHR i mi menjamo izborni proces i više puta smo rekli – ovo je samo jedna faza u promeni našeg izbornog zakonodavstva, da nas očekuju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, da nas čekaju izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, ali očigledno da neće biti dovoljno ni to. Jedino ono što ne možemo da vam damo i što ne možemo da vam učinimo jeste da vam damo glasove. Vi tih glasova nemate.

Ljudi glasaju za ono što smo uradili, ljudi glasaju za ono što mogu da vide u svojim opštinama, što mogu da vide u svom selu, što mogu da vide u svom gradu, glasaju za puteve, glasaju za domove zdravlja, za nove bolnice, glasaju za veće plate i penzije, glasaju za bolji životni standard. Za to ljudi glasaju, za jeftinu demagogiju, za to – držite lopova, ukrali su izbore, za to narod Srbije nikada neće glasati.

Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Od ukupno 25 preporuka koje je ODIHR preporučio Republici Srbiji da se usvoje, mi smo primenili 12 i mi ćemo nastaviti dalje sa primenjivanjem ODIHR preporuka, jer mi nemamo problem sa izbornim uslovima. I bilo kakvi uslovi da postoje, mi smo sigurni i ubeđeni da će Srpska napredna stranka i lista koju bude predvodio predsednik Republike Aleksandar Vučić pobediti i osvojiti ubedljivu pobedu na izborima.

Mi nismo bežali od donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kao što ste to bežali vi. Mi nismo bežali od osnivanja Komisije za reviziju biračkog spisak kao što ste to bežali vi. Bili smo spremni da 11 puta menjamo nacrt tog predloga zakona, da prihvatimo sve vaše predloge i da ga na kraju usvojimo. I nastavićemo i dalje da menjamo. Mi smo menjali izborno zakonodavstvo 2022, menjali smo ga 2025, menjamo ga sada ove godine. Spustili smo cenzus na 3% upravo da bismo omogućili vama takvima da možete da uđete u ovaj parlament. Dok je cenzus bio 5% ne znam da li je i jedna politička organizacija sa vaše strane mogla da ga pređe i da participira u ovom parlamentu. Spustili smo cenzus na 3%, omogućili smo da imamo veću zastupljenost manje zastupljenog pola u parlamentu, povećali smo sa 30 na 40%.

Iz godine u godinu, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus usvajamo preporuke ODIHR-a, ponašamo se odgovorno. Ne radimo ono kao što ste radili vi, da vas to nije zanimalo, da se to nije ticalo vas. Pričate o slobodnim izborima. Mi smo nalazili džakove sa glasovima u jarugama, u kanalima koje ste bacali 2012. godine da ne bi naš predsednički kandidat pobedio na izborima. Nalazili, i o tome obaveštavali javnost, kompletne džakove sa materijalima, sa glasačkim listićima, sa biračkim spiskovima. I vi sad pričate o tome da mi krademo izbore? I to su bili slobodni izbori, gde neko kad mu se ne svidi izborni rezultat kompletan onaj džak sa listićima i sa zapisnikom zafrljači negde i baci, da neko ne bi mogao da utvrdi rezultate izbora? Vi govorite o radničkim pravima i vi govorite o radnicima?! Svaki četvrti u vreme vaše vlasti je bio bez posla, svaki četvrti radno sposoban čovek u vreme vaše vlasti je bio bez posla.

U vreme vaše vlasti ljudi koji su štrajkovali su sebi sekli prste i dalje o tome postoje snimci na Jutjubu, gde možete da vidite kako su se radnici u vaše vreme borili da zaštite svoja radnička prava. I sada vi govorite nama kako mi, ne znam, vršimo neku represiju, pritiskamo ljude, zastrašujemo itd. Mi koji smo ljudima omogućili da mogu da rade i da žive od svog rada, doveli investicije. Govorili ste pre godinu dana, kada je „Fijat“ rešio da obustavi proizvodnju u Kragujevcu pre dve godine, kako će to opet da izazove dolinu gladi, kako će to da izazove neku katastrofu. Posle par meseci „Stelantis“ je krenuo sa procesom rada i odjedanput nema ništa. Ne čujemo više ništa. Pravi se električni automobil u Kragujevcu. Svi ljudi koji su radili u „Fijatu“ našli su ili posao tu ili u „Simensu“ ili u drugim fabrikama koje se otvaraju.

Utičete na to da strani investitori požele da odu iz naše zemlje zbog toga što blokirate puteve, blokirate regionalne puteve. Pokušavali ste da blokirate auto-put i time se dičite, time se ponosite, time se hvalite. Hajte samo, molim vas, mogu građani Republike Srbije jasno da odluče, jasno da vide kakva je razlika između minimalne cene rada koja je bila kada ste vi bili na vlasti, koliko je ljudi bilo nezaposleno kada ste vi bili na vlasti, da je tada bilo normalno da se priča da li je 25%, 26% nezaposleno, pa će možda do kraja godine to da se spusti na 20% i to je bilo kao dobro. Sad imamo nezaposlenost ispod 8%. Lekari nam se vraćaju iz sveta, dolaze ovde i zasnivaju radni odnos, oni lekari koji su odlazili kad ste vi bili na vlasti. Oni studenti koji su napuštali fakultete i odlazili u inostranstvo kada ste vi bili na vlasti sada se vraćaju i dobijaju ugovore od Ministarstva zdravlja da rade u svojoj zemlji.

33/2 MV/MJ

E, to je razlika između nas i vas, to je razlika između naše politike i vaše politike. To je razlika između onoga što mi radimo i gledamo svakoga dana da pomerimo našu zemlju napred. Zato će takva politika uvek da dobija na izborima. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas tokom čitavog dana slušali smo diskusije o tome da

40/3 AL/MJ

selektivno primenjujemo neke preporuke ODIHR, da se koristimo principom švedskog stola, da smo neke primenili, neke nismo primenili. Ono što je prava istina i što građani Republike Srbije treba da znaju jeste da smo se mi kao jedna odgovorna vlast, koja poštuje međunarodno preuzete obaveze, obavezali na to da ćemo sve preporuke ODIHR implementirati u naše pozitivno zakonodavstvo i naše pozitivno-pravne propise. I to svakako nisu samo one preporuke koje su, da kažem, podcrtane kroz ovih četiri zakonska predloga, već i neke koje smo preuzimali i implementirali ranije.

Ukupno 12 preporuka od 25 preporuka mi smo do sada implementirali i naravno, kao što sam i rekao, mi tu nećemo stati. Nastavićemo i dalje sa primenjivanjem preporuka ODIHR-a. Jedna od preporuka koje smo primenili jeste da bi se efikasno sprovele preporuke navedene u ovim i prethodnim izveštajima ODIHR o posmatranju izbora neophodne izmene zakonodavstva bi trebalo inicirati dovoljno pre narednih izbora kroz uključivanje konsultativnih procesa zasnovanih na širokom politikom konsenzusu. Tako smo i uradili. Imali smo politički dijalog. Taj politički dijalog, kako unutar ovog parlamenta, tako i van ovog parlamenta, uključivanje i nevladinog sektora i civilnog društva doveo je dotle da smo imali javna slušanja i da smo imali konsultacije kada je bio u pitanju Zakon o izmeni i dopuni Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i posle 11 nacrta usvojili takav predlog i da smo, naravno, kako to predviđa i Poslovnik, i kada su u pitanju i ovi zakonski predlozi, koji se sada nalaze nad dnevnom redu sednice Skupštine Republike Srbije, imali javna slušanja jako dobro i jako kvalitetno organizovana, gde je bilo uključeno, pored civilnog sektora, i stručna javnost i gde je svako imao dovoljno vremena i mogućnosti da iznese svoj predlog i da dostavi svoja rešenja, kako misli da bi ove preporuke mogle da budu implementirane na najbolji mogući način.

