Dobar dan svima. Poštovani narodni poslanici, otvaram devetnaestu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici prisustvuje dvanaest članova i zamenika članova Odbora, pa konstatujem da su ispunjeni uslovi potrebni za rad i punovažno odlučivanje. Zadovoljstvo mi je da pozdravim narodnog poslanika Miroslava Petrašinovića, predlagača zakona. Gospodine Petrašinoviću, dobro došli.

Obaveštavam vas da je ova sednica u skladu sa članom seddeset i dva, stav dva Poslovnika Narodne skupštine, sazvana u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom, kako bi Odbor razmotrio predloge zakona o kojima će Narodna skupština raspravljati na sutrašnjoj sednici. Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red koji vam je dostavljen u sazivu. Tačka jedan: razmatranje Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović broj nula trinaest crtica jedan pet pet tri kroz dvadeset šest od 21. aprila 2026. godine u načelu.

Tačka dva: razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović broj nula trinaest crtica jedan pet pet jedan kroz dvadeset šest od 21. aprila 2026. godine u načelu. I tačka tri: razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima koji je podneo narodni poslanik Petrašinović broj nula trinaest crtica jedan pet pet dva kroz dvadeset šest od 21. aprila 2026.

godine u načelu. Podsećam vas da je članom četrdeset i osam stav jedan, eh, č-ali ne četvrta propisano da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra između ostalog predlog zakona koji se odnosi na uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, zbog čega na današnjoj sednici mi ne razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu Molim članove i zamenike članova Odbora da se izjasne da li imaju predloge za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda. Ako nema drugih predloga, predlažem da na osnovu člana sedamdeset i šest Poslovnika Odbor na današnjoj sednici obavi zajednički načelni pretres o tačkama jedan do tri predloženog dnevnog reda, nakon čega ćemo pojedinačno glasati o svakoj tački. Molim vas da se izjasnite Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, nije glasalo dvoje.

Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za usvojio ovaj predlog. Stavljam na glasanje dnevni red devetnaeste sednice Odbora. Molim vas da se izjasnite Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je sa deset glasova za Odbor utvrdio dnevni red devetnaeste sednice.

Prelazimo na objedinjenu raspravu. Pre nego što reč dam gospodinu Petrašinoviću, predlagaču zakona, još jednom bih hteo da se zahvalim svim članovima Odbora koji su u prethodnoj nedelji učestvovali na četiri javna slušanja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu i dali značajan doprinos u pripremi zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice Odbora i sednice Narodne skupštine. Reč dajem narodnom poslaniku Miroslavu Petrašinoviću, predlagaču zakona. Izvolite, gospodine Petrašinoviću.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pred vama se nalaze tri predloga za izmenu i dopunu zakona: izmenu i dopunu Zakona o izboru narodnih poslanika, izmenu i dopunu Zakona o lokalnim izborima i dopunu Zakona o izboru predsednika. Krenuću od izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika. Plod izmena, odnosno kako smo došli do ovih izmena i dopuna ovih zakona deo su šire aktivnosti koje je, koje je naša Vlada i naša zemlja imala sa posmatračkom emisijom OEBSa, a nakon održanih parlamentarnih izbora decembra 2023. godine, tačnije nakon nakon održanih parlamentarnih izbora sedamnaestog decembra 2023. godine i konačnog izveštaja ODIRA nakon sprovedenih tih izbora.

Mi smo neke promene koje su bile, ovaj, definisane tim izveštajem već implementirali kroz naše zakonodavstvo. O tome sam go-govorio i na javnim slušanjima, to je bio zakon o Jedinstvenom biračkom spisku, a ono što želimo sada da učinimo kroz ove izmene i dopune zakona prevashodno se tiče većeg kapaciteta biračkih odbora, odnosno organa za sprovođenje izbora, tako da sada kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih, uhm, poslanika propisuje se da će RIK biti zadužen organ da organizuje i sprovodi obuku za rad lica u izbornim organima srednjeg i nižeg nivoa. Srednjeg nivoa misli se na gradske i opštinske izborne komisije i nižeg nivoa misli se na birački odbor. RIK će imati rok od tri meseca nakon stupanja na snagu ovoga zakona da donese Pravilnik kako će se sprovoditi obuke i da, kada su u pitanju gradske i opštinske izborne komisije, da u saradnji sa njima, odnosno one u saradnji sa Republičkom izbornom komisijom, organizuju obuke za članove u gradskim izbornim-- u gradskim i opštinskim izbornim komisijama, a od prvog prvog 2028. i za biračke odbore.

Što se tiče obuka za lica u gradskim, opštinskim izbornim komisijama i biračkim odborima, ideja je bila da se uradi jedan standar-standardizovan tip obuke, jer su parametri pokazivali da jako mali broj lica, pogotovo lica koja idu, koja su u proširenom sastavu biračkih odbora prođu obuku. Tek negde nešto više od hiljadu i po takvih lica prođe obuku, dok takođe nešto veći procenat, odnosno nešto veći broj je bio i lica u stalnom sastavu koja, koja su prolazila, koja su prolazila obuku. Sada se uvodi pravilo da bez obzira ko god je predlagač, da li je predlagač izborna lista, da li je predlagač načelnik gradske ili opštinske uprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo inostranih dela, ukoliko, naravno, do sadaKada imamo glasanja, imamo ih u kazneno-popravnim zavodima ili ih imamo u našim diplomatskim konzularnim predstavništvima, pa-se onda kao predlagač javlja Ministarstvo spoljnih poslova ili u ovom drugom slučaju, kada su u pitanju kazneno-popravni zavodi, Ministarstvo, Ministarstvo pravde ili kada opet se javlja kao predlagač gradska, načelnik gradske nadle, na-na-načelnik gradske uprave. Znači za sva lica koja se predlažu, ta lica moraju imati potvrdu da bi mogla da budu članovi biračkog odbora, odnosno gradskih i opštinskih izbornih komisija. Takođe, lice koje se zameni uslov slučajeva propisanim zakonom moraju imati potvrdu.

