Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Mali, članovi u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, amandman, koji sam predložio na Zakon o rebalansu budžeta, odnosno Zakon o izmeni budžeta za 2026. godinu, tiče se povećanja iznosa na onim pozicijama koje omogućavaju ulaganje u komunalnu infrastrukturu lokalnim samoupravama. To sam učinio iz tog razloga zato što mi u Kragujevcu imamo problem sa lokalnom komunalnom infrastrukturom. Mi smo od 2020. godine uspeli da izradimo novih 450 ulica. Ostalo je još toliko. Zatekla nas je takva situacija u gradu da smo imali preko 900 neasfaltiranih ulica i puteva. Na polovini smo tog puta i zaista je neophodna pomoć Vlade Republike Srbije da bismo taj posao mogli da privedemo kraju. Naročito je to potrebno u mesnim zajednicama kao što su Bresnica tri, zatim mesna zajednica Filip Kljajić, Šumarice, jedna velika mesna zajednica u Kragujevcu, kao što je Stanovo, Male pčelice Novo naselje, Male pčelice Staro selo. Sve su to velike mesne zajednice u Kragujevcu, prigradske, kojima je zaista sada potrebna pomoć da bismo radili na komunalnoj infrastrukturi, odnosno izgradnji lokalnih ulica i puteva.

Hteo bih da se zahvalim i Vladi Republike Srbije i prvenstveno predsedniku Republike Srbije kada su doneli odluku da se u Kragujevcu gradi severna obilaznica kao jedan od zaista velikih infrastrukturnih projekata u našem gradu, koji ne samo da će doprineti razvoju našeg grada i rasterećenju saobraćaja, već će upravo doprineti onome nečemu na čemu je predsednik Republike prvo radio, a to je da je ljudima u našoj zemlji omogućio posao. Ova severna obilaznica omogućiće da se pored nje, odnosno duž nje stvaraju nove industrijske, da imamo nova radna mesta, nove investicije, da se zapošljavaju ljudi u Kragujevci i Šumadiji, da tu ostanu, da tu osnivaju svoje porodice i da tu žive i rade.

I to je ono što je sada, da kažem, prioritet, rekao bih i naše zemlje i naše Vlade, da gradimo lokalne puteve, da razvijamo lokalnu komunalnu infrastrukturu, jer ono što je bilo prvo i što je predsednik Vučić uradio jeste da je ljudima u ovoj zemlji omogućio posao, da im je onda omogućio sigurnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, da smo ulagali u socijalna davanja, da smo ulagali u to da ljudi imaju gde da žive i rade, da se leče, da se opremaju klinički centri, da mogu da školuju i obrazuju svoju decu, da im stvaramo uslove da razvijaju svoje porodice, da im dajemo podsticajna sredstva, a da ono gde trebamo ulagati jesu ti lokalni putevi, jesu te ulice i zato molba za Vladu Republike Srbije da uložimo još dodatna, još značajnija sredstava u ovu komunalnu infrastrukturu jer to je ono što građani prepoznaju i to je ona politika koju predsednik Republike svakoga dana sprovodi kada obilazi našu Srbiju, kada razgovara sa građanima, gde može da čuje da građani traže puteve i to je ono što građani vide i zato podržavaju politiku Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Živela Srbija.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, ministri u Vladi, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. To je nešto što je predstavljalo jedno od osnovih pitanja i traženje predstavnika opozicije i nešto što je predsednik Republike Aleksandar Vučić obećao još početkom godine, da ćemo bukvalno biti u stanju da ispunimo sve preporuke međunarodnih organizacija, kako ODIHR-a, tako i GREKO-a, i kako ćemo onima koji žele da učestvuju na izborima dati najšire moguće uslove i najšira moguća demokratska prava da na tim izborima i učestvuju i da se onda nadamo da će biti spremni da prihvate rezultate takvih izbora.

Mi smo kroz čitav set izbornih zakona, počevši od Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je predložio moj uvaženi kolega dr Mrdić, pa smo potom imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, zatim dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, pre nekih mesec dana ono takođe što je bio jedan od često puta isticanih zahteva od predstavnika opozicije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, i na kraju zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Na taj način mi smo zaokružili proces reforme našeg izbornog zakonodavstva, odnosno onih zakonskih propisa koji direktno utiču na sprovođenje izbornog procesa.

Na ovaj način mi smo ovim izmenama i dopunama koje su sada pred vama implementirali preostalih 13 GREKO preporuka koje se nalaze kako u ovim izmenama i dopunama ovog zakona, tako i u predloženim izmenama i dopunama Zakona o lobiranju, a ovim izmenama i dopunama smo implementirali i one preporuke ODIHR-a koje se odnose

3/3 MT/MP

na sprečavanje zloupotrebe javne funkcije kada smo u procesu izborne kampanje, zatim pravo žalbe na rešenje koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije, potom sudsku zaštitu na osnovu rešenja koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije i na kraju objavljivanje izreke i obrazloženje rešenja koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije na sajtu Agencije.

Na ovaj način mi smo delovali na ovaj Zakon o sprečavanju korupcije kroz 33 člana kroz 11 poglavlja i učinili zaista jedan sistemski iskorak kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije.

Ono prvo što smo uradili jeste da smo proširili pojam javnog funkcionera. I to ne samo da su tražili predstavnici opozicionih političkih stranka, to je bio zahtev i nekih nevladinih organizacija. Dobijali smo kritike kako nismo pojmom javnog funkcionera obuhvatili funkcionere na lokalu i upravo kroz ove uvodne odredbe smo to i učinili na taj način što sada pod pojmom javnog funkcionera obuhvatamo i šefa Kabineta predsednika Vlade, šefa Kabineta potpredsednika Vlade, savetnika predsednika Vlade, savetnika potpredsednika Vlade, posebnog savetnika ministra, kao i direktore i članove nadzornih i izvršnih odbora u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i članove skupština društva onih privrednih društva u kojima Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave imaju svoje članstvo, odnosno imaju upravljačko pravo u tim društvima.

4/1 JD/LjL 10.40 – 10.50

Kroz poglavlje broj dva, koje se odnosi na Agenciju za sprečavanje korupcije, doneli smo čitav niz jasnih odredaba koje definišu položaj direktora Agencije za sprečavanje korupcije, koje predviđaju situaciju šta se dešava u onim slučajevima kada dođe do prestanka mandata ili do razrešenja direktora Agencije za sprečavanje korupcije, pa je tako resorno ministarstvo, odnosno nadležno ministarstvo, Ministarstvo pravosuđa, dužno da raspiše konkurs u roku od tri meseca pre isteka mandata direktora Agencije za sprečavanje korupcije, da se taj konkurs sprovede, a ukoliko dođe do prestanka mandata ostavkom ili razrešenjem, Ministarstvo je dužno da taj konkurs raspiše u roku od 15 dana.

Takođe, izmenama i dopunama ovog zakona, predvideli smo i tu mogućnost koja može da se desi u praksi, da ukoliko novi direktor ne stupi na dužnost, direktor kome je istekao mandat može da obavlja funkciju direktora Agencije za sprečavanje korupcije još godinu dana nakon tog perioda. Nadležni skupštinski odbor postavlja vršioca dužnosti direktora iz reda pomoćnika direktora.

Ovde smo takođe predvideli i jednu odredbu koja se odnosi na davanje mišljenja koje Agencija za sprečavanje korupcije daje kada su u pitanju zakonski predlozi od državnih organa, organa državne uprave, jer je sada Agencija u obavezi da daje mišljenje na takve predloge zakona, ukoliko postoji mogućnost da se pojavi korupcija. Sa druge strane, organ državne uprave je dužan da dostavi mišljenje Agenciji za sprečavanje korupcije kada mu se Agencija obrati u smislu da donošenjem odgovarajućeg zakonskog propisa ili potvrđivanjem određenog međunarodnog ugovora može da se stvori mogućnost na korupciju i da nešto treba izmeniti ili promeniti ili doneti neko zakonsko rešenje i to je organ državne uprave dužan da dostavi Agenciji u roku od 30 dana.

Ukoliko organ državne uprave prihvati ili ne prihvati takav stav Agencije, dužan je da da obrazloženo mišljenje, a takav stav organa državne uprave, sa pozitivnim ili negativnim mišljenjem i razlozima zašto ne prihvata to mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije mora biti objavljen na sajtu Agencije. Na taj način smo došli dotle da obaveštavamo javnost i da javnost bude bukvalno uključena u sve ono što Agencija radi, u odluke koje Agencija donosi, a takođe i u ono što predlažu organi državne uprave.

Ono što je isto predviđeno odredbama ovog zakona jeste da je Agencija ta koja inicira donošenje određenih propisa da bi se sprečila korupcija ili da bi se korupcija otklonila tamo gde postoji mogućnost da se ona i pojavi.

Kada je u pitanju poglavlje broj tri, koje govori o sukobu interesa, tu smo radili na skraćenju nekih rokova, tako da je sada onaj nosilac javne funkcije u organu javne vlasti u obavezi da kada primeti mogućnost da postoji korupcija, da je dužan da obavesti svog neposrednog pretpostavljenog u organu javne vlasti, dužan da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od pet dana kada je primetio da takva mogućnost postoji. Sa druge strane, Agencija ima obavezu da u roku od 15 dana odgovori da li postoji sukob nadležnosti tog javnog funkcionera u vršenju javne funkcije ili pak ne postoji. Kada je u pitanju postupak javnih nabavki, tu smo išli na kraći rok i onda Agencija odgovara u roku od osam dana da li postoji sukob nadležnosti kada je u pitanju postupak javnih nabavki.

Onde gde je načinjena najveća promena vezano kroz ove izmene i dopune ovog zakona, to je kroz član 50. i novi dodati član 50a, a u okviru poglavlja broj 4 – nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije. Tu govorimo da kada javni funkcioner želi da obavlja drugi posao ili drugu delatnost, on mora da se obrati Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana od kada želi da obavlja taj drugi posao ili tu

4/2 JD/LjL

drugu delatnost. Naravno, zakon mu ostavlja mogućnost da javni funkcioner može vršiti humanitarnu delatnost, delatnost u oblasti sporta, obrazovanja i da, naravno, ono što propisuje ovaj zakon, mora sve prihode da prijavljuje Agenciji za sprečavanje korupcije, a kada želi da obavlja neki drugi dodatni posao ili neku drugu dodatnu delatnost, mora da se obrati Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana od kada je počeo da obavlja taj posao i da, naravno, dostavi saglasnost organa koji ga je imenovao ili postavio za vršenje odgovarajuće javne funkcije. Ukoliko Agencija da saglasnost, on nastavlja da obavlja taj posao, a ukoliko Agencija to ne učini, dužan je da prestane sa vršenjem tog posla.

Ono što se odnosi na kampanju i što je suština izmene i dopune ovog zakona jeste da se razdvoji delovanje javnog funkcionera u izbornoj kampanji od njegovog delovanja kao nosioca javne funkcije u organu javne vlasti i njegovo delovanje kao političara odnosno člana određene političke stranke. Smatraće se da uvek javni funkcioner u svom javnom obraćanju iznosi stav javnog organa gde vrši javnu funkciju i predstavlja javnu vlast, osim ako on to izričito ne naglasi da se u datom trenutku obraća kao član političke stranke odnosno politički funkcioner.

Takođe, ovde smo radili i na razdvajanju njegovog obraćanja putem društvenih mreža i kanala na društvenim mrežama, tako da će sada javni funkcioner morati da koristi kanal gde će iznositi stavove samo kao javni funkcioner i tu može iznositi stavove koji su vezani za njegovu javnu funkciju, a na drugom kanalu, odnosno na drugom nalogu na društvenoj mreži, kako god da to nazovemo, iznosiće stavove kao član političke stranke i tu neće moći da iznosi stavove koji su vezani za njegovu javnu funkciju. Znači, moraće da ima dva odvojena javna kanala na društvenim mrežama, odnosno dva odvojena naloga, gde će moći da nastupa na jednom kao javni funkcioner a na drugom kao član političke stranke.

Ono što je predviđeno za javnog funkcionera jeste da neće moći u sklopu radnog vremena organa javne vlasti u kome vrši javnu funkciju da sprovodi političku kampanju i da učestvuje u političkoj kampanji svoje političke stranke. Znači, strogo je definisano ovim zakonom, u toku radnog vremena organa javne vlasti u kome funkcioner vrši javnu funkciju ne može da vrši političku aktivnost i ne može da učestvuje u političkoj kampanji.

Propisali smo i da ne može da koristi javne resurse za vršenje političke kampanje, da vrši određena istraživanja, obuke, štampa određene pamflete, materijale, koristi vozila, štampače i drugi vid javnih resursa koji su mu stavljeni na raspolaganje u sklopu vršenja njegove javne funkcije, a za sprovođenje političke kampanje i omogućavanje svojoj političkoj stranci da ostvari određene povoljne političke rezultate kod birača.

Kada je u pitanju organizovanje promotivnih aktivnosti, ovde smo predvideli da u toku raspisivanja izbora odnosno od zaključenja kandidovanja kandidata ili izbornih lista pa do održavanja izbora javni funkcioner ne može da organizuje promotivne aktivnosti u sklopu organa javne vlasti gde vrši javnu funkciju, izuzev tri slučaja, ukoliko su takve promotivne aktivnosti najavljene odnosno zakazane pre trenutka raspisivanja izbora, ukoliko se takve promotivne aktivnosti održavaju u skladu sa ustaljenim kalendarskim terminom održavanja tih aktivnosti i, naravno, ukoliko je za takve aktivnosti predviđeno učešće javnog funkcionera i treći izuzetak, ukoliko održavanje tih promotivnih aktivnosti utiče na povoljni tretman naše zemlje u međunarodnim organizacijama i kod međunarodnih predstavnika.

4/3 JD/LjL

Bez obzira da li postoje ova tri izuzetka, svakako da organ javne vlasti, odnosno javni funkcioner je dužan da održavanju tih promotivnih aktivnosti obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od sedam dana od dana raspisivanja izbora, a na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije mora da se nađe spisak svih tih promotivnih aktivnosti koje će biti održane.

Ono takođe što smo potpisali odredbama ovog zakona jeste da takve javne skupove i takve promotivne aktivnosti javni funkcioner ne može koristiti da bi kod birača izazivao pozitivne ili negativne emocije u smislu glasanja ili ne glasanja za odgovarajuću političku opciju.

Takođe, kada učestvuje na javnim skupovima, kao što sam rekao na početku izlaganja, uvek se pretpostavlja da iznosi stavove organa javne vlasti kome vrši javnu funkciju. Ukoliko želi da učestvuje na skupu svoje političke stranke i organizacije ne može biti najavljen kao nosilac javne funkcije. U obavezi je po odredbama ovog zakona da prekine onog ko ga najavljuje, ako ga najavljuje kao javnog funkcionera i da bude najavljen kao član političke stranke ili nosilac funkcije u političkoj stranci. U istoj situaciji, kada gostuje na radiju, televiziji ili na drugom sredstvu javnog informisanja gde istupa i iznosi svoje stavove u toku izborne kampanje, dužan je da prekine novinara ili voditelja i da bude isključivo najavljen kao član političke stranke, a ne kao nosilac javne funkcije.

Takođe, ono što je bitno, a vezano je za član 50. jeste da će Agencija za sprečavanje korupcije pratiti ponašanje javnih funkcionera u toku izborne kampanje. To smo dodatno razradili kroz novi član 50a. gde smo predvideli obavezan krug lica koje Agencija za sprečavanje korupcije prati i broj lica koja će se pratiti, odnosno broj javnih funkcionera čiji će rad Agencije za sprečavanje korupcije pratiti u svakom izbornom ciklusu. Pa tako, obavezno se prati rad predsednika Republike i članova Vlade, a za predsedničke i parlamentarne izbore, Agencija, odnosno direktor Agencije određuje krug od najmanje 60 javnih funkcionera čiji će rad biti praćen.

Kada su u pitanju pokrajinski izbori, izbori za grad Beograd, to je najmanje 40 lica čiji će se rad pratiti, a kada su u pitanju izbori za lokalne skupštine, skupštine gradova i opština to je najmanje 20 lica koje će se pratiti.

5/1 TĐ/JG 10.50 - 11.00

Ukoliko se izbori održavaju u više gradova i opština, to će biti najmanje tri lica, odnosno najmanje tri javna funkcionera po svakom gradu i opštini, plus ovih obaveznih funkcionera, čiji će rad Agencija za sprečavanje korupcije pratiti, a to su: predsednik Republike i članovi Vlade. Direktor Agencije za sprečavanje korupcije tri dana od raspisivanja izbora donosi odluku koja su ta lica koja se prate. Naravno, pri tome uzima u obzir one javne funkcionere koji su u prethodnom periodu kršili odredbe ovog zakona, kada je u pitanju nespojivost vršenja javne funkcije sa funkcijom u političkoj stranci ili političkoj partiji i putem slučajnog odabira koji će raditi kompjuterski sistem, i na taj način određuje broj javnih funkcionera čiji se rad prati. Na taj način njihov rad prati od momenta kada se zaključi sa podnošenjem kandidatura, odnosno izbornih lista za učestvovanje na izborima, pa do okončanja izbora.

Da bi javnost mogla da bude uključena i da bi javnost mogla da prati da li javni funkcioner krši ili ne krši odredbe ovog zakona, na svakih sedam dana na sajtu Agencije će se nalaziti ažurirani podaci o tome da li je javni funkcioner prekršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ili možda to nije učinio.

Ono što je takođe bitno i čime zaključujemo ovo poglavlje vezano nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije jeste da je, nakon prestanka vršenja javne funkcije, javni funkcioner u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od dve godine od prestanka javne funkcije... Ukoliko želi da zasnuje radni odnos u nekom pravnom licu, preduzeću, međunarodnoj organizaciji, gde je njegov organ javne vlast u kome je vršio javnu funkciju imao, da kažem, nadzornu ulogu ili je sarađivao sa tim pravnim licem, preduzećem ili međunarodnom organizacijom, dužan je da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije u roku od 30 dana od kada zasnuje radni odnos, a u periodu od dve godine od trenutka kada mu je prestala javna funkcija u organu javne vlasti.

U okviru Poglavlja broj 5. govorimo o kulminaciji javnih funkcija, pa tako je tu propisano da javni funkcioner može vršiti više javnih funkcija na koje je neposredno izabran od strane građana, ali da je svakako, ukoliko želi da vrši još neku javnu funkciju, a ne samo onu na koju je izabran neposredno od strane građana, u obavezi da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana. Agencija za sprečavanje korupcije, uz naravno prethodno dostavljeno mišljenje organu u kome je javni funkcioner imenovan ili postavljen na vršenje javne funkcije, pozitivno dato mišljenje tog organa, daje svoju saglasnost ili pak ne daje svoju saglasnost u roku od 15 dana i pri tome može biti naloženo javnom funkcioneru da prestane sa obavljanjem te druge funkcije, odnosno da u roku od osam dana od kada Agencija donese rešenje podnese ostavku na vršenje te druge javne funkcije, a ukoliko to on ne učini njemu vršenje te druge javne funkcije prestaje po sili ovog zakona.