41/1 MZ/MP 17.50–18.00

Druga preporuka koju smo ispunili, to je, citiram, kako je i prethodno preporučeno – da bi se osigurala dosledna primena procedura na dan izbora i poboljšao profesionalni kapacitet izborne administracije moglo bi se razmotriti uvođenje standardizovane obavezne obuke za sve članove i potencijalne članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, uključujući i prošireni sastav ovih organa. Bukvalno kako je preporučeno preporukom ODIHR-a, tako smo implementirali i kroz Zakon o izboru narodnih poslanika i kroz Zakon o lokalnim izborima da ove obuke budu obavezne, kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija tako i za članove biračkih odbora, s tim što smo, naravno, stavili da ona lica koja su imenovana u gradske i opštinske izborne komisije pre stupanja ovog zakona na snagu imaju rok od tri meseca da prođu obuku i steknu potvrdu, a oni koji budu imenovani nakon stupanja ovog zakona na snagu imaju šest meseci da prođu obuku i steknu potvrdu. Naravno da smo kroz odredbe ovih zakona obavezali RIK da predvidi program i način sprovođenja obuka. A kada su u pitanju birački odbori, tu smo ostavili rok da se to primenjuje od 1. 1. 2028. godine, imajući u vidu činjenicu da jako veliki broj ljudi participira u biračkim odborima, odnosno da je to negde između 150 i 200 hiljada ljudi.

Treća preporuka ODIHR-a koju smo ispunili kaže – da bi se poboljšalo efektivno ostvarivanje biračkog prava, Republička izborna komisija trebalo bi da razvije i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljno usmeren program edukacije birača koji uključuje edukaciju o pravima birača, prevenciju grupnog glasanja i značaj tajnosti glasanja. Ono što je RIK uradio jeste da je, u saradnji sa američkim IFES-om, uz konsultacije sa ODIHR-om, 29. marta 2024. godine, utvrdio Program informisanja i edukacije birača za period 2024–2026. godine, da se taj program nalazi na sajtu RIK-a i da bukvalno svaki građanin može, čitajući taj program, da izvrši, da se edukuje o samom procesu glasanja i onome kako se postupa na biračkom mestu. Naravno da ćemo dalje raditi u tom pravcu i da ćemo predvideti program koji će ići za period 2026–2028. godine.

Četvrta preporuka – da bi se odgovorilo na zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkog spiska i povećalo poverenje javnosti, trebalo bi preispitati relevantne zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući i političke stranke, civilno društvo, a u skladu sa standardima zaštite podataka. Upravo je to nešto o čemu sam govorio malopre. Prošle godine moj kolega i saborac dr Uglješa Mrdić radio je na izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, 11 nacrta, prihvatili sve njihove predloge, sugestije, kritike, konsultovali parlamentarnu, vanparlamentarnu opoziciju i civilno društvo, izradili jedan zaista sjajan nacrt izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i na kraju za te izmene i dopune Zakona glasali svi poslanici u ovom parlamentu.

Peta preporuka – izborna administracija bi trebalo da na sveobuhvatan način i blagovremeno prikuplja i objavljuje podatke razvrstane po polnoj zastupljenosti u svojim organima. Takođe, to je nešto što je RIK uradio na svojoj veb-prezentaciji, tako da sada možete da vidite i polnu zastupljenost – i to je bila jedna od preporuka ODIHR-a – onih lica koja participiraju u organima za sprovođenje izbora.

Šesta preporuka – kako bi se ostvario održivi napredak u svojim aktivnostima, kao što su razvoj uputstava, obuka izbornih službenika, poboljšavanje kampanja za edukaciju birača i unapređivanje pristupačnosti izbornog procesa, Republička izborna komisija trebalo bi da bude opremljena dovoljnim administrativnim i tehničkim kapacitetima, uključujući i postojanje njenog stalnog sekretarijata. Nadležan skupštinski odbor, Odbor za administrativno-budžetska i

41/2 MZ/MP

mandatno-imunitetska pitanja, na svojoj sednici doneo je Odluku da se obrazuje Sektor za podršku rada RIK-a. I na taj način učinili smo i taj korak i ispunili i tu preporuku kao šestu, da se RIK-u dodeli, da kažem, stručna pomoć, odnosno omogući ta organizaciona jedinica koja će da pomaže u radu RIK-a, a u smislu Sektora za podršku rada RIK-a.

Sedma preporuka koju smo ispunili, znači nije pet, evo već smo došli do sedme preporuke – kao što je i prethodno preporučeno da bi se dodatno promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja, moglo bi se razmotriti uklanjanje ograničenja protiv davanja podrške za više od jedne liste. I tu preporuku smo ispunili i to je nešto što se nalazi kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika koje sam predložio, kao kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima gde sada jedan birač svoj potpis podrške može dati većem broju izbornih lista, a na kraju kada dođe dan izbora odlučuje se za koju će izbornu listu od tih kojima je dao potpis podrške ili možda za neku drugu i glasati.

Osma preporuka koju smo ispunili – moglo bi se razmotriti revidiranje zakonodavstva kako bi se kandidatima omogućilo da isprave sve uočene nedostatke u dokumentaciji za podnošenje izborne liste nakon što RIK objavi svoju odluku. Tu smo intervenisali kroz brisanje člana kada je u pitanju Zakon o izboru narodnih poslanika, a gde smo brisali član koji govori o odbijanju proglašenja izborne liste u slučaju ukoliko se na toj listi kao nosilac izborne liste ili kandidat za narodnog poslanika nalazi lice koje nema izborno pravo, ukoliko je nosilac liste i kandidat za narodnog poslanika lice koje se već nalazi na ranije proglašenoj izbornoj listi, ukoliko na toj izbornoj listi nije poštovano pravilo vezano o zastupljenosti polova ili ukoliko naziv izborne liste nije određen u skladu sa zakonom, tako da smo brisanjem tog člana ostavili dovoljno mogućnosti o onome licu koje se javlja kao podnosilac izborne liste da otkloni sve nedostatke, a da mu lista apriori ne bude odbijena.

Deveta preporuka koju smo ispunili – da bi se osigurali jednaki uslovi za vođenje izborne kampanje, vlasti bi trebalo da sprovedu mere kojima se u potpunosti ostvaruje pravo svih izbornih aktera na pristup i korišćenje javnih prostora za potrebe kampanje pod jednakim uslovima. U skladu sa ovom preporukom mi smo odgovorili na taj način što smo osnovali Kontakt centar za prijavu kršenja izbornih odredbi u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde svaki akter izbornog procesa, ukoliko primeti da je došlo do kršenja izbornih prava u smislu prezentovanja stranke i jednakih uslova na vođenje izborne kampanje, može to i da prijavi.

Deseta preporuka koju smo ispunili – da bi se sprečila zloupotreba posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina, trebalo bi razmotriti dodatno preciziranje pravnih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za njihovu registraciju. I tu smo, naravno, ispunili i ovu preporuku. Predvideli smo tačno da svaka stranka koja hoće da dobije status stranke nacionalne manjine, odnosno da izborna lista ima status liste nacionalne manjine, mora biti upisana u Registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine. U nazivu liste mora imati pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine. Isto tako, kada su u pitanju i koalicije stranaka nacionalnih manjina, moraju biti sve stranke koje su upisane u Registar stranaka nacionalnih manjina i u nazivu liste imati pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine. Takođe, kada je u pitanju grupa građana koja želi da dobije manjinski status, u nazivu te liste mora jasno stajati odredba – interesi koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa.