RIK je zadužen da u ovom roku, koji će biti od tri meseca od stupanja zakona na snagu, pored toga što će predvideti način i sistem obuke ovih lica, vodi i javni registar lica koja su prošla obuku i koja su i koja su stekla potvrdu. U taj registar upisivaće se da je lice, erm, ime i prezime lica, njegov broj telefona, jedinstveni matični broj, mejl adresa, erm, za prijem elektronske pošte, adresa lica i datum sticanja potvrde. Datum sticanja potvrde je bitn sa tog i iz tog aspekta, zato što je potvrda vremenski ograničena. Potvrda će važiti tri godine. Zašto se išlo na rešenje da potvrda ra-važi tri godine?

Da bi se pred početak novog izbornog ciklusa, a imajući u vidu da redovan mandat narodnih poslanika traje četiri godine, da bi ta lica koja su već zadobila potvrdu, mogla da obnove svoje znanje i da na, i da pred svaki izborni ciklus ona nadograđuju svoje znanje. Zato smo išli sa tom, sa tim predlogom da ta potvrda važi tri godine. Takođe, ono što predviđaju izmene i dopune ovog zakona jeste to, erm, jesu slučajevi kada, erm, lice koje ima potvrdu gubi potvrdu. U prvom slučaju je da je lice pravnosnažno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava i takvo lice ne može da prođe obuku u naredne tri godine od datuma pravosnažnosti te presude i to se unosi u registar koji vodi Republička izborna komisija kada je lice osuđeno, odnosno trenutak kada je lice izgubilo potvrdu da bi smo mogli tačno da pratimo nakon kog proteka vremena to lice može ponovo da prođe obuku i ukoliko zadovolji da stekne potvrdu. Drugi slučaj je, ukoliko je došlo do poništenja, erm, izbora na biračkom mestu, onda svi članovi tog biračkog odbora gube potvrdu i takođe i to se unosi u taj, u taj registar.

Takođe, ono što smo doneli ovim izmenama i dopunama zakona i ono što predlažemo jeste da sada jedan birač svojim potpisom može podržati više lista. To je predlog koji je ODIR dostavljao i u nekim ranijim izveštajima, ranijim u smislu ovog, erm, u smislu poslednjih parlamentarnih izbora. Znači, bilo i pre su dostavljali tu, erm, tu preporuku da bi se trebalo razmišljati u tom pravcu, da bismo trebali razmišljati u tom pravcu, da jedno lice može svojim potpisom da podrži više lista, tako da smo prihvatili, prihvatili taj predlog i ono što-što smo želeli da postignemo time jeste da samim građanima na dan izbora omogućimo više opcija za koje mogu da glasuju, više političkih opcija za koje mogu da glasuju Na javnim slušanjima smo govorili i apsolutno se slažem sa kolegama koje su i tada to ticale da i na levoj i na desnoj strani imate više opcija, tako da imate birače koji će možda svojim potpisom želeti da podrže sve političke opcije sa desne ili sa leve strane, a naravno, kada dođe dan izbora i kada sagledaju sve programe i celokupnu kampanju političkih, političkih aktera, odlučićé se kome će, kome će dati glas. Takođe, ovde smo delovali i na taj način što smo brisali član koji je propisivao odbijanje proglašenja izborne liste usled situacija da se nosilac izborne liste ili lice koje je kandidat za narodnog poslanika ne poseduje, odnosno nema biračko, biračko pravo, ukoliko se lice koje je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika nalazi na već ranije proglašenoj izbornoj listi, ukoliko na toj listi nije poštovano pravilo vezano za zastupljenost spolova ili ukoliko naziv liste nije u skladu sa zakonom. Sada se podnosiocu liste ostavlja vremena da takve nedostatke otkloni i da onda opet podnese, opet podnese izbornu listu.

Erm, imamo promena i kada je u pitanju manjinske, manjinske liste. Takođe, sada ovaj zakon i kroz izmene i dopune propisuje to da u nazivu liste koja želi da dobije ovaj, da kažem, status liste nacionalne manjine, naziv liste mora sadržati pun ili skraćen naziv liste nacionalne, nacionalne manjine Stranka nacionalne manjine mora biti upisana u registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine. Kada je u pitanju koalicija političkih stranaka, sve stranke moraju biti stranke nacionalnih manjina upisane u registar političkih stranaka kao stranke nacionalnih manjina i u nazivu izborne liste mora, mora biti sadržan pun ili skraćeni naziv stranke nacionalnih, nacionalne manjine. Kada je u pitanju grupa građana koja želi da stekne naziv, odnosno status stranke sa nacionalne manjine ili da se bori za taj manjinski cenzus, kako, kako volimo da kažemo, u nazivu liste mora da stoji naziv nacionalne manjine čije interese zastupa ta grupa građana. Da bismo sprečili zloupotrebe, kroz član sto trideset osam je intervenisano tako da sada lica koje se nalaze na toj listi ne mogu biti prepoznata kao aktivni članovi većinske političke stranke.

