| 21.08.2026. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije |
usvojen
|
| 03.07.2026. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti |
usvojen
|
| 24.06.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti |
odbačen
|
Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Mali, članovi u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, amandman, koji sam predložio na Zakon o rebalansu budžeta, odnosno Zakon o izmeni budžeta za 2026. godinu, tiče se povećanja iznosa na onim pozicijama koje omogućavaju ulaganje u komunalnu infrastrukturu lokalnim samoupravama. To sam učinio iz tog razloga zato što mi u Kragujevcu imamo problem sa lokalnom komunalnom infrastrukturom. Mi smo od 2020. godine uspeli da izradimo novih 450 ulica. Ostalo je još toliko. Zatekla nas je takva situacija u gradu da smo imali preko 900 neasfaltiranih ulica i puteva. Na polovini smo tog puta i zaista je neophodna pomoć Vlade Republike Srbije da bismo taj posao mogli da privedemo kraju. Naročito je to potrebno u mesnim zajednicama kao što su Bresnica tri, zatim mesna zajednica Filip Kljajić, Šumarice, jedna velika mesna zajednica u Kragujevcu, kao što je Stanovo, Male pčelice Novo naselje, Male pčelice Staro selo. Sve su to velike mesne zajednice u Kragujevcu, prigradske, kojima je zaista sada potrebna pomoć da bismo radili na komunalnoj infrastrukturi, odnosno izgradnji lokalnih ulica i puteva.
Hteo bih da se zahvalim i Vladi Republike Srbije i prvenstveno predsedniku Republike Srbije kada su doneli odluku da se u Kragujevcu gradi severna obilaznica kao jedan od zaista velikih infrastrukturnih projekata u našem gradu, koji ne samo da će doprineti razvoju našeg grada i rasterećenju saobraćaja, već će upravo doprineti onome nečemu na čemu je predsednik Republike prvo radio, a to je da je ljudima u našoj zemlji omogućio posao. Ova severna obilaznica omogućiće da se pored nje, odnosno duž nje stvaraju nove industrijske, da imamo nova radna mesta, nove investicije, da se zapošljavaju ljudi u Kragujevci i Šumadiji, da tu ostanu, da tu osnivaju svoje porodice i da tu žive i rade.
I to je ono što je sada, da kažem, prioritet, rekao bih i naše zemlje i naše Vlade, da gradimo lokalne puteve, da razvijamo lokalnu komunalnu infrastrukturu, jer ono što je bilo prvo i što je predsednik Vučić uradio jeste da je ljudima u ovoj zemlji omogućio posao, da im je onda omogućio sigurnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, da smo ulagali u socijalna davanja, da smo ulagali u to da ljudi imaju gde da žive i rade, da se leče, da se opremaju klinički centri, da mogu da školuju i obrazuju svoju decu, da im stvaramo uslove da razvijaju svoje porodice, da im dajemo podsticajna sredstva, a da ono gde trebamo ulagati jesu ti lokalni putevi, jesu te ulice i zato molba za Vladu Republike Srbije da uložimo još dodatna, još značajnija sredstava u ovu komunalnu infrastrukturu jer to je ono što građani prepoznaju i to je ona politika koju predsednik Republike svakoga dana sprovodi kada obilazi našu Srbiju, kada razgovara sa građanima, gde može da čuje da građani traže puteve i to je ono što građani vide i zato podržavaju politiku Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Živela Srbija.
Uvažena gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, ministri u Vladi, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. To je nešto što je predstavljalo jedno od osnovih pitanja i traženje predstavnika opozicije i nešto što je predsednik Republike Aleksandar Vučić obećao još početkom godine, da ćemo bukvalno biti u stanju da ispunimo sve preporuke međunarodnih organizacija, kako ODIHR-a, tako i GREKO-a, i kako ćemo onima koji žele da učestvuju na izborima dati najšire moguće uslove i najšira moguća demokratska prava da na tim izborima i učestvuju i da se onda nadamo da će biti spremni da prihvate rezultate takvih izbora.
Mi smo kroz čitav set izbornih zakona, počevši od Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je predložio moj uvaženi kolega dr Mrdić, pa smo potom imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, zatim dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, pre nekih mesec dana ono takođe što je bio jedan od često puta isticanih zahteva od predstavnika opozicije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, i na kraju zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Na taj način mi smo zaokružili proces reforme našeg izbornog zakonodavstva, odnosno onih zakonskih propisa koji direktno utiču na sprovođenje izbornog procesa.
Na ovaj način mi smo ovim izmenama i dopunama koje su sada pred vama implementirali preostalih 13 GREKO preporuka koje se nalaze kako u ovim izmenama i dopunama ovog zakona, tako i u predloženim izmenama i dopunama Zakona o lobiranju, a ovim izmenama i dopunama smo implementirali i one preporuke ODIHR-a koje se odnose
3/3 MT/MP
na sprečavanje zloupotrebe javne funkcije kada smo u procesu izborne kampanje, zatim pravo žalbe na rešenje koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije, potom sudsku zaštitu na osnovu rešenja koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije i na kraju objavljivanje izreke i obrazloženje rešenja koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije na sajtu Agencije.