U okviru Poglavlja broj šest – pokloni – radili smo na taj način što smo produžili rok za prijavljivanje poklona koje javni funkcioner dobije ili član njegove porodice u sklopu vršenja svoje javne funkcije, pa tako je, po još važećim odredbama ovog zakona, taj rok je bio osam dana; sada smo ga produžili na deset dana. Tako da, javni funkcioner kada dobije poklon, prigodan ili protokolaran poklon u cilju vršenja svoje javne funkcije, u obavezi je da ga prijavi u roku od deset dana od dana kada mu je poklon učinjen ili od momenta kada se vratio u zemlju. Pri tome, kroz veći broj članova smo definisali situacije kada on taj poklon može da zadrži, ukoliko taj poklon ne predstavlja nikakav značaj za Republiku Srbiju, tako da takav poklon može da zadrži i ukoliko njegova prosečna vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije. U toku jedne kalendarske godine vršilac javne funkcije,

5/2 TĐ/JG

javni funkcioner može da zadrži više poklona, čija ukupna vrednost ne prelazi vrednost jedne prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije; pri tome se javnom funkcioneru računaju i oni pokloni koje su primili i članovi njegove porodice.

Ono što je ovde bitno jeste da, ukoliko vrednost tog poklona prelazi tih 10% vrednosti prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije, javni funkcioner može da podnese zahtev da taj poklon otkupi po prosečnoj tržišnoj vrednosti i može da traži da tu procenu vrednosti tog poklona izvrši pravno ili fizičko lice koje se bavi procenom vrednosti tih poklona i na taj način da, ukoliko mu je želja, taj poklon koji dobije u sklopu vršenja svoje javne funkcije i zadrži.

Ono što je bitno vezano za evidenciju ovih poklona jeste da je organ javne vlasti dužan da vodi evidenciju ovih poklona i da najkasnije 1. marta tekuće godine predaje Agenciji za sprečavanje korupcije listu svih tih poklona koje je dobio javni funkcioner za prethodnu godinu, znači do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu. Organ javne vlasti je dužan da preda listu tih poklona Agenciji za sprečavanje korupcije i odredbama ovog zakona je propisano i koji svi podaci moraju biti sadržani kada je poklonodavac u pitanju i, naravno, i poklonoprimac.

Kroz Poglavlje broj sedam – prijavljivanje imovine i prihoda – tu smo propisali da je svaki javni funkcioner u obavezi da u roku od 30 dana od dana stupanja na javnu funkciju podnese kompletan izveštaj vezano za svoju imovinu, o svojim prihodima i imovini koju on ima, kako on, tako i članovi njegove porodice, bračni, vanbračni partner i njegova deca i da je takođe dužan da učini i 30 dana nakon prestanka vršenja javne funkcije. Takođe, ono što je propisano odredbama ovog zakona, dve godine nakon isteka javne funkcije, a na dan 31. decembra, javni funkcioner je dužan da podnese izveštaj o svojoj imovini. I to bismo mogli da podvedemo pod termin „redovnog prijavljivanja imovine“, a vanredno prijavljivanje imovine postoji u onim situacijama, odnosno u onim slučajevima kada imovina javnog funkcionera prelazi iznos jedne prosečne godišnje zarade sa porezima i doprinosima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se uvećavala imovina ili umanjila. Ukoliko prelazi taj iznos od jedne prosečne godišnje zarade na teritoriji Republike Srbije, javni funkcioner je u obavezi da prijavi imovinu.

Takođe, ono što smo predvideli i dopunili kroz izmene i dopune ovog zakona jeste da je sada javni funkcioner u obavezi da prijavi ukoliko poseduje kripto-valute, gotov novac u čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ukoliko koristi državni stan, ukoliko ima automobil koji koristi u zakup. Znači, sve te stvari mora da navede kada prijavljuje svoju imovinu.

U okviru Poglavlja broj osam – postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona – propisano je da je Agencija za sprečavanje korupcije ta koja je dužna, odnosno koja ima nadležnost za pokretanje postupka prema javnom funkcioneru. Takođe, i da Agencija može postupati i na osnovu prijava koje podnose fizička i pravna lica, da Agencija štiti integritet fizičkih i pravnih lica i identitet, pogotovo fizičkih lica, i da takve podatke dostavlja samo sudu kada sud uputi zahtev.

Ono što je predviđeno ovde jeste da smo radili na skraćenju rokova u redovnom postupku kada određeno lice ili institucija pokrene postupak kod Agencije, odnosno prijavi javnog funkcionera na postojanje sumnje da je kršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ili da je u sukobu interesa, Agencija odgovara u roku od 30 dana, a kada j e u pitanju izborni postupak, Agencija će odgovarati u kraćem roku i odgovaraće u roku od 15 dana. Ukoliko direktor Agencije svojim rešenjem odbije da postupa po takvoj prijavi, navodeći da nema elemenata za vođenje postupka prema javnom

5/3 TĐ/JG

funkcioneru, sada izmenama i odredbama ovog zakona o sprečavanju korupcije dopuštena je žalba Veću Agencije, pa onda Veće Agencije donosi odluku da li ima elemenata za vođenje postupka prema ovom javnom funkcioneru.

Takođe, ono što je predviđeno izmenama i dopunama ovog zakona jeste da Agencija može pokrenuti i disciplinski, prekršajni i krivični postupak prema javnom funkcioneru. Takođe, ono što smo govorili, a što je vezano za Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, slične su odredbe koje regulišu istu stvar – ukoliko je javni funkcioner, da kažem, učinio prvi taj prekršaj, ukoliko je prekršaj blaži u smislu da je propustio određeni vremenski rok, da je zakasnio da učini određenu prijavu i to mu se desilo prvi put, Agencija u tom smislu izriče opomenu, može da izrekne opomenu. A ukoliko opet ponovi taj prekršaj, onda se ide na pokretanje prekršajnog postupka. Ako ima elemenata za krivični postupak, pokreće se i krivični postupak. Da bismo do kraja iskontrolisali postupak koji se vodi prema javnom funkcioneru za koga postoji osnov sumnje da ima prekršajnu odgovornost ili krivičnu odgovornost, organ pred kojim je pokrenut prekršajni ili krivični postupak dužan je da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od 90 dana od dana kada je Agencija inicirala pokretanje tog postupak, šta je urađeno sa tim postupkom, kako je okončan taj postupak ili u kojoj je fazi je pokrenut protiv javnog funkcionera u smislu njegovog vršenja javne funkcije.

U poglavlju broj devet – postupanje po predstavkama – tu govorimo o anonimnim predstavkama. Agencija je u obavezi da pokrene postupak prema javnom funkcioneru, čak i onda kada je predstavka anonimna. Ukoliko, znači, postoje svi oni bitni elementi za postupanje po takvoj predstavnici, neće je apriori odbaciti, nego ukoliko ima sve potrebne elemente Agencija će svakako postupati.

6/1 JJ/VZ 11.00 – 11.10

Poglavlje 10. – jačanje integriteta, da je organ javne vlasti obavezan da sprovodi obuku svojih zaposlenih, da bi se na taj način stalno radilo na edukaciji zaposlenih i sprečavala korupcija u organu javne vlasti.

Na kraju zaključujem kroz Poglavlje 11. koji govori o kaznenim odredbama, propisali smo kazne za javnog funkcionera i za organ javne vlasti u kome javni funkcioner vrši funkciju, a u vezi člana 50. i 50a. u kojima govorimo o tome kako javni funkcioner može da se ponaša u sklopu vršenja izborne kampanje, odnosno kako ne sme i ne može da se ponaša u sklopu vršenja izborne kampanje, pa tako u koliko bude kršio one odredbe zakona koje smo propisali i vršio promociju svoje političke stranke u radno vreme, koristio resurse za promociju svoje političke stranke, koristio javne skupove i tribine koje organizuje, kao organ javne vlasti da bi pozivao birače da glasaju ili ne glasaju za određenu političku opciju, kazniće se kaznom od 100 do 150 hiljada dinara, a takođe i organ javne vlasti, u kome on vrši javnu funkciju, kazniće se kaznom od 100 do 150 hiljada dinara.

Na ovaj način mi smo bukvalno zaokružili sve ono što je od nas traženo od 2023. godine, ispunili smo sve međunarodne obaveze, ispunili sve GREKO preporuke, kao antikorupcijskog tela Saveta Evrope, ispunili sve ODIHR preporuke i nešto što se stalno javljalo kada smo krenuli sa izmenama, da kažem, izbornih zakona ili izbornog zakonodavstva, a kada će zakon o sprečavanju korupcije? I kada smo više puta odavde ponavljali da ćemo izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije, i da će on doći na red, stalno je bilo - pa da, uredu, dobro to, ali kada će ovo i kada će Zakon o sprečavanju korupcije. Evo, sada je na dnevnom redu imamo zaista jako kvalitetne izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. To su pokazala i prethodna četiri slušanja koja smo imali u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, gde nismo imali ni jednu suštinsku zamerku na ove izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, tako da smo bukvalno uradili ono što smo obećali, što je predsednik republike Aleksandar Vučić obećao početkom godine, da ćemo ispuniti sve uslove, da ćemo omogućiti uslove za izbore onakve kakve žele.

Dobiće uslove kakve žele, mi se izbornih uslova ne bojimo. Ono što kandiduje nas su naši rezultati, ono što smo uradili u prethodnom godinama, na čelu sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i u upravo će ta politika pobediti, a mi smo tu, kao odgovorna zemlja i, kao odgovorna država ispunjavamo ono što su međunarodne obaveze i da se odgovorno ponašamo prema svim međunarodnim organizacijama i institucijama. Hvala.

Gospođo predsednice, uvaženi ministi, kolege i koleginice narodni poslanici, samo zarad građana Republike Srbije, neću mnogo da oduzimam vremena, nakon izbora 2023. godine, kolege sa druge strane, opozicije, mahale su izveštajem i međunarodne posmatračke misije ODIHR, i pozivali nas da ispunimo preporuke ODIHR. Mahali sa izveštajem i tražili da ispunimo sve preporuke ODIHR, jer bez ispunjenja tih preporuka, nema izbora i demokratije u Srbiji.

Dakle, ODIHR u dva svoja izveštaja, svojim preporukama je jasno adresirao preporuku da treba da omogućimo biračima da svojim potpisom mogu da podrže više lista, uz svoja dva odazivna izveštaja iz 2023. i 2022. godine, dao kao preporuku da omogućimo biračima, da razmotrimo kao mogućnost da im pružimo to kao mogućnost i da svojim potpisom mogu da podrže više izbornih lista. Gospoda sa druge strane iz opozicije, od 2023. godine, od decembra, konstantno je pozivala mesecima dok nismo ušli u proceduru za donošenje zakona o JBS i ispunite ODIHR preporuke, ispunite ODIHR preporuke, i sada kada ispunite ODIHR preporuke, sada smo došli mi u situaciju da branimo te ODIHR preporuke kao da smo mi želeli. Oni nas pozivali na to, mi pokrenuli ceo proces, mi organizovali javna slušanja i mi menjali zakone, imali komunikacije sa svima u političkom lancu da bismo implementirali ODIHR preporuke, sada slušamo gospodu sa druge strane kako to ne valja, kako će to da upropasti izborni sistem, kako to stvara manipulacije.

Samo za kraj, jako je dobro naša poslanička grupa pre dva meseca rekla ovde, ljudi ako vam se ne sviđa ODIHR preporuke, ako niste hteli međunarodnu posmatračku misiju, pa što niste rekli da sednemo i da se dogovorimo, da mi izmenimo izborno zakonodavstvo, onako kako mislimo da to treba, da ne treba posmatračka misija.

22/3 VS/MT

Hteli ste preporuke ODIHR, hteli ste posmatračku misiju, prihvatali smo to, ozbiljna smo zemlja i ispunjavamo međunarodne pravne obaveze, i ono što je ODIHR u svoje izveštaje tražio, da omogućimo da jedan birač svojim potpisom može da podrži više lista, to smo učinili i to smo implementirali. Hvala.

Izvinjavam se, predsednice, nisam čuo zbog buke u sali.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ono što je bitno – završavamo raspravu u pojedinostima vezano za zakon o izmenama i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Pritom, želim da kažem jedno i da poručim građanima Srbije jedno, da smo mi donošenjem ovog zakona ispunili one preporuke koje smo dobili od međunarodne posmatračke misije DOIHR i da smo ukupno ispunili devet preporuka koje ovaj zakon adresira. I pri tome nismo samo ispunjavali one preporuke koje smo dobili na osnovu Izveštaja o sprovedenim parlamentarnim izborima 2023. godine, već na osnovu sprovedenih i održanih izbora 2020. godine, zatim 2022. godine i na kraju 2023. godine. Ponašali smo se odgovorno i kroz ovaj zakon implementirali devet preporuka ODIHR-a i našli najbolja moguća zakonska rešenja da se te preporuke nađu ovde u ovom predloženom zakonu.

Ono, takođe, što hoću da kažem zarad građana Srbije je da od ukupno 25 preporuka koje smo imali nakon sprovedenih izbora 17. decembra 2023. godine mi smo implementirali 15 preporuka. Znači, od 25 iz 2023. godine 15 preporuka je implementirano kroz zakonska rešenja, i pri tome smo pokazali jedan odgovoran i ozbiljan pristup u ispunjavanju međunarodnih obaveza i unapređenju izbornog procesa u Republici Srbiji.

Imali smo kroz raspravu u pojedinostima da smo mogli da čujemo od kolega, što je sasvim i normalno, oni to vide drugačije, predvideli su kroz svoje amandmane neke strožije kazne, kraće rokove. To je nešto što je normalno i što smo imali i kroz raspravu kada smo govorili pre dva meseca i u onom čitavom setu izbornih zakona, vezano za izbor narodnih poslanika, za izbor odbornika, za izbor predsednika Republike, zakon o izmena i dopunama Zakona o Ustavnom sudu. I tada smo imali različita gledišta u pogledu rokova, u pogledu nekih odredbi, da li je trebalo neke odredbe pojačati, definisati na drugačiji način da bi bile jasnije, ali svakako da promena izbornog zakonodavstva u Republici Srbiji ide u dobrom pravcu i da postoji dobra volja i dobra namera.

I to govori i činjenica da smo 2025. godine doneli Zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji omogućava reviziju jedinstvenog biračkog spiska. Tada smo slušali kritike, poštovani građani, da nećemo primeniti taj zakon, da će taj zakon ostati samo mrtvo slovo na papiru, da ispunjavamo neke međunarodne obaveze da bi ne znam šta, dobili neku pohvalu iz EU ili iz Brisela ili ko zna odakle.

26/2 MV/MT

Znači, usvojili smo taj zakon, primenjujemo taj zakon. Komisija za reviziju jedinstvenog biračkog spiska radi. Ima svoje sednice, donela je odgovarajuće odluke, bavi se revizijom jedinstvenog biračkog spiska. Znači, ono što smo obećali, to smo doneli kroz zakonsko rešenje i te zakone primenjujemo.

Takođe, podsećam građane, pre dva meseca kada smo donosili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, predsedniku Republike, promeni Ustavnog suda i tada smo slušali bukvalno identične kritike kao od jednog dela opozicionih poslanika danas, da je to sam ispunjavanje puke forme, da mi to nećemo da primenjujemo, da ko zna šta će da bude sa tim zakonima.

Onda su kritikovali ono što je predviđao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, da sada svi članovi biračkih odbora moraju da prođu obuke, kako mi to nećemo da radimo, kako to neće da se desi. Upravo Republička izborna komisija, telo gde sve parlamentarne poslaničke grupe imaju svoje predstavnike, radi na izradi pravilnika i taj pravilnik će biti gotov do kraja avgusta, da bi moglo da se krene u sprovođenje obuka za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija.

Znači, još jedna zakonska odredba predviđena zakonom, još jedno obećanje koje smo rekli da ne donosimo zakon samo da bismo ispunili formu, već upravo da bismo ga primenili, to je ono što radimo. I sada kada donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti mi ga zaista donosimo u dobroj veri da bismo one odredbe koje predviđa ovaj zakon i primenjivali.

Na javnim slušanjima su pitali kada će doći zakon o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije. Doći će i to na dnevni red. Upravo ono što sam i tada pričao i što sam govorio pre dva meseca, ono što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, početkom februara meseca da ćemo ispuniti sve preporuke ODIHR-a, mi idemo u tom pravcu i menjamo naše izborno zakonodavstvo u najboljoj mogućoj veri da ono postane bolje, da se implementiraju preporuke ODIHR-a, i ne samo što će da se implementiraju kroz zakon, nego da ih i primenjujemo kao što primenjujemo počevši od Zakona o reviziji jedinstvenog biračkog spiska, odnosno o jedinstvenom biračkom spisku, pa do ovih zakonskih rešenja.

Kada su u pitanju kritike kolege iz opozicije da nećemo da dozvolimo pod jednakim uslovima korišćenje javnih usluga i dobara koje daju imaoci javnih ovlašćenja, upravo smo kroz odredbe ovog zakona to i predvideli i predvideli kratke rokove u kojima imaoci tih javnih usluga i dobara moraju da odgovore političkim subjektima. Takođe, predvideli kratke rokove da kada je politička kampanja, odnosno kada je izborna kampanja u toku, kada su raspisani izbori taj organ mora da odgovori u roku od dva dana, mora da da obrazložen odgovor, taj odgovor mora da se nađe na njegovoj veb stranici, odnosno na njegovoj veb prezentaciji.

Ukoliko je odgovor negativan, ukoliko iz nekog razloga ne dozvoljava da se, ne može da pruži javno dobro ili javnu uslugu, mora da da valjano obrazloženje. Ukoliko se ta usluga ili dobro pruža po tržišnim uslovima, ti tržišni uslovi moraju biti jednaki za sve. Ukoliko se daje bez tržišnih uslova, onda isto takođe i pozicioni i opozicioni politički subjekti moraju apsolutno imati jednak tretman. Da bismo zaštitili ovu odredbu, kroz kaznene odredbe smo predvideli i kaznu za odgovorno lice u tom pravnom licu, ukoliko ne ispoštuje ono što je propisao ovaj zakon i ne postupi u skladu sa zakonom.

26/3 MV/MT

Ono što je takođe bitno vezano ovde da bismo želeli da pokažemo da će zaista ove ustanove i ovi organi morati da donesu nekakav pravni akt po kome će to da se radi, kao što smo rekli kada su bile u pitanju obuke za članove biračkih odbora i gradskih i opštinskih izbornih komisija, jeste da će sada ove ustanove od momenta stupanja ovog zakona na snagu imati 60 dana da donesu svoje pravilnike, pod kojim uslovima, na koji način će pružati javna dobra i usluge i omogućavati to korišćenje svim političkim subjektima.

Kada govorimo o vidljivosti žena, zbog toga sam i povukao prvi predlog izmene i dopune ovog zakona, na osnovu koga smo sprovodili javnu raspravu, odnosno imali javna slušanja, da bismo mogli da ubacimo taj novi član 16a koji omogućava dodatna finansijska sredstva za sve one izborne liste koje imaju preko 40% žena na listi, koje osvoje mandate u Narodnoj skupštini, Skupštini AP, lokalnim gradskim skupštinama i da se uplaćuju ta sredstva političkim organizacijama, koalicijama, grupama građana svakog desetog u mesecu. Dodatna finansijska sredstva kao dodatan podsticaj za učešće žena u političkom životu.

Pri tome, želim da podsetim sve da je Srpska napredne stranka bila ta politička organizacija koja je inicirala da zakonski minimum bude 40% manje zastupljenog pola, odnosno kod nas, u našem slučaju žena na izbornim listama i da sad idemo korak dalje i da finansijski stimulišemo da ukoliko tih 40% bude više.