U tom slučaju ta lista neće dobiti status liste nacionalne manjine. Što se tiče, kada je u pitanju primena ovog zakona, o tome sam govorio nešto i na početku, jeste da, erm, članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija koji su izabrani pre stupanja ovog zakona na snagu imaju rok od šest meseci od kada ovaj zakon stupi na snagu da prođu obuku i steknu potvrdu za rad u gradskim i opštinskim izbornim komisijama, a ona lica koja budu imenovana nakon stupanja zakona na snagu imaju rok od tri meseca, a najkasnije do 31.12.2026. godine da steknu, da steknu, da steknu ovu potvrdu Takođe, kada su u pitanju članovi biračkih, biračkih odbora, za njih će se ove, ove promene odnositi, odnosno ova pravila za obuku i za sticanje potvrde primenjivati od 01.01.2028. Erm..Iz razloga zato što je treb-a, zato što je potrebno zaista organizovati da jako veliki broj lica, a to je preko sto pedeset hiljada lica, možda čak i dvesta hiljada lica koja, koje ulaze u sastav biračkih odbora, kako u stalnom sastavu, kako, tako i u proširenom sastavu prođu, prođu, prođu ovu obuku. Kada je u pitanju izmjene i dopune, uhm, kada je u pitanju izmjena i dopune zakona o lokalnoj (kašalj) samoupravi, uhmmm, bukvalno iste odredbe koje se odnose na, na, na gradski i opštinski izborne komisije i na biračke odbore, kao što se to odnosi i na, i-i kroz Zakon o izboru narodnih poslanika.

Tako je to istina i kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima, gdje je podcrtano da, uhm, gradske, odnosno opštinske izborne komisije moraju sarađivati sa Republičkom izbornom komisijom u cilju organizovanja i sprovođenja obuke za koje je zadužen RIK. I ono što smo, što je takođe bila preporuka gde smo morali, uhm, da potpuno jasno napišemo da će organ za sprovođenje izbora, Republička izborna komisija, gradska ili opštinska izborna komisija biti zadužena da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka ličnosti prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste. To je nešto što je Odrek stavio u svojim komentarima da su u razgovoru i sa nevladinim sektorom i sa njihovim sagovornicima došli do zaključka da prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste može doći do zloupotrebe podataka i onda su tražili od nas da to, da taj stav stavimo u zakon i da to bude propisano izmenama i dopunama zakona da će organ za sprovođenje izbora podneti, uhm, podneti, podneti prijavu nadležnom javnom tužilaštvu ukoliko je došlo do zloupotrebe podataka birača prilikom davanja potpisa podrške listi. Takođe, š-p, kada je u pitanju primena važnosti ovoga zakona, znači za one članove gradskih i opštinskih izbornih komisija koji su izabrani prije stupanja zakona na snagu postoji rok od tri meseca u kome će oni imati, imati vremena da prođu obuku i steknu potvrdu, a kada su u pitanju ona lica koja će biti izabrana nakon stupanja zakona na snagu imaju rok od šest mjeseci da prođu obuku i steknu potvrdu, a najkasnije do 31.12.2026. Pri tome, opet naglašavam, ova potvrda se ne odnosi samo na predsjednika, zamjenika predsjednika i članove, kako gradskih, tako i opštinskih izbornih komisija, već i na sekretara i za, i na zamjenika sekretara.

Znači bukvalno sva lica srednjeg i nižeg nivoa sprovođenja izbora moraju imati potvrdu, odnosno moraju pre toga pohađati, pohađati obuku. Kada su u pitanju izm-kad su u pitanju dopune zakona o izboru predsednika, to je samo u jednom delu koji je, kome se, u kome se definiše da članovi biračkog odbora koji će sprovod-koji će biti zaduženi na dan glasanja kada, kada se bude birao predsednik, oni moraju takođe da prođu obuku i da imaju potvrdu i na njih se to odnosi od prvog prvog dvije hiljade dvadeset i osme godine Gospodine predsjedniče, eto ukratko bi to bile Zahvaljujem

Zahvaljujem gospodine Petrašinoviću. Otvaram objedinjenu raspravu. Prvi za reč se javio kolega Aleksandar Ivanović. Kolega Ivanoviću, izvolite

Zahvaljujem. (kašalj) Pa pažljivo sam saslušao ovo, bio sam na, uhm, javnoj raspravi koja je organizovana ovde u Beogradu sa ciljem da i sa vaše strane i od stručne javnosti koja se okupila sa ove druge strane čujem argumentaciju i, kako da kažem, ostao sam pri onom stavu sa prvog odbora našeg za, za pravosuđe gde sam predlagao onda i sad ću predložiti da ove zakone povučete iz procedure, a razloga je mnogo. Ja ću ponoviti samo neke. Dakle...

Gospodine Mrdiću ovde, ovde ste vi, jer imate jednu paradoksalnu situaciju da se nalazite na čelu odbora koji je organizovao javna slušanja širom Srbije za zakone koje je u skupštinsku proceduru dao vaš kolega Petrašinović, a isto to je izostalo u slučaju seta pravosudnih zakona koje ste vi predložili. Uhm, kada govorimo o zakonima kolege Petrašinovića, problem je što ponovo jedno jako ozbiljno pitanje, uvažavajući kolegu, izostaje angažovanje Vlade Republike Srbije. Ovo je morala da bude tema resornog ministarstva koja je morala da obuhvati svih dvadeset i pet preporuka, a ne samo pet. Svih sedam prioritetnih, a ne samo jednu. Loš je pristup ako tome prilazimo kao švedskom stolu, pa ćemo sa njega uzeti samo ono što nama treba.

Sve ovo o čemu pričamo je izazvalo jednu ozbiljnu društveno-političku podelu u našem društvu. Da li stvarno mislite da ćete ovim setom zakona ići korak ka rešavanju toga? Ja sam ubeđen da ne. Ono što je ovde fundamentalni problem jeste izostanak poverenja. Dakle, ja sad taksativno, pošto ste zakazali sednicu za, za, za, za sutra, pa ću sa kolegama i kroz amandmane i kroz diskusiju u plenumu taksativno obrazlagati sve odredbe ovih predloženih zakona.