Na ovaj način mi smo delovali na ovaj Zakon o sprečavanju korupcije kroz 33 člana kroz 11 poglavlja i učinili zaista jedan sistemski iskorak kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije.
Ono prvo što smo uradili jeste da smo proširili pojam javnog funkcionera. I to ne samo da su tražili predstavnici opozicionih političkih stranka, to je bio zahtev i nekih nevladinih organizacija. Dobijali smo kritike kako nismo pojmom javnog funkcionera obuhvatili funkcionere na lokalu i upravo kroz ove uvodne odredbe smo to i učinili na taj način što sada pod pojmom javnog funkcionera obuhvatamo i šefa Kabineta predsednika Vlade, šefa Kabineta potpredsednika Vlade, savetnika predsednika Vlade, savetnika potpredsednika Vlade, posebnog savetnika ministra, kao i direktore i članove nadzornih i izvršnih odbora u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i članove skupština društva onih privrednih društva u kojima Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave imaju svoje članstvo, odnosno imaju upravljačko pravo u tim društvima.
4/1 JD/LjL 10.40 – 10.50
Kroz poglavlje broj dva, koje se odnosi na Agenciju za sprečavanje korupcije, doneli smo čitav niz jasnih odredaba koje definišu položaj direktora Agencije za sprečavanje korupcije, koje predviđaju situaciju šta se dešava u onim slučajevima kada dođe do prestanka mandata ili do razrešenja direktora Agencije za sprečavanje korupcije, pa je tako resorno ministarstvo, odnosno nadležno ministarstvo, Ministarstvo pravosuđa, dužno da raspiše konkurs u roku od tri meseca pre isteka mandata direktora Agencije za sprečavanje korupcije, da se taj konkurs sprovede, a ukoliko dođe do prestanka mandata ostavkom ili razrešenjem, Ministarstvo je dužno da taj konkurs raspiše u roku od 15 dana.
Takođe, izmenama i dopunama ovog zakona, predvideli smo i tu mogućnost koja može da se desi u praksi, da ukoliko novi direktor ne stupi na dužnost, direktor kome je istekao mandat može da obavlja funkciju direktora Agencije za sprečavanje korupcije još godinu dana nakon tog perioda. Nadležni skupštinski odbor postavlja vršioca dužnosti direktora iz reda pomoćnika direktora.
Ovde smo takođe predvideli i jednu odredbu koja se odnosi na davanje mišljenja koje Agencija za sprečavanje korupcije daje kada su u pitanju zakonski predlozi od državnih organa, organa državne uprave, jer je sada Agencija u obavezi da daje mišljenje na takve predloge zakona, ukoliko postoji mogućnost da se pojavi korupcija. Sa druge strane, organ državne uprave je dužan da dostavi mišljenje Agenciji za sprečavanje korupcije kada mu se Agencija obrati u smislu da donošenjem odgovarajućeg zakonskog propisa ili potvrđivanjem određenog međunarodnog ugovora može da se stvori mogućnost na korupciju i da nešto treba izmeniti ili promeniti ili doneti neko zakonsko rešenje i to je organ državne uprave dužan da dostavi Agenciji u roku od 30 dana.
Ukoliko organ državne uprave prihvati ili ne prihvati takav stav Agencije, dužan je da da obrazloženo mišljenje, a takav stav organa državne uprave, sa pozitivnim ili negativnim mišljenjem i razlozima zašto ne prihvata to mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije mora biti objavljen na sajtu Agencije. Na taj način smo došli dotle da obaveštavamo javnost i da javnost bude bukvalno uključena u sve ono što Agencija radi, u odluke koje Agencija donosi, a takođe i u ono što predlažu organi državne uprave.
Ono što je isto predviđeno odredbama ovog zakona jeste da je Agencija ta koja inicira donošenje određenih propisa da bi se sprečila korupcija ili da bi se korupcija otklonila tamo gde postoji mogućnost da se ona i pojavi.
Kada je u pitanju poglavlje broj tri, koje govori o sukobu interesa, tu smo radili na skraćenju nekih rokova, tako da je sada onaj nosilac javne funkcije u organu javne vlasti u obavezi da kada primeti mogućnost da postoji korupcija, da je dužan da obavesti svog neposrednog pretpostavljenog u organu javne vlasti, dužan da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od pet dana kada je primetio da takva mogućnost postoji. Sa druge strane, Agencija ima obavezu da u roku od 15 dana odgovori da li postoji sukob nadležnosti tog javnog funkcionera u vršenju javne funkcije ili pak ne postoji. Kada je u pitanju postupak javnih nabavki, tu smo išli na kraći rok i onda Agencija odgovara u roku od osam dana da li postoji sukob nadležnosti kada je u pitanju postupak javnih nabavki.