41/3 MZ/MP

Jedanaesta preporuka koju smo ispunili – kao što je i prethodno preporučeno, trebalo bi uložiti dodatne napore da se obezbedi adekvatni prostor za biračka mesta kako bi se sprečile gužve i osigurala tajnost glasanja i omogućio lak i nezavisan pristup biračima sa fizičkim invaliditetom. Ono kako smo radili ovde jeste da smo smanjivali broj birača po biračkom mestu da bismo na taj način smanjili gužvu na biračkom mestu, tako da sva ona biračka mesta koja imaju preko 1.800 birača mi smo podelili na biračka mesta sa 900 birača. Tako ste imali situaciju u gradu Beogradu da se u odnosu na 2023. godinu povećao broj biračkih mesta, baš zato što smo ova biračka mesta sa 1.800 birača delili da ne bi dolazilo do gužve, a takođe gledamo i načine kako možemo da unapredimo da na svakom biračkom mestu budu adekvatni uslovi da na njima mogu da dođu i glasaju i lica sa invaliditetom.

Dvanaesta preporuka koju smo ispunili od ukupno 25 preporuka ODIHR-a, znači, ne pet, ne jednu, nego je 12 ukupno preporuka koje ispunjavamo, govori o tome da bi zakonom trebalo utvrditi razumno kratke rokove Ustavnom sudu za razmatranje izbornih žalbi i omogućiti produženi vremenski okvir za sprovođenje ponovljenih izbora. Bukvalno smo postupili ovako kako je i navedeno u ovoj ODIHR-ovoj preporuci. Smanjili smo, skratili smo rok u kome organ za sprovođenje izbora treba da dostavi svu potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. Taj rok je sada tri dana. Smanjili smo rok u kome Ustavni sud treba da donese odluku po sporu koji se tiče vezano za izborni proces. Prvobitni predlog je bio 30 dana. Iz ODIHR-a su tražili da taj rok bude kraći. Naš predlog je da to bude 20 dana. Znači, tri dana da organ dostavi za sprovođenje izbora sve spise i dokumente vezano za izborni spor, 20 dana da Ustavni sud donese odluku, a ukoliko bude odluka da budu ponovljeni izbori, kao što su i tražili od nas da povećamo taj rok, važeće zakonsko rešenje kaže da se izbori ponavljaju u roku do 10 dana. Mi smo to produžili i sada propisujemo da se to produži, da se ponovljeni izbori održe u roku do 30 dana.

Znači, bukvalno jedna odgovorna vlast koja poštuje međunarodno preuzete obaveze, koja poštuje obaveze, odnosno odluke OEBS-a donete 1999. godine u Istanbulu, da sve zemlje članice OEBS-a treba da poštuju preporuke ODIHR-a. Mi se tako ponašamo. I ono što je rekao predsednik Vučić, da ćemo biti apsolutno spremni da ispoštujemo sve preporuke ODIHR-a, na tome i radimo iz godine u godinu. Od 25 preporuka ODIHR-a nakon parlamentarnih izbora 2023. godine mi smo ispunili 12, imamo još dva zakona u proceduri – Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o finansiranju političkih stranaka. Nastavićemo da menjamo te zakone, da ispunjavamo sve preporuke ODIHR-a da bismo naše izborno zakonodavstvo učinili što boljim i kvalitetnijim. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze četiri izborna zakona, odnosno četiri predloga za izmenu i dopunu zakona, koji će svakako unaprediti i poboljšati izborni proces u Republici Srbiji.

To je samo deo postupka koji odgovorno sprovodimo od 2022. godine, kada smo takođe unapredili naš izborni proces, pa onda kroz izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku iz 2025. godine i sada na dnevni red su došle izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, dopune Zakona o izboru predsednika Republike i izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Ovim izmenama i dopunama želimo na prvom mestu da podstaknemo veći stepen stručnosti srednjeg organa za sprovođenje izbora i nižih organa za sprovođenje izbora. Kada to kažem, imam u vidu gradske i opštinske izborne komisije, kao i biračke odbore. Nakon završenih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine, Međunarodna posmatračka misija ODIHR sačinila je svoj izveštaj u kome je navela preporuke koje bismo trebali da razmotrimo i da na osnovu toga vidimo koje od njih možemo uspešno da implementiramo u naše zakonodavstvo, a sve u cilju da bi izborni proces bio što bolji.

Kada je u pitanju vlast Srpske napredne stranke, mi se ponašamo odgovorno i odgovorno smo pristupili tome, u najboljoj želji i nameri da naš izborni proces unapredimo. To činimo kontinuirano, kao što sam rekao, preko izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa onda do ovih izmena. Želeli smo da učinimo tako da svaki birački odbor bude apsolutno kompetentan i stručno obučen da može da sprovede izbore na datom biračkom mestu, na taj način što smo uveli obaveznu obuku kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i za članove biračkih odbora. Obuka je takva da bukvalno svaki podnosilac, ovlašćeni predlagač, tačnije lica koja mogu da participiraju kao članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i biračkih odbora, mora da prođe obuku.

Kada su u pitanju članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija, pored toga što tu obuku moraju da prođu i da zavrede određenu potvrdu, odnosno sertifikat, kao što su predsednik, zamenik predsednika i članovi, potvrdu o toj obuci moraju imati i sekretari gradskih, odnosno opštinskih izbornih komisija. Ista je stvar kada su u pitanju i članovi biračkih odbora, bez obzira ko ih predlaže, u skladu sa zakonom. Da li su to poslaničke grupe, podnosioci izbornih lista, načelnici gradskih i opštinskih uprava, da li je to u pitanju možda Ministarstvo za pravosuđe kad je u pitanju glasanje u našim kazneno-popravnim zavodima, ili je to u pitanju Ministarstvo spoljnih poslova kada je u pitanju glasanje u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ko god od ovlašćenih predlagača u skladu sa zakonom predloži lice da bude član gradske ili opštinske izborne komisije ili biračkog odbora, to lice koje se predlaže mora da je prošlo obuku i da ima potvrdu.

Propisali smo da će RIK biti taj organ koji će biti u obavezi da propiše način obuke i organizuje način sprovođenja obuke. Takođe, RIK će biti u obavezi da zajedno sa lokalnim izbornim komisijama, gradskim i opštinskim izbornim komisijama, organizuje način sprovođenja obuke. Znači, stalni sastav i prošireni sastav biračkih odbora, a ona lica koja se zamene da budu članovi biračkih odbora,

19/3 MV/JG

bukvalno svi moraju da prođu obuku. To je nešto što je ODIHR i pohvalio, jer su oni rekli da bi bilo dobro da se organizuje tako, da organizujemo jedan standardizovani tip obuke da bukvalno svi prođu tu obuku.

Ono na šta su nam oni sugerisali da bismo trebali da razmotrimo i da vidimo da li postoji zakonsko rešenje da to implementiramo, a mi smo naravno to prihvatili, jeste zato što su izrazili određenu vrstu bojazni da bi moglo da dođe do diskriminacije lica koja su iz različitih političkih opcija da prođu obuku. Prihvatili smo to i kroz intervenciju kroz član zakona propisali da se obuka sprovodi bez obzira na političku pripadnost, politička uverenja i stavove. Znači, jednako apsolutno za sva lica.