Ali vi ovde, vi ovde kažete da jedan birač može da podrži više listaTo nije, to je nešto što vam je u preporuci ostavljeno da se razmotri kao opcija. Upravo uvažavajući društveno-politički kontekst, jer nemaju ni sve članice Evropske unije isti model i rešenje. I da li u ovim situacijama, u ovoj situaciji, u uslovima ovolikog nepoverenja, stvarno mislite da neko veruje da ova odredba nije izvučena sa spiska samo da bi se na prvim sledećim izborima fabrikovale liste i lažnih op-o-opozicionih lista i manjinskih eh, eh grupa građana, kako bi uspeli da zbunite biračko telo i kako bi uspeli da na osnovu tih lista povećate broj članova eh, u biračkim odborima, za dan i kontrolu tog izbora. Dakle, manjinske stranke, ja sam, na ovom slušanju u Beogradu ste čuli između ostalog i predstavnike tih manjinskih stranaka, koje upravo na ovom trećem delu nije sporno, da vi eh, eh pronalazite rešenje gde ćete u nazivu eh, l-lista manjinskih stranaka, gde će te liste nositi pun naziv ili skraćeni naziv, da se birači ne bi dovodili u zabludu. To uvažavam.

Ali šta ćemo sa grupom građana? Mislite da je to rešenje što nije istaknuto. Ja mislim da to nije rešenje. I ja mislim da ćemo, ukoliko to bude izglasano vašom većinom, kao i sve što je u prethodnom periodu na silu odrađeno, cenu toga videti na izborima. Ja politički to čitam kao vašu nesigurnost i zapravo vrlo realnu procenu da vi na prvim sledećim izborima nećete imati većinu.

A onda tragate za izbornom matematikom i vi ovim metodama objašnjavate građanima Srbije da će ta većina da se lomi na dva, tri, četiri poslanička mandata, a ovo su modeli kako ćete vi dolaziti do tih mandata. Nisu vama na tim listama grupa građana neophodni viđeni ljudi. Ne, vama je samo potreban čovek koji će na zvonce glasati u onoj sali za sve ono što je na, na dnevnom redu i što predlaže Srpska napredna stranka. Ja mislim da to nije dobro, dobro rešenje. I ja mislim da način na koji vi sprovodite ove izmene su nešto što će prilično skupo koštati građane Srbije.

Evo, z-na primeru kolege Mrdića, imamo i kvantifikovanu cifru. To je milijarda i po evra novca za koji su uskraćeni građani Srbije, isključivo zbog načina na koji je eh, postupano i na koji ste pristupili u tom setu zakona, zato što j-jasno je ljudima šta je pozadina svega. Jasno je, ja sam siguran da vi ovde za stolom pravite vrlo jasnu razliku između javne rasprave i javnog slušanja I vrlo tendenciozno idete u ovom drugom. Znači, kod gospodina Mrdića nismo imali čak ni to. U vašem slučaju imamo, e-e smo imali javno slušanje.

A zašto je izostala javna rasprava? Zašto to nije bio predlog Vlade, Nadzornog ministarstva? Zašto nisu uvažili sve preporuke? Zašto na, e-e-e javnim raspravama nismo govorili o svim preporukama? Ideja, jer te preporuke nije nečija lista želja.

Ona je posledica jednog nesrećnog sistema u prethodnih četrnaest godina koje nas je dovelo do ove pozicije, a u užasno lošoj poziciji se trenutno nalazi, nalaze građani Srbije i Republika Srbija Način na koji vi pristupate ne ide u korak rešavanju problema, nego u produbljivanju razlika. Zato će moj predlog i danas i u diskusijama tokom sutrašnjeg dana u plenumu biti da je najsmislenije povući ovaj set zakona i onda proceduru pokrenuti onako kako je, je smisleno. Jer vi imate na ovim javnim slušanjima, je, slušanjima je bilo vaše, e-e-e resorno i bila je ministarka prisutna. I oni su vrlo aktivno učestvovali u toj raspravi. Al' se onda postavlja pitanje, a zašto oni to nisu odradili?

Zašto oni nisu pripremili e-e-e set zakona koji će se menjati, uvažavajući svih dvadeset i pet odgovornih toga, ne samo pet, svih sedam prioritetnih, ne samo, ne samo jedan. Isti slučaj smo imali u, u, u slučaju gospodina Mrdića. Mi smo u raspravi u plenumu imali ministra pravde koji je branio neke odredbe tog, tog zakona, ali čovek ne da odgovor na pitanje zašto onda prima platu koju dobija od građana Srbije? Zašto on nije odradio svoj deo posla? E, tu leži problem.

Kakva je cena? To smo videli, milijardu i po evra za građane Srbije kazna i pazite apsurd sada Kolega Mrdić, kao predlagač tog zakona, je deo komisije koja suštinski to sad sve mora da stavi van snage. Jer vam je to eksplicitna poruka. To morate da uradite, jer ne, ako ne uradite, ide novi set kažnjavanja i najmanji je problem što ćete u tome vi lično biti kažnjeni. Mnogo veći je problem što će u tome biti kažnjeni građani Srbije.

I ovde na kraju i time završavam, vraćamo onu čuvenu rečenicu Jovanova koji kaže, znamo mi odlično, pa ćemo sada, Venecijanska komisija će pisati nama, pa ćemo mi pisati njima, pa ćemo onda da odgovaramo na ono što su oni napisali i zauzeli. I znate šta u tome? Prošli su izbori, a posle ćemo da vidimo šta ćemo da radimo sa, sa tim. Eto, to je osnovna logika i pristupa vašeg eh, u izmeni i vašeg seta, gospodine Mrdiću, i vašeg seta zakona, gospodine Petrašinović. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Ivanoviću. (kašalj) Spomenuli ste me nekoliko puta, pa sam dužan da vam odgovorim. Iako je tema današnje sednice Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu ovaj predložen ova tri izborna zakona. Pa da vam krenem redom, ja odavno nisam ovako skoro video da se neko raduje nekom najavi kažnjavanja Srbije ili informacijama da ima kažnjavanja Srbije, kao što se vi radujete. Ali dobro, vaše je pravo da se radujete da Srbija bude kažnjena.