Onde gde je načinjena najveća promena vezano kroz ove izmene i dopune ovog zakona, to je kroz član 50. i novi dodati član 50a, a u okviru poglavlja broj 4 – nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije. Tu govorimo da kada javni funkcioner želi da obavlja drugi posao ili drugu delatnost, on mora da se obrati Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana od kada želi da obavlja taj drugi posao ili tu
4/2 JD/LjL
drugu delatnost. Naravno, zakon mu ostavlja mogućnost da javni funkcioner može vršiti humanitarnu delatnost, delatnost u oblasti sporta, obrazovanja i da, naravno, ono što propisuje ovaj zakon, mora sve prihode da prijavljuje Agenciji za sprečavanje korupcije, a kada želi da obavlja neki drugi dodatni posao ili neku drugu dodatnu delatnost, mora da se obrati Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana od kada je počeo da obavlja taj posao i da, naravno, dostavi saglasnost organa koji ga je imenovao ili postavio za vršenje odgovarajuće javne funkcije. Ukoliko Agencija da saglasnost, on nastavlja da obavlja taj posao, a ukoliko Agencija to ne učini, dužan je da prestane sa vršenjem tog posla.
Ono što se odnosi na kampanju i što je suština izmene i dopune ovog zakona jeste da se razdvoji delovanje javnog funkcionera u izbornoj kampanji od njegovog delovanja kao nosioca javne funkcije u organu javne vlasti i njegovo delovanje kao političara odnosno člana određene političke stranke. Smatraće se da uvek javni funkcioner u svom javnom obraćanju iznosi stav javnog organa gde vrši javnu funkciju i predstavlja javnu vlast, osim ako on to izričito ne naglasi da se u datom trenutku obraća kao član političke stranke odnosno politički funkcioner.
Takođe, ovde smo radili i na razdvajanju njegovog obraćanja putem društvenih mreža i kanala na društvenim mrežama, tako da će sada javni funkcioner morati da koristi kanal gde će iznositi stavove samo kao javni funkcioner i tu može iznositi stavove koji su vezani za njegovu javnu funkciju, a na drugom kanalu, odnosno na drugom nalogu na društvenoj mreži, kako god da to nazovemo, iznosiće stavove kao član političke stranke i tu neće moći da iznosi stavove koji su vezani za njegovu javnu funkciju. Znači, moraće da ima dva odvojena javna kanala na društvenim mrežama, odnosno dva odvojena naloga, gde će moći da nastupa na jednom kao javni funkcioner a na drugom kao član političke stranke.
Ono što je predviđeno za javnog funkcionera jeste da neće moći u sklopu radnog vremena organa javne vlasti u kome vrši javnu funkciju da sprovodi političku kampanju i da učestvuje u političkoj kampanji svoje političke stranke. Znači, strogo je definisano ovim zakonom, u toku radnog vremena organa javne vlasti u kome funkcioner vrši javnu funkciju ne može da vrši političku aktivnost i ne može da učestvuje u političkoj kampanji.
Propisali smo i da ne može da koristi javne resurse za vršenje političke kampanje, da vrši određena istraživanja, obuke, štampa određene pamflete, materijale, koristi vozila, štampače i drugi vid javnih resursa koji su mu stavljeni na raspolaganje u sklopu vršenja njegove javne funkcije, a za sprovođenje političke kampanje i omogućavanje svojoj političkoj stranci da ostvari određene povoljne političke rezultate kod birača.
Kada je u pitanju organizovanje promotivnih aktivnosti, ovde smo predvideli da u toku raspisivanja izbora odnosno od zaključenja kandidovanja kandidata ili izbornih lista pa do održavanja izbora javni funkcioner ne može da organizuje promotivne aktivnosti u sklopu organa javne vlasti gde vrši javnu funkciju, izuzev tri slučaja, ukoliko su takve promotivne aktivnosti najavljene odnosno zakazane pre trenutka raspisivanja izbora, ukoliko se takve promotivne aktivnosti održavaju u skladu sa ustaljenim kalendarskim terminom održavanja tih aktivnosti i, naravno, ukoliko je za takve aktivnosti predviđeno učešće javnog funkcionera i treći izuzetak, ukoliko održavanje tih promotivnih aktivnosti utiče na povoljni tretman naše zemlje u međunarodnim organizacijama i kod međunarodnih predstavnika.
4/3 JD/LjL
Bez obzira da li postoje ova tri izuzetka, svakako da organ javne vlasti, odnosno javni funkcioner je dužan da održavanju tih promotivnih aktivnosti obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od sedam dana od dana raspisivanja izbora, a na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije mora da se nađe spisak svih tih promotivnih aktivnosti koje će biti održane.
Ono takođe što smo potpisali odredbama ovog zakona jeste da takve javne skupove i takve promotivne aktivnosti javni funkcioner ne može koristiti da bi kod birača izazivao pozitivne ili negativne emocije u smislu glasanja ili ne glasanja za odgovarajuću političku opciju.