Takođe, ono što će Republička izborna komisija imati u svojoj obavezi, jeste da će morati da vodi jedan jedinstveni registar gde će biti upisana sva lica koja su uspešno završila obuku. Taj registar će sadržati podatke poput imena i prezimena, jedinstvenog matičnog broja, broja telefona, mejl adrese, adrese prebivališta i ono što je značajno – datum kada je to lice steklo potvrdu, odnosno kada je uspešno završilo obuku. Zašto je ovaj datum bitan? Ovaj nam je datum bitan zbog toga što smo dodatno želeli da uozbiljimo ceo proces, tako da potvrda koju stekne kandidat koji prođe obuku je vremenski ograničena na tri godine.

Išli smo na rok od tri godine zato što smo želeli da nakon svakog izbornog ciklusa, odnosno pred svaki izborni ciklus lica koja su stekla potvrdu mogu da nadograde svoje znanje, da ga obnove i da ga nadoknade i da na taj način svaki put mi unapređujemo izborni proces. Ako imamo u vidu da redovan mandat narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije traje četiri godine, a potvrda traje, odnosno ima svoju važnost od tri godine, tako bi onda sva ova lica koja su stekla potvrdu pre novih redovnih parlamentarnih izbora bila u obavezi da opet prođu obuku i da opet steknu tu potvrdu i na taj način obnovila i nadogradila svoja znanja.

Druga stvar – zašto je bitno da stoji ovaj datum u tom registru koji će napraviti RIK? Zbog toga što smo predvideli koji su to slučajevi kada lica koja su stekla potvrdu tu potvrdu gube. To je situacija ukoliko je lice bezuslovno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava, tada to lice gubi potvrdu i u registru se navodi koji je to datum kad je lice izgubilo potvrdu. A zašto je bitno, zašto se navodi taj datum? Zbog toga što to lice u naredne tri godine neće biti u prilici da opet pohađa obuku i da stekne potvrdu.

Drugi uslov koji smo takođe predvideli kada lice gubi potvrdu a da je prošlo obuku, to je situacija kada su izbori poništeni na biračkom mestu. U toj situaciji svi članovi biračkog mesta gube potvrdu i morali bi opet da prođu obuku da bi tu potvrdu zadobili.

20/1 MZ/IR 13.10–13.20

Kada smo propisivali ovo zakonsko rešenje imali smo u vidu situaciju da, po važećem zakonskom rešenju, kada dođe do ponavljanja izbora na datom biračkom mestu, celokupan birački odbor gde su izbori poništeni ne može da bude opet biran, odnosno ta lica ne mogu opet biti birana na tom biračkom mestu da budu u sastavu biračkog odbora.

Još jedna novina koju smo implementirali kroz izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima jeste mogućnost da sada jedan birač svojim potpisom može podržati više lista. To je preporuka koju smo imali, i ne samo nakon parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine, već nakon i prethodnih parlamentarnih izbora koje smo imali pre 2023. godine, da bi trebalo razmotriti mogućnost i prosto implementirati to zakonsko rešenje da sada omogućimo jednom biraču da može da podrži više izbornih lista.

Ovo rešenje je dobro, naročito kada uzmemo u obzir da imamo jako veliki broj opština sa malim brojem birača, tako da se sada stvara mogućnost da građani imaju veću mogućnost izbora. Imamo stranke, odnosno političke opcije koje se nalaze na levoj ili na desnoj strani ili su stranke centra, na svim tim stranama imate po više političkih opcija i sada stvarate biraču mogućnost da svojim potpisom podrške može da pomogne kandidovanje više izbornih lista, a da onda kada dođe dan za glasanje birač ima mogućnost da svoj glas opredeli za jednu od tih lista, odnosno svoj glas podrške da jednoj od tih lista.

Takođe, išlo se korak dalje u cilju omogućavanja većeg opet pluralizma i omogućavanja, da kažem, izbornim listama da se lakše kandiduju na izborima, a to smo radili tako kroz intervenciju što smo izbrisali član 78. Zakona o izboru narodnih poslanika koji je predviđao odbijanje izborne liste, a odbijanje liste predviđaju u slučaju ukoliko nosilac izborne liste ili kandidat za narodnog poslanika nema izborno pravo, ukoliko nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika se već nalazi na ranije proglašenoj izbornoj listi, ukoliko na izbornoj listi nije ispoštovano pravilo o zastupljenosti polova ili ukoliko naziv izborne liste nije određen u skladu sa zakonom. Ovaj član je propisivao da se u tom slučaju, ukoliko nisu ova pravila ispoštovana, odbijalo proglašenje izborne liste; mi smo sad to izmenili i ostavljamo mogućnost podnosiocu izborne liste da mu se ne odbije izborna lista, već da on može da promeni, odnosno otkloni sve te nedostatke da bi izborna lista bila proglašena.

Takođe gde smo intervenisali kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika jeste kada su u pitanju liste nacionalnih manjina, odnosno ona lista koja želi da dobije status liste nacionalne manjine, ta stranka koja želi da zadobije taj status mora biti upisana u Registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine, a u nazivu liste mora stajati pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine. Takođe, u nazivu liste jasno mora da stoji odrednica interese čije nacionalne manjine, odnosno koje nacionalne manjine zastupa ta izborna lista.

Isti je slučaj kada su u pitanju koalicije stranaka nacionalnih manjina – sve stranke moraju biti stranke nacionalnih manjina, upisane u Registar političkih stranaka kao stranke nacionalnih manjina u nazivu liste, kao kada se kandiduje jedna stranka isto moramo imati pune ili skraćene nazive svih stranaka nacionalnih manjina i čije interese, odnosno koje interese koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa. Kada je u pitanju grupa građana, u nazivu liste mora stajati koje interese, odnosno čije interese, koje nacionalne manjine ta lista zastupa.

20/2 MZ/IR

ODIHR je insistirao na ovom rešenju. Mi smo to rešenje prihvatili zato što na taj način ne želimo da dovedemo birača u zabludu, jer smo na prethodnim parlamentarnim izborima imali izbornih lista čiji naziv nikako nije ukazivao na to da je u pitanju izborna lista nacionalnih manjina. Sada u nazivu liste mora da stoji naziv nacionalne manjine čije interese ta lista zastupa.

Takođe, ono što je bitno spomenuti jeste vezano za primenu pojedinih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o narodnim poslanicima, gde smo takođe morali da usaglašavamo rokove sa ODIHR-om, jer su oni želeli da ovi rokovi budu kraći da bismo što pre imali obučene srednje organe za sprovođenje izbora, a to se odnosi na gradske i na opštinske izborne komisije, tako da ona lica koja su izabrana za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija pre stupanja na snagu ovog zakona imaće rok od tri meseca nakon stupanja ovog zakona na snagu da prođu obuku, steknu potvrdu, odnosno sertifikat, a ona lica koja će biti izabrana za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija nakon stupanja ovog zakona na snagu biće u obavezi da prođu obuku i tu potvrdu steknu u roku od šest meseci, odnosno najkasnije do 31.12. 2026. godine.

Kada su u pitanju članovi biračkih odbora, tu smo išli na duži rok, zato što je potrebno, zbog jako velikog broja lica koja participiraju, odnosno će participirati kao članovi biračkih odbora, da to važi od 1.1.2028. godine. Kada to kažem, treba da imamo u vidu da je to negde otprilike nešto malo manje od 200.000 ljudi koji na taj način učestvuju kroz rad biračkih odbora u stalnom i u proširenom sastavu i upravo iz tog razloga potrebno je više vremena da bi se na kvalitetan način sprovela obuka tih lica.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, kroz taj zakon smo predvideli, i to se naslanja na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, da su sada gradske i opštinske izborne komisije dužne da sarađuju sa Republičkom izbornom komisijom u cilju sprovođenja obuke, za koju je, opet, nadležna, kao što sam malopre govorio, Republička izborna komisija, jer je Republička izborna komisija ta koja je nadležna da organizuje način i sprovede obuku, a pri tome mora da im pomogne gradska, odnosno opštinska izborna komisija.

