| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Republike Srbije, pre svega, zahvalila bih se ministarki Sofronijević na jasnom i razumnom izlaganju i na svim ovim podacima koje nam je do sada u ova tri dana izlagala ovde u Skupštini.
Osvrnuću se na dva bitna predloga zakona koji su značajni za većinu građana Srbije. Pre svega, to su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kao i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ovaj prvi predlog zakona koji sam spomenula, Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima je zasnovan, pre svega na Ustavu, kako smo i čuli prethodnih dana, bez obzira što je opozicija to negirala. U potpunosti je usklađen sa međunarodnim dokumentima. Svi objekti koji su izgrađeni na teritoriji Republike Srbije biće evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti.
Kao što reče ministarka, iz samog zakona proizilazi, ovo nije legalizacija, ni ozakonjenje, pre svega, zato što se ne traži ispunjenje urbanističkih i tehničkih uslova. Ovo je formalizacija, evidentiranje svih objekata na teritoriji Republike Srbije i upis prava svojine iz faktičkog u stvarno pravo.
Cilj je da se najveći broj objekata upiše na faktičke vlasnike objekata. Ovo pravo neće imati oni koji su gradili u zaštićenim zonama i površinama javne namene, kao što su, na primer, priroda, kultura, vode, pružni pojasi, poja eksproprijacije, auto-puteva i brzih saobraćajnica, kao i na zemljištu koje je u privatnoj svojini drugog lica.
Postupak za ostvarivanje prava je centralizovan i digitalizovan. Četiri su ključna aktera u postupku evidentiranja i upisa i to su jedinice lokalne samouprave, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, Republički geodetski zavod i podnosioci prijava, bilo to građani ili, pak, drugi subjekti.
Građani, pravna lica i drugi podnosioci prijave sve što treba da urade je da podnesu prijavu. U nekim slučajevima će to biti elaborat geodetskih radova i to je sve. Građanima kojima je potrebna pomoć oko popunjavanja prijave, i malopre se pričalo o tome, biće na raspolaganju pravna pomoć i timovi u jedinice lokalne samouprave.
Ja sam već razgovarala i sa gradonačelnikom Bora i sa nekim predsednicima opštine iz Timočke Krajine, kao što su Žagubica i Boljevac, oni već pripremaju takve timove koji će pomoći građanima u popunjavanju prijava, tako da građani mogu da budu i spokojni da neće biti prepušteni sami sebi ukoliko nisu informatički pismeni.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ozakonjenju objekata. Svaka gradnja suprotna zakonu od tog trenutka predstavljaće krivično delo i posledica će biti rušenje ili upis u svojinu Republike Srbije.
Kao što smo i prethodnog dana konstatovali, zakon sadrži i socionalnu komponentu. To su posebni uslovi koji su propisani za vlasnike objekata, koji su sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, za primaoce socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borce, porodice sa troje i više dece, ali i za seoska domaćinstva, dok svi ostali će plaćati naknadu u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta koje bi platili i u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole, čime se ova lica dovode u ravnopravniji položaj sa savesnim graditeljima.
Ovom prilikom pozvala bih sve građane Republike Srbije da po stupanju na snagu ovog zakona podnesu elektronsku prijavu i upišu pravo svojine na nepokretnostima koje i faktički koriste.
Drugi zakon o kome bih ukratko rekla par reči je Zakon o dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je naročito bitan za one građane koji su izvršni dužnici, a koji poseduju jedinu nepokretnost i tu je dodato nekoliko odredaba zakona, pre svega član 151 b koji se odnosi na to da ukoliko je podnet predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika i ukoliko taj izvršni dužnik ima jedinu nepokretnost, izvršenje se neće moći sprovesti, pre svega ako je ta nepokretnost do 60 metara kvadratnih, ako se radi o nepokretnosti na kojoj dužnik ima prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje i ako glavnica potraživanja koja se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave.