Takođe, kada učestvuje na javnim skupovima, kao što sam rekao na početku izlaganja, uvek se pretpostavlja da iznosi stavove organa javne vlasti kome vrši javnu funkciju. Ukoliko želi da učestvuje na skupu svoje političke stranke i organizacije ne može biti najavljen kao nosilac javne funkcije. U obavezi je po odredbama ovog zakona da prekine onog ko ga najavljuje, ako ga najavljuje kao javnog funkcionera i da bude najavljen kao član političke stranke ili nosilac funkcije u političkoj stranci. U istoj situaciji, kada gostuje na radiju, televiziji ili na drugom sredstvu javnog informisanja gde istupa i iznosi svoje stavove u toku izborne kampanje, dužan je da prekine novinara ili voditelja i da bude isključivo najavljen kao član političke stranke, a ne kao nosilac javne funkcije.
Takođe, ono što je bitno, a vezano je za član 50. jeste da će Agencija za sprečavanje korupcije pratiti ponašanje javnih funkcionera u toku izborne kampanje. To smo dodatno razradili kroz novi član 50a. gde smo predvideli obavezan krug lica koje Agencija za sprečavanje korupcije prati i broj lica koja će se pratiti, odnosno broj javnih funkcionera čiji će rad Agencije za sprečavanje korupcije pratiti u svakom izbornom ciklusu. Pa tako, obavezno se prati rad predsednika Republike i članova Vlade, a za predsedničke i parlamentarne izbore, Agencija, odnosno direktor Agencije određuje krug od najmanje 60 javnih funkcionera čiji će rad biti praćen.
Kada su u pitanju pokrajinski izbori, izbori za grad Beograd, to je najmanje 40 lica čiji će se rad pratiti, a kada su u pitanju izbori za lokalne skupštine, skupštine gradova i opština to je najmanje 20 lica koje će se pratiti.
5/1 TĐ/JG 10.50 - 11.00
Ukoliko se izbori održavaju u više gradova i opština, to će biti najmanje tri lica, odnosno najmanje tri javna funkcionera po svakom gradu i opštini, plus ovih obaveznih funkcionera, čiji će rad Agencija za sprečavanje korupcije pratiti, a to su: predsednik Republike i članovi Vlade. Direktor Agencije za sprečavanje korupcije tri dana od raspisivanja izbora donosi odluku koja su ta lica koja se prate. Naravno, pri tome uzima u obzir one javne funkcionere koji su u prethodnom periodu kršili odredbe ovog zakona, kada je u pitanju nespojivost vršenja javne funkcije sa funkcijom u političkoj stranci ili političkoj partiji i putem slučajnog odabira koji će raditi kompjuterski sistem, i na taj način određuje broj javnih funkcionera čiji se rad prati. Na taj način njihov rad prati od momenta kada se zaključi sa podnošenjem kandidatura, odnosno izbornih lista za učestvovanje na izborima, pa do okončanja izbora.
Da bi javnost mogla da bude uključena i da bi javnost mogla da prati da li javni funkcioner krši ili ne krši odredbe ovog zakona, na svakih sedam dana na sajtu Agencije će se nalaziti ažurirani podaci o tome da li je javni funkcioner prekršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ili možda to nije učinio.
Ono što je takođe bitno i čime zaključujemo ovo poglavlje vezano nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije jeste da je, nakon prestanka vršenja javne funkcije, javni funkcioner u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od dve godine od prestanka javne funkcije... Ukoliko želi da zasnuje radni odnos u nekom pravnom licu, preduzeću, međunarodnoj organizaciji, gde je njegov organ javne vlast u kome je vršio javnu funkciju imao, da kažem, nadzornu ulogu ili je sarađivao sa tim pravnim licem, preduzećem ili međunarodnom organizacijom, dužan je da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije u roku od 30 dana od kada zasnuje radni odnos, a u periodu od dve godine od trenutka kada mu je prestala javna funkcija u organu javne vlasti.
U okviru Poglavlja broj 5. govorimo o kulminaciji javnih funkcija, pa tako je tu propisano da javni funkcioner može vršiti više javnih funkcija na koje je neposredno izabran od strane građana, ali da je svakako, ukoliko želi da vrši još neku javnu funkciju, a ne samo onu na koju je izabran neposredno od strane građana, u obavezi da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana. Agencija za sprečavanje korupcije, uz naravno prethodno dostavljeno mišljenje organu u kome je javni funkcioner imenovan ili postavljen na vršenje javne funkcije, pozitivno dato mišljenje tog organa, daje svoju saglasnost ili pak ne daje svoju saglasnost u roku od 15 dana i pri tome može biti naloženo javnom funkcioneru da prestane sa obavljanjem te druge funkcije, odnosno da u roku od osam dana od kada Agencija donese rešenje podnese ostavku na vršenje te druge javne funkcije, a ukoliko to on ne učini njemu vršenje te druge javne funkcije prestaje po sili ovog zakona.