Takođe je nedvosmisleno propisano odredbama Zakona o lokalnim izborima da ne sme da postoji nikakav oblik diskriminacije, naročito propisano vezano za politička uverenja i za političke stavove onih lica koja hoće da pohađaju obuku i dobiju potvrdu da bi mogli da budu u gradskim i opštinskim izbornim komisijama i biračkim odborima. Takođe je propisano da i sekretar i zamenik sekretara u gradskoj i opštinskoj izbornoj komisiji takođe mora biti lice koje je prošlo obuku i koje je steklo potvrdu.

Pravimo jedan javni jedinstveni registar, odnosno RIK je zadužen da napravi taj registar, a onda zakonom ovlašćeni predlagači – bilo da su u pitanju poslaničke grupe, bilo da su u pitanju podnosioci izbornih lista, bilo da je u pitanju načelnik nadležne gradske ili opštinske uprave, Ministarstvo pravosuđa, Ministarstvo inostranih poslova – znači, na tom jedinstvenom pregledu, odnosno na toj bazi, mogu da vide da li lice koje oni predlažu ima potvrdu i koja je važnost njegove potvrde. Jer kao što to predviđa Zakon o izboru narodnih poslanika, isto to se odnosi i kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima – lica koja su stekla potvrdu u slučajevima predviđenim zakonom, znači ako je neko osuđen za krivično delo protiv izbornog procesa ili su izbori poništeni na odgovarajućem biračkom mestu, na biračkom mestu gde je to lice bilo član biračke komisije, gubi potvrdu, odnosno neće moći da pohađa obuku da dobije tu potvrdu ukoliko je učinilo krivično delo, a ukoliko je bilo u sastavu odbora gde su izbori poništeni moraće opet da prođe obuku da bi opet zadobilo potvrdu.

20/3 MZ/IR

Što se tiče pravila koja se odnose na manjinske liste, kao i u Zakonu o izboru narodnih poslanika, apsolutno preslikano i na Zakon o lokalnim izborima, u nazivu liste moramo imati pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine i da je stranka nacionalne manjine upisana u Registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine, da u nazivu liste imamo koje interese nacionalne manjine zastupa ta izborna lista. Kada su u pitanju koalicije stranaka nacionalnih manjina, sve moraju biti stranke nacionalnih manjina. I kada je u pitanju grupa građana, kao što sam govorio i malopre, u nazivu liste mora jasno da stoji interese koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa pored naziva liste.

Kada je u pitanju dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, tu se odnosi na birački odbor, tako da članovi biračkog odbora moraju da imaju potvrdu, odnosno da su prošli obuku za rad u biračkim odborima.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, tu smo intervenisali u pogledu rokova. Ono što je bio naš predlog jeste da sada organ za sprovođenje izbora ima rok od osam dana da dostavi kompletnu dokumentaciju Ustavnom sudu da bi Ustavni sud mogao da donese odluku u tom izbornom sporu. Prihvatili smo komentar ODIHR-a da bi trebalo ići na kraće rokove, tako da smo ovim predlogom zakonskog rešenja predvideli da to bude tri dana, znači sa osam dana skratili smo na tri dana.

Takođe, u onom delu gde je Zakon propisivao hitan postupak kada je u pitanju izborni spor, iz ODIHR-a su tražili da ipak taj rok nekako odredimo, da ga definišemo kroz odgovarajući broj dana. Naš prvobitan predlog je bio da to bude 30 dana, iz ODIHR-a su tražili da ispitamo mogućnosti da taj rok nekako skratimo, da bude kraći. Uz konsultacije sa predsednikom Ustavnog suda i sudijama Ustavnog suda došli smo dotle da taj rok bude 20 dana. Znači, sad organ za sprovođenje izbora ima rok od tri dana da kompletnu dokumentaciju, sve spise predmeta dostavi Ustavnom sudu, a Ustavni sud ima rok od 20 dana da donese odluku u tom sporu.

21/1 MT/MP 13.20 – 13.30

Takođe, onde gde smo intervenisali ticalo se roka za održavanje ponovljenih izbora. Ukoliko odluka Ustavnog suda bude da se izbori moraju ponoviti, odnosno da poništi rezultate izbora usled nedostataka na datom biračkom mestu taj rok je bio do 10 dana, mi smo taj rok sada našim predlogom produžili i sada je taj rok do 30 dana. Na taj način omogućava se svim činiocima, svim akterima tog izbornog procesa da imaju dovoljno vremena da se organizuju da sprovedu kampanju da bi ostvarili što bolje rezultate.

Na ovaj način mi smo pokazali apsolutno jednu spremnost da sve ono što trebamo da promenimo, što možemo da unapredi naš izborni proces promenimo. I to je, na kraju krajeva, i ono što je rekao predsednik Vučić da ćemo prihvatiti sve preporuke ODIHR-a, da ćemo implementirati sve samo da bismo mogli da omogućimo što bolji, što transparentniji proces i da nakon narednih izbora ne čujemo više ni jednu kritiku sa druge strane da nešto nije bilo urađeno u skladu sa preporukama, da nešto nije bilo dobro, da opet slušamo priče o nekim fantomskim biračima, o glupostima sa kojima su zamlaćivali građane Republike Srbije.

Podsećanja radi, reći ću vam da smo prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, prihvatili bukvalno sve što je bilo traženo, da se formira komisija za reviziju biračkog spiska, da mogu da se vrše terenske kontrole, jer smo često slušali neistine kako na određenim biračkim mestima, ne znam, ima prijavljeno 50, 70, 210 birača. Sada postoji Komisija za reviziju biračkog spiska, sada može da se izvrši terenska kontrola i da bukvalno na svakom biračkom mestu, u svakom domaćinstvu tačnije, na svakoj adresi vidite koliko birača ima.

Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić, vlast koju predvodi SNS ne beži od promena izbornog zakonodavstva, ne beži od propisa. Mi smo u stanju da uradimo bukvalno sve i da napravimo kakve god uslove žele, jedino što ne možemo da im omogućimo, jedino što ne možemo da im damo, to su glasovi. Glasovi građana Republike Srbije nedvosmisleno pripadaju SNS, idu SNS zato što građani Republike Srbije prepoznaju ono što radi predsednik Republike Aleksandar Vučić, prepoznaju rad, prepoznaju odgovornost, prepoznaju na kraju krajeva rezultate politike koji su vidljivi u svakom gradu, u svakoj opštini, u svakom selu.

Na kraju, želim da napomenem da smo mi pre nego što smo došli u plenarno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije imali četiri jako kvalitetno organizovana javna slušanja. Imali smo javno slušanje u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Beogradu. Ni jedno od tih javnih slušanja nije trajalo ispod tri sata. Imali smo predstavnike i stručne javnosti. U ova četiri grada bili su predstavnici univerziteta, profesori pravnih fakulteta koji su aktivno uzimali učešće u diskusiji, davali predloge koje još uvek razmatramo. Generalno, najveći broj tih predloga ticao se rokova za odlučivanje Ustavnog suda. Profesori Pravog fakulteta gotovo jedinstveni u stavu da taj rok treba biti duži, da taj rok treba biti barem 30 dana. To je nešto svakako o čemu ćemo razmišljati, ali ono čim bih želeo da zaključim, jako kvalitetna zakonska rešenja.