Ono što bih na kraju, kada je u pitanju ovaj zakon, rekla je da ipak imamo dva izuzetka gde se ne može primenjivati odredba člana 151 b. ovog zakona. To je, pre svega, kada je izvršni dužnik u formi javne ili na zakonu overene isprave dao saglasnost da se izvršenje sprovede na nepokretnosti iz člana 151 b. i drugi kada potraživanje koje se namiruje, koje bi se namirivalo na nepokretnosti izvršnog dužnika da je proisteklo iz zakonskog izdržavanja ili krivičnog dela.
Ovom prilikom želim da iskoristim i da kažem i da upoznam narodne poslanike i građane Republike Srbije da već iz sednice u sednicu, evo koliko već ovde zasedamo, godinu i po dana prethodnih, uvek se spominje Bor i kako se živi u Boru i kakav je vazduh u Boru, iako možda mnogi i nisu bili u Boru i nisu se verovatno ni sekirali, ni brinuli kada je pre 20 godina u Boru sprovedeno više programa tehnoloških viškova.
Sticajem okolnosti i ja sam učestvovala, jer od pre 22, 23 godine radim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, sada sam penzioner, ne radim više, ali sam jako bila dobro upoznata sa politikom zapošljavanja na nivou grad i kada nismo imali mogućnost da ponudimo radno mesto, kada su ljudi odlazili iz Bora. Međutim, situacija od 2018. godine je sasvim drugačija kada je stopa nezaposlenosti jako niska. Dakle, 2.350 nezaposlenih lica je prema poslednjoj evidenciji.
U Boru živi 21 nacija. Nekad su se ljudi naseljavali tako što su dolazili trbuhom za kruhom, kako bih rekla. Prosto su tu osnivali porodice. Da kažem da je i moja porodica isto 1946. godine došla u Bor, odnosno moji roditelji i ja sam u Boru završila i osnovnu i srednju školu, Pravni fakultetu u Beogradu. Vratila sam se u Bor i za 42 godine imala sam tu mogućnost da promenim šest radnih mesta i da upoznam i privredu i upravu.
Mogu da kažem da se Bor mnogo promenio, da Bor drugačije izgleda, da je to jedan moderan industrijski grad. Normalno, treba da se radi na zaštiti životne sredine, treba da se radi na zaštiti radnika, treba da svi učestvujemo u tome.
Transparentni su podaci o zagađenosti u Boru, niko to ne spori. Ja se sećam da kada sam počinjala da radim, a to je bilo davne 1983. godine, da sam morala da nosim duple čarape u tašni jer nam je sumpor-dioksid, da je mnogo bilo zagađeno u Boru. Međutim, sada je situacija sasvim drugačija. Grad Bor mnogo ulaže.
Moram, evo, da se nadovežem i na socijalni aspekt, kada su u pitanju odluke koje se donose. Tako da, pored odluke roditelj – negovatelj koja stupa na snagu od 1. januara 2026. godine tu je i pomoć za porodilje, tu su aktivne mere zapošljavanja u iznosu od 78 miliona, tu je besplatan prevoz, besplatan vrtić, besplatna užina od 7. oktobra.
Ne bih dalje dužila, ali mnogo, mnogo toga je učinjeno u gradu i ne bih želela da se negativne konotacije i ljudi koji su iz Smederevske Palanke, narodni poslanici, iz kruga dvojke komentarišu kako se živi u Boru.
Hvala vam.
Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovane kolege narodni poslanici i cenjeni građani Republike Srbije, ovom prilikom pre svega želim da se osvrnem na prethodnu sednicu Skupštine Republike Srbije na kojoj smo usvojili jako bitne zakone, odnosno set zakona koji se odnosi na obrazovanje, a posebno zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, čime je ispunjen i četvrti zahtev studenata.