U okviru Poglavlja broj šest – pokloni – radili smo na taj način što smo produžili rok za prijavljivanje poklona koje javni funkcioner dobije ili član njegove porodice u sklopu vršenja svoje javne funkcije, pa tako je, po još važećim odredbama ovog zakona, taj rok je bio osam dana; sada smo ga produžili na deset dana. Tako da, javni funkcioner kada dobije poklon, prigodan ili protokolaran poklon u cilju vršenja svoje javne funkcije, u obavezi je da ga prijavi u roku od deset dana od dana kada mu je poklon učinjen ili od momenta kada se vratio u zemlju. Pri tome, kroz veći broj članova smo definisali situacije kada on taj poklon može da zadrži, ukoliko taj poklon ne predstavlja nikakav značaj za Republiku Srbiju, tako da takav poklon može da zadrži i ukoliko njegova prosečna vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije. U toku jedne kalendarske godine vršilac javne funkcije,
5/2 TĐ/JG
javni funkcioner može da zadrži više poklona, čija ukupna vrednost ne prelazi vrednost jedne prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije; pri tome se javnom funkcioneru računaju i oni pokloni koje su primili i članovi njegove porodice.
Ono što je ovde bitno jeste da, ukoliko vrednost tog poklona prelazi tih 10% vrednosti prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije, javni funkcioner može da podnese zahtev da taj poklon otkupi po prosečnoj tržišnoj vrednosti i može da traži da tu procenu vrednosti tog poklona izvrši pravno ili fizičko lice koje se bavi procenom vrednosti tih poklona i na taj način da, ukoliko mu je želja, taj poklon koji dobije u sklopu vršenja svoje javne funkcije i zadrži.
Ono što je bitno vezano za evidenciju ovih poklona jeste da je organ javne vlasti dužan da vodi evidenciju ovih poklona i da najkasnije 1. marta tekuće godine predaje Agenciji za sprečavanje korupcije listu svih tih poklona koje je dobio javni funkcioner za prethodnu godinu, znači do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu. Organ javne vlasti je dužan da preda listu tih poklona Agenciji za sprečavanje korupcije i odredbama ovog zakona je propisano i koji svi podaci moraju biti sadržani kada je poklonodavac u pitanju i, naravno, i poklonoprimac.
Kroz Poglavlje broj sedam – prijavljivanje imovine i prihoda – tu smo propisali da je svaki javni funkcioner u obavezi da u roku od 30 dana od dana stupanja na javnu funkciju podnese kompletan izveštaj vezano za svoju imovinu, o svojim prihodima i imovini koju on ima, kako on, tako i članovi njegove porodice, bračni, vanbračni partner i njegova deca i da je takođe dužan da učini i 30 dana nakon prestanka vršenja javne funkcije. Takođe, ono što je propisano odredbama ovog zakona, dve godine nakon isteka javne funkcije, a na dan 31. decembra, javni funkcioner je dužan da podnese izveštaj o svojoj imovini. I to bismo mogli da podvedemo pod termin „redovnog prijavljivanja imovine“, a vanredno prijavljivanje imovine postoji u onim situacijama, odnosno u onim slučajevima kada imovina javnog funkcionera prelazi iznos jedne prosečne godišnje zarade sa porezima i doprinosima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se uvećavala imovina ili umanjila. Ukoliko prelazi taj iznos od jedne prosečne godišnje zarade na teritoriji Republike Srbije, javni funkcioner je u obavezi da prijavi imovinu.
Takođe, ono što smo predvideli i dopunili kroz izmene i dopune ovog zakona jeste da je sada javni funkcioner u obavezi da prijavi ukoliko poseduje kripto-valute, gotov novac u čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ukoliko koristi državni stan, ukoliko ima automobil koji koristi u zakup. Znači, sve te stvari mora da navede kada prijavljuje svoju imovinu.
U okviru Poglavlja broj osam – postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona – propisano je da je Agencija za sprečavanje korupcije ta koja je dužna, odnosno koja ima nadležnost za pokretanje postupka prema javnom funkcioneru. Takođe, i da Agencija može postupati i na osnovu prijava koje podnose fizička i pravna lica, da Agencija štiti integritet fizičkih i pravnih lica i identitet, pogotovo fizičkih lica, i da takve podatke dostavlja samo sudu kada sud uputi zahtev.
Ono što je predviđeno ovde jeste da smo radili na skraćenju rokova u redovnom postupku kada određeno lice ili institucija pokrene postupak kod Agencije, odnosno prijavi javnog funkcionera na postojanje sumnje da je kršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ili da je u sukobu interesa, Agencija odgovara u roku od 30 dana, a kada j e u pitanju izborni postupak, Agencija će odgovarati u kraćem roku i odgovaraće u roku od 15 dana. Ukoliko direktor Agencije svojim rešenjem odbije da postupa po takvoj prijavi, navodeći da nema elemenata za vođenje postupka prema javnom
5/3 TĐ/JG
funkcioneru, sada izmenama i odredbama ovog zakona o sprečavanju korupcije dopuštena je žalba Veću Agencije, pa onda Veće Agencije donosi odluku da li ima elemenata za vođenje postupka prema ovom javnom funkcioneru.