S druge strane, širite neistinu da je Srbija kažnjena sa milijardu i po evra. Ako pažljivo analizirate sve izjave zvaničnika Evropske komisije, Evropske unije i ako znate uopšte na koji način funkcioniše taj paket od jedan zarez pedeset osam milijardi evra i kako se to u ratama daje Srbiji i na koji način se to daje, shvatićete da ste, nadam se, nenamerno izneli neistinu. Ali ja razumem, propaganda smeta vam Uglješa Mrdić, hoćete da mene okrivite za nekih milijardu i po i tako dalje. S druge strane, što se tiče ovoga što ste rekli oko predlaganja zakona. Vaše kolege iz opozicije, a možda i vi među njima, od početka ovog saziva do kraja dvadeset i pete godine, kada sam ja predao set od pet pravosudnih zakona, vi ste ukupno predložili trideset četiri zakona kao narodni poslanici.

Ni za jedan od ta trideset četiri zakona niste tražili javno slušanje. Predali ste ih u proceduru, kao što sam ih predao i ja. Vi ste predložili trideset i četiri, niste tražili javno slušanje. Ja sam predložio pet, nisam tražio javno slušanje. Da li je bi bolje bilo da za vaša ta trideset četiri, pet mojih da, da uvek je da, da postoje javna slušanja?

Pa verovatno da. Ali, zakoni moji su predati 22. decembra. Stajali su na skupštinskom sajtu, svi su imali iz zemlje i inostranstva uvid u njih, do četrnaestog januara. Četrnaestog januara i dalje su stajali na sajtu, krenula je sednica.

Sednica je trajala tri nedelje. Zakoni su usvojeni 28. januara. To je trideset i sedam dana. Prema tome dovoljno vremena ako neko ima dobru nameru da skrene pažnju na nešto što valja ili ne valja o ovaj setu pravosudnih zakona Što se tiče Venecijanske komisije, ja sam bio na sastanku sa njima nekoliko puta.

Oni su prvo poslali svoj nacrt mišljenja, na koji smo mi poslali odgovor, pa su onda poslali svoje mišljenje. Znači ne odluka, odluka će biti doneta 12. juna očekujemo na sednici Venecijanske komisije ove godine. Onda smo mi po njihovom dakle predlogu morali brzo da se izjasnimo. Znači, po njihovom predlogu brzo da se izjasnimo.

Formirana je radna grupa za izmene pravosudnih zakona i izmene tih čuvenih, kako ih zovete, Mrdićevih zakona, dakle koje sam pisao i predložio i koji su usvojeni i stupili na snagu, i formirana je radna grupa gde ima preko dvadeset ljudi, gde su predstavnici Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštava, Vrhovnog tužilaštva, Vrhovnog suda Srbije, svih eminentnih strukovnih udruženja koje, koje u svom sastavu imaju sudije i tužioci, predstavnici Ministarstva pravde i po funkciji predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a moj zamenik iz odbora, zamenik člana radne grupe Dragan Nikolić. Na sastancima, Član sam tamo, nisam zamenik, samo to izvinjem se. Pa ne, z-zamenik člana r-radne grupe. Tako, da. Ovaj, dakle, eh, imali smo radne, imali smo sastanke radnih grupa, imali smo i javna slušanja o tom setu pravosudnih zakona.

Nisam primetio vas, vi da ste bili. Mogli ste doći. I tamo smo isto imali različite stavove. Dakle, prema mišljenju Venecijanske komisije, oni se sa onim najvažnijim delovima vezanim za Zakon o javnom tužilaštvu, koji je bio najsporniji i najviše kritikovan, sa najvažnijim stvarima vezanim za funkcionisanje javnog tužilaštva, oni su se složili, odnosno to podržali, i kako je Venecijanska komisija rekla, mi smo napravili veliki korak ka unapređivanju efikasnosti pravosuđa. Citiram Venecijansku komisiju.

Veliki korak unapređivanja efikasnosti pravosuđa mojim zakonima, rekli iz Venecijanske komisije. E sad, tu imamo pet zakona. Eh, oni traže da se izmene delovi, nešto sitno, negde malo više. Mi smo obuhvatili sve predloge članova radne grupe i poslali njima, eh, naše, dakle analizu, gde ima čak, recimo, alternativa jedan, alternativa dva za određene predloge, pa nek oni sami vide šta im odgovara. I naravno, to smo uradili zbog interesa Srbije i evropskih integracija, i naravno, zato što nam je uvek interes Srbije na prvom mestu.

E sad-Da li je nekom sujetu povređena što se po prvi put u proteklih trideset godina dogodilo da su zakoni iz oblasti pravosuđa pisani u Beogradu bez odobrenja neke ambasade ili što nisu nam doneti tekstovi iz inostranstva ili što nisu pisani u inostranstvu, verovatno se neko uvredio iz Evropske unije i Venecijanske komisije zbog toga. Ovo je prvi put da je, su zakoni iz oblasti pravosuđa pisani u Srbiji bez konsultovanja sa strancima i tu svi treba da budemo ponosni. A zakon je najbolji onaj koji je primenljiv. Svaki zakoni, pa i neki čuveni zakoni u istoriji vremenom su se menjali, nadograđivali, dopunjavali. Tako da ja se sad i ponosim što je Venecijanska komisija videla dobre stvari mojih zakona i čak sugerisala da neke stvari možemo da unapredimo i nadam se da će te stvari biti izmenjene da bi ti zakoni imali još jače.