Pokazali smo spremnost, političku širinu da menjamo naše izborno zakonodavstvo, da prihvatamo preporuke Međunarodne zajednice, da prihvatamo preporuke ODIHR-a. Otvoreni smo za to, otvoreni smo za diskusiju, otvoreni smo za dijalog i to je ono na kraju što je predsednik Vučić i rekao i tražio od svih nas, da razgovaramo, da imamo taj dijalog, i međustranački i lični, i da na taj način menjamo propise i da naše društvo bude jedno bolje demokratičnije društvo koje ide u cilju i pravcu Evropske unije.

Hvala.

21/2 MT/MP

Uvažena predsednice, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, prva ključna preporuka ODIHR-a je bila revizija Jedinstvenog biračkog spiska.

I mi smo to prihvatili i mi smo imali koliko je puta predlagač tog zakona dr. Uglješa Mrdić menjao nacrt tog zakona i gledao da bukvalno usvoji i prihvati sve ono što ste vi predlagali i što su predlagali i drugi, da bismo na kraju imali izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku za koji smo svi glasali. Znači tu smo pokazali apsolutno dobru volju i želju i nameru da menjamo naš i reformišemo naš izborni proces.

Spominjete krađu izbora, ODIHR u svakoj zemlji predlaže da se nešto promeni kako bi se unapredili izborni procesi i komentarisali smo na javnim slušanjima, ne znam da li ste vi tada bili tu da Nemačka recimo usvojila 30 ili 35 preporuka ODIHR-a, a koliko je onda usvojila Holandija?

Svakako da nijedna zemlja, članica EU, nije usvojila sve preporuke ODIHR-a, jer ODIHR predlaže neke preporuke, daje preporuke kako treba da se unapredi izborni proces i da li to sada znači da kada god ODIHR da neku preporuku, da je tamo bilo krađe. Da li to znači da se u Nemačkoj kradu izbori, da li to znači da se u Holandiji kradu izbori, u Francuskoj da se kradu izbori?

Da li to znači da u svakoj zemlji gde ODIHR da preporuku, da se tamo kradu izbori? Ja bih rekao da ne, ali mislim da se i vi slažete da ne. Pokazali smo dobru volju i nameru i želimo da unapredimo izborni proces.

Zašto su nam bitni birački odbori? U izveštaju ODIHR-a imate da je bilo grešaka kod biračkih odbora, zato što nisu dobro odreagovali, jer se pojavila gužva na glasanju, da nisu dobro odreagovali kada su trebali da broje listiće, da li se prvo broje lokalni listići, odnosno listići za lokalne izbore ili se prvo broje listići za parlamentarne izbore, odnosno republičke izbore, da je tu bilo propusta u radu biračkih odbora i da iz nekih proceduralnih razloga su padali izbori na biračkim mestima.

Zato je bilo potrebno prevashodno ovu preporuku vezano za stručnost biračkih odbora usvojiti i napraviti tako da sva lica koja učestvuju u biračkom odboru,prođu obuku i steknu sertifikat, a onda smo čuli na javnim slušanjima, ma ne mora to, niste morali to, nije to bitno.

Hajde samo da se dogovorimo šta hoćete, znači dve godine slušamo ovde da treba da slušamo ODIHR, a onda dobijemo zašto slušamo ODIHR, sada ne treba da slušamo ODIHR. Onda sada tražite od mene da kažem neistinu i vi sami znate da je to neistina, i da je bilo krađa, jer gde god ODIHR posmatra izborne procese u svakoj zemlji daje preporuke, i po nekoj analogiji bi značilo da u svim evropskim zemljama, gde je ODIHR posmatrao izbore i kada je dao preporuke da u svim tim zemljama se kradu izbori, hajde molim vas.

Pričamo ko ozbiljni ljudi, imate predlog zakonskih rešenja, poštovali smo preporuke ODIHR-a, implementirali smo naša zakonska rešenja i mislim da su rešenja jako dobra i ima prostora, razgovaraćemo ovih dana, da li nešto treba korigovati kroz amandmane, ali svakako jedna dobra zakonska rešenja, koja omogućavaju sada biračkim odborima kao organima kao najniži u sprovođenju izbora da na najmogućiji i najkvalitetniji način sprovedu te izbore. Mi smo imali i pre da su svi članovi morali da prođu obuke i neki su prolazili, a neki nisu. Ali sada dobijamo mogućnost da svaki član koji će biti u biračkom odboru, mora da prođe obuku i to će svakako dati na kvalitetu izbornog procesa.

23/3 VS/VZ

Što se tiče daljeg unapređivanja izbornog procesa, o tome smo takođe govorili, imaćemo vrlo brzo i zakon o sprečavanju korupcije izmene i dopune, pa zakon o finansiranju političkih stranaka, i želimo da menjamo i poboljšamo naše zakonodavstvo izborno, ne zato što smo nešto radili loše, već iz želje da unapredimo proces. Izbori su živi proces, želimo da idemo u korak sa vremenom, želimo da idemo u korak sa preporukama EU, i u tom smislu gledamo šta je ono što najbolje možemo da implementiramo u naša zakonska rešenja i šta je to što će dati najbolji mogući rezultat u smislu kvaliteta samog procesa. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Osvrnuo bih se na par komentara u nekoliko prethodnih izlaganja.

Promene koje targetiramo ovim zakonima nisu ključne, nisu suštinske. Prosto, ne mogu da se složim sa tim zato što mi na ovaj način apsolutno uvodimo da srednji organ sprovođenja izbora i najniži organ sprovođenja izbora, kao što su birački odbori, budu kompletno obučeni.

Mi nismo imali problem sa ljudima, kada kažem problem – problem u smislu obučenosti sa ljudima i sa kandidatima koje je predlagala poslanička grupa Srpske napredne stranke, koji su uzimali učešće u radu biračkih odbora zbog toga što su ti ljudi prolazili obuke i redovno se javljali na sve obuke koje su organizovale gradske i opštinske izborne komisije u saradnji sa RIK-om, ali s druge strane imali smo da jako veliki broj onih ljudi koje su predlagale opozicione političke grupacije nisu dolazili na te obuke i tu vidim da postoji jedan otklon od toga što će sada svi morati da prođu kroz te obuke, jer njima to nameće određenu vrstu obaveze. S druge strane, to jednostavno unosi jednu nesigurnost u ceo proces, da sada više niko ne može da kaže, a naročito oni da izborni proces na biračkom mestu nije sproveden u skladu sa izbornim zakonima zato što će sada i njihovi ljudi koji budu bili predlagani, koji budu u sastavu biračkih odbora morati obavezno da prođu obuku i morati da imaju tu potvrdu.

32/3 GD/IR

Mislim da smo pokazali i širinu kada smo usvojili još jednu preporuku ODIHR-a koja ne tangira nas kao najveću političku organizaciju sa kojom nikada nismo imali problem, a to je odbijanje proglašenja izborne liste. Mi sada dajemo dosta široku mogućnost za sve ono gde je organ za sprovođenje izbora bio u mogućnosti da odbije proglašenje izborne liste ukoliko kandidat za narodnog poslanika nema izborno pravo, ukoliko se nalazi na već drugoj ranije proglašenoj izbornoj listi ako nije bilo ispoštovano pravilo zastupljenosti polova, ukoliko u nazivu izborne liste nije odrađeno onako kako to predviđa zakon, odnosno u skladu sa odredbama zakona. Znači, mi smo to pravilo izbrisali i sada im omogućili da im se apriori ne odbije proglašenje izborne liste, već da mogu da otklone sve te nedostatke da bi izborna lista bila proglašena i na taj način smo pokazali koliko smo spremni da idemo u korak ka tome da im se olakša ceo postupak kandidovanja izborne liste, da ne moraju da u ceo postupak ulaze od početka, već da samo otklone one nedostatke koji postoje da bi izborna lista bila i proglašena.