Takođe, ono što je predviđeno izmenama i dopunama ovog zakona jeste da Agencija može pokrenuti i disciplinski, prekršajni i krivični postupak prema javnom funkcioneru. Takođe, ono što smo govorili, a što je vezano za Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, slične su odredbe koje regulišu istu stvar – ukoliko je javni funkcioner, da kažem, učinio prvi taj prekršaj, ukoliko je prekršaj blaži u smislu da je propustio određeni vremenski rok, da je zakasnio da učini određenu prijavu i to mu se desilo prvi put, Agencija u tom smislu izriče opomenu, može da izrekne opomenu. A ukoliko opet ponovi taj prekršaj, onda se ide na pokretanje prekršajnog postupka. Ako ima elemenata za krivični postupak, pokreće se i krivični postupak. Da bismo do kraja iskontrolisali postupak koji se vodi prema javnom funkcioneru za koga postoji osnov sumnje da ima prekršajnu odgovornost ili krivičnu odgovornost, organ pred kojim je pokrenut prekršajni ili krivični postupak dužan je da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od 90 dana od dana kada je Agencija inicirala pokretanje tog postupak, šta je urađeno sa tim postupkom, kako je okončan taj postupak ili u kojoj je fazi je pokrenut protiv javnog funkcionera u smislu njegovog vršenja javne funkcije.
U poglavlju broj devet – postupanje po predstavkama – tu govorimo o anonimnim predstavkama. Agencija je u obavezi da pokrene postupak prema javnom funkcioneru, čak i onda kada je predstavka anonimna. Ukoliko, znači, postoje svi oni bitni elementi za postupanje po takvoj predstavnici, neće je apriori odbaciti, nego ukoliko ima sve potrebne elemente Agencija će svakako postupati.
6/1 JJ/VZ 11.00 – 11.10
Poglavlje 10. – jačanje integriteta, da je organ javne vlasti obavezan da sprovodi obuku svojih zaposlenih, da bi se na taj način stalno radilo na edukaciji zaposlenih i sprečavala korupcija u organu javne vlasti.
Na kraju zaključujem kroz Poglavlje 11. koji govori o kaznenim odredbama, propisali smo kazne za javnog funkcionera i za organ javne vlasti u kome javni funkcioner vrši funkciju, a u vezi člana 50. i 50a. u kojima govorimo o tome kako javni funkcioner može da se ponaša u sklopu vršenja izborne kampanje, odnosno kako ne sme i ne može da se ponaša u sklopu vršenja izborne kampanje, pa tako u koliko bude kršio one odredbe zakona koje smo propisali i vršio promociju svoje političke stranke u radno vreme, koristio resurse za promociju svoje političke stranke, koristio javne skupove i tribine koje organizuje, kao organ javne vlasti da bi pozivao birače da glasaju ili ne glasaju za određenu političku opciju, kazniće se kaznom od 100 do 150 hiljada dinara, a takođe i organ javne vlasti, u kome on vrši javnu funkciju, kazniće se kaznom od 100 do 150 hiljada dinara.
Na ovaj način mi smo bukvalno zaokružili sve ono što je od nas traženo od 2023. godine, ispunili smo sve međunarodne obaveze, ispunili sve GREKO preporuke, kao antikorupcijskog tela Saveta Evrope, ispunili sve ODIHR preporuke i nešto što se stalno javljalo kada smo krenuli sa izmenama, da kažem, izbornih zakona ili izbornog zakonodavstva, a kada će zakon o sprečavanju korupcije? I kada smo više puta odavde ponavljali da ćemo izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije, i da će on doći na red, stalno je bilo - pa da, uredu, dobro to, ali kada će ovo i kada će Zakon o sprečavanju korupcije. Evo, sada je na dnevnom redu imamo zaista jako kvalitetne izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. To su pokazala i prethodna četiri slušanja koja smo imali u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, gde nismo imali ni jednu suštinsku zamerku na ove izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, tako da smo bukvalno uradili ono što smo obećali, što je predsednik republike Aleksandar Vučić obećao početkom godine, da ćemo ispuniti sve uslove, da ćemo omogućiti uslove za izbore onakve kakve žele.
Dobiće uslove kakve žele, mi se izbornih uslova ne bojimo. Ono što kandiduje nas su naši rezultati, ono što smo uradili u prethodnom godinama, na čelu sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i u upravo će ta politika pobediti, a mi smo tu, kao odgovorna zemlja i, kao odgovorna država ispunjavamo ono što su međunarodne obaveze i da se odgovorno ponašamo prema svim međunarodnim organizacijama i institucijama. Hvala.
Gospođo predsednice, uvaženi ministi, kolege i koleginice narodni poslanici, samo zarad građana Republike Srbije, neću mnogo da oduzimam vremena, nakon izbora 2023. godine, kolege sa druge strane, opozicije, mahale su izveštajem i međunarodne posmatračke misije ODIHR, i pozivali nas da ispunimo preporuke ODIHR. Mahali sa izveštajem i tražili da ispunimo sve preporuke ODIHR, jer bez ispunjenja tih preporuka, nema izbora i demokratije u Srbiji.