Što se tiče ovih javnih slušanja za ove izborne zakone, imali ste prilike, bili ste prisutni. Imali smo prilike da čujemo i predstavnike i pozicije i opozicije i civilnog društva i strukovnih udruženja i studente i profesore i ovaj predstavnike raznih institucija i ministarstva državne uprave. Imali smo različite stavove, iste stavove. Po meni dobra četiri javna slušanja. E sad, bilo je tu nekih ljudi koji su pokušali da isprovociraju incident svojim nedostojnim ponašanjem.

Opet to nisu sad ovde prisutni, pa neću sada da govorim o njima, ali imali smo javna slušanja. Sad ćemo, nadam se raspravljati o ovom setu izbornih zakona na sednicama Skupštine tu u plenumu, ako budu dob-ako bude bila većina da se podrže, ti zakoni će biti usvojeni i stupiti na snagu. Na čiju inicijativu su ti zakoni? Ti-predlagač tih zakona je Miroslav Petrašinović, narodni poslanik Srpske napredne stranke, moj dragi kolega, saborac i prijatelj. Ti zakoni su usledili posle niza preporuka Misije ODIR.

Ja bih samo podsetio da jedan prethodni zakon, čiji sam ja bio autor i predlagač, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, vi iz opozicije ste me napadali zašto se ne promene neke stvari, pa ću vam sad skratiti. Devet javnih slušanja, devet javnih slušanja, dva kruga i još jedno u Beogradu po dva. Jedanaest puta menjan zakon na zahtev ODIR-a, opozicije i civilnog društva. I onda kao takav je ušao u skupštinsku proceduru i onda opet je bio izložen kritici od strane dobrog dela opozicije. To je vaše pravo, ali morate da shvatite da mi neke preporuke želimo da prihvatimo, da koje su dolaz-došle od ODIR-a.

Tako je vezano kao i za zakone o jedinstvenom biračkom spisku, tako je vezano i za ove izborne zakone Sada ja ne bih dužio, pošto ima dosta prijavljenih i kolega Komlenski i kolega Nikolić i koleginica Milanović.

Samo od-gospodin Petrašinović se javio- Da li, pa ćete onda?

Ne, ne ja ću samo kratko ako je moguće trideset sekundi

Evo, evo sad Petrašinović. Izvolite gospodine Petrašinović.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Što se tiče mene kao predlagača, ja sam korist-koristio ono pravo koje mi Poslovnik dozvoljava i u skladu sa tim pravom i predložio i predložio ove izmene i dopune zakona. Na osnovu tih izmena i dopuna zakona mi smo imali jako četiri organizovana jako kvalitetna javna slušanja. Poslednje je trajalo mislim nešto više od tri sata, ni jedno nije trajalo ispod dva, dva i po sata i zaista smo mogli da čujemo i dosta nekih kvalitetnih i komentara i sugestija i predloga. I ono što je meni bilo interesantno na tim javnim slušanjima, to želim sada ovde da podelim i sa svim članovima Odbora, jeste što smo na jednom od tih javnih slušanja čuli da su naši zakoni dobri, a da smo imali prethodne dve godine da slušamo od konstituisanje parlamenta, da treba da usvojimo sve preporuke ODIR-a, da treba da primenimo sve preporuke OD-ODIR-a, da naše izborno zakonodavstvo nije dobro, a onda dođemo dotle da neki predstavnici opozicije kažu pa ne, ne, dobri su naši zakoni, niste morali da, niste morali da usvajate ove preporuke.

Spominjemo švedski sto, a onda isto na javnim slušanjima od predstavnika opozicije dobijamo komentar, e, ovo vam je dobro što ste usvojili za biračke odbore, to je u redu, ali niste trebali ovo za liste ili niste trebali ovo da gde, gde, gde brišete član koji su razlozi za odbijanje liste, pa ste ovo mogli, a ovo niste. Pa šta je to onda? Onda je to isto švedski sto. Ahm, sumnjate da nemamo da, da nemamo dobru nameru. Mi smo upravo pokazali da imamo i dobru volju i dobru nameru tako što smo krenuli od 2024.

da menjamo naše izborno zakonodavstvo. Sad je, spominje uvaženi kolega doktor Uglješa Mrdić, zavezanost za zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Koliko je puta menjan taj nacrt teksta tog, tog predloga, predloga zakona, da ga na kraju nismo usvojili. Pa sve ono što je bilo apostrofirano kao najbitnije smo prihvatili, smo prihvatili i usvojili. Ovde se tražilo i išlo se na to da birački odbori postanu kvalifikovani, kvalifikovani u tom smislu da sada svi budu obučeni, jer smo na, jesmo na kraju izbornog procesa 2023.

imali ponovljena, ponovljenog glasanja na nekih četrdeset i tri biračka mesta, ukoliko mi je podatak tačan. Otprilike oko četrdesetak je bilo. Tako da je ono što je suština ovoga jeste da radimo na tome da nam birački odbori apsolutno i u stalnom i proširenom sastavu budu kvalifikovani, odnosno da svi prođu jednu istu jednoobraznu obuku i da svako i da svako lice koje učestvuje u tom izbornom procesu ima potvrdu za rad u kako u opštinskim tako u gradskim izbornim komisijama, tako, tako i u biračkim, tako i u biračkim odborima I što se tiče svih ovih ostalih preporuka, pogotovo kada su u pitanju i-i-i manjinske listeApsolutno sve je rađeno u dogovoru sa ODIHR-om i na njihove predloge mi smo dali naša rešenja, oni su dali njihove komentare. Mi smo onda rekli kako ćemo to, kako ćemo to da implementiramo i oni su se sa time saglasili. Znači, mi od predstavnika opozicije dve godine slušamo kako treba da ispoštujemo ono što kaže ODIHR.