Takođe moram da spomenem usvajanje Predloga zakona u utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanje dela kamate kao mere podrške mladima u Srbiji od 20 do 35 godina, za kupovinu prve nekretnine koji je stupio na snagu 14. marta. Po mojim saznanjima vlada jako veliko interesovanje mladih za korišćenje tzv. jeftinog kredita za kupovinu prve nekretnine. U razgovoru sa mladima za kupovinu prve nekretnine postavlja se pitanje da li će pored banke Inteze i banke Poštanske štedionice i druge banke biti uključene kada su u pitanju krediti za mlade.
Takođe jedan od veoma bitnih zakona je i Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu, tj. dodatno finansiranje za projekat akceleracije, odnosno u slobodnom prevodu pospešivanje inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Srbiji, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Navedeni zakon na prethodnoj sednici obrazložili su u načelu ministar finansija Siniša Mali i veoma detaljno ministarka za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Jelena Begović. Država je počev od 2018. godine puno uložila u nauku i ovo je dodatni zajam u visini od 25 miliona evra. ukoliko ne ulažemo u nauku, tehnološki razvoj i inovacije nijedna država ne može da se razvija. Na pragu smo nove tehnološke revolucije i veštačke inteligencije.
Kao što znate, dolazim iz grada bakra, iz Bora. U Boru više od 55 godina posluje Institut za bakar. Prvo je bio u sastavu RTB Bor, da bi od 2007. godine promenio naziv i samostalno posluje kao Institut za rudarstvo i metalurgiju koji veoma uspešno posluje. Jedan je od 21 instituta na nivou Srbije. U institutu je zaposleno oko 180 radnika, od toga većina su visokostručni kadrovi. Pre svega 28 doktora nauka, sedam magistara, preko 60 inženjera tehničke struke radi u institutu. Mladim doktorantima se pruža mogućnost za usavršavanje u zemlji i inostranstvu. Takođe, u Boru je na snazi i projekat otvaranja startap centra koji treba da bude otvoren do kraja 2025. godine. Dana 16. oktobra 2024. godine u Boru je održan prvi sajam inovacija i biznis ideja u saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom iz Niša uz podršku grada Bora i Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije.
Grad Bor je pre svega rudarski i industrijski grad. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovim naporima i angažovanju 2018. godine u grad Bor je kao strateški partner došao „Ziđing koper“. Godine 2022. je otvoren novi rudnik bakra i zlata „Čukaru peki“, zatim su tu i ostale podizvođačke kompanije koje se bave građevinarstvom i ostalim delatnostima koje su potrebne za rudnik bakra. Nikada u gradu Boru nije bio toliko mali broj nezaposlenih lica. Nekada je procenat nezaposlenosti išao i preko 30%. Od pre dva meseca više ne radim u Nacionalnoj službi, jer sam otišla u penziju, ali sam se trudila da svih tih 20 godina koliko sam pratila proces zapošljavanja i sve one aktivne mere koje su uticale na proces zapošljavanja u gradu, mogu da kažem da već evo sedmu godinu grad Bor podstiče razvoj preduzetništva i izdvaja značajna sredstva iz gradskog budžeta za pospešivanje privatnog preduzetništva. Prošle godine je u gradu Boru uz pomoć grada i Nacionalne službe za zapošljavanje otvoreno 30 preduzetničkih radnji i svi koji su bili zainteresovani, nezaposlena lica i koji su konkurisali su dobili sredstva u iznosu od 300.000 dinara za započinjanje sopstvenog biznisa. lokalnim akcionim planom zapošljavanja već treću godinu uvedena je aktivna mera novo zapošljavanje kao tehnička podrška, pa tako preduzetnik koji najmanje ima tri meseca rada može da konkuriše i zaposli lice sa evidencije nazaposlenih lica i tako po novozaposlenom licu dobije 400.000 dinara, što ni u jednom gradu u Srbiji se ne daje ovoliki iznos sredstava kada je zapošljavanje novih radnika, pa je tako za 2024. godinu iz gradskog budžeta izdvojeno 20 miliona dinara i 50 preduzetnika je zaposlilo po jedno novozaposleno lice.