Dakle, ODIHR u dva svoja izveštaja, svojim preporukama je jasno adresirao preporuku da treba da omogućimo biračima da svojim potpisom mogu da podrže više lista, uz svoja dva odazivna izveštaja iz 2023. i 2022. godine, dao kao preporuku da omogućimo biračima, da razmotrimo kao mogućnost da im pružimo to kao mogućnost i da svojim potpisom mogu da podrže više izbornih lista. Gospoda sa druge strane iz opozicije, od 2023. godine, od decembra, konstantno je pozivala mesecima dok nismo ušli u proceduru za donošenje zakona o JBS i ispunite ODIHR preporuke, ispunite ODIHR preporuke, i sada kada ispunite ODIHR preporuke, sada smo došli mi u situaciju da branimo te ODIHR preporuke kao da smo mi želeli. Oni nas pozivali na to, mi pokrenuli ceo proces, mi organizovali javna slušanja i mi menjali zakone, imali komunikacije sa svima u političkom lancu da bismo implementirali ODIHR preporuke, sada slušamo gospodu sa druge strane kako to ne valja, kako će to da upropasti izborni sistem, kako to stvara manipulacije.
Samo za kraj, jako je dobro naša poslanička grupa pre dva meseca rekla ovde, ljudi ako vam se ne sviđa ODIHR preporuke, ako niste hteli međunarodnu posmatračku misiju, pa što niste rekli da sednemo i da se dogovorimo, da mi izmenimo izborno zakonodavstvo, onako kako mislimo da to treba, da ne treba posmatračka misija.
22/3 VS/MT
Hteli ste preporuke ODIHR, hteli ste posmatračku misiju, prihvatali smo to, ozbiljna smo zemlja i ispunjavamo međunarodne pravne obaveze, i ono što je ODIHR u svoje izveštaje tražio, da omogućimo da jedan birač svojim potpisom može da podrži više lista, to smo učinili i to smo implementirali. Hvala.
Ko, zahvaljujem gospodine predsedniče, jako kratko. Kad je u pitanju javno slušanje u Kragujevcu, čisto radi javnosti, bio je prisutan sekretar i zamenik sekretara Gradske izborne komisije. Da li neki član Gradske izborne komisije došao ili nije došao, bili su obavešteni. Ko je želeo da dođe, došao je, ko nije želeo da dođe, nije došao, ali svakako sekretara i zamenika sekretara Gradske izborne komisije smo videli u sali. Zašto su javna slušanja bila dobro organizovana?
Zato što smo mogli apsolutno argumentovano da na tim javnim s-lušanjima diskutujemo, da su se javljali i oni učesnici javnih slušanja koji podržavaju ove zakonske predloge, da su se javljali i oni koji ne podržavaju ove zakonske predloge, da su kritike dostavljali neki putem mejla, neki u pisanoj formi, neki usmeno, javno, za, za govornicom, odnosno za mikrofonom iznosili svoje kritike, da je bila zastupljena i stručna javnost, da smo na javnim slušanjima, kako u Kragujevcu, tako i u Nišu, pa u Novom Sadu i u Beogradu imali profesore pravnih fakulteta koji su diskutovali o nečemu što nije sada, da kažem, ajde, tema ovog odbora vezano za, za rokove kad je u pitanju, kad je u pitanju Ustavni sud, dali su svoje predloge. Očekuje nas rasprava u plenumu. Svakako da ćemo sve te predloge razmotriti. Postoji mogućnost i kroz amandmansko delovanje. Kolega Nikolić je već podneo dva amandmana.
Vidjećemo, razmotrićemo, ali svakako meni on-jedino što, eh, što mi ostavlja, ostavlja neki utisak eh, nejasnoće je, kaže, zloupotreba preporuka ODIH-a. Znači, dve godine nam se, nam se priča da treba da primenimo sve preporuke ODIH-a, da treba da usvojimo preporuke ODIH-a i na kraju mi ovo nismo odradili samiZnači na osnovu preporuka mi dali naše predloge, ODIR dao komentare i opet dali predlog na to. ODIR je rekao u redu, e sad, e sad opoziciji ne valja. A opozicija nam dve godine priča, sarađujte s ODIROM, menjajte, primenite sve preporuke i mi krenemo da menjamo od jedinstvenog biračkog spiska, pa preko ova četiri, eh, eh zakonska, zakonska predloga za izmene i dopune zakona i najavimo još dva, zakon o sprečavanju korupcije i zakon o financiranju političkih stranaka, da su već u proceduri promena, vi sad kao, e sad ni ODIR ne valja. I što je rekao jedan od kolega, samo da vidimo šta vam odgovara.
Šta, šta, šta više trebamo da uradimo da opozicija bude zadovoljna. 'nači do sad je bilo da slušamo ODIR, sad je da ne slušamo ODIR. Sad ne valjaju ODIR preporuke. Eto, gospodine predsedniče, hvala.
Da, pa mogu samo minut ili dva.