Kada govorimo o tome pod kojim uslovima određena preduzeća mogu da pomažu političkim strankama, organizacijama koje učestvuju na izborima, vrlo je jasno kroz zakonske odredbe propisano da sada preduzeće ukoliko hoće ili privredno društvo ukoliko hoće da pomogne određenoj političkoj stranci u vršenju politike kampanje mora da ima ugovor zaključen sa tom političkom strankom ukoliko želi da da svoje prostorije, poziva svoje poslovne partnere da glasaju za ili protiv određene političke opcije, mora da postoji ugovor. Na taj način smo zaštitili svaku moguću zloupotrebu delovanja privrednog društva ili preduzetnika kada su u pitanju troškovi političkih, odnosno saradnja privrednog društva sa političkom strankom.

Zasmetalo mi je ovde što je jedan odbornik rekao, kaže – kojim troškovima ćemo da pokrijemo troškove batinaša? A iz kojih troškova su oni pokrivali troškove onih koji su gađali jajima našeg direktora Doma zdravlja u Nišu? Kažem našeg zato što je bio izabran na predlog Srpske napredne stranke. Kojim troškovima oni pokrivaju one koji su pretukli člana Gradskog veća opštine Obrenovac, gradske opštine Obrenovac u Beogradu? Kojim sredstvima su oni plaćali one ljude koji su palili i razbijali prostorije Srpske napredne stranke? Kako će oni da, iz kojih sredstava njima nabave cigle, palice i ostale njihove rekvizite koje koriste kada sprovode proteste? Da li je posle jednog skupa Srpske napredne stranke nekom glava bila razbijena ili se to upravo dešavalo nakon njihovih skupova kojima su oni hteli da iskažu neku svoju politiku?

27/1 MZ/IR 14.25 – 14.35

Za kraj želim da zaključim isto jednu od kritika, i time bih zaključio. Kaže – treba da se spreči da predsednik Republike Srbije može da ide po Srbiji, jer on, znate, ide po Srbiji, ide u toku kampanje po Srbiji, pa otvara most, pa otvara školu, pa otvara fabriku. Pa da, ali to predsednik Republike Srbije ne radi samo u toku izbora. Ako malo pratite ono što radi predsednik Republike Srbije, vi možete da vidite da on svaki dan je u nekom selu, svaki dan je u nekom gradu, svaki dan je u nekoj opštini, svaki dan otvara neki put, svaki dan otvara neku fabriku, svaki dan otvara neki zdravstveni centar i omogućava ljudima na selu da imaju mobilne ambulante. E to je nešto kako se ponaša odgovoran predsednik, koji je svaki dan na terenu sa svojim građanima, bez obzira da li je izborna kampanja, 365 dana u godini 24/7, i to je ono što nas odlikuje i to je ono što pravi razliku u odnosu na nas i vas. I kakvi god da budu izborni uslovi, sve preporuke da ispunimo ODIHR-a, sve vaše zahteve da ispunimo. Uvek će pobeđivati SNS, jer SNS ima Aleksandra Vučića. Hvala.

Poštovana gospođo potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri u Vladi Srbije.

Nakon dva i po dana zaključujemo raspravu u načelu o jako važnim zakonima za život građana Republike Srbije, o sistemskim zakonima koja rešavaju mnoga sistemska pitanja, kao ona koja se tiču izbornog procesa preko zakona koji se tiče negovatelja i staratelja, preko zakona koji se tiče municije i oružja i zaista jedna kvalitetna zakonska rešenja, ali ja ću u svom izlaganju da se osvrnem na predlog koji sam podneo Narodnoj skupštini Republici Srbije, a tu su izmene i dopune zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ono što želim posebno da nagglasim ovde jeste da smo mi kao jedna odgovorna država i zemlja, ispunjavali naše pravne međunarodne obaveze gde smo se obavezali da ćemo sarađivati sa međunarodnom posmatračkom misijom OEBS, sa ODIHR, da ćemo gledati sve ono što oni preporuče i daju kao preporuku, da mogu da unaprede i poboljšaju izborne procese u jednoj zemlji i da tražimo najbolje moguće načine na koje to možemo da učinimo i da sarađujemo sa svim političkim činiocima u našoj zemlji, kako sa pozicionim političkim partijama, tako sa opozicionim poslaničkim klubovima u ovom parlamentu, sa nevladinim sektorom, civilnim sektorom, da organizujemo javne rasrpave i to je nešto što smo radili i kada se menjao zakon i kada smo ga donosili o Jedinstvenom biračkom spisku i to je podnosio moj kolega Uglješa Mrdić, a potom kada smo pred skoro dva meseca imali ona četiri izborna zakona, zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnim poslanicima, zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Zakon o dopuni Zakona o izmeni predsednika i Zakon o Ustavnom sudu i kada smo god donosili sve te zakonske predloge, uvek smo organizovali javna slušanja u naša četiri najveća grada, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, stručna javnost, svi politički činioci su imali mogućnost da se uključe i da iznesu svoje stavove i da dobiju materijale na vreme i preuzmu sa sajta Narodne Skupštine na vreme i da mogu da diskutuju i da daju svoje predloge i ovde u plenumu da diskutujemo o tom zakonskim rešenjima.

21/3 VS/MP

Ono što je bitno za zakon o izmeni i dopuni Zakona o finanisranju političkih aktivnosti jeste da smo mi ovim zakonom adresirali devet preporuka ODIHR-a, ni manje ni više nego devet preporuka ODIHR-a, i pri tome nismo držali samo za one preporuke ODIHR-a, koje smo dobili nakon parlamentarnih izbora 2023. godine.

Mi smo ovim zakonom adresirali one preporuke koje su se ticale parlamentarnih izbora održanih 2020. godine, potom parlamentarnih izbora održanih 2022. godine, i predsedničkih i na kraju, parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine.

Primenili smo preporuku broj 18. iz 2022. godine, koja govori da treba da smanjimo prag donacije koje daju fizički pravna lica i to smo kroz odredbe ovog zakona i učinili, i sada je taj limit kada su u pitanju fizička lica pet prosečnih zarada na teritoriji Republike Srbije, po važećem zakonu 10, kada su u pitanju pravna lica i to je deset prosečnih zarada na teritoriji Republike Srbije, po važećem izbornom zakonu je 30. Želja je bila i namera je bila da se taj limit smanji, da bi se omogućilo svim političkim akterima u izbornom procesu u redovnom toku, rada političkih stranaka da da mogu da imaju što pravednije i što bolje uslove i da svi mogu pod jednakim uslovima mogu da učestvuju u političkom životu.

22/1 GD/CG 13.30 – 13.40

Takođe, ono što je adresirala Preporuka broj 18 iz 2020. godine bilo je prikupljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja iz banaka, a vezano za finansiranje da li redovnog rada političke stranke, da li njene izborne kampanje i omogućavanje Agenciji za sprečavanje korupcije da može da pristupa i knjigovodstvenim izveštajima političkih stranaka, kako knjigovodstvenim tako i njenim finansijskim izveštajima.

Takođe, adresirali smo i Preporuku broj 20 iz 2020. godine, koja predviđa bolji nadzor koji može da ima Agencija za sprečavanje korupcije i još jedanput dodatno pojačava da može da prikuplja sve finansijske izveštaje vezano za kampanju političke stranke, za njenu političku kampanju. Takođe i kada imamo treća lica koja pomažu političkoj kampanji određene političke stranke ili određenih političkih stranaka da sada Agencija za sprečavanje korupcije ima ovlašćenje da pribavlja dokaze o finansiranju i na taj način političke kampanje da može da pristupa i računima trećih lica koja su otvorila za finansiranje političke kampanje, predviđa tačno rokove u kojima se ti izveštaju dostavljaju i kada je u pitanju preliminarni izveštaj o troškovima kampanje, završni izveštaji, troškovi kampanje koje sprovodi treće lice. Znači, bukvalno detaljno kroz svaki član ovog zakona to je definisano.

Takođe, Preporuka broj 21 iz 2020. godine, koja predviđa stepenovani sistem sankcija koje može Agencija za sprečavanje korupcije da izrekne - kroz meru upozorenja, pokretanje prekršajnog postupka, na kraju i pokretanje krivičnog postupka i, ono što je bilo jako bitno što su tražili iz ODIHR-a, da skratimo rokove kada su raspisani izbori da Agencija onda u kraćim rokovima deluje i to smo i učinili na taj način što kada Agencija, da li po službenoj dužnosti, da li po prijavi ovlašćenog lica koje može biti pravno, fizičko lice ili ovlašćeni predstavnik proglašene izborne liste ima rok od 24 časa da obavesti politički subjekt protiv koga je podneta prijava, da taj politički subjekt ima rok od tri dana da odgovori Agenciji na navode koji su navedeni u prijavi, a da onda Agencija ima rok od tri dana da donese rešenje, da donese odluku po toj prijavi.

Naravno, ukoliko podnosilac prijave nije zadovoljan odlukom, odnosno rešenjem koje je donela Agencija, može da pokrene upravni postupak pred upravnim sudom i tada opet je upravnom sudu ostavljen kratak rok za donošenje odluke upravo zbog izbornog postupka i zbog hitnosti samog izbornog postupka i kratkih rokova koje izborni postupak predviđa, tako da sada Agencija ima rok od 24 časa da upravnom sudu dostavi sve materijale, sve spise predmeta, a opet upravni sud sa druge strane takođe jako kratak rok od 72 časa da donese odluku.

Naravno, ono što je najteža povreda i kada dolazi do pokretanja krivičnog postupka - ukoliko je politički subjekt nabavljao i finansirao se iz ne dozvoljenih izvora, tada se pokreće protiv njega krivični postupak i tada Agencija za sprečavanje korupcije obaveštava nadležno ministarstvo da je pokrenut krivični postupak i da nadležno ministarstvo koje daje sredstva iz javnih izvora obustavi to davanje javnih sredstava dok se ne donese pravosnažna sudska presuda po tom krivičnom postupku.

Na taj način smo targetirali tri preporuke nakon parlamentarnih izbora iz 2020. godine. Potom smo targetirali još tri preporuke nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora iz 2022. godine.

Tu je Preporuka broj 16 iz 2022. godine, odnosno Preporuka broj 6 iz 2022. godine, koja je identična Preporuci broj 16 iz 2023. godine, a tiče se definicije trećih lica i da kažem precizne regulative koja su to treća lica, pod kojim uslovima treća lica mogu učestvovati u kampanji, koji su finansijski limiti koja treća lica mogu imati u kampanji, na koji način sprovode kampanju, kada podnose finansijske izveštaje,

22/2 GD/CG

koja su maksimalna finansijska sredstva koja mogu da utroše i na taj način smo detaljno definisali šta su to treća lica i na koji način, pod kojim uslovima učestvuju u kampanji i koje su to radnje koje su dozvoljene.

Takođe, tu je Preporuka broj 16 iz 2022. godine koja uvodi ograničenje troškova političke kampanje i sada uvodimo limite za parlamentarne izbore, prvi krug predsedničkih izbora, potom izbore za poslanike u Skupštini AP Vojvodine, zatim izbore za skupštine gradova i potom na kraju i za odbornike za skupštinama opštinama i, naravno, limit koji predviđa maksimalni iznos sredstava koji se može utrošiti i za drugi krug predsedničkih izbora.

Takođe kroz ovu Preporuku broj 16 iz 2022. godine zabranjuje se zloupotreba javnih prostora i zloupotreba onih imaoca javnih ovlašćenja koji mogu dati javna dobra ili javne usluge, gde je predviđeno da svaka zloupotreba njihovih ovlašćenja predviđa odgovarajuću sankciju, odgovarajuću kaznu predviđenu kroz kaznene odredbe ovog zakona kada su u pitanju odgovorna lica u tim ustanovama.

Tu je i Preporuka broj 17 iz 2022. godine koja predviđa da Agencija u kraćim rokovima o kojima sam govorio donosi svoje odluke i svoje rešenje kada neko prijavi političkog subjekta, a kada je u pitanju redovan tok političkih aktivnosti, odnosno kada nismo u izbornoj kampanji, kada odgovarajući politički subjekt podnese prijavu protiv drugog političkog subjekta ili pravno fizičko lice, ovlašćeni podnosilac prijave tada Agenciju u roku od osam dana obaveštava subjekt protiv koga je podneta prijava, taj subjekt onda ima rok od 15 dana da odgovori na navode iz prijave, a Agencija onda opet ima rok od 15 dana da donese odluku.

Tu su rokovi značajnije duži u odnosu na izborni postupak i na taj način smo napravili razliku između onoga što je izborni postupak, koji predviđa kratke rokove, da bi se sve radnje po prijavi okončale do dana za glasanje, a kada je u pitanju redovan tok stvari, odnosno kada nismo u izborima, kada nisu raspisani izbori, to predviđa duže rokove da Agencija i onaj protiv koga je podneta prijava može da odgovori, a Agencija, sa druge strane, da donese odluku.

Preporuka 13 iz 2023. godine predviđa jednake uslove za sve političke činioce kada je u pitanju korišćenje javnih usluga i javnih dobara bez obzira da li oni dolaze iz redova pozicionih ili opozicionih političkih stranaka. Predviđa da će sada svi davaoci javnih usluga i javnih dobara, kada ovaj zakon stupi na snagu, imati rok od 60 dana da donesu svoj pravilnik i da tim pravilnikom predvide način i postupak pod kojim će davati i pružati javne usluge ukoliko je to po tržišnim uslovima. Ti tržišni uslovi moraju biti jednaki za sve. Ukoliko nisu predviđeni tržišni uslovi za davanje tih javnih dobara i usluga, znači, predviđeno je da opet moraju da pruže to pod jednakim uslovima svim političkim činiocima, bez obzira da li su oni pozicioni ili opozicioni.

Takođe, ono što je jako bitno, na šta su neke kolege ukazivale iz opozicionih redova, ukoliko ne može da pruži javno dobro ili javnu uslugu, dužan je imalac javnog ovlašćenja da da odgovor zašto to ne može da učini i odgovor bilo pozitivan ili negativan mora da se nađe u roku od jednog dana na sajtu te ustanove, odnosno te institucije.

Takođe, ono što je bitno, opet vezano za izborni postupak, i tu smo skratili rokove. Kada politički subjekt podnese zahtev, nadležna ustanova mora da odgovori u roku od dva dana. Ukoliko je u toku izborna kampanja, a kada nismo u izbornoj kampanji, taj rok je naravno nešto duži, razumno, onda je taj rok pet dana.

22/3 GD/CG

Tu je i Preporuka broj 14 iz 2023. godine, koja se tiče osnaživanja žena i tu smo predvideli dodatna sredstva za sve one političke subjekte koji imaju preko onog zakonskog minimuma od 40% žena koji mora da se nađe na listi. Znači, ukoliko idu iznad tog procenta od 40%, predvideli smo dodatna sredstva iz budžeta u iznosu od 0,025% sredstava budžeta.

Kada pogledamo budžet Republike Srbije, to je nekih 50 miliona dodatna sredstva. Za one političke stranke koje idu preko 40% žena na svojim listama koje dobiju mandate u Narodnoj skupštini Republike Srbije ili u Skupštini AP Vojvodine ili gradskoj skupštini, opštinskoj skupštini, kada osvoje mandate svakog meseca do 10. u mesecu isplaćivaće im se ta sredstva srazmerno broju osvojenih mandata, takođe i kada su koalicije političkih stranka u onoj političkoj stranci koja je članica koalicije, koja je išla preko tog minimuma od 40% njoj se isplaćuju ta sredstva.

Na kraju, Preporuka broj 15 iz 2023. godine, koja se tiče ukidanja jemstva za one političke stranke, grupe građana, koalicije političkih stranaka koje nemaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Skupštini AP Vojvodine, gradskim skupštinama, skupštinama opština naših opština, ukoliko nemaju svoje poslanike ili odbornike, a žele da koriste sredstva iz javnih izvora kada to u svojoj izjavi jasno naglase, mogu da koriste ta sredstva bez polaganja izbornog jemstva i to je nešto na šta su stručnjaci iz ODIHR-a naročito insistirali da bi se omogućilo svim političkim činiocima, učesnicima izbora da mogu da učestvuju na izborima pod jednakim i fer uslovima.

Na ovaj način mi smo targetirali devet preporuka iz tri izborna ciklusa u našoj zemlji da bismo što bolje i na što kvalitetniji način poboljšali izborne uslove u našoj zemlji.

23/1 TĐ/VZ 13.40 – 13.50

I ne samo to, kada pogledate izveštaje ODHIR-a iz 2023. godine koji sadrži nekih 25 preporuka, mi smo sa ovim preporukama koje smo adresirali kroz ove izmene i dopune zakona ukupno primenili 15 preporuka ODHIR-a, ključnih, sistemskih, koji menjaju izborno zakonodavstvo u našoj zemlji i spremi smo da idemo dalje.

Kada smo govorili i pre dva meseca u plenarnom zasedanju Narodne skupštine da ćemo doneti i ovaj zakon, ići ćemo i dalje, promenićemo, ići ćemo na izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, odnosno Agencije za sprečavanje korupcije, da bismo na taj način uradili ono što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo ispuniti sve one ključne, suštinske preporuke ODHIR-a da bismo omogućili što bolje, što kvalitetnije izborne uslove u našoj zemlji i ispunili zahtev, ne samo međunarodne zajednice, nego svih onih ljudi i svih onih političkih činilaca koji žele da učestvuje na izborima u našoj zemlji.

Ono što sam više puta istakao, mi se ne bojimo izbornih uslova. Maksimalno fer smo pristupili ovom procesu kroz donošenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je pretrpeo 11 svojih nacrta i verzija, dok nije konačno usvojen u ovoj skupštini, kroz ona četiri izborna zakona koja smo imali pre dva meseca, kroz ovo zakonsko rešenje. Znači, maksimalno otvoreno, iskreno pristupamo ovome da bi ovo zaživelo i da bi ovo imalo svoju primenu i namenu, kao jedno pozitivno zakonsko rešenje.

Pri tome apsolutno ne stoje kritike opozicije, jer neke kritike nismo mogli da čujemo na ova zakonska rešenja, jer su nas upravo ljudi iz opozicionih poslaničkih grupa pozivali 2024. godine da moramo da usvojimo sve preporuke ODHIR-a, da nema izbora bez preporuka ODHIR-a, da moraju te preporuke da se usvoje, onda smo negde u ovim raspravama, koje smo imali i u prethodna dva dana i prethodna dva meseca, mogli da čujemo da baš i nismo trebali da usvajamo te preporuke ODHIR-a, pa zašto te, pa zašto sada, pa zašto ne idemo na izbore. A onda negde čujete da pre godinu dana, kada je predsednik Republike pozivao na izbore i kada je hteo da raspiše izbore, kada je rekao ok, kada su krenuli protesti, hajmo na izbore, tada su govorili – ne, ne, ne možete izbore da raspišete, nećemo na izbore, nije sada trenutak za izbore. Valjda su se nadali da mogu da, ne znam, privuku još neku podršku od strane naših građana da dođu do još nekog procenta podrške, a sada kada vide da im brojevi vrtoglavo padaju – onda idemo na izbore, dajte odmah na izbore, ne zanimaju nas ODHIR preporuke, ne zanima nas više šta je rekao ODHIR, samo dajte izbore.