Zaista je licemerno govoriti o nasilju na biračkim mestima od strane onih koji godinu i po dana sprovode nasilje. Nismo mi ti koji smo jurili ljude po ulicama da ih gađamo jajima. Nismo mi ti koji smo presretali funkcionere da im pretimo, da im branimo da idu, da im dolazimo na kuće, da pretimo njihovoj deci, da pretimo članovima njihovih porodica. To su radili neki drugi. To nisu radili članovi, ni funkcioneri ni bilo ko ko ima veze sa Srpskom naprednom strankom i sa vladajućom koalicijom.

Govoriti u jednoj rečenici da je stanje u zdravstvu katastrofalno, u školstvu, da nam je priroda zagađena, pa ja molim samo građane Republike Srbije da se sete da je do 2012. godine, kada odu u neki dom zdravlja i kada hoće da urade pregled na skeneru ili na ultrazvuku, da je najčešći odgovor bio – aparat je u kvaru, aparat je pokvaren, pa iz ovog grada idite u onaj grad, pa se čeka ovaj deo, pa se čeka onaj deo, pa je aparat radio dva dana, pa više ne radi itd. Mi smo sada došli do toga da imamo preko 24 skener aparata, magnetne rezonance najmodernije u svim našim kliničkim centrima, opštim bolnicama, a sada neko govori da je stanje u zdravstvu katastrofa.

33/1 AL/MJ 16.25 – 16.35

Uspeli smo u vreme Kovida, kada se ceo svet suočavao sa krizom, da napravimo dve potpuno nove kovid bolnice. Kada se ratovalo, bukvalno ratovalo za svaki respirator da je u našoj zemlji bio najveći mogući broj respiratora. Kada se svet borio za vakcine, za jednu vakcinu, da je naš zdravstveni sistem omogućio da smo mogli da biramo sa kojom vakcinom želimo da se vakcinišemo, i onda neko kaže – loš zdravstveni sistem, pa govori dalje da je loše u školstvu i obrazovanju. Koliko je samo škola obnovljeno, renovirano i škola i predškolskih ustanova i vrtića i svega onoga što ima vezano za obrazovanje naših ljudi. Koliko je država uložila u visoko obrazovanje, pa smo imali, ako se ne varam, i prošle godine, koliko smo samo novca dali našim univerzitetima, pa pomogli ljude koji studiraju na univerzitetima, da mogu da kupe stan, da imaju podsticajna sredstva, pa ulagali u mlade čak i na taj način, pa da najmanja rata za njihov stambeni kredit u prvih šest godina bude 100 evra, da posle šest godina, kada se srede, skuće, zaposle, da tek onda posle te šeste godine ta rata bude ekonomski opravdana, odnosno negde u visini od 300 do 400 evra u zavisnosti kakav su stan kupili, koje kvadrature. Pa smo omogućili tim mladim ljudima, koji završavaju fakultete da mogu da kupe stan čak i ako nisu zaposleni, gde im ne treba ni žirant, i koliko se ljudi iz meseca u mesec prijavljuje da koristi ta sredstva, pa su čak i to ismejavali, a onda mnogi od tih koriste upravo ta sredstva.

Govoriti o ekologiji, o tome da je zagađena životna sredina, i da mi tim pitanjima ne pridajemo značaj. Do 2010. godine budžetom je bilo izdvojeno pet milijardi za ekologiju. Prošle godine 23,8 milijardi izdvojeno je za ekologiju. Pa koliko je to novca više? U njihovo vreme pet milijardi. Sad kad Srpska napredna stranka, ima odgovornost za upravljanje ovom zemljom, 23,8 miliona milijardi za ekologiju. Pa koliko smo samo domaćih, naših toplana koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj prebacili na gas kao ekološki čisto gorivo. I opet u vreme svetske krize, ratova, globalne krize, obezbedili dovoljne količine gasa, da ne moramo da se vraćamo na ekološki prljavo gorivo, na ugalj, nego da možemo da koristimo gas, i da opet nismo morali bi ranije da zatvaramo škole, ni da skraćujemo nastavu, ni ranije da se zatvaraju tržni centri, nego da je sve moglo da radi utvrđenim radnim vremenom, da smo svuda imali one temperature kakve su propisane odlukama i lokalnih samouprava i ostalim pravilnicima, kada je u pitanju temperatura u objektima koja treba da bude i zimi, a da pritom nije rasla ni cena gasa.

I sve to omogući predsednik Aleksandar Vučić svojom spoljnom politikom da može da ima dobre odnose i na zapadu i na istoku, da može da dobije najbolju ekonomsku cenu koju građani Srbije mogu da plaćaju kada je u pitanju gas, a da jako dobro sarađuje i sa Francuskom kao jednom od vodećih zemalja Evropske unije, i sa Nemačkom, pa da imamo koliko nemačkih fabrika ovde, koje kod nas rade, koje zapošljavaju naše ljude, pa da možemo da kupimo „Rafal“ avione, da snažimo našu vojsku, i da za sve to bude dovoljno novca u budžetu, koji je dovoljno jak da u sve to može da ulaže – kako u zdravstvu, tako u obrazovanje, tako i u ekologiju, tako i u naoružavanje naših oružanih snaga, da bi one bile odvraćajući faktor od svakog onog koji pomisli da bi mogao da napadne Republiku Srbiju, i onda sve to neko u rečenici kaže – pa, loše ovde, loše ovako, onako. A ja samo građane molim da se sete da od 2012. godine, kada odu u neki zdravstveni centar, kad im neko kaže da ne radi aparat za ultrazvuk, kada dođu sa uputom da treba da se jave da budu primljeni na neko odeljenje – da im neko kaže da nema mesta, da nema slobodnog kreveta, kada su nam se škole urušavale, kada u osnovnim školama nismo imali toalete, pa je onda tada neko ismejavao premijera Aleksandra Vučića, koji

je tad bio premijer, koji je krenuo i od toga, i time da se bavi, da sređuje da svaka škola

33/2 AL/MJ

bude opremljena i toaletom i fiskulturnom salom i dvorištem i da sve zameni i renovira, i koliko smo uložili u ekologiju i u zaštitu životne sredine kroz ekološki zdrava goriva i onda neko kaže u samo jednoj rečenici – ma to sad ništa ne valja.

Ja zato molim građane samo da se sete toga kako je bilo do 2012. godine, šta smo uradili za proteklih 14 godina i da to bude nešto na osnovu čega će oni doneti odluku kada budu izbori kome će dati svoj glas i svoje poverenje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća samo na trenutak da se osvrnemo na nešto što je malopre rečeno. Mi smo imali dve godine ovde dijalog od strane, odnosno izjave od strane predstavnika opozicije da mi trebamo da naravno pojačamo naš put ka EU, da usvojimo sve preporuke ODIHR-a, da pratimo te preporuke, da ih usvajamo, da radimo na implementaciji toga, a onda dobijemo komentar sa druge strane da je ovo što smo uradili jedno veliko ništa.

Da li to automatski znači, pošto su sve ove izmene i promene ovih predloga zakona istekle na osnovu preporuka ODIH-a jedno veliko ništa. Da li su preporuke ODIHR-a jedno veliko ništa? I time oni pokazuju svoj odnos prema preporukama ODIHR-a, a dve godine nas ubeđuju da samo to da ispunimo, samo to implementiramo i onda imamo najbolje moguće uslove.

38/2 VS/MJ

Godine 1999. održan je sastanak, samit OEBS u Istanabulu i 25. tačka dokumenta koja je proizašao nakon tog sastanka govori o tome kako su sve članice OEBS dužne da postupaju i da rade po preporukama ODIHR.