U petak smo imali sednicu Skupštine grada Bora, gde su izmenama lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2025. godinu izdvojena sredstva u iznosu od 78 miliona dinara, nikada više. Za četiri aktivne mere zapošljavanja. Pre svega za javne radove, jer polovina nezaposlenih lica od 2.200 čine lica koja imaju završenu osnovnu školu ili pak nezavršenu osnovnu školu. Zatim, za meru samozapošljavanja šest miliona dinara, i od toga smo izdvojili 3,5 miliona dinara za nezaposlena lica koja su pre pet godina imala otvorene preduzetničke radnje, pa su iste zatvorila. Želimo da im pružimo mogućnost da ponovo otvore, u stvari smo osluškivali naše sugrađane šta je to što im je potrebno u narednom periodu. Na kraju, tu su mladi, 12 miliona dinara. Za mlade ljude bez radnog iskustva izdvojili smo 12 miliona dinara, 36.000 dinara za lica sa srednjom školom, 38.000 za lica sa višom i 40.000 dinara za lica sa visokom stručnom spremom. Tako da se sa ovih 78 miliona dinara planira da se u narednom periodu zaposli ili radno angažuje oko 240 lica.
Ne mogu, a da se ne osvrnem i ne kažem par reči o 4. martu, tom nemilom događaju koji se desio u ovom domu, kada su kolege iz opozicije pokušale da prekinu rad sednice Narodne skupštine, bacajući dimne bombe, biber sprej, suzavac i time su uticale da tri naše koleginice budu povređene, a većina nas se nagutala gasova izazvanih bacanjem dimnih bombi. Do sada ovako nešto nije zabeleženo u Domu Narodne skupštine.
Na kraju, želim da kao žena, majka, baka, ovom prilikom uputim poziv svima na suzdržanost, uvažavanje različitih mišljenja, da poštujemo dostojanstvo ovog doma, da budemo jedinstveni i da se ne delimo, da nam je u sadašnjem trenutku pre svega sloga suštinska potreba.
Koristim takođe priliku da izrazim duboko saučešće građanima Severne Makedonije, kao i porodicama nastradale dece u Kočanima.
Osuđujem napad na studenta Miloša Pavlovića i želim mu brz oporavak i da istraje u svojoj borbi. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, dolazim iz rudarskog Bora, grada koji ima prošlost, koji ima budućnost i poštuje tradiciju. U Boru se rudarilo još od 1903. godine, dolaskom inženjera Franje Šisteka. Stanovništvo grada je bilo usmereno na zapošljavanje u rudniku, pa je tako osnovan i RTB Bor, a onda dolaskom strateškog partnera „Ziđin Kopera“ u Bor, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, otvoreno je preko 3.000 novih radnih mesta, zatim je otvoren i rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki“ 2021. godine, gde je otvoreno još dodatnih 1.200 radnih mesta.
Osvrnuću se pre svega na zaposlenost, odnosno na nezaposlenost koja je u gradu Boru i Borskom upravnom okrugu. Ministar Mali je rekao da je ta nezaposlenost bila 25,9%, međutim, u Boru je ona išla i do 30%. Već 22 godine radim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i pratim statističke podatke, kako zapošljavanje, tako i nezaposlenost.