Jednostavno, prosto, nadležne institucije u ovoj zemlji odlučuju kada će biti izbori. Kao odgovorna zemlja se ponašamo, Aleksandar Vučić, kao odgovoran predsednik se ponaša. Imamo obavezu da sarađujemo sa međunarodnim institucijama; sarađujemo sa njima; razmenjujemo predloge sa njima i ono što građani Republike Srbije trebaju da znaju jeste da nije ovo predlog koji je tek tako izašao pred ovu sednicu. Sarađivali smo sa kolegama iz OEBS-a, slali naše nacrte, oni davali njihove komentare na nacrte. Nacrti ovog zakona, kao i svih prethodnih koji se tiču izbora, slati su svim poslaničkim grupama koje učestvuju u radu Narodne skupštine Republike Srbije, slati su RIK-u, Komisiji za unapređenje izbornog procesa u našoj zemlji, Evropskoj komisiji, delegaciji EU u Beogradu. Tako da je zaista jedan širok krug političkih činilaca, stručnih ljudi uključen u izradu ovog projekta i naravno da ćemo pokazati spremnost, kao što smo to radili i pre dva meseca, da usvojimo i neke amandmane i amandmanima dodatno poboljšamo sva ova zakonska rešenja koja smo kroz ovaj zakon izneli.

Takođe, ne stoje kritike kolege iz opozicije da je ovo nekakva predstava ili nekakva farsa, da mi ovo ne želimo da primenimo i da je to tek, kako su rekli, puk formalizam primena preporuka ODHIR-a. Naravno, da nije. Pokazali smo i kroz

23/2 TĐ/VZ

donošenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku da nismo formalisti, da želimo suštinski da menjamo stvari, kao i što radimo. Formirana je komisija koja radi. Radićemo i na obučavanju biračkih odbora i taj pravilnik koji treba da donese RIK, a vezano je za obuke biračkih odbora koji smo usvojili pre dva meseca, na ovoj sednici, stupiće na snagu. Krenućemo i u obuku biračkih odbora. Znači, sve ono na šta smo se obavezali, sve ono što smo implementirali kroz ova zakonska rešenja, ova vlast na čelu sa SNS i Aleksandrom Vučićem, kao njenim predsednikom, će biti u stanju da sprovede i implementira bukvalno onako kako je napisano u svakom zakonskom rešenju.

Ono što smo takođe čuli i mogli da čujemo ovde juče od jednog profesora, kaže – SNS organizuje izbore i svake izbore koje organizuje SNS, ti izbori nisu demokratski. Samo zarad građana, mislim, čisto da pojasnimo da je Republička izborna komisija, RIK, znači Republička izborna komisija, u Republičkoj izbornoj komisiji imaju predstavnike sve političke organizacije, Republička izborna komisija u kojoj predstavnike, članove imaju sve političke organizacije koje participiraju u ovom parlamentu i one koje, nakon raspisivanja izbora, budu proglašene za izborne liste, ta koja sprovodi i organizuje izbore. Znači, ne SNS, nego RIK u kojoj učesnike, članove imaju sve političke stranke, odnosno poslaničke grupe koje se nalaze u ovoj skupštini. Ta RIK-a je dužna da sprovede i organizuje izbore.

Ono što je takođe jako bitno, što je zamenik šefa naše poslaničke grupe govorio juče, gospodin Mirković, jeste da nismo imali ni jedno ne potpisivanje zapisnika, ni jedno ne potpisivanje zapisnika ili stavljanje bilo kakvih nekih suštinskih primedbi na zapisnike sa biračkih mesta, a onda kada dođu rezultati izbora, onda kada se ti rezultati izbora obelodane, kada se čuju, onda ide naknadna pamet, onda ide – pa znate nije bilo u redu to, nije bilo u redu ovako, pa nije bilo u redu onako, a zapisnici čisti i uredni.

Još nešto želim da napomenem, tada su rekli, kaže – SNS ne može da pobedi ni na jednim fer izborima. Srpska napredna stranka je pobedila na izborima 2012. godine kada su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić nalazili džakove sa izbornim materijalom u jarugama i po raznim budžacima gde su ovde ispred Narodne skupštine pokazivali te džakove sa izbornim materijalom u kojima su se nalazili listići koji su bili zaokruženi, zapisnici koji su bili potpisani. U takvim uslovima je pobedila SNS, a gore uslove od takvih ne možete sigurno da zamislite da u bilo kojoj zemlji mogu da se zamisle i mogu da se ostvare.

Ono sa čime želim da zaključim jeste to da je jedan od političkih lidera ove opozicije rekao, kaže – vi se hvalite uradili ste ovo, uradili ste ono; pa je počeo da nabraja – mi smo napravili, ne znam, ovaj put, ovaj most, jedno, drugo, treće, uradili za građane ovo ili ono. Pa se sad nameće pitanje, ako su zaista oni sve to radili, kako su radili, i plus krali izbore, pa kako su onda izgubili od SNS 2012. godine? Kako su onda izgubili ako su bili tako dobri? Naravno da nisu radili, naravno da nisu mislili na ljude, naravno da nisu želeli dobro građanima, i to su građani prepoznali 2012. godine i zato su ih poslali u političku prošlost i zato su na vlast doveli Aleksandra Vučića i SNS i zato danas Aleksandru Vučiću i SNS daju podršku. Tako je danas, tako će biti i ubuduće. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovde se od strane pojedinih predstavnika opozicije iznose paušalne ocene da ove izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti neće doneti ništa dobro, neće doneti ništa konkretno, a pri tome, podsećam građane, da smo mi od 2024. godine stalno slušali ovde da mi ne smemo da ispunimo ODIHR preporuke i da će izborni proces u Srbiji biti bolji, demokratičniji, samo ako se ispune ODIHR preporuke i samo je to bio uslov i njihov zahtev da se ispune ODIHR preporuke.

Sećate se, onda smo imali predlog mog uvaženog kolege, dr Mrdića, vezano za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa je imao 11 nacrta tog predloga zakona. Bukvalno smo usvojili sve ono što su oni tražili da se uvrsti u te izmene i dopune zakona. Onda smo dobijali kritike kako ta komisija za reviziju biračkog spiska neće početi da radi, pa smo onda videli da ta komisija radi, da je donela svoj pravilnik, da je donela neka svoja akta vezano za njen rad, da zaseda, da ima mogućnost da vrši reviziju biračkog spiska.

Dalje smo slušali ovde pitanja kada ćemo da donesemo ostale zakone i da implementiramo ostale ODIHR preporuke vezano za Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, lokalnim izborima, Ustavnom sudu, imali to, usvojili to, a onda, dok smo imali raspravu o tim zakonima, glavna kritika je bila – dobro to, ali kad će zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a kad će zakon o sprečavanju korupcije, izmene i dopune tih zakona, itd.

Sada, kada usvajamo devet preporuka ODIHR-a, implementiramo kroz ovo zakonsko rešenje vezano za izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, e sada nam se ne sviđaju te ODIHR preporuke. Tačnije, ne nama nego njima. Sada im se ne sviđaju te ODIHR preporuke, sada te ODIHR preporuke nisu dovoljno dobre, nisu dovoljno kvalitetne, a vrlo jasno kroz odredbe ovog zakona je propisano ono na šta je ukazivano da neće biti dobro rešeno, a to je da svi politički akteri odnosno svi politički subjekti pod jednakim uslovima mogu da koriste javne usluge i javna dobra koje daju imaoci tih javnih usluga i dobara, da je sada propisano da moraju svim političkim akterima to da omoguće, ukoliko to daju pod tržišnim uslovima, da moraju da to pruže pod tržišnim uslovima i političkim akterima, predviđa kratke rokove da moraju da odgovore kada je u pitanju izborna kampanja, u roku od dva dana svakom političkom subjektu da daju odgovor da li mogu ili ne mogu da mu pruže odgovarajuće dobro ili uslugu na korišćenje.

18/2 AL/LjL

Ukoliko nismo u izbornoj kampanji, treba da odgovore u roku od pet dana. Ukoliko ne mogu nikako da pruže to dobro ili uslugu, da li pod tržišnim uslovima ili ukoliko se ne daje pod tržišnim uslovima, da tu svoju odluku moraju da objave na svom veb sajtu i da ta odluka mora da bude vidljiva.

Takođe, ono što je propisano odredbama ovog zakona, gde smo ispoštovali preporuke ODIHR-a, svi ti imaoci javnih ovlašćenja odnosno ustanove koje mogu da pruže javno dobro i uslugu imaju rok od 60 dana da donesu pravilnik od kad ovaj zakon stupi na snagu, na koji način i pod kojim uslovima će omogućiti korišćenje dobara i usluga koje mogu da pruže.

Znači, vrlo eksplicitno, vrlo jasno, sve ono što je ODIHR od nas tražio mi smo implementirali kroz ovo zakonsko rešenje i predložili, da bi izborni uslovi u Republici Srbiji bili onakvi kako ih ODIHR vidi i onakvi kako su to želele kolege iz opozicije.

Na kraju krajeva, ono što im je rekao i naš šef poslaničke grupe u prošlom zasedanju, na prošloj sednici Narodne skupštine – ako im se ne sviđaju ODIHR preporuke, zašto nisu tražili da sednu lepo sa nama pa da se dogovorimo, da vidimo šta je to što treba izmeniti, šta je to što treba popraviti u našem izbornom zakonodavstvu. Dve godine nam ovde pričaju da samo trebamo da ispunimo ODIHR preporuke i da će onda izborni uslovi u našoj zemlji biti u redu, a onda kada krenemo da implementiramo sve ODIHR preporuke, e, sad im se ne sviđaju izborni uslovi i sad im se ne sviđaju ODIHR preporuke.

Znači, ovde se samo traži alibi da na nekim narednim izborima, koje će ubedljivo izgubiti od SNS, bude nešto drugo po sredi. Tada će govoriti da nismo baš trebali da ispunimo sve ODIHR preporuke i da su trebala da ostanu važeća zakonska rešenja, ali to prosto građani Republike Srbije vide. Šta god da uradimo, i kada ispunimo njihove zahteve i kada ispunimo zahteve međunarodnih organizacija, njima se to ne sviđa. Prosto, traži se alibi za izborni poraz koji će im svakako uslediti. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona nastale su kao jedna šira aktivnost koju je Narodna skupština Republike Srbije, pre toga i Vlada Republike Srbije, imala sa međunarodnom posmatračkom misijom ODIHR-a, a u cilju poboljšanja izbornih uslova i ispunjavanja onih preporuka koje je Međunarodna posmatračka misija ODIHR-a nama preporučila da bi izborni procesi u Republici Srbiji bili bolji i demokratičniji.

Mi smo se poneli kao jedna odgovorna vlast, odgovorna zemlja, i još pre izmene i dopune ovog zakona započeli sa procesom promena našeg izbornog zakonodavstva. Podsetiću, radi građana Republike Srbije, da smo prvo imali izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa da smo zatim, pre nešto malo manje od mesec i po dana, usvojili izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, dopune Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu i tada kada su neki govorili da ne

10/2 AL/MJ

želimo da implementiramo sve ODIHR-e preporuke i da nećemo sve ODIHR-e preporuke da usvojimo i postavljali pitanje šta je sa još dva izborna tzv. izborna zakona, i tada smo jasno rekli da sve ono što predsednik Aleksandar Vučić kaže to i bude urađeno. A podsetiću, opet radi građana Republike Srbije, da je predsednik Vučić još u februaru mesecu, rekao da ćemo ispuniti sve preporuke ODIHR-a, da ćemo usvojiti sva zakonska rešenja, da će dobiti uslove izbora kakve žele, ali ono što je za nas uvek bitno jeste da, nebitno za uslove, građani Republike Srbije uvek glasaju za rezultate rada i onoga što mogu da vide.

Ovim izmenama i dopunama Zakona mi smo targetirali, odnosno implementirali, adresirali, kako god želite da nazovete, ukupno devet preporuka ODIHR. Tih devet preporuka ODIHR tiču se tri izborna ciklusa koja su se odvijala u našoj zemlji. To su nakon parlamentarnih izbora održanih 2020. godine, potom, nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora održanih 2022. godine i potom, na kraju, nakon parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine. Iz ova tri izborna ciklusa po tri preporuke adresirane iz 2020., 2022., i 2023. nalaze se inkorporirane u ovaj Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. To su preporuka broj 18 iz 2020. godine, koja se odnosi na smanjivanje donacija i objavljivanje finansijskih izveštaja, za šta je zadužena Agencija za sprečavanje korupcije; potom preporuka broj 20, takođe, nastala nakon parlamentarnih izbora iz 2020. godine, koja propisuje sada bolji nadzor i koju će imati Agencija za sprečavanje korupcije i dostavljanje finansijskih izveštaja od strane političkih subjekata, koje sada Agencija za sprečavanje korupcije objavljuje na svom sajtu u formatu koji je čitljiv, vidljiv, koji omogućava svakom zainteresovanom licu da može da ga preuzme i da može da ga pročita; zatim, preporuka broj 21 iz 2020. godine, koja se odnosi na stepenovani sistem sankcija, preko mere upozorenja do pokretanja prekršajnog postupka i na kraju krivičnog postupka ukoliko je zaista došlo do teže zloupotrebe odredaba ovog zakona u smislu finansiranja da li za redovne aktivnosti ili za izborne aktivnosti.

Takođe iz 2022. godine tu je preporuka broj šest, koja je identična preporuci broj 16 iz 2023. godine, gde sada na jasan, bolji način definišemo koja su to treća lica, pod kojim uslovima treća lica učestvuju u izbornoj kampanji, šta je potrebno da se ispuni od zakonskih uslova da bismo određenom trećem licu dali takav status, odnosno šta treba da ispuni fizičko i pravno lice, koje su obaveze prema Agenciji za sprečavanje korupcije i na koji način ta treća lica tada vrše kampanju. Tu je i preporuka broj 16 iz 2022. godine, koja se odnosi na ograničenje troškova izborne kampanja i predviđa zloupotrebu javnih sredstava za kampanju. Preporuka broj 17 iz 2022. predviđa da Agencija zbog prekršaja reaguje po službenoj dužnosti, ko može biti ovlašćeni pokretač postupka prema političkom subjektu ukoliko smatra da je počinio povredu odredaba ovog zakona; pa zatim preporuka broj 13 iz 2023. godine, koja predviđa jednake uslove za korišćenje javnih prostora pod jednakim uslovima za sve učesnike u političkom životu Republike Srbije; preporuka broj 14 iz 2023. godine, koja adresira osnaživanje žena u političkom životu Republike Srbije i predviđa da treba da predvidimo dodatna finansijska sredstva da bismo osnažili učešće žena u političkom životu Republike Srbije.

A, pri tome, hoću samo da napomenem i to da Republika Srbija, pored toga što smo prihvatili ovu preporuku broj 14 iz 2023. godine, koja se odnosi na osnaživanje žena, već dovoljno učinili u tom pogledu jer istraživanja govore da smo prva zemlja u

10/3 AL/MJ

regionu kada je u pitanju učešće žena u političkom životu Srbije, da smo jedanaesta zemlja kada je u pitanju učešće žena u političkom životu, i čak dvadeset prva zemlja na svetskom nivou kada je u pitanju učešće žena, i o tome je govorila na javnom slušanju u Beogradu moja uvažena koleginica Dubravka Filipovski, kada smo govorili o toj preporuci ODIHR koja se tiče osnaživanja i većeg učešća žena u političkom životu u Republici Srbiji.

Za kraj, preporuka broj 15 iz 2023. godine, a koja govori o tome da sada oni politički akteri, znači političke stranke, grupe građana, koalicije koje nemaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Pokrajinskom parlamentu, skupštinama gradova, skupštinama opština imaju pravo na učešće onog prvog dela javnih sredstava, onih 40% koja se odvajaju kada dođe do izbora, a da bez polaganja izbornog jemstva mogu koristiti ta sredstva.

Ono što je takođe bitno jeste da smo mi ove predloge dostavili svim relevantnim političkim činiocima. Znači, kada smo sačinili ove izmene i dopune Zakona, da je ovaj nacrt izmena i dopune Zakona bio poslat svim poslaničkim grupama, da smo poslali i Komisiji za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji, Republičkoj izbornoj komisiji, delegaciji Evropske unije u Beogradu, Evropskoj komisiji i da smo nakon toga organizovali i četiri javna slušanja u naša četiri najveća grada. Krenuli smo od grada Kragujevca, potom grada Niša, grada Novog Sada i na kraju grada Beograda.

Ono što, takođe, građani treba da znaju da smo u međuvremenu dobili još jedno mišljenje ODIHR koje se ticalo toga da osnažimo položaj žena u političkom životu Republike Srbije i nakon toga smo izmenili ovaj Nacrt izmene i dopune Zakona baš da bismo odvojili dodatna finansijska sredstva, o kojima ću kasnije govoriti, da bi se osnažio položaj žena u javnom, odnosno političkom životu Republike Srbije.

11/1 MV/MP 11.50 – 12.00

Ovih devet preporuka koje smo implementirali kroz ovaj nacrt izmene i dopune zakona nalaze se raspoređeni kroz šest poglavlja izmene i dopune ovog zakona. Kroz poglavlja: izvor i način finansiranja, finansiranje redovnog rada političkih subjekta, finansiranje troškova izborne kampanje, vođenje evidencije i izveštavanje, postupak i odlučivanje u slučaju povrede zakona i na kraju kroz kaznene odredbe.

Krenuću od Poglavlja br. 2 koje govori o izvoru i načinu finansiranja. Tu smo predvideli da zaduživanje za političkog subjekta, bez obzira da li je to u pitanju za njegov redovan rad, za njegove redovne aktivnosti ili je u pitanju politička kampanja, može biti maksimalno do 25% sredstava koje je taj subjekt dobio u toj godini iz javnih izvora. Znači, 25% koje je dobio politički subjekt iz javnih izvora za taj iznos se može zadužiti.

Takođe, ono što smo predvideli ovde jeste da kada je u pitanju njegov redovan rad skratili smo rok u kome politički subjekt mora da vrati ta sredstva. Po važećim odredbama zakona, taj rok je tri godine. Išli smo na kraći rok od dve godine, koji teče od momenta zaključenja ugovora o kreditu ili zajmu. Na ovaj način sa skraćenjem ovog roka mi smo želeli da postignemo to da se spreči prezaduženje političkih subjekata kada je u pitanju njihov redovan rad, odnosno finansiranje za njihove redovne aktivnosti.

Kada je u pitanju izborna kampanja, takođe smo definisali rok i taj rok je 30 dana od proglašenja ukupnih, odnosno konačnih rezultata izbora. Politički subjekt mora da vrati ta sredstva koja je uzeo po osnovu kredita ili zajma.

Takođe, ono što je predviđeno ovim članom jeste da sredstva po kreditu ili zajmu koji je politički subjekt uzeo za redovno finansiranje, znači isključivo sredstva po krediti ili zajmu koje je uzeo za redovno finansiranje ne može koristiti u izbornoj kampanji.

Usluge i dobra iz javnih izvora koje mogu da pruže ustanove i organizacije, sada je striktno definisano odredbama ovog zakona da se daju pod jednakim uslovima za sve političke činioce, bez obzira da li su oni opozicioni ili pozicioni, ukoliko se dobra i usluge daju pod tržišnim uslovima. Sada je odredbama ovog zakona predviđeno da se pod tržišnim uslovima izdaju svima.

Ono što smo intervenisali ovde jeste u tom delu gde smo skratili rokove kada ta ustanova treba da odgovori političkom subjektu da li nešto može da mu dozvoli ili ne može da mu dozvoli, da mu omogući korišćenje javnog dobra i usluge, bez obzira ako je ono predviđeno po tržišnim uslovima, da li po tržišnim uslovima, ili ukoliko nije predviđena naknada za to davanje dobra ili usluge da li može da mu to dobro ili uslugu omogući, da ili ne. Znači, sada ta ustanova mora da odgovori kada su u pitanju izbori u roku od dva dana od dana podnošenja zakona. Znači, jako kratak rok. Kada je u pitanju izborna kampanja, politički subjekt se obrati za korišćenje odgovarajućeg dobra ili usluge, taj imalac javnog dobra ili usluge mora da odgovori u roku od dva dana. Kada nismo u periodu izborne kampanje, kada nisu raspisani izbori, taj rok je nešto duži, razumno, i on je onda pet dana.