Upravo to radi Vlada Republike Srbije i ne samo sada i 2022. i 2025. godine i 2026. godine, odnosno u ovoj godini i jedini mi smo pokazali političku spremnost i hrabrost i zrelost da pristupimo reviziji biračkog spiska, a malopre je predsednica Narodne Skupštine gospođa Ana Brnabić, govorila da neko nije ni hteo da oni nisu hteli 2008. godine da se bave biračkim spiskom i kada neko govori o tome da li mi nešto smemo ili ne smemo, imamo dobru ili lošu nameru, apsolutno dobru i iskrenu nameru, da naše izborne procese unapredimo i da budu još bolji i nama neko spočitava ovde da se mi plašimo izbora i da ne želimo da idemo na izbore.

Pre godinu i po dana, predsednik je nudio referendum, nudio je izbore, tada su svi bili u vlasti, ne izbore, ne nikako izbore, zato što su hteli revoluciju i zato što su hteli nasilnu promenu vlasti.

Videli smo šta su uradili, polako gospodo biće izbora. Predsednik prvo na prvom mestu interes građana Republike Srbije,interes građana Srbije, da sačuvamo stabilnost, menjamo izborne zakone, usvajamo preporuke ODIHR-a, implementiramo preporuke ODIHR-a, i ono što smo pričali danas i na javnim slušanjima, ovo nije kraj, ovo je deo procesa unapređenja našeg izbornog zakonodavstva i jako brzo nas očekuju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i jako brzo nas očekuju izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka i time pokazujemo da smo mi ti koji zaista istinski i suštinski želimo da menjamo izborne zakone i da ih unapređujemo i da poštujemo preporuke ODIHR-a, a ne to kako neko kaže jedno veliko ništa, jer jedno veliko ništa je bilo kada su oni bili odgovorni za upravljanje ovom zemljom jer tada nisu radili ništa i tada su od građana Srbije stvarali gubitnike tranzicije i tada je, podsećam sve građane svaki četvrti bio nezaposlen, a da ne govorimo o ostalim stvarima koje su uništavale život građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Koleginice i kolege narodni poslanici, ono što je suština donošenja ovih zakona jeste odgovorna politika Republike Srbije, jeste izvršavanje i međunarodno preuzetih obaveza i to je nešto što je odlika politike naše zemlje otkako je vodi Aleksandar Vučić.

Mi smo članovi OEBS-a i kao takvi dužni smo da uvažavamo sve ono i da poštujemo obaveze koje članstvo u toj organizaciji nosi sa sobom. OEBS je davno na svojoj konferenciji, odnosno Samitu održanom 1999. godine u Istanbulu, jasno u svojoj dekleraciji, u njenom stavu 25. propisao da su sve države članice OEBS-a dužne da poštuju preporuke ODIHR-a i da gledaju kako da neizostavno i odmah implementiraju ono što ODIHR naloži. Upravo to je ono što radi naša zemlja već u jednom dužem vremenskom periodu. I napominjao sam i 2022, i 2025. i danas 2026. godine upravo smo mi usmereni ka tome da menjamo naše izborno zakonodavstvo na taj način što ga unapređujemo, što ga činimo da bude bolje, da bude efikasnije, da bude transparentnije.

Vrlo jasno i nedvosmisleno smo pokazali danas, navođenjem egzaktnih primera, kako su se ponašali oni koji su do 2012. godine imali odgovornost za upravljanje ovom zemljom. Da li su oni ispoštovali barem jednu ODIHR-ovu preporuku? Kako su se oni odnosili prema ODIHR-ovim preporukama? Kako su se oni odnosili prema međunarodno preuzetim obavezama, a kako se danas odnosi Republika Srbija? Da pokazujemo jednu širinu i jednu političku zrelost, da kroz jedan društveno-politički dijalog sa njima, sa nevladinim sektorom, sa nevladinim organizacijama, sa međunarodnim organizacijama gledamo kako da unapredimo naše izborne procese. I upravo zato smo išli kroz ovaj čitav niz promena, krenuvši od izmena i dopuna zakona za narodne poslanike, izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima, dopuna Zakona o izboru predsednika, izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu, čitavog niza rešenja da poboljšamo izborni proces. I baš ono što je srž izbornog procesa, a to su birački odbori koji, na kraju krajeva, sprovode izbore na biračkim mestima, da bukvalno svi članovi biračkog odbora prođu obuku.

I vidite, kroz cela ova današnja izlaganja, da je to donekle njima najveći problem, zato što naši kandidati koje predlažemo u članove biračkih odbora nikada nisu bili lenji da odu na obuke koje su organizovale gradske i opštinske izborne komisije, u saradnji sa RIK-om, da prođu te obuke, da steknu sertifikate, a sada, kako se predlaže ovim zakonskim rešenjima, potvrde da bi sutra mogli da budu u sastavu tih organa, i stavili jedan član koji govori da nikakvih diskriminacija po političkoj osnovi, po političkim uverenjima neće biti da bi neko mogao da pohađa tu obuku i da stekne taj sertifikat. A upravo su to navodili da bi to mogao da bude jedan od ključnih problema u organizovanju tih obuka i tražili od nas da to implementiramo i mi, naravno, to prihvatili i implementirali. Ali onda vidite da, sa druge strane, kod njih

42/2 MZ/IR

je problem jer oni ne žele da pohađaju takve obuke, ne žele da se edukuju, ne žele da preuzimaju odgovornost za birački proces, odnosno za rad u biračkom odboru, jer je upravo ono što oni žele da se konstantno traži alibi, da se konstantno traži alibi za izborne neuspehe, za mali broj osvojenih glasova i onda i kada prihvatimo ono što traži od nas ODIHR, kada to implementiramo kroz naša zakonska rešenja, e onda to više nije bitno.

I to je ono što su građani Republike Srbije danas jasno mogli da vide – da smo mi ti koji želimo da izvršavamo međunarodno preuzete obaveze, da tražimo najbolje načine kako to možemo da implementiramo u naša zakonska rešenja, u naše zakone, a sa druge strane, kada mi pokažemo tu spremnost i kada mi to želimo da radimo, od njih dobijate odgovore kako to ne treba, kako to nije bitno, pa nekad je bilo bitan birački spisak, pa sad više nije bitan birački spisak, pa su nekada bili bitni birački odbori, sad nisu bitni birački odbori, pa je nekada bilo bitno da li se lista odbija ili se ne odbija proglašenje izborne liste, sad više nije ni to bitno, i tako unedogled.

A poenta i suština svega je samo da se nađe alibi za izborni poraz i za izborni neuspeh jer njihova politika koja je rušilačka, njihova politika koja je usmerena na nasilje, njihova politika koja je dovela do toga da neki privrednici, da neke velike investicije odu iz naše zemlje, jer nijednom privredniku ne odgovara kada se blokira put, kada se blokira regionalni put, kada se blokira auto-put. Svako želi da može slobodno da se kreće zemljom, svako želi da može slobodno da se kreće roba i kapital, i to je jedna od tekovina EU koju oni deklarativno zagovaraju – a mi suštinski i zaista se borimo za tu politiku EU – e, upravo oni traže samo alibi za neke nove izborne neuspehe. Ali ono što je bitno jeste da ćemo mi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ostati na našem evropskom putu, okrenuti prema Istoku i Zapadu, ceneći naše prijatelje i u Rusiji, i u Kini, i u Parizu, i u Nemačkoj i u Vašingtonu, usklađivati naše propise sa EU, ali na takav način da građani Republike Srbije imaju apsolutnu korist od tih propisa i da ti propisi odražavaju snagu i duh našeg naroda. Hvala.