Inače, nezaposlenost u Boru je na istorijskom minimumu, pa ću vam malo pričati o statističkim podacima. Pre svega, 2013. godine u Boru je bilo 6.209 nezaposlenih lica. Godine 2018, dolaskom strateškog partnera, 4.784 nezaposlena lica, a 2024. godine 2.350 lica. Sva lica tehničke struke, mašinske, elektro, koja su bila zainteresovana da rade u „Ziđinu“ i u drugim podizvođačkim kompanijama su se zaposlila, međutim, ne mogu svi da rade u „Ziđinu“, u „Ziđin majningu“ i u drugim podizvođačkim kompanijama. Tako da grad Bor, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, već evo petu godinu izdvaja značajna sredstva iz gradskog budžeta, pa je tako, spomenuću samo zadnju godinu, 2024. godinu, izdvojio 59 miliona dinara, odnosno 63,9 miliona dinara za sufinansiranje aktivnih mera zapošljavanja. To su pre svega četiri aktivne mere – javni radovi, samozapošljavanje, novo zapošljavanje u privatnom sektoru za lica iz kategorije teže zapošljivih lica i pre svega stručna praksa za mlade.
Inače, u gradu Boru je, tako je i u Republici Srbiji, pre svega dve trećine nezaposlenih žena, pa se mi trudimo da ovim aktivnim merama uključimo što veći broj žena, takođe da podstaknemo privatno preduzetništvo, koje je u zadnjih pet godina od 118 privatnih preduzetnika koji su otvorili svoje preduzetničke radnje uz pomoć grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno uz pomoć republičkog budžeta, 78 takvih preduzetničkih radnji je ostalo da radi, pa je tako to dve trećine, što je jako dobar podatak, kada je u pitanju podsticanje privatnog preduzetništva, a s obzirom da je grad Bor rudarski grad i da je stanovništvo usmereno na zapošljavanje u ovim kompanijama.
Inače, već treću godinu tokom cele godine grad Bor i Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuju javne pozive koji traju cele godine. Tako imamo dva javna poziva za javne radove, za samozapošljavanje, za novo zapošljavanje. Evo, upravo je u toku realizacija jednog takvog javnog poziva, gde je grad Bor izdvojio 12 miliona dinara, 400.000 po novozaposlenom licu, a Republika Srbija izdvaja 230.000 dinara po novozaposlenom licu, tako da će 30 novih preduzetnika zaposliti 30 nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, a posebno žena.
Osvrnula bih se i na prosečnu zaradu u gradu Boru. Ona u Boru iznosu 113.326 dinara. U 2018. godini je iznosila 53.023 dinara. Inače, posebno mi je drago i posebno sam srećna kada je u pitanju izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim će se roditeljski dodatak značajno povećati i da će rebalansom budžeta biti izdvojena sredstva i za onu decu koja su rođena od 1. januara 2024. godine.
Već smo ovde pričali da je to za prvo dete 500.000 dinara, za drugo rođeno dete 600.000 dinara, za treće rođeno dete 2.280.000 dinara i za četvrto rođeno dete 3.180.000 dinara. Tu se grad Bor pridružio odluci izmene o finansijskoj podršci porodici sa decom, pa je tako prošle nedelje na sednici gradske skupštine usvojena takva odluka, gde će pre svega, ističem, nezaposlene porodilje umesto 20.000 dinara dobijati 40.000 dinara od 1. januara 2024. godine, gde će novčana jednokratna pomoć za prvo dete umesto 40.000 dinara biti 150.000 dinara, za drugo dete 200.000 dinara i za treće dete 300.000 dinara, što priznaćete nije malo uz ovaj roditeljski dodatak koji će dobijati prilikom usvajanja ove zakona po rebalansu budžeta.
Htela bih da kažem da pored aktivnih mera i pored pomoći porodiljama, istakla bih da i grad Majdanpek, s obzirom da pripada Borskom upravnom okrugu, da je Donji Milanovac koji pripada opštini Majdanpek, da je Međunarodno državno pristanište otvoreno 18. septembra, i to je bio jedan od projekata Vlade. Takođe, put Negotin-Kladovo. Ovom prilikom bih zamolila predstavnike Vlade da u narednoj godini put Bor-Selište, jer zbog teških kamiona je dosta oštećen i da se radi na rekonstrukciji tog puta. Hvala vam.