Takođe, ono što je bitno, jeste ukoliko odgovor te ustanove bude negativan, odnosno tog imaoca javnog ovlašćenja koje može da pruži javno dobro ili uslugu, on je dužan da navede razloge zašto ne može da političkom subjektu omogući nešto. Da bismo povećali sistem kontrole, predvideli smo da takva ustanova u roku od jednog dana rešenje koje je donele, odnosno odluku koju je donela, bez obzira da li je ona pozitivna ili negativna, mora objaviti na svom veb sajtu i da ta odluka bude vidljiva i jasna svima.

11/2 MV/MP

Davalac priloga, odnosno donacije za političku stranku, ukoliko je privrednik, ukoliko je osnivač, vlasnik, suvlasnik, deoničar, udeličar u privrednom društvu, a privredno društvo da određeni prilog ili donaciju političkoj stranci u jednoj kalendarskoj godini, on kao fizičko lice ne može biti davalac u toj kalendarskoj godini donacije. Na taj način smo želeli da opet stvorimo što više fer uslove svih učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji. Ono što je bitno vezano za preduzeće i za privredna društva koja žele da daju donaciju, odnosno novčana sredstva za finansiranje političke kampanje političkih subjekata, sada taj vlasnik mora da pribavi od nadležnog organa potvrdu da je izmirio svoje obaveze prema javnim prihodima i da u protekle dve godine nije vršio delatnost od opšteg interesa. To je bitno da bi mogao da uplati donaciju političkoj stranci i da da izjavu da u toj kalendarskoj godini drugim političkim strankama, odnosno bilo kojoj drugoj političkoj stranci nije vršio uplatu nikakvih donacija.

Takođe, kroz ovo Poglavlje broj 2: „Izvori i način finansiranja“ targetirali smo one preporuke ODIHR-a, odnosno adresirali, koje se odnose na smanjenje limita za donacije koje mogu dati fizička i pravna lica. Tako sada fizička lica umesto deset prosečnih zarada, kako je po sadašnjem važećem rešenju, sada ne mogu dati više deset prosečnih zarada, maksimalan iznos je pet prosečnih zarada. Kada su u pitanju pravna lica, preduzeća, privredna društva, sada je taj limit do deset prosečnih zarada. Po važećem zakonskom rešenju to je bilo 30 prosečnih zarada. Znači, sada smo smanjili da je to deset prosečnih zarada.

Nakon toga, intervenisali smo u Poglavlju 3 koje se naziva: „Finansiranje redovnog rada političkih subjekata“ i tu smo ubacili novi član 16a koji se odnosi na osnaživanje žena u političkom životu Republike Srbije, tako što smo predvideli za sve one političke stranke, koalicije, grupe građana koje na svojim izbornim listama imaju preko 40% zastupljenosti žena, znate da je SNS uvela onaj zakonski minimum od 40% zastupljenosti žena na inicijativu predsednika Republike, sada opet pojačavamo da one političke stranke, koalicije i grupe građana koje imaju preko 40% žena na svojim izbornim listama osvoje mandate, da li u republičkom parlamentu, pokrajinskom parlamentu, gradskoj skupštini, skupštini opštine, imaju dodatna sredstva iz budžeta u iznosu od 0,0025% budžeta Republike Srbije i da se ta sredstva isplaćuju do desetog u mesecu.

Znači, pored onog iznosa koji se svakako isplaćuje svim onim imaocima mandata, da li je u pitanju Republička skupština, pokrajinska, gradska ili da kažem opštinska, koje je budžetom predviđeno na nekih 0,105% budžeta, mi sada izdvajamo dodatnih 0,0025% budžeta, dodatna sredstva za sve one političke subjekte koji imaju preko 40% žena koje su osvojile mandate i koje se nalaze u svim nivoima skupština, od republičke pa zaključno sa skupštinama opština.

Naravno, ovde želim da naglasim kada su u pitanju koalicije stranaka, znači samo ona stranka u okviru koalicije koja je predložila preko 40% žena i koja je osvojila preko 40% mandata kada su u pitanju žene, ta stranka koalicije ima pravo na ta sredstva. Znači, ne cela koalicija, nego ta stranka u okviru koalicije koja je predložila preko 40% žena koje su osvojile mandate, ona ima pravo da povuče ta dodatna finansijska sredstva koja smo predvideli za dodatno osnaživanje žena u političkom životu Republike Srbije.

Kada je u pitanju Poglavlje broj 4 koje se odnosi na finansiranje troškova izborne kampanje, tu smo takođe delovali kroz više članova ovog poglavlja zakona koje se odnosi na izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ono što je negde od nas bilo zahtevano jeste da vidimo da omogućimo način da svi politički akteri

11/3 MV/MP

u izbornom procesu pod jednakim uslovima i u istom trenutku imaju dostupna finansijska sredstva da bi mogli na što kvalitetniji način da finansiraju svoje političke aktivnosti. Tako da, sada je odredbom ovog zakona predviđeno da ona javna sredstva koja se dodeljuju iz budžeta, onaj prvi deo javnih sredstava od 40%, od budžeta Republike Srbije to je za svaki izborni ciklus nekih 0,07% budžeta Republike Srbije kada su u pitanju parlamentarni izbori, pa sad tih prvih 40% od tog budžeta mogu da koriste sve stranke u roku, odnosno sve proglašene izborne liste u roku od pet dana od dana proglašenja izborne liste.

Znači, kad imamo proglašenu izbornu listu, u roku od pet dana ta sredstva bivaju dostupna svim podnosiocima izbornih lista, kako onih koji imaju obavezu polaganja izbornog jemstva, tako i onih koji nemaju obavezu polaganja izbornog jemstva.

Podsetiću, polaganje izbornog jemstva imaju oni politički činioci, odnosno one proglašene izborne liste koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Skupštini AP, u gradskim skupštinama, u opštinskim skupštinama. Znači, oni moraju da polože izborno jemstvo u roku od tri dana od dana proglašenja zbirne izborne liste, a prvi deo javnih sredstava koje se daje za finansiranje izborne kampanje od ukupne mase koja se odvaja iz budžeta, prvih 40% te političke stranke, odnosno proglašene izborne liste, imaće ta sredstva na raspolaganju u roku od pet dana od dana proglašenja izborne liste.

12/1 MZ/CG 12.00–12.10

Da bi proglašene izborne liste mogle da koriste i preostala sredstva, ukoliko osvoje mandate i budu zastupljene u Republičkoj skupštini, pokrajinskoj, gradskoj i opštinskoj, ono što je dodatno obaveza propisana ovim zakonom jeste da, pored toga što moraju da osvoje mandate, moraju da podnesu preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje. Znači, to je sada jako bitno da podnesu preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje, jer bez podnošenja preliminarnog izveštaja o troškovima izborne kampanje neće moći da dobiju onih preostalih 60% sredstava koja se raspoređuju srazmerno broju osvojenih mandata.

I tu smo intervenisali na taj način što smo sada skratili rok koji se tiče tog preliminarnog izveštaja o troškovima izborne kampanje. Po važećem zakonskom propisu, taj preliminarni izveštaj obuhvatao je period od dana raspisivanja izbora do 15 dana pre dana određenog za glasanje. Mi smo sada taj rok skratili. To je od dana raspisivanja izbora do sedam dana pre dana određenog za glasanje i propisali obavezu za one izborne liste koje učestvuju na izborima da taj izveštaj moraju da podnesu Agenciji u roku od pet dana pre dana održavanja izbora, za ovaj period o kome sam govorio, a da Agencija onda ima rok od dva dana da taj izveštaj javno objavi i da taj izveštaj bude vidljiv i čitljiv svima pre dana održavanja izbora.

Ono takođe što je predviđeno kroz ovo poglavlje govori o tome ko je obavezan da vrati ona javna sredstva koja je uzeo iz budžeta Republike Srbije, a propisuje da su to one izborne liste koje nisu osvojile odgovarajući procenat važećih glasova na izborima. Kada su u pitanju većinske stranke, odnosno većinske liste, to je 1% osvojenih glasova, a kada su u pitanju manjinske liste tu je 0,2% osvojenih glasova.

Takođe, ovde smo kroz članove ovog zakona intervenisali i u smislu donacija i priloga koja fizička, odnosno pravna lica mogu dati političkim organizacijama za finansiranje političke kampanje, odnosno izborne kampanje. Govorio sam o tome da je limit određen tako da je to za fizička lica do pet prosečnih zarada na teritoriji Republike Srbije, da je to za pravna lica do deset prosečnih zarada na teritoriji Republike Srbije. Kada je u pitanju izborna godina, odnosno godina u kojoj se održavaju izbori, bez obzira koliki broj izbornih ciklusa imamo, znači preko tog maksimalnog limitiranog iznosa za fizička lica pet, za pravna lica deset, još 50% od tog maksimalnog iznosa fizička i pravna lica mogu donirati političkoj organizaciji za finansiranje izborne kampanje.

Kada su u pitanju privredna društva koja žele da pomognu političkom subjektu i da pozovu birače da glasaju za ili protiv određene politike ili da daju glas za ili protiv određenim politikama, sada moraju da imaju zaključene ugovore sa političkim subjektom, ukoliko žele da političkom subjektu omoguće da može da koristi njihove prostorije, da pozivaju svoje poslovne partnere da glasaju za ili protiv, da štampaju određene reklamne materijale, moraju da imaju potpisan ugovor sa političkim subjektom.

I ono što je jako bitno, ukoliko vrše određene humanitarne aktivnosti gde poklanjaju određene proizvode, robu, to politička strana ne može da sada oglašava na svom veb-sajtu i na svojim društvenim mrežama. Znači, takav vid predizborne aktivnosti sada je odredbama ovog zakona zabranjen da se oglašava putem veb-sajta ili društvenih mreža političkog subjekta.

Kroz ovo poglavlje smo definisali i šta su to treća lica. Jasno definisano odredbama ovog zakona je da ta treća lica mogu biti jedno fizičko lice ili više fizičkih lica, takođe jedno pravno lice ili više pravnih lica koji vrše pozitivnu ili negativnu kampanju. Pozitivnu, u smislu da pozivaju da se glasa za jednu političku stranku ili više političkih stranaka, odnosno više proglašenih izbornih lista ili

12/2 MZ/CG

da vrše negativnu kampanju, u smislu da pozivaju da se za jednu izbornu listu ili za više izbornih lista ne glasa na izborima. Pri tome, ta njihova davanja koja oni sprovode u cilju političke kampanje, da bi imali status trećeg lica, moraju da pređu 25% prosečne zarade na teritoriji Republike Srbije, da bismo definisali da to treće lice učestvuje u izbornoj kampanji.

Takođe, propisano je da to treće lice mora da otvori poseban račun za finansiranje svog političkog rada, odnosno izbornih aktivnosti, da to mora da prijavi kod Agencije za sprečavanje korupcije, da može da bi sprovodilo izborne aktivnosti uzimati i biti korisnik kredita ili zajma, ali maksimalna sredstva koja može da koristi u toj izbornoj kampanji u jednoj godini su predviđena na iznos od deset prosečnih zarada. Pri tome, znači, može organizovati tribine, skupove, vršiti štampanje propagandnog materijala, da li su to flajeri, bilteni, novine, bilo koja druga vrsta propagandnog materijala, vršiti kampanju na društvenim mrežama, na internetu, na svojim veb-portalima.

I ono što je bitno jeste, kada su u pitanju ti bilteni ili flajeri ili ostala vrsta štampanog materijala koje treće lice može da koristi u cilju promocije, pozitivne ili negativne kampanje, jasno mora stajati definisano negde na tom pamfletu da je to treće lice koje sprovodi izbornu kampanju za određenu političku opciju, znači moramo znati da je to treće lice i ko je izradio taj bilten, odnosno taj štampani materijal.

Takođe, ono što je i obaveza trećih lica jeste da i ona moraju da podnose svoj finansijski izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije i da je i njima ostavljen rok, kao što je ostavljen rok i proglašenim izbornim listama za podnošenje svog finansijskog izveštaja kada su u pitanju treća lica, rok koji je ostavljen njima je rok od deset dana od proglašenja ukupnih, odnosno konačnih rezultata da podnesu izveštaj Agenciji o finansijskim sredstvima koja su ona utrošila u sprovođenje izborne kampanje.

Vrlo jasno stavljeno kroz jedan od stavova članova koji se tiču trećih lica je da treća lica ne mogu u svoje ime a za račun političkog subjekta zaključivati finansijske ugovore da bi na taj način pružala dodatna finansijska sredstva političkom subjektu, odnosno prebacivala mu novčana sredstva i na taj način izvrgavala sve one odredbe koje se tiču finansiranja političkih subjekata u toku izborne kampanje, znači decidirano zabranjeno je da treća lica mogu zaključivati ugovore u svoje ime a za račun trećih lica, već isključivo samo u svoje ime i za svoj račun, u cilju sprovođenja političke kampanje.

Takođe, kroz ovo poglavlje smo i ograničili troškove vezano za izborne kampanje, stavili smo određene limite, kako su tražili iz Međunarodne posmatračke misije ODIHR-a. Pri tome smo te limite usaglašavali. U prvoj verziji izmena i dopuna ovog zakona, odnosno nacrtu izmena i dopuna ovog zakona, postavili smo jedne limite, nakon konsultacija sa političkim činiocima i Međunarodnom posmatračkom misijom ODIHR-a mi smo te limite smanjili i sada su ti limiti za parlamentarne izbore i prvi krug predsedničkih izbora definisani na šest miliona, u dinarskoj protivvrednosti, kada su u pitanju pokrajinski izbori, oni su definisani na milion i po evra, u dinarskoj protivvrednosti, kada su u pitanju izbori za gradske skupštine to je milion evra, u dinarskoj protivvrednosti, kada su u pitanju izbori za opštinske skupštine to je 400.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti i kada postoji drugi krug predsedničkih izbora to je sedam miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti.

12/3 MZ/CG

I ovde samo želim da naglasim, da ne dođe do zabune, da se ne pomisli da je to sad šest miliona plus sedam miliona, pa je onda tu 13 miliona za predsedničke izbore, ne. U prvom krugu predsedničkih izbora maksimalan iznos je do šest miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, i ako imamo drugi krug predsedničkih izbora dodatno još jedan milion evra, odnosno do maksimalnog iznosa od sedam miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, za drugi krug predsedničkih izbora.

Govorio sam malopre, ali svakako to tangira i ove, da kažem, članove kroz ovo poglavlje – izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, da oni politički subjekti, odnosno one izborne liste koje imaju obavezu da polažu izborno jemstvo, to moraju učiniti u roku od tri dana od dana proglašenja zbirne izborne liste i da ukoliko ne osvoje odgovarajući broj glasova, a to je za većinske izborne liste 1% važećih glasova, za manjinske liste 0,2% važećih glasova, moraju da vrate ta sredstva u roku od 30 dana od proglašenja konačnih, odnosno ukupnih rezultata izbora.

Kroz Poglavlje 5 – Vođenje evidencije i izveštavanje, intervenisali smo tako što smo sada propisali da Agencija za sprečavanje korupcije mora da dostavlja izveštaj, odnosno mora da kreira izveštaj i u digitalnom i u štampanom obliku, da bi taj izveštaj bio dostupan svima. Takođe, onde gde smo želeli da pojačamo kontrolu političkih subjekata jeste što smo ih sada obavezali da moraju da podnesu svoj finansijski izveštaj svakog 30. aprila u tekućoj godini za prethodnu godinu i da taj izveštaj koji podnose politički subjekti mora da ima i mišljenje ovlašćenog revizora sa licencom, vezano za finansijski izveštaj i rad tog političkog subjekta.

Takođe, onde što smo ovlastili Agenciju, pojačali, tačnije, njeno ovlašćenje, jeste da sada može da prati knjigovodstvenu evidenciju, pored ovih finansijskih izveštaja iz banaka, na koje je, inače, imala pravo i pre da ih uzima, znači, sada pojačano vezano i za knjigovodstvenu evidenciju, da bi se na potpun način utvrdila sva finansijska sredstva koja je jedan politički subjekt koristio, od koga je dobio ta sredstva, da li su ta sredstva iz javnih ili privatnih izvora i na koji način je namenio, odnosno utrošio ta dobijena sredstva.

13/1 MT/VZ 12.10 – 12.20

Takođe, kroz ovo poglavlje govorimo i o tome da smo smanjili, odnosno da smo skratili rokove za podnošenje preliminarnog izveštaja i da taj sad period obuhvata preliminarni izveštaj i finansiranje izborne kampanje je od momenta raspisivanje izbora do sedam dana pre održavanja izbora i da je politički subjekt, odnosno proglašena izborna lista u obavezi da taj izveštaj dostavi Agenciji u roku od pet dana pre dana od održavanja izbora.

Takođe, ono što smo propisali kroz ovo poglavlje jeste da svako davanja fizičkog ili pravnog lica kroz donaciju političkoj stranci, političkom subjektu, koaliciji, grupi građana koja prelazi 50% od onih limita koje smo utvrdili, a to je za fizička lica pet, a za pravna lica deset, sada Agencija o tim davanjima obaveštava poresku upravu, da bi poreska uprava napravila svoj plan kontrole i da bi mogla da iskontroliše ta fizička i pravna lica, u smislu da li je sva urađeno po zakonu i da li nije došlo eventualno do neke zloupotrebe zakona, u smislu finansiranja političkih subjekata, odnosno aktera na izborima.

Kroz poglavlje šest delovali smo vezano za postupak odlučivanja u slučaju povrede zakona. Tu smo delovali na taj način što smo sada skratili rokove, i to je bila jedna, da kažemo, od isto osnovnih preporuka ODHIR-a, da Agencija za sprečavanje korupcije ima kraće rokove kada je u pitanju reagovanje, a vezano je za izborni proces, za izborni postupak, jer su smatrali da ukoliko Agencija reaguje nakon okončanja izbora, odnosno nakon dana za glasanje da se tu gubi na poštovanju zakonskih odredbi. Tako da smo sada i tu decidirano propisali kraće rokove. Za, recimo, redovan postupak u koliko neko podnese prijavu protiv političkog subjekta, sada smo to definisali da to može biti fizičko ili pravno lice i da to može biti ovlašćeni predstavnik proglašene izborne liste. A, recimo nije izborni postupak u toku, nisu izbori, nego imamo redovne političke aktivnosti, onda Agencija ima 15 dana da obavesti subjekat protiv koga je podneta prijava. Taj politički subjekt, sa druge strane, ima rok od osam dana da se izjasni na navode iz prijave, da li su ti navodi tačni, da predloži svoje dokaze kojima opovrgava, kojima osporava te navode u prijavi.

Sa druge strane, kada Agenciji stigne taj odgovor Agencija ima rok od 15 dana da donese odluku. Agencija može doneti odluku, rešenje kojim može da izrekne meru upozorenje ili da pokrene prekršajni postupak ili eventualno krivični postupak.