Mi sarađujemo s ODIHR-om i bukvalno sve ono što se nalazi u ovim izmenama i dopunama zakona je nešto što je dogovoreno sa ODIHR-om i nešto što su oni prihvatili kao najbolje moguće rešenje jer smo ga mi kao takvo i tražili da bi ga implementirali u naše, u naše zakone. Užasno loša pozicija Srbije, ja ne vidim zaista očigledno da različitim očima gledamo ili da različito sagledavamo stvarnost, gdje je užasno loša pozicija Srbije u vremenu koje je posle korone u celom svetu jako problematično, gdje smo mi daleko i od ratnih sukoba, daleko i od kriza gde je apsolutno svega dovoljno ima u Srbiji, počevši od hrane i od lekova i od namirnica i od goriva. Gde je tu užasno loša pozicija Srbije? Ja je zaista ne vidim. I da je u momentima krize, kad ostali gledaju kako da se nadoknađavaju, mi dalje gradimo i puteve i radimo na velikim infrastrukturnim projektima.

Ja zaista tu ne vidim da je nama pozicija užasno loša. Ovim izmenama i dopunama zakona mi želimo da idemo u korak s onim što preporuka, što je preporučila Međunarodna misija. Želimo da reformišemo naše izborno zakonodavstvo. Želimo da ga menjamo, da sutra kada izbori prođu, rezultati tih izbora budu prihvatljivi kako za nas, tako i za vas i da ne dolazimo više do tih situacija gde imamo onakve scene kao što smo imali kada je trebalo da se konstituiše parlament 2024. godine zbog toga što opozicija nije želela i nije mogla da prihvati izborni proces. Hvala

Zahvaljujem gospodine Petrašinoviću. Kolega Đorđe Komlenski je sledeći u sistemu. Pa niste se. Niste se javili, pa kolega Komlenski je na redu. Ja moram da čovek nije govori.

Ne, ne možete ja, kad dođete na red, molim vas, samo pet minuta. Molim vas, govorili ste deset minuta. Kolega Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem predsedniče. Pa evo danas još jedne potvrde ovaj da sam bio u pravu kada sam prošli put bio protiv organizacije javnih slušanja. Doduše, zahvaljujući tome što je uvršten u korekciju, takozvanu ovaj pozvanih, predlog kolege Pavlovića da bude pozvana i Ruska federacija, ostao sam uzdržan. Možda bih glasao i za da su bili pozvani sve ostale ambasade, uključujući i Ambasadu Republike Albanije, pošto mislim da bi ona mogla da veći doprinos u tim javnim raspravama i javnim slušanjima, nego što to mogu da urade ovaj Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i ostale. Ali dobro, mi smo naučili da čujemo da nam se ispriča i isporuči šta ko misli i onda ode zbog drugih obaveza.

Nije ništa novo, ali to je nešto na šta moramo da se naviknemo. Šta god da uradimo, ne valja. Možda bi bilo drugačije, možda bi bilo više poverenja u izborni sistem i izborni zakon i izborne rezultate ukoliko bi oni koji ne dobijaju na izborima onoliko koliko misle da im treba ili onoliko koliko su obećali svojim sponzorima, bili korektni barem u toj meri i svugde gde god su rezultati bili nesporni to priznali kao jednu apsolutno tačnu činjenicu koja se ne da preispitivati i jednostavno ovaj, ali to ne vredi. Možda bi bilo još lakše kad ste već pomenuli neke ranije zakone da je i Zakon o posebnom registru agenata stranog uticaja usvojena na vreme, verovatno bi i u Srbiji bila drugačija klima, ali tu smo gde jesmo. Meni je zadovoljstvo da mi razgovaramo o Predlogu zakona koje predlažu poslanici i na današnjoj sednici, obzirom da zakon tehnički ispunjava sve uslove, i ako ima stvari koje mi se ne sviđaju, ali to je moje pravo da reagujem amandmanski i da komentarišem sve neke stvari koje se ruge.

Ja ću na današnjoj sednici glasati za to da ovo ide u plenum kako bismo imali priliku da o tome tamo razgovaramo na odgovarajući način. Između ostalog, jedna od stvari koja je ostala od ranije nedefinisana. Znate davno kad su, kad je menjan Zakon o registraciji političkih partija, rečeno je da se skupljaju overeni potpisi i deset hiljada overenih potpisa da bi partije koje su registrovane postoje i rade došle u poziciju da ne moraju da skupljaju potpise za učešće na izborima od lokalnih do republičkih. Tako da mislim da je to nešto o čemu je trebalo razmišljati i jednostavno ovaj neka ostane kao tema o kojoj treba razmišljati u nekom budućem vremenu, jer nijedan zakon nije uklesan u kamen, osim zakon o dvanaest tablica ovaj i nepromenljiv za sva buduća vremena, već se prilagođava onome što odgovara U plenumu ne mogu podržati ovo i nećemo glasati ni ja ni moj kolega Bojan Torbica, samo iz jednog prostog razloga zato što ovo jeste u skladu sa preporukama ODIH- ra. Nama ODIHR ništa ne znači, ni OEBS ni OECD, ni Evropska unija, niti bilo ko drugi.