Zahvaljujem gospodine predsedniče. Što se tiče mene kao predlagača, ja sam korist-koristio ono pravo koje mi Poslovnik dozvoljava i u skladu sa tim pravom i predložio i predložio ove izmene i dopune zakona. Na osnovu tih izmena i dopuna zakona mi smo imali jako četiri organizovana jako kvalitetna javna slušanja. Poslednje je trajalo mislim nešto više od tri sata, ni jedno nije trajalo ispod dva, dva i po sata i zaista smo mogli da čujemo i dosta nekih kvalitetnih i komentara i sugestija i predloga. I ono što je meni bilo interesantno na tim javnim slušanjima, to želim sada ovde da podelim i sa svim članovima Odbora, jeste što smo na jednom od tih javnih slušanja čuli da su naši zakoni dobri, a da smo imali prethodne dve godine da slušamo od konstituisanje parlamenta, da treba da usvojimo sve preporuke ODIR-a, da treba da primenimo sve preporuke OD-ODIR-a, da naše izborno zakonodavstvo nije dobro, a onda dođemo dotle da neki predstavnici opozicije kažu pa ne, ne, dobri su naši zakoni, niste morali da, niste morali da usvajate ove preporuke.
Spominjemo švedski sto, a onda isto na javnim slušanjima od predstavnika opozicije dobijamo komentar, e, ovo vam je dobro što ste usvojili za biračke odbore, to je u redu, ali niste trebali ovo za liste ili niste trebali ovo da gde, gde, gde brišete član koji su razlozi za odbijanje liste, pa ste ovo mogli, a ovo niste. Pa šta je to onda? Onda je to isto švedski sto. Ahm, sumnjate da nemamo da, da nemamo dobru nameru. Mi smo upravo pokazali da imamo i dobru volju i dobru nameru tako što smo krenuli od 2024.
da menjamo naše izborno zakonodavstvo. Sad je, spominje uvaženi kolega doktor Uglješa Mrdić, zavezanost za zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Koliko je puta menjan taj nacrt teksta tog, tog predloga, predloga zakona, da ga na kraju nismo usvojili. Pa sve ono što je bilo apostrofirano kao najbitnije smo prihvatili, smo prihvatili i usvojili. Ovde se tražilo i išlo se na to da birački odbori postanu kvalifikovani, kvalifikovani u tom smislu da sada svi budu obučeni, jer smo na, jesmo na kraju izbornog procesa 2023.
imali ponovljena, ponovljenog glasanja na nekih četrdeset i tri biračka mesta, ukoliko mi je podatak tačan. Otprilike oko četrdesetak je bilo. Tako da je ono što je suština ovoga jeste da radimo na tome da nam birački odbori apsolutno i u stalnom i proširenom sastavu budu kvalifikovani, odnosno da svi prođu jednu istu jednoobraznu obuku i da svako i da svako lice koje učestvuje u tom izbornom procesu ima potvrdu za rad u kako u opštinskim tako u gradskim izbornim komisijama, tako, tako i u biračkim, tako i u biračkim odborima I što se tiče svih ovih ostalih preporuka, pogotovo kada su u pitanju i-i-i manjinske listeApsolutno sve je rađeno u dogovoru sa ODIHR-om i na njihove predloge mi smo dali naša rešenja, oni su dali njihove komentare. Mi smo onda rekli kako ćemo to, kako ćemo to da implementiramo i oni su se sa time saglasili. Znači, mi od predstavnika opozicije dve godine slušamo kako treba da ispoštujemo ono što kaže ODIHR.
Mi sarađujemo s ODIHR-om i bukvalno sve ono što se nalazi u ovim izmenama i dopunama zakona je nešto što je dogovoreno sa ODIHR-om i nešto što su oni prihvatili kao najbolje moguće rešenje jer smo ga mi kao takvo i tražili da bi ga implementirali u naše, u naše zakone. Užasno loša pozicija Srbije, ja ne vidim zaista očigledno da različitim očima gledamo ili da različito sagledavamo stvarnost, gdje je užasno loša pozicija Srbije u vremenu koje je posle korone u celom svetu jako problematično, gdje smo mi daleko i od ratnih sukoba, daleko i od kriza gde je apsolutno svega dovoljno ima u Srbiji, počevši od hrane i od lekova i od namirnica i od goriva. Gde je tu užasno loša pozicija Srbije? Ja je zaista ne vidim. I da je u momentima krize, kad ostali gledaju kako da se nadoknađavaju, mi dalje gradimo i puteve i radimo na velikim infrastrukturnim projektima.
Ja zaista tu ne vidim da je nama pozicija užasno loša. Ovim izmenama i dopunama zakona mi želimo da idemo u korak s onim što preporuka, što je preporučila Međunarodna misija. Želimo da reformišemo naše izborno zakonodavstvo. Želimo da ga menjamo, da sutra kada izbori prođu, rezultati tih izbora budu prihvatljivi kako za nas, tako i za vas i da ne dolazimo više do tih situacija gde imamo onakve scene kao što smo imali kada je trebalo da se konstituiše parlament 2024. godine zbog toga što opozicija nije želela i nije mogla da prihvati izborni proces. Hvala