Ono što je bitno, a vezano je za izbornu kampanju, da smo išli na to da skratimo te rokove, jeste da kada Agenciji stigne prijava ili Agencija po službenoj dužnosti pokrene postupak protiv odgovarajućeg političkog subjekata za kog smatra da je počinio povredu odredaba ovog zakona ili za koga dobije prijavu od ovlašćenog predlagača da je povredio ovaj zakon, Agencija ga obaveštava u roku od 24 časa od momenta kada je zaprimila prijavu. Taj politički subjekat ima rok od tri dana da odgovori na navode iz te prijave, iznese svoje dokaze, a Agencija ima rok onda, kada joj stigne taj odgovor, rok od tri dana da donese svoje rešenje i svoju odluku. Nakon toga, ukoliko podnosilac prijave nije zadovoljan rešenjem koje je donela Agencija može da pokrene postupak pred Upravnim sudom. I sada Agencija ima rok od 24 sata da sve spise predmeta dostavi Upravnom sudu, a Upravni sud opet, takođe, jedan kratak rok od 72 sata da donese odluku na to rešenje kojim, da kažem, stranka koja je pokrenula prijavu, ako je donela Agencija za sprečavanje korupcije, nije zadovoljna. Na taj način mi smo apsolutno ispoštovali da u toku izbornog procesa, kada je odlučivanje Agencije, treba da budu kraći rokovi.

13/2 MT/VZ

Ono što Agencija može doneti od svojih odluka jeste mera upozorenje kojom nalaže političkom subjektu da otkloni nedostatke koje je uočila. Ukoliko te povrede i ti nedostaci nisu toliko bitni da čine povredu ovog zakona, ukoliko taj politički subjekt to ne otkloni u roku od godinu dana, ne otkloni te nedostatke, pardon, ne u roku od godinu dana, nego ukoliko ne otkloni u roku koji je odredila Agencija, Agencija će pokrenuti prekršajni postupak, a ukoliko istu povredu počini u roku od godinu dana, Agencija će onda pokrenuti prekršajni postupak.

Takođe, izmenama, kroz izmene odeljka koji se odnosi na kaznene odredbe delovali smo tako da ukoliko Agencija po službenoj dužnosti ili na osnovu prijave ovlašćenih lica koji mogu podneti prijavu protiv političkog subjekta utvrdi da je politički subjekt trošio sredstva suprotno odredbama ovog zakona ili pribavljao sredstva suprotno odredbama ovog zakona može pokrenuti krivični postupak protiv političkog subjekta i tada Agencija obaveštava nadležno ministarstvo koje je zaduženo za isplaćivanje javnih sredstava da obustavi isplatu tih sredstava dok sud ne donese pravnosnažnu sudsku odluku po tom krivičnom postupku.

Takođe, predviđena je i kazna za odgovorno lice u okviru pravnih lica koja mogu da budu pružaoci javnih usluga i dobara ukoliko prekrše odredbu ovog zakona da to odgovorno lice može biti kažnjeno kaznom od 50 do 150 hiljada dinara.

Na ovaj način smo mi bukvalno inkorporirali sve ono što je bitno da bi se izborni proces u Republici Srbiji i preporuke ODIHR-a koje su se ticale, da kažem, omogućavanja jednakih uslova za sve ispunili. I kada su nam neki govorili pre nekih mesec i po dana da nismo spremni da usvojimo Zakon o finansiranju političkih aktivnosti mi smo i tada ovde jasno govorili da smo spremni da to uradimo, da imamo komunikaciju sa ODIHR-om, da gledamo da nađemo najbolje rešenje. To smo činili i sada. Ništa nismo krili. Imali smo, da kažem, javna slušanja u četiri grada. Negde su učestvovale kolege iz nevladinog sektora, civilnog društva, opozicionih političkih grupacija, negde se nisu ni pojavili, ali svakako pokazali smo spremnost. I, nakon novog revidiranog mišljenja ODIHR-a koje se ticalo osnaživanja žena kao jedne od glavnih, suštinskih preporuka da još više pojačamo ulogu žena u javnom, odnosno političkom životu Republike Srbije bili smo spremni i to da izmenimo i da to učinimo.

Tako da, što se SNS tiče, baš upravo kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, mi smo tu da ispunimo sve ono što je ODIHR rekao. Ispunićemo sve, promenićemo izborno zakonodavstvo, a na izborima će ljudi glasati za ono što su naša dela i za ono što su naši rezultati.

Na samom kraju želim da se osvrnem. A, kad već govorim o delima i rezultatima SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića jedan opozicioni lider je u prošlom zasedanju rekao kako građani ili gledaju ili ne gledaju ovu Skupštini, razumeju ili ne razumeju. Mi ovde donosimo neke zakone, to neko prati, neko ne prati. Pusti TV prenos, gleda, ne gleda i, eto, to prolazi tako. I, možda negde delimično možemo i da se složimo da neki broj ljudi koji posmatra skupštinska zasedanja možda im nisu jasne sve odluke koje donosimo, svi ovi procenti, brojevi, koliko je to u parama, ali kada izađu napolje, kada izađu na ulicu pa kada vide Moravski koridor, pa kada vide Opštu bolnicu u Kruševcu, Kovid bolnicu, pa kada vide bolnicu u Beogradu, pa kada vide Klinički centar, pa kada znaju da će sad u Vojvodini graditi onaj auto-put koji se zove „Smajli“, kada to mogu da vide, kada vide da će se graditi krak auto-puta ka Jarinju, kada vide da će se graditi krak auto-puta ka Crnoj Gori, kada vide sve one škole, fabrike i bolnice koje smo izgradili, e to je ono što građani Republike Srbije prepoznaju. I zato im nije potrebna ni Skupština, ni zakoni, nego kada pogledaju u svoj novčanik, kada vide koliko

13/3 MT/VZ

im je bolji standard, kada vide šta predsednik radi da im penzije i plate budu veće, da im život bude što lagodniji u jednom suludom vremenu, u vremenu svetskih kriza, to je politika za koju građani Republike Srbije glasaju i to je ono zašto oni veruju predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Jako kratko. Niti sam se ja hvalio da sam pisao ovaj zakon, niti je ikada to bila tema. Ja sam se ovde pojavio, kao predlagač, predlagač zakona, a u svom uvodnom izlaganju sam jasno rekao i više puta ponovio da je zakonski predlog Nacrta o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nastao kao plod aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije, pre toga Vladine Komisije za unapređenje izbornog procesa i ispunjavanje ODIHR preporuka. Javnost apsolutno uključena. Četiri javna slušanja ste imali u četiri najveća grada u Republici Srbiji.

Dakle, 26. juna Predlog predat na pisarnicu. Tog istog datuma vidljiv na sajtu Narodne skupštine. Dana 30. juna javno slušanje u Kragujevcu, od predstavnika opozicije jedan narodni poslanik bio prisutan 11 minuta, nakon toga izašao iz sale. Javno slušanje u Nišu 1. jula, prisutan jedan odbornik opozicione političke grupacije. Pa smo, zatim, imali 2. jula javno slušanju u Novom Sadu. I na kraju 3. jula javno slušanje u Beogradu.

Apsolutno ste imali sve vreme ovog sveta da se uključite, da se pripremite, da pogledate akt. I, plus vam dostavljen komentar ODIHR-a onda kada je to dostavljeno Narodnoj skupštini Republike Srbije, vezano za to kako ocenjuju preporuke koje smo implementirali. Kako je stiglo nama, sa prevodom, prosleđeno i vama. Tako da, te neke sad tu ocene da niste imali dovoljno vremena, da niste mogli da se pripremite, da li smo implementirali ovo ili nismo. Pričali smo i na prethodnoj sednici, pričaćemo i ovde.

Jedina smo vlast koja je apsolutno pokazala spremnost da sve međunarodne obaveze i preporuke ODIHR-a implementira i da traži način kako to može najbolje da učini. Prema tome, vaše kvalifikacije i takve ocene ne stoje.

Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, jako kratko i samo za rad građana Republike Srbije spominje se da ove preporuke ODIHR-a koje smo primenili kroz ova dva četiri izborna zakona su kozmetičke, da su one kozmetičke prirode, da ništa suštinski ne rešavaju. Prioritetna preporuka ODIHR-a je bila obuka srednjih nivoa organa za sprovođenje izbora i najnižih organa za sprovođenje izbora, gradskih i opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora. To je bila prioritetna preporuka ODIHR-a koju mi adresiramo kroz ova četiri izborna zakona, odnosno tačnije kroz tri na koje se ona odnosi.

Govorite o krađi izbora. Obuke kako gradskih i opštinskih izbornih komisija je takva i biračkih obuka odbora će sprečiti bilo kakvu mogućnost za krađu izbora. Izborne krađe nije bilo ni do sada. Svi vaši članovi biračkih odbora su potpisivali zapisnike na biračkim mestima. Prošle nedelje sam govorio 8300 biračkih mesta u Republici Srbiji nakon poslednjih parlamentarnih izbora, izbori ponovljeni na 0,43% biračkih mesta i to najčešće iz proceduralnih razloga.

Tako da smo apsolutno odgovorno pristupili, uneli onu promenu, prioritetnu preporuku koju je ODIHR traži od nas – da se sprovede obuka biračkih odbora, da se sprovede obuka organa za sprovođenje izbora, kao što su gradske izborne komisije i opštinske izborne komisije. Nije bilo krađe na izborima, a sprovođenjem ovih obuka i dobijanjem sertifikata apsolutno se otklanja svaka sumnja u legitimnost i tačnost i ispravnost izbornog procesa. Hvala vam.

4/3 JJ/MP

Uvažena predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, iznosi se jedna neistina kako ćemo sada mi selektivno da pristupamo vođenju procesa obuke i kako će sada te obuke da vode neki predstavnici SNS, pa će sada oni da imaju neki selektivan pristup tome kome će da izdaju potvrde, kome neće, ko će da ima sertifikat, ko neće imati sertifikat.

Vrlo je jasno svakom ko god je nešto pročitao o izborima da i u RIK-u i u GIK-u, i u opštinskim izbornim komisijama, i u biračkim odborima, ali prvenstveno u RIK-u, predstavnike imaju sve parlamentarne političke strane. Tako da su u RIK-u i njihovi predstavnici, nisu samo predstavnici Srpske napredne stranke. Znači, i u gradskim izbornim komisijama i u opštinskim izbornim komisijama opet njihovi predstavnici.

To je nešto što je normalno i što apsolutno ima zakonsko rešenje koje važi godinama. I njihovi predstavnici su ti koji će, takođe, zajedno sa predstavnicima SNS i ostalih političkih partija koje su delegirale svoje članove u RIK-u biti ti koji će propisati način obuka, sistem sprovođenja obuka, kako će se obuke sprovoditi, na koji način će se obuke sprovoditi. Znači, RIK kao jedan kolektivan organ gde svoje predstavnike imaju kako predstavnici vladajućih stranka, tako i predstavnici opozicionih stanaka.

20/3 MT/LjL

Upravo ono što je ODIHR tražio od nas, kroz zakon smo stavili odredbu da će pravo na pohađanje tih obuka biti omogućeno svima bez obzira na njihovu političku pripadnost, bez obzira na njihova politička uverenje. Bukvalno svima koji žele da učestvuju u izbornom procesu. A, ono što je bitno za organ koji će propisati postupak sprovođenja obuka i koji će izvesti te obuke, to je RIK, gde predstavnike imaju i predstavnici opozicionih poslaničkih grupa, kako i predstavnici pozicionih poslaničkih grupa. I da više završimo sa iznošenjem tih laži.

Kao što smo imali laž vezano za terenske komisije i za glasanje na terenu, kako tobože oni tu nemaju predstavnike. Svako ko je učestvovao makar i u jednom izbornom procesu zna da kada komisija ode na teren da od ta tri člana makar dvoje ili jedan je iz redova opozicije.

Tako da, više na iznošenje tih neistina nećemo ćutati. U RIK-u paralelno i jednako sa predstavnicima vlasti učestvuju i predstavnici koje je predložila opozicija i ti ljudi će zajedno doneti program obuka i sprovoditi obuke kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako zajedno sa gradskim i opštinskim izbornim komisijama za članove biračkih odbora.

Hvala.

Uvažena gospođo predsednice, samo ću kratko, vezano za nešto što se ponavlja u više izlaganja, o tome ko treba da održi obuku, ko će da održi obuku, ko sprovodi obuku. Jasno je definisano ovim Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika da će obuku sprovoditi RIK i da će RIK svojim podzakonskim aktom odrediti način i vreme sprovođenja odluke.

Takođe, ono što je bitno, govorili ste u prepodnevnom delu da nemamo dovoljan broj trenera. Naime, RIK ima hiljadu i po trenera koji će u skladu sa onim kako RIK to bude propisao, sa načinom sprovođenja obuke, sprovoditi obuku. Znači, to je nešto što je propisano ovim Predlogom zakona, kao prva činjenica.

Druga činjenica, ovim Predlogom zakona je definisano da od momenta stupanja na snagu ovog zakona RIK ima vremenski okvir od tri meseca da pripremi način sprovođenja obuka.

Vezano za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, oni koji su imenovani pre stupanja na snagu ovog zakona imaju rok od šest meseci da prođu obuku i steknu sertifikat odnosno potvrdu o uspešno završenoj obuci, a oni koji budu imenovani nakon stupanja na snagu ovog zakona imaju rok od tri meseca da pohađaju obuku i steknu sertifikat o obuci.

16/2 AL/LjL

Znači, samo još jednom da razjasnimo, predvideli smo Predlogom ovog zakona, RIK je taj koji je nadležan i koji će biti nadležan da predvidi način obuke, da sprovede obuku, sa trenerima, kojih trenutno ukupno imamo hiljadu i po. Ti treneri će biti zaduženi da sprovedu obuku u prvom trenutku za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, kao što je i propisano Predlogom zakona. Za one koji su imenovani pre stupanja zakona na snagu, oni imaju rok od šest meseci da prođu obuku, a za one članove opštinskih i gradskih izbornih komisija koji budu imenovani nakon stupanja zakona na snagu imaju rok od tri meseca. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zarad javnosti da razjasnimo neke stvari, neke neistine koje su izrečene ovde u prepodnevnom delu, a i u nastavku ove sednice, a tiču se preporuka ODIHR-a.

Ono što smo mi mogli ovde da čujemo prepodne od kolega prekoputa, poslanika opozicije, jeste da smo mi primenili nekakav selektivni pristup, da ovim izbornim zakonima mi nismo usvojili preporuke ODIHR-a, da smo paušalno tome pristupali, da smo usvojili jednu, dve, tri, da ima čitav niz preporuka ODIHR-a koje mi nismo usvojili. Istina je da smo usvojili 12 od 25 preporuka i to je prva istina da je ova Vlada i da će ova Skupština ukupno implementirati i kroz ova zakonska rešenja usvojiti 12 preporuka ODIHR-a. Druga istina je da to nije kraj naše težnje i našeg rada ka unapređenju izbornog procesa i ka implementaciji svih preporuka ODIHR-a.

24/1 TĐ/JG 13.50 – 14.00

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je jasno rekao da ćemo usvojiti sve preporuke ODIHR, ova skupština i naša poslanička grupa će pokazati dovoljno kapaciteta i zrelosti da kroz kvalitetna zakonska rešenja primeni svih 25 preporuka.

Ono što je takođe istina, što građani Republike Srbije treba da znaju, da su u proceduri još dva zakona koja će adresirati preostalih 13 preporuka – to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i Zakon o finansiranju političkih stranaka.

Znači, ukupno dvanaest od dvadesetpet, a kroz ova dva zakona, koja su u pripremi, mi ćemo ukupno usvojiti svih trinaest, odnosno ukupno dvadesetpet preporuka. Koje smo preporuke do sada primenili? Efikasno sprovođenje preporuka kroz formiranja Radne grupe koja će raditi na implementaciji preporuka ODIHR. Formirali Radnu grupu. Radna grupa je radila naročito kada je bila u pitanju izrada zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Tu Radnu grupu smo formirali još 2024. godine. Prvog maja 2024. godine je formirana Radna grupa. Svi nacrti zakona su, kada je bio u pitanju Zakon o izmenama i dopunama o jedinstvenom biračkom spisku, kao i kada su u pitanju ova četiri izborna zakona, dostavljeni opozicionim poslaničkim grupama, svim poslaničkim grupama kako vladajućim tako i opozicionim, gde su oni mogli da vide komentare ODIHR, naše predloge zakona, komentare ODIHR-a na naše predloge zakona i na kraju finalnu verziju koju je i ODIHR prihvatio.

Druga preporuka koju smo usvojili su obuke biračkih odbora, ODIHR je naložio da kroz svoje preporuke radimo na tome, da edukujemo srednji nivo organa za sprovođenje izbora, najniži nivo organa za sprovođenje izbora. Znači, gradske i opštinske izborne komisije, biračke odbore, i to smo ovim izmenama i dopunama Zakona predvideli.

Edukacija birača, kao treća preporuka, na sajtu Republičke izborne komisije, na sajtu RIK napravili smo program koji smo radili sa američkim IFES-om, gde se predviđa program edukacije i obuke birača kako teče izborni proces, kako neko može da glasa, tajno glasanje na biračkom mestu, sve ono što je ODIHR smatrao da treba da bude obuhvaćeno kroz edukaciju birača.

Četvrta preporuka koju smo usvojili i implementirali – jedinstveni birački spisak. Pričali smo o tome prošle nedelje. Moj uvaženi kolega i stranački saborac dr Uglješa Mrdić jedanaest nacrta zakona je promenio dok nismo došli do konačne verzije za koju su na kraju glasali svi poslanici u Skupštini Republike Srbije.

Peta preporuka ODIHR ticala se da se na sajtu RIK odredi rodna zastupljenost svih članova koji učestvuju u organima za sprovođenje izbora, uradili smo i to. Tako da na sajtu RIK sada možete videti i rodnu zastupljenost svih onih lica koja učestvuju u svim organima za sprovođenje izbora.

Šesta preporuka je bila da treba pomoći RIK da se obrazuje neko telo, neki sekretarijat koji će da pomaže RIK, a nadležni skupštinski odbor obrazovao radno telo, odnosno sektor koji će da pomaže RIK u izvršavanju njegovih zadataka predviđenih zakonom.

Sedma preporuka je bila mogućnost davanja potpisa većem broju lista kao jedna od prioritetnih preporuka RIK. Usvojili smo i tu preporuku. Ta preporuka se ticala i nekih ranijih izveštaja, nakon sprovedenih parlamentarnih i predsedničkih izbora. Prihvatili smo i tu preporuku, implementirali je u zakon, tako da sada jedan birač svojim potpisom može podržati više izbornih lista.

24/2 TĐ/JG

Osma preporuka je bila da se spreči odbijanje izborne liste usled nedostataka predviđenih zakonom. Izbrisali smo član Zakona o izboru narodnih poslanika, naravno i na lokalnim izborima, koji je predviđao odbijanje izborne liste, ukoliko se na listi, kao nosilac liste, nalazi lice koje nema izborno pravo, ukoliko se na podnetoj izbornoj listi nalazi lice koje se već nalazi na drugoj, ranije proglašenoj izbornoj listi, bilo kao nosilac liste, bilo kao kandidat za poslanika, ukoliko na podnetoj izbornoj listi nije poštovan princip zastupljenosti polova i ukoliko naziv liste nije odrađen, odnosno uređen u skladu sa zakonom. Taj član koji je u ovim slučajevima dozvoljavao da se odbije izborna lista, brisanje baš iz tog razloga da bi se omogućilo podnosiocu izborne liste da ima dovoljno vremena, da otkloni te nedostatke i da izborna lista bude proglašena.