Ali ovde ja lično moram da kažem da sam zadovoljan onim što je kolega Petrašinović stavio na papir i da su ovo stvari koje znače ozbiljan boljitak kada su u pitanju izborni uslovi u Republici Srbiji i koji treba da vode ka tome očigledno u nekom sledećem koraku, osim možda ovog razmišljanja da registrovane partije ne treba da uopšte prikupljaju potpiseErm, potpise, za razliku od grupa građana, da jednom napravimo vrlo jasnu distinkciju između registrovanih političkih partija, koje imaju ogromne obaveze, za razliku od udruženja građana koji nemaju nikakve obaveze, maltene, kad je u pitanju i zakon o sprečavanju korupcije i svi neki drugi zakoni. Iako smo u međuvremenu neke stvari korigovali, ali baš zbog onog uticaja, malignog uticaja i USAID-a preko nevladinog sektora nismo to do kraja implementirali na odgovarajući način da udruženja građana na odgovarajući način, odnosno grupe građana koji učestvuju na izborima postavimo u gotovo identičnu poziciju, barem dok traju izbori i posle izbora, koliko je nužno, kao i političke partije. Ali ovo očigledno sve treba da vodi ka jednoj potpunoj profesionalizaciji biračkih odbora, po mom mišljenju, koji treba da budu profesionalni, nad kojima će biti vršena rigorozna kontrola, ali koji će u onom svom osnovnom delu, erm, biti profesionalna tela u nekom budućem periodu i jednostavno ne ostavljati ni zrno prostora da li postoji nekakav propust u procedurama koje su sprovedene. Nisam siguran da li nije prestroga mera gubljenja, erm, sertifikata, da ga tako nazovem, ukoliko budu poništeni izbori na nekom biračkom mestu, jer hipotetički liči pomalo na kolektivno kažnjavanje, moram da, da priznam, ali, ovaj, kao stimulativno da kompletan birački odbor do kraja vodi računa o tome šta se i kako radi na biračkom mestu, ovaj, i da tome posveti ozbiljnu pažnju. Tako da to vaganje, kolega mogu da razumem u potpunosti.

Nisam čak ni sam dovoljno, ovaj, kompetentan da mogu da kažem šta bih od te dve opcije, ovaj, pre, da li malo ublažiti ili, ili ostaviti kao meru takvu kakva, kakva jeste Umesto (pauza) da slušamo kako Vlada Srbije predlaže zakone koji ne valjaju ništa, koji su prepisani odavde i odande, evo sad kako poslanici glasaju na zvonce, kako poslanici ne rade ništa, sad slušamo danas priču kako poslanici treba da sede, primaju platu i ne rade svoj posao. Aman ljudi, dogovorite se više šta hoćete. Ja razumem da vi imate ozbiljan problem da napišete predlog zakona onakav kakav bi vama odgovarao, jer taj predlog zakona bi verovatno trebao da izgleda tako što će biti zabranjeno da na listi bude iko ko ima inicijale AV, pa onda recimo da može da bude bezimena lista, bez nosioca, bez naziva, onako prazna, pa će se popuniti posle toga kad se vidi da li je neko glasao za tu belu listu ili kako, već da se primenjuju koeficijenti puta deset, da se množe, ovaj, glasovi koje dobije opozicija, da se vlasti umanjuje za sto, ili što bi rekli klinci onako kad igraju na male goliće, kaže, hajde dam ti devet fora, igramo do deset. Vama ni to ne bi pomoglo da dođete na vlast. Prema tome, ovo sve što slušamo i slušaćemo, verovatno kroz plenum ovih dana je samo, erm, artiljerijska priprema za pravdanje budućeg neuspeha na izborima, kad god da budu bili raspisani, a da li će biti u junu, septembru, decembru ili decembru dvadeset i sedme godine potpuno je irelevantno Znači, ovo je jednostavno nešto što ni građani Republike Srbije upravo zbog te, erm, lenjosti neće da, da, ovaj, više tolerišu.

I kolega Mrdiću, valjda je i vama jasno da niko od njih nije predlagao ni pokušavao da predloži da nešto ide na javno slušanje. E bože, da su pomislili da organizuju javnu raspravu, iako ja ne vidim načina formalnopravnog za organizaciju javne rasprave kad je, ovaj, predlagač zakona poslanik. Ali dobro, možda se može preširoko tumačiti pa doći do toga. Znate zašto? Jer onda bi, ovaj, izuzev jednog dela zakona koji imaju i smisla i sadržine i mogu se smatrati podlogom o kojoj treba raspravljati, onda oni koji dođu na ta javna slušanja i javnost, pa onda i one nevladine organizacije koje je finansirao USAID, sad finansiraju pod drugim linijama, shvatio da su na tom papiru napisane samo nebuloze koje se ne bi smele nazvati ni, ni, ni podsetnikom za mogući nacrt zakona, a kamoli zakonskim tekstom.

Tako da je mnogo lakše ovde izdeklamovati šta ti padne na pamet, pripremiti teren za to što ćeš unapred izgubiti izbore, okriviti nekog drugog, a to što, da se jao za trenutak vratim ponovo na, na onu radnu grupu koja je stvarno, erm, dozvolila da pogotovo opozicija da ima gareće uši nakače ove tri nevladine organizacije, jer su se kleli u CRTU i CESID i njihove predloge i držali se k'o pijani plota Nekih danas nema u parlamentu da rade zbog toga, a ovi su ih prodali na keca, ako to tako moram da kažem, onog trenutka kad su shvatili da su za sebe rezervisali mesta u Komisiji za ispitivanje biračkog spiska i vođenje računa o biračkom spisku. E sad, da li su im to gazde naredile, da li su se instalirali međusobno, nije ni važno. Tog trenutka je svih onih deset, jedanaest predloga o kojima steDa. Vi lupali glavu, mučili se, ekipa oko vas koja je pomagala i svi ostali ovaj postalo nebitno, jer suština svega onoga je bilo tri tri tri, pet tri dva, postalo je nevažno kad su dobili zeleno svetlo da će Crta i Cesic biti deo te komisije, a za opoziciju, a i za građane Srbije njih uostalom nikad nizašta nije ni bilo briga. I još nešto.

Srbija neće biti kažnjena ni sa čim, jer Srbiju ne može niko da kažnjava i to je jako bezobrazno na taj način komentarisati. Što se mene tiče kudikamo, ovaj boljeg i lepog života, da nikakvog dodira više sa Evropskom Unijom nema. Hvala.