Deveta preporuka koju smo usvojili – jednaki uslovi za kampanju svim činiocima u političkom prostoru, u političkom životu svim podnosiocima izbornih lista. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predvidelo je centar gde se mogu prijaviti sve nepravilnosti vezane za izborni proces, za podnošenje izborne liste, tako da svi činioci izbornog procesa, svi podnosioci izbornih lista mogu da tu ukažu na sve nedostatke da bi ti nedostaci, eventualni propusti bili otklonjeni.

Deseta preporuka ODIHR ticala se podnošenje lista nacionalnih manjina. Izvršili smo korekcije našeg pozitivno-pravnog zakonodavstva u skladu sa preporukama ODIHR. Ono što su takođe tražili bilo je da se grupama građana omogući da i oni mogu da steknu manjinski status. Kroz amandmane koje sam prihvatio i koje ćemo prihvatiti, delovali smo tako da sada uvažimo kritike svih kolega, pa da onda, kada se osniva grupa građana, u odluci o osnivanju grupe građana, nedvosmisleno stoji da se ta grupa građana osniva da bi zastupala interese nacionalnih manjina, a da u nazivu izborne liste mora da stoji koje interese nacionalne manjine zastupa ta grupa građana. Takođe, kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina, da su upisane u registar stranaka nacionalnih manjina, da u nazivu liste bude pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine i da stoji jasno napisano interese koje nacionalne manjine zastupa, kao kada je u pitanju koalicija stranaka, tako i kada je u pitanju jedna stranka koja želi da dobije manjinski status.

Jedanaesta preporuka je bila da radimo na prostoru za biračka mesta, odnosno da radimo na smanjenju gužvi na biračkim mestima, i to smo radili, i tu preporuku kao 11. smo implementirali tako da smo na onim biračkim mestima gde je bilo preko 1.800 birača smanjivali broj birača, otvarali nova biračka mesta da bi se smanjila gužva, da bi proces glasanja na biračkom mestu bio što kvalitetniji i što bolji.

Dvanaesta preporuka koju smo usvojili ticala se Ustavnog suda, smanjenje rokova u kome organ za sprovođenje izbora mora da dostavi kompletnu dokumentaciju Ustavnom sudu, smanjenje roka u kome Ustavni sud mora da odluči. Naš predlog je bio 30. Iz ODIHR su rekli da moramo da idemo na to da bude kraći rok. Predložili smo 20, prihvatili su 20 dana kao rok u kome Ustavni sud treba da donese odluku i onde gde smo produžili rok jeste u vezi ponovljenih izbora, tako da sada taj rok nije više do 10 dana, nego do 30 dana.

Znači, ukupno 12 preporuka ODIHR je primenjeno od 25 i preostalih 13 ćemo implementirati i primeniti kroz predloge zakona koji će svakako biti u proceduri i koji će se naći.

Kritike da Komisija za reviziju biračkog spiska ne radi dobro prosto ne stoji. Komisija za reviziju biračkog spiska imala je mnogo sednica od njenog osnivanja, obrazovali su radna tela, obrazovali su radne grupe, obrazovali su sektore koji im pomažu u svom radu. Prvi predsednik te komisije bio je iz sektora organizacija koje

24/3 TĐ/JG

posmatraju izborni proces. Na taj način smo pokazali da ako želimo da ispoštujemo zakon, a ne da ga koristimo kao alat gde bismo želeli da nešto sakrijemo, prikrijemo, da ne dozvolimo da podaci budu vidljivi, implementirali sve ono kroz akte organa za reviziju biračkog spiska, odnosno kroz Komisiju za reviziju biračkog spiska, sve ono što je bilo predviđeno zakonom. Plus ono što treba pohvaliti jeste da su članovi ove komisije bili u mogućnosti, uradili, da su posetili 10 lokalnih samouprava u kojima smo pre neka nepuna dva meseca imali održane lokalne izbore, tako da su članovi te komisije već radili na terenu, što je bio jedan od, da kažem, ključnih zahteva od strane predstavnika opozicije, kada smo donosili Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, da članovi te komisije za reviziju biračkog spiska mogu da imaju terenski rad, da mogu da posete lokalne samouprave, da mogu da izvrše rad na terenu. Znači, bukvalno, ta komisija sada radi u skladu sa zakonom i jednostavno mi, kao vladajuća većina, pomažemo da Komisija radi onako kako bi trebalo da se radi, kako je predviđeno zakonom.

Kritike da RIK neće moći da sprovede obuku prosto ne stoje. Republička izborna komisija ima 1.500 svojih trenera. Tih 1.500 trenera će sprovoditi obuku za članove biračkih odbora. Republička izborna komisija je taj organ koji će sprovesti i propisati način sprovođenja obuka, kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i za članove biračkih odbora, zato što se radi o velikom broju lica kada su u pitanju članovi biračkih odbora. Ostavili smo rok da se ta odredba primenjuje od 1. januara 2028. godine. Predvideli smo da oni članovi GIK-a, odnosno gradskih i opštinskih komisija, koji su izabrani na te funkcije pre stupanja na snagu ovog zakona prođu obuku u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, a najkasnije do 31. decembra 2026. godine. Oni koji budu imenovani posle stupanja zakona na snagu imaju rok od tri meseca da prođu obuku. Republičkoj izbornoj komisiji je ostavljen rok od tri meseca da organizuje i osmisli način sprovođenja obuke u skladu sa predlogom zakona, tako da apsolutno ne postoji ni jedan bojazan da RIK neće odraditi svoj posao kako treba i da ljudi koji trebaju da prođu obuku neće proći.

Na kraju kada neko govori šta će ostati iza nas, šta će ostati iza naše politike, sa time bih zaključio, putevi, bolnice, škole, fabrike, radna mesta, a kada je neko spomenuo minimalnu zaradu, minimalna zarada sada po prvi put pokriva 111,5% minimalne potrošačke korpe, i to je nešto što je uspela da uradi politika Aleksandra Vučića i SNS. Mi sa takvom politikom nastavljamo i dalje. Do kraja godine prosečna zarada 1.200 evra, a do kraja 2027. godine 1.400 evra. Hvala.

(Borislav Novaković: Tema!)

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Na ovakvim zakonskim rešenjima kakva su predložena u izmenama i dopunama Zakona o narodnim poslanicima insistirao je ODIHR. Ono što je bila naša preporuka, ono što je bio naš predlog jeste da koristimo poseban birački spisak, pogotovo kada su u pitanju kandidati za narodne poslanike, i da se taj poseban birački spisak nacionalnih manjina koristi kada se predlaže neki kandidat za narodnog poslanika koji je na izbornoj listi koja želi da dobije manjinski status i da pritom gledamo šest meseci od dana održavanja izbora da li je upisan u taj poseban birački spisak koji se vodi kod Saveta nacionalnih manjina. Dakle, ODIHR je taj naš predlog odbio kao diskriminatorski.

Znači, oni su ovo tražili. Ono što su oni tražili mi smo prihvatili. I kada su u pitanju liste grupa građana oni su insistirali na tome da dozvolimo i grupama

29/3 MT/CG

građana da mogu da dobiju manjinski status. I to smo želeli upravo da ne bi došlo do zloupotreba amandmanima koje ćemo usvojiti, koje podneo naš kolega, da i u samoj odluci o formiranju grupe građana bude uneto da će ta grupa građana zastupati interese određene nacionalne manjine, pored toga što u nazivu izborne liste mora da stoji interese koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa.

Znači, kako smo uradili Predlog zakona, prema njihovim komentarima, to je njima dostavljeno. Oni su bili izričiti u ovome da budu ovakva zakonska rešenja kakva su sada pred vama.

Mi smo želeli da idemo u korak sa onim da poštujemo ono što se nalazi u posebnom biračkom spisku za savete nacionalnih manjina, da to bude jedan reper da bi moglo da se oceni da su u pitanju kandidati koji se nalaze u posebnom spisku nacionalnih manjina. Rekli su da je to diskriminatorski faktor, da to ne treba da se nalazi i ono što su oni tražili od nas jeste, i što smo implementirali, da u nazivu liste mora da stoji pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine, da stranka mora da bude upisana u Registar stranaka nacionalnih manjina. A, kada su u pitanju grupe građana takođe da im se to dozvoli i da to trebamo da uradimo, da to dozvolimo, i da u nazivu liste bude stavljeno interese koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa.

30/1 JJ/LjL 15.55 – 16.05

Uzimajući u obzir sve kritike koje smo imali i predloge koje smo čuli i kroz javna slušanja, ubacili smo kroz amandmane i taj element, da će sada kada se formira grupa građana, morati u obuci o formiranju da ubaci taj element, interese koje nacionalna manjina, ta grupa građana zastupa.

Ono što je trebalo da se uradi u skladu sa preporukama ODIHR-a, to smo uradili. To su bili njihovi izričiti zahtevi i prema tim izričitim zahtevima smo mi i postupili. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ono što možemo da čujemo danas i svih ovih dana i prošle nedelje i na javnim slušanjima koje smo imali jeste da se kritikuje nešto što su nam ljudi sa druge strane, naročito poslanici opozicije govorili da moramo da primenimo i da treba da primenimo i da kao jedino to primenimo izborni uslovi će biti fer, demokratski, kako to ne smemo kako je to neki korak koji ova vlast ne sme da učini i onda kada mi krenemo, odnosno nastavimo sa implementacijom, sa preporukama ODIHR-a, onda slušamo nemojte to, to je kozmetički, to nije u redu, pa je princip švedskog stola, pa niste trebali tu preporuku, trebali ste ovu, pa ste tu trebali da ostavite za kasnije, i onda vidimo da u principu su oni ti koji se zalažu za taj princip švedskog stola što govore nama i da su oni ti kojima su te preporuke ODIHR-a, za koje su nas ubeđivali da su najbolje moguće, da one treba da unaprede izborni proces, da su oni u suštini ti koji su protiv tih preporuka, a nama ovde pričali o 2024. godini, kako samo to treba da se prihvati da bi se izborni uslovi bili odlični i bili bolji, bili demokratski i da će to da dovede do jednog demokratičnog procesa i slobodnih i fer izbora i tako dalje.

40/1 GD/MP 17.35 – 17.45

Razgovaramo ovde o rešenjima koja smo predložili za manjinske liste i pri tome se stalno prenebregava jedna činjenica da mi ova rešenja koja se tiču dobijanja statusa manjinske liste nismo tek tako doneli sami, nismo tek tako odradili sami. ODIHR je dao određene preporuke koje se tiču manjinskih lista i mi smo dali naš predlog zakona, na šta je ODIHR dao komentar, mi opet sačinili predlog zakona i oni to prihvatili i vrlo jasno kroz četiri stava, koja se tiču manjinskih lista i kroz još jedan član 138. koji treba da zaštiti eventualne zloupotrebe kada su u pitanju manjinske liste, mi smo rešili taj status na najbolji mogući način koji su i oni prihvatili. Znači, sada stranka koja želi da dobije status manjinske liste mora da bude upisana u registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine, mora u nazivu liste da sadrži pun ili skraćeni naziv stranke nacionalne manjine i mora u nazivu liste da stoji interese koje nacionalne manjine zastupaju. Mislim da tu apsolutno nema nikakvog problema vezano za takvo zakonsko rešenje.

Kada je u pitanju koalicija političkih stranaka, takođe jasno je definisano da sve stranke koje čine koaliciju političkih stranaka koje žele da dobiju status manjinske liste moraju biti stranke koje su u registar političkih stranaka upisane kao stranke nacionalnih manjina, da u nazivu liste imaju pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine i da u nazivu liste opet bude jasno definisano interese koje nacionalne manjine zastupa ta koalicija koja želi da dobije status manjinske liste.

Kada je u pitanju grupa građana, tu smo prihvatili amandman. Intervenisali smo na taj način da bismo još jednom sprečili bilo kakvu zloupotrebu. Znači, ono što su tražili iz ODIHR-a od nas bilo je da dozvolimo i grupama građana da mogu da dobiju manjinski status i da ta lista može da dobije manjinski status i onda smo rekli da u nazivu liste mora jasno da stoji interese koje nacionalna manjina zastupa ta lista koju predlaže grupa građana, a sada, prihvatanjem amandmana koji je podneo naš uvaženi kolega, prihvatili smo, tako da smo sada usvojili to da i u odluci o formiranju grupe građana mora jasno i nedvosmisleno da stoji interese koje nacionalne manjine će zastupati ta grupa građana.

Kroz član 138. smo zaštitili da ne može da dođe do nikakvih zloupotreba ukoliko se lice koje je nosilac te liste ili kandidat za poslanika prepoznaje kao aktivan član većinske, odnosno druge političke organizacije i grupe i to je rešenje koje apsolutno prihvatio ODIHR i na kome je ODIHR insistirao da ga mi implementiramo u naše zakonsko rešenje.

Sada sa druge strane čujemo - ne, pa niste trebali tako, trebali ste onako. Upravo i ovaj amandman koji smo prihvatili plod je svega onoga što smo mogli da čujemo kroz javna slušanja, što smo mogli da čujemo i ovde, pa smo zato, jer je očigledno najspornije pitanje bilo vezano za grupe građana, rešili da to prihvatimo i da to ubacimo kao zakonsko rešenje, da sada i u odluci o formiranju grupe građana koja želi da stekne manjinski status, odnosno da budu manjinska lista, u toj odluci o formiranju grupe građana jasno bude definisano interesi koje nacionalne manjine ta grupa građana i zastupa.

Ono što smo mogli da čujemo, zaista neke paušalne ocene i u prepodnevnom delu i u popodnevnom delu, jedna od kritika je bila - opozicija nema pristup izbornim organima. Znači, to kada sam čuo, mislim da je bilo negde oko jedan sat, kaže – opozicija nema pristup izbornim organima. Imamo RIK, gde učestvuju kako predstavnici vlasti tako i predstavnici opozicije. Prošle godine smo usvojili Zakon o reviziji jedinstvenog biračkog spiska, pričali mnogo puta o tome, formirali tu Komisiju, ta Komisija počela da radi. Prvi predsednik te Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska došao iz reda organizacija koje se bave praćenjem izbornih procesa.

40/2 GD/MP

Opozicioni predstavnici učestvuju u tome, ta Komisija napravila svoja radna tela, Poslovnik o radu, donela odluku o legitimaciji, izgledu pečata. Imala je čak i taj terenski rad koji je bio najsporniji kada smo razgovarali o jedinstvenom biračkom spisku, vršili terenske kontrole pred lokalne izbore koji su održani pre dva meseca u 10 lokalnih samouprava i onda neko ustane sa druge strane i kaže – opozicija nema pristup izbornim organima. Prosto to je nešto što je nemoguće.

Govorili ste o tome kako će da se sprovedu obuke. Jasno, propisano zakonskim rešenjem da je RIK organ koji će da organizuje i sprovede obuke. Znači RIK, Republička izborna komisija će zajedno u saradnji sa gradskim i opštinskim izbornim komisijama da sprovodi obuke kada su u pitanju birački odbori. Ima jako veliki broj članova biračkih odbora kako u stalnom, tako u proširenom sastavu, jer i ono što je bilo predviđeno preporukama ODIHR-a jeste bilo da se sprovede obuka apsolutno za sve, kako ograne srednjih sprovođenja izbornog procesa, tako i one nižeg nivoa, kako one koji su u stalnom sastavu, tako i one koji su u proširenom sastavu.

Zašto se išlo na ovo rešenje? Zato što je i ODIHR primetio da je jako veliki broj onih ljudi koji predlažu određeni predlagači, zakonom ovlašćeni predlagači, da li su tu u pitanju poslaničke grupe ili podnosioci izbornih lista ili organi gradskih i opštinskih uprava ili je to Ministarstvo pravde ili Ministarstvo inostranih poslova, kada je u pitanje glasanje da li u KZP ustanovama ili u našim DKP, da jako veliki broj tih ljudi ne prođe obuku i da su obuku shvatali kao fakultativnu, pogotovo kada su u pitanju ljudi u proširenom sastavu, da tu tek negde oko 1000 ljudi na nivou cele Republike Srbije prođe tu obuku, a da pritom imamo negde između 150 i 200 hiljada ljudi, kada saberete stalni i prošireni sastav biračkih odbora. Zbog toga je odluka i bila da se propiše obavezna obuka sada za sve.

Sada bukvalno svako lice koje želi da uzme učešće u izbornom procesu, da li je to član GIK, OIK, predsednik, zamenik predsednika, član, zamenik člana, pa čak i sekretar i zamenik sekretara, bukvalno svi moraju da prođu obuku. Kako oni, tako i članovi biračkih odbora. Zato je u zakonu jasno definisano da neke odredbe stupaju kasnije na snagu da se primenjuju, da bi se RIK-u dalo dovoljno vremena da može da pripremi obuku, da može da donese Pravilnik i da može da donese odluku o načinu sprovođenja obuka za sve članove u biračkim odborima. Zato smo jasno stavili da kada su u pitanju članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija koji su imenovani pre stupanja ovog zakona na snagu, imaju rok od šest meseci kada se donese ovaj zakon da prođu obuku, steknu sertifikat, a da oni članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija koju budu imenovani nakon stupanja ovog zakona na snagu, imaju rok od tri meseca da prođu obuku i steknu sertifikat. Najkasnije članovi kako gradskih, tako i opštinskih izbornih komisija moraće da prođu obuku i steknu sertifikat do 31.12.2026. godine. Kada su u pitanju birački odbori, propisano je odredbama ovog zakona da oni moraju da prođu obuku do 01.01.2028. godine.

Postavilo se pitanje u toku rasprave – kako će RIK to da stigne, koliki je broj tih ljudi, ko ih predlaže. Predlažu ih, naravno, svi oni koji su ovlašćeni u skladu sa zakonom. O tome sam govorio, da li su to poslaničke grupe, da li su to podnosioci izbornih lista kada se raspišu izbori, da li su to načelnici opštinskih i gradskih uprava ili je to Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili Ministarstvo spoljnih poslova, ali ono gde će RIK uspeti da stigne da zajedno sa gradskim i opštinskim izbornim komisijama sprovede tu obuku je ta mogućnost što će se obuke odvijati tokom cele godine. Tokom cele godine će biti održavane obuke i na taj način ćemo uspeti da stignemo da od 01.01.2028. u jako kratkom roku uspemo da obučimo sve one ljude koji podnesu zahtev, odnosno koje predlože ovlašćeni zakonom ovlašćeni predlagači da mogu da pohađaju obuku i steknu sertifikat.

40/3 GD/MP

Ono što smo takođe prihvatili vezano kroz ove amandmane, a što je takođe isticano kada su bila u pitanju javna slušanja, govorilo se o tome šta znači prošao obuku i koji je to stepen uspešnosti te obuke, tako da smo sada prihvatili sugestiju kroz amandmane da se doda ta reč „uspešno prošao obuku“, tako da i na taj način smo još jednom hteli da pocrtamo da će sada ti ljudi koji budu pohađali obuku zaista biti stručni ljudi za sprovođenje izbornog procesa jer smo imali kritike da taj izborni proces, da kažem, u nekom smislu ne sprovode stručni ljudi. Onda smo imali komentare ODIHR-a da predsednici izbornih komisija ne mogu da se snađu kada se pojavi gužva na biračkom mestu, da se pojavljuju problemi kada treba da se utvrđuju rezultati glasanja, da li se prvo broje listići za lokalne izbore ili se prvo broje listići za parlamentarne izbore, tako da na taj način ćemo mi sada imati apsolutno kvalifikovani birački odbor i sa ovom odrednicom koju smo usvojili i kroz amandmane prihvatili uspešno, sada će RIK imati mogućnost da svojim pravilnikom predvidi tačno šta to znači uspešno, odnosno u kom procentu uspešno datih odgovora neko lice je prošlo obuku i steklo sertifikat.

41/1 TĐ/CG 17.45 – 17.55

Ono što je bitno jeste da smo kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika predvideli i to da sada RIK vodi svoj registar gde će biti tačno poimence navedena sva lica koja su uspešno završila obuku. Taj registar će sadržati njihovo ime i prezime, jedinstveni matični broj, adresu elektronske pošte, broj telefona, prebivalište i, ono što je bitno, datum kada je to lice steklo potvrdu.

Zašto nam je datum bitan? Datum nam je bitan zbog toga što ta potvrda važi tri godine. Nakon tri godine lice opet mora da pohađa obuku da bi opet zavredilo potvrdu, odnosno steklo sertifikat. Išli smo na rok od tri godine zato što je pun poslanički mandat četiri godine, da pred naredne redovne parlamentarne izbore lica zanavljaju svoja znanja, unapređuju se birački procesi. Imali smo dosta promena i od 2020. godine, tako da bi takva lica obnavljanja stalno svoja znanja. Zbog toga smo išli na taj rok od tri godine smatrajući da je on primeren da lice obnovi svoje znanje.

Takođe, da bismo ceo proces totalno uozbiljili, predviđeno je zakonom i u kojim slučajevima ona lica koja su stekla sertifikat i prošla obuku gube potvrdu. To se dešava u dva slučaja. Ukoliko je lice bezuslovno, odnosno pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava, takvo lice gubi potvrdu i ne može da polaže, odnosno pohađa obuku za potvrdu u naredne tri godine, smatrajući da je krivično delo protiv izbornog prava jako ozbiljno. Zbog toga smo išli na takvu sankciju za to lice koje je to delo počinilo – da u naredne tri godine ne može da pohađa obuku i ne može da uzme učešće u organima za sprovođenje izbora. Da li su to organi gradskih i opštinskih izbornih komisija ili je to birački odbor, svakako ne bi moglo da pohađa obuku i stekne potvrdu.

Kada je u pitanju ponavljanje izbora na biračkom mestu, ukoliko sud poništi svojom odlukom glasanje na određenom biračkom mestu, sva lica u sastavu biračkog odbora koja su bila na tom biračkom mestu gube potvrdu i moraće ponovo da pohađaju obuku da bi zadobila potvrdu. Kada smo išli na ovo rešenje, primenjivali smo analogiju zato što i kada dođe do ponovljenih izbora na datom biračkom mestu… Nikada nije sastav tog biračkog odbora za sprovođenje izbora, uvek se imenuju druga lica u sastav biračkog odbora i zato smo išli na to rešenje da to na taj način treba primeniti da bi onda ta lica opet morala da prođu obuku, da izgube potvrdu, opet prođu obuku da bi zavredila potvrdu.

Zato u registru koji vodi RIK mora da stoji datum kada je dato lice steklo potvrdu, datum do kog datuma ta potvrda važi i u slučaju ako je izgubilo potvrdu kada je izgubilo potvrdu i razlog zašto je došlo do gubitka potvrde.

Isto ovo rešenje smo primeni kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima, naročito kada je u pitanju sastav biračkih odbora, s tom odrednicom što smo takođe stavili da kada su u pitanju birački odbori to se primenjuje od 1.1.2028. godine, a upravo iz ovog razloga zato što jako veliki broj ljudi participira, kako u stalnom sastavu tako i u proširenom sastavu, da bi stigli svi oni da prođu obuku.

Onde gde smo delovali jeste i Zakon o Ustavnom sudu. To je bilo bitno zato što su iz ODIHR od nas tražili da skratimo rokove, tražili da kada su u pitanju izborni procesi da se brže odlučuje, da se odluke brže donose. Ono što smo mogli da čujemo i na javnim slušanjima i od strane predstavnika struke profesora pravnih fakulteta svih univerziteta, i kada smo bili u Kragujevcu, i kada smo bili u Nišu, i u Novom Sadu, i u Beogradu, jeste da bi ti rokovi trebali da budu duži. Mi smo s druge strane morali da idemo i da ispoštujemo ono što su bile preporuke ODIHR i da te rokove skratimo.

41/2 TĐ/CG

Prvobitno rešenje je bilo da organ za sprovođenje izbora ima osam dana da dostavi sudu sva dokumenta, da dostavi sve spise predmeta, svu onu dokumentaciju koju sud traži. Tražili su da taj rok bude kraći. Smanjili smo taj rok na tri dana. Takođe je bilo predviđeno zakonom, još uvek važećim zakonom, da sud postupa hitno i da sud hitno treba da postupa kada su u pitanju izborni procesi. Taj rok smo prvo opredelili da bude 30 dana. Diskutovali smo oko toga. Tražili su da taj rok bude kraći. Konsultovali smo predsednika Ustavnog suda, gledali koliko može da se smanji taj rok i onda smo išli na to da taj rok bude 20 dana. Ispod 20 dana nikako nije moglo da se ide, iako je bilo nekih predloga i na javnim slušanjima i ovde kada je bila plenarna sednica da taj rok bude kraći, da taj rok bude 10 dana. To bi bilo prekratko. To je ono što su govorili ljudi koji rade u Ustavnom sudu i sudije Ustavnog suda, tako da je sada ukupno taj rok 23 dana. Tri dana ima organ za sprovođenje izbora da dostavi kompletnu dokumentaciju Ustavnom sudu, a ono što ima Ustavni sud je rok od 20 dana da bi doneo odluku.

Takođe, gde smo intervenisali, intervenisali smo u pogledu rokova vezano za ponovljene izbore. Za ponovljene izbore taj rok je bio do 10 dana. Sada su iz ODIHR tražili od nas da taj rok produžimo da bi došlo do toga da može kvalitetnije da se sprovede kampanja svih činioca političkog života, odnosno svih onih koji su kandidovani na izborima, tako da sada za ponovljene izbore taj rok je do 30 dana.

Ono što smo, takođe, ovde mogli da čujemo, kada smo raspravljali u načelu i sada u pojedinostima, više puta je spomenuto to da nismo trebali da prihvatimo rešenje po kome jedan birač svojim potpisom može da podrži više lista. Čuli smo kritike da je to neko rešenje koje je trebalo izbaciti, koje nije trebalo da bude prihvaćeno, iako smo više puta ponovili, to se jasno može videti iz svih preporuka ODIHR koje su oni nama dostavljali nakon svih izbornih procesa, parlamentarnih izbornih procesa u našoj zemlji, kao jedna od osnovnih preporuka da radi pluralizma treba dozvoliti da jedan birač svojim potpisom može podržati više lista. Oni su na tome insistirali i mi smo to prihvatili, iako su i oni u svom komentaru da su zadovoljni zašto to prihvatimo rekli da su imali raznih informacija od sektora civilnog društva, od organizacija koje se bave praćenjem izbora da može doći do zloupotreba i upravo što je neko govorio ovde da može doći do tzv. fantomskih lista. Ali ono što su iz ODIHR naložili, što smo mi, naravno, dali kao svoju preporuku, ne naložili, nego dali kao svoju preporuku, a mi implementirali da bismo upravo zaštitili taj proces tih tzv. fantomskih lista jeste da sada RIK ili gradska izborna komisija može podneti prijavu nadležnom javnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka o ličnosti prilikom prikupljanja potpisa podrške određenoj izbornoj listi, odnosno bilo kojoj izbornoj listi. Na taj način ljudi iz ODIHR su smatrali da se dovoljno štiti proces da se ne pojave fantomske liste i zato su tražili da se ta odredba uveže zajedno, odnosno da se nadoveže na onu odredbu gde jedan birač može dati svoje potpise za više izbornih lista. Zato smo i uvezali tu odredbu da sada organ za sprovođenje izbora može podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka birača prilikom davanja potpisa podrške izbornim listama.

Ne samo da će ovo sprečiti i da neće biti moguće da se pojave fantomske liste, nego upravo omogućava u manjim sredinama da se omogući taj politički pluralizam, što je i tražio ODIHR. Tražili smo i plenumu, kada smo razgovarali i u načelu i u pojedinostima i na javnim slušanjima, da će u manjim sredinama to pravilo omogućiti da će građani moći da biraju između više političkih opcija na levoj ili desnoj strani ili kada su u pitanju stranke centra. Na taj način građani mogu da daju

41/3 TĐ/CG

potpis podrške svim listama ukoliko su naklonjeni levoj strani, naklonjeni desnoj strani ili strankama centra, a da na kraju, kada dođe dan izbora, odluče za koju će političku opciju glasati, za koju će stranku glasati.

Ono što smo isto mogli da čujemo kao jednu od kritika ovde, a ticala se da su ovo kozmetičke promene, da ovo nisu suštinske promene, da ovo nisu suštinski zakoni, da će nas zbog ovoga kritikovati EU, pa upravo smo mi ovo sve činili da bismo ispunili naše međunarodne obaveze i da bismo ispunili ono što su preporuke ODIHR, da bismo se odgovorno ponašali kao članica OEBS.

42/1 AL/LjL 17.55 – 18.00

I upravo smo mi kada smo radili na izmenama i dopunama svih ovih zakona, pored toga što smo ove naše nacrte zakona slali i OEBS-u, slali i opozicionim poslaničkim grupama, slali smo i Evropskoj komisiji i delegaciji EU u Beogradu i svi su oni mogli da budu upoznati sa onim što mi želimo ovde da uradimo i sa onim što je želja da se promeni naše izborno zakonodavstvo. Kao što sam govorio, ovo je samo jedan proces u promeni izbornih zakona i u usvajanju svih preporuka ODIHR-a.

Često puta smo ovde mogli da čujemo kako smo imali selektivan pristup, što apsolutno nije tačno. Često puta smo ovde mogli da čujemo kako smo, ne znam, ispunili samo jednu ili dve preporuke, kako nismo sve preporuke ispunili, kako ovo neće doprineti izbornom procesu, ali istina je ta da je jedino SNS i vlast okupljena oko SNS pokazala ozbiljnu volju da menja izborni proces u Republici Srbiji i da smo ga mi menjali od 2020. godine i da smo mi usvajali preporuke ODIHR-a i da smo čak jedna od retkih evropskih zemalja koja je usvojila preko 70 preporuka ODIHR-a. Čak više od jedne Savezne Republike Nemačke, ako možemo to da uzmemo za poređenje. Znači, da smo usvojili više preporuka nego što je usvojila jedna Savezna Republika Nemačka, kada su u pitanju preporuke ODIHR-a.

Mi sa tim procesom nastavljamo. Ovo će biti, kada usvojimo ove zakone, a usvojićemo ih svakako, 12 preporuka od 25 koje smo mi implementirali kroz naše pozitivno pravno zakonodavstvo. Znači, 12 od 25.

Ono što sam takođe govorio jeste da i onih 13 će biti adresirano kroz dva zakona koji će biti jako brzo u proceduri, a to su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka. To je nešto na šta se odnose one preporuke gde su kolege iz opozicije kritikovali, koje ne adresiraju ove četiri izmene i dopune zakona, a koje će, naravno, adresirati ove dve izmene i dopune zakona koje će se jako brzo naći na sednici Narodne skupštine. I to pokazuje naš ozbiljan pristup. Onda ne može neko da govori da je samo implementirano dve, tri ili četiri, već ukupno 12 preporuka.

Govorili smo vrlo jasno koje su tih 12 preporuka koje smo implementirali, da smo formirali radnu grupu, da smo imali međustranački dijalog, da smo uključili predstavnike opozicije, da smo saslušali njihove zahteve, da smo i kada smo donosili Zakon o jedinstvenom biračkom spisku i kada smo predložili ova četiri izborna zakona, imali javna slušanja, jako dobro organizovana javna slušanja, da nijedno javno slušanje nije trajalo ispod tri sata, da smo pokazali širinu da saslušamo sve predloge, da gledamo koje od tih predloga možemo da implementiramo, da smo prihvatili kao drugu preporuku da sprovedemo obuke, kako srednjih organa tako i najnižih organa, da smo prihvatili kao treću preporuku da radimo na edukaciji birača, o čemu je govorio i jedan poslanik iz SPS, mislim da je gospodin Milošević govorio o tome, da sada imamo na sajtu RIK-a kako se edukuju birači i kada je u pitanju proces glasanja i tajnost glasanja i zaštita podataka i kako mogu da zaštite svoje biračko pravo, čak smo i tu preporuku usvojili, zatim jedinstveni birački spisak kao četvrta preporuka koju smo prihvatili.

Pričali smo o tome da smo 11 nacrta tog zakona promenili da bismo na kraju usvojili sve ono što je bilo predviđeno, pa onda rodna zastupljenost, što se nalazi na sajtu RIK-a, pa zatim da smo obrazovali, da je nadležni skupštinski odbor obrazovao i telo koje pomaže sada RIK-u da može da sprovede svoje svoje zadatke, o čemu je neko govorio da to ne postoji. Postoji od kraja 2024. godine kao telo koje pomaže RIK-u. Dalje, uveli smo mogućnost davanja potpisa većem broju lista kroz ove izmene i dopune zakona, pa smo sprečili da se lista odbije ukoliko ne ispunjava neke uslove propisane

42/2 AL/LjL

zakonom, odnosno, govorio sam o tome, ukoliko se nalazi lice koje nema izborno pravo, ukoliko se nalazi na već ranije proglašenoj listi, ukoliko nije ispoštovano pravilo zastupljenosti polova, ukoliko naziv liste nije u skladu sa zakonom. Dakle, jednaki uslovi za sve u kampanji.

Na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu mogu da se prijave svi nedostaci koje neko uoči od političkih činilaca, aktera ili građana da postoje odstupanja u izbornim uslovima. Kada su u pitanju nacionalne manjine i tu smo intervenisali u skladu sa preporukama ODIHR-a. Kada su preporuke da se smanji gužva na biračkim mestima i to smo intervenisali da bismo smanjili gužvu na biračkim mestima, da smo smanjili broj upisanih birača po svakom biračkom mestu. I na kraju, kao 12 preporuka, kada je u pitanju Ustavni sud, i tu smo intervenisali kroz skraćenje rokova za dostavljanje podataka i za odluku Ustavnog suda, a za produženje roka kada je u pitanju kampanja, odnosno kada su u pitanju ponovljeni izbori, da je sada to do 30 dana.

Pokazujemo spremnost i zaista smo spremni da prihvatimo sve preporuke ODIHR-a i za sve preporuke ODIHR-a naći ćemo najbolji mogući način kako da ih implementiramo u naše pozitivno-pravno zakonodavstvo i ono što sam pričao svih prethodnih dana – ne plašimo se izbornih uslova. Naše izborne rezultate određuje ono što smo uradili i ono što radimo za građane Republike Srbije. I naši rezultati i sve ono što smo radili za građane Republike Srbije će nama doneti izbornu pobedu bez obzira kakvi god budu bili izborni uslovi. Imaćete uslove kakve ste želeli. Želeli ste uslove kakve je propisao ODIHR. Imaćete takve uslove, ali će Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić opet pobediti. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Na početku bih samo na trenutak da se osvrnem na jednu izjavu gde je rečeno da su proteklih godinu dana bili jako veliki protesti građana u Republici Srbiji i da će ti protesti nešto da odluče. Da, jesu bili jako veliki protesti, protesti građana protiv blokada. I to su bili zaista jedni masovni protesti, gde su desetine hiljade ljudi, mirnih, dostojanstvenih ljudi, šetali i hteli da pokažu da pristojna Srbija pobeđuje i nastavili i danas. Mi širom Srbije imamo skupove pod nazivom "Srbija pobeđuje".

To je jedan pristup jednoj modernoj, mirnoj, tihoj i građanskoj Srbiji, koja se trudi i koja radi, koja ne želi nasilje, koja ne sprovodi nasilje i takva politika je politika koja će na kraju i da pobedi i koja okuplja sve više i više građana oko njene ideje.

Ono što sam želeo da kažem a ticalo se izmena i dopuna predloženih zakona, izneta je jedna neistina da RIK nema stručno telo koje mu pomaže. Ja sam juče na kraju zasedanja rekao i decidirano nabrojao svih 12 preporuka koje smo mi primenili a koje je naložio ODIHR. Znači, ne jednu, ne dve, ne tri, ne pet, ne neki princip švedskog stola kako su to pokušali da govore, već ukupno 12 preporuka ODIHR-a koje smo ispunili nakon održanih parlamentarnih izbora decembra 2023. godine i najavio, što i oni znaju ali o tome ne žele da govore, da su u proceduri i dve izmene i dopune zakona, izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, da smo spremni da radimo na tome i da smo spremni bukvalno, kao što je rekao predsednik Republike Aleksandar Vučić, da usvojimo sve preporuke ODIHR-a i mi tim putem idemo.

Neko kaže ovde da RIK nema svoje radno telo, stručno telo. Krajem 2024. godine, ako se lepo sećam, mislim da je bio novembar mesec 2024. godine, mi smo obrazovali Sektor za podršku RIK-u. I to je bila jedna od preporuka ODHR-a. Ispunjena je ta preporuka još 2024. godine, a sada neko nama ovde u 2026. godini priča o tome kako mi ne radimo na tome da RIK-u povećamo kapacitete, da oni izvršavaju one zadatke koji su im predviđeni zakonom. Novembra 2024. godine nadležni skupštinski odbor, skupštinski Odbor za mandatno-imunitetska pitanja, doneo je Odluku i formirao Sektor za podršku RIK-u.

Na teritoriji Republike Srbije imamo preko 1.500 sertifikovanih trenera koji pomažu RIK-u u cilju izvršenja obuka i obučavanju onih ljudi koji će učestvovati u sastavu biračkih odbora, a, kako predviđaju izmene i dopune ovog zakona, i u sastavu gradskih i opštinskih izbornih komisija.

11/3 MT/LjL

Nije ovo nikakva farsa i nije ovo nikakva predstava, predstava i farsa je ono što oni rade. Predstava i farsa su bila njihova politika blokada, nasilja i, pod izgovorom da se bore za neko pravednije društvo i za neka, ne znam kako su to nazivali, ljudska prava, itd. Ljudska prava gde se građanima zabranjuje da hodaju, gde se građani fizički maltretiraju, gde se građani vređaju, gde se građani ponižavaju, to je ono za šta su se oni borili prethodnih godinu i po dana i to je ono što su građani mogli da vide. Osnovna, elementarna prava koja proklamuju sve države članice EU, pravo na slobodu kretanja, pravo na razmenu radne snage, pravo na protok kapitala, ljudi, ta osnovna prava su oni koji sebe nazivaju borcima za učlanjenje naše zemlje u EU, to je ono na čemu su oni radili, da upravo ta prava guše kod građana Republike Srbije.

Naravno da su se ljudi okupili, da su na miran i dostojanstven način želeli da protestvuju protiv blokada i na miran i dostojanstven način protestvovali protiv blokada da bismo svim građanima Republike Srbije doneli slobodu, jer sloboda je ono za šta se zalaže naša politika, za šta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić. I upravo i ove izmene i dopune Zakona o izbornim procesima su samo jedna faza, samo jedan korak ka tom putu, da prihvatimo sve preporuke ODIHR-a, da poboljšamo naše izborno zakonodavstvo i da, na kraju krajeva, Srbiju vodimo samouvereno i samostalno ka članstvu u EU.

Hvala.

12/1 JJ/JG 11.50 – 12.00