| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Hvala.
Govoriću o Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja člana 18. Zakona o elektronskim medijima.
Nažalost ponovo raspravljamo o zloupotrebi instituta autentičnog tumačenja. Sada se od Narodne skupštine traži da kaže da podnete ostavke članova Saveta REM-a nisu važeće, iako za to pravno utemeljenje u zakonu ne postoji.
Mi razumemo frustraciju zbog činjenice da se Savet REM-a ne formira mesecima. Juče smo i čuli objašnjenje zašto se izašlo sa ovim predlogom, odnosno da je postojao neki dogovor između vlasti i određenog dela opozicije prošle nedelje kako da se ova situacija premosti.
Razumemo da je potrebno naći rešenja, ali ono se ne sme tražiti kroz lomljenje pravnog sistema. Pravna država postoji upravo zato da se pravila ne savijaju do besmisla onda kada rezultat koji proizvedu nije politički poželjan ili potreban.
Na jednoj od prethodnih sednica kada smo raspravljali o autentičnom tumačenju koje se ticalo Generalštaba, podsetila sam javnost na to čemu autentično tumačenje zapravo služi i kada se može koristiti. To nije institut kojim se zakon popravlja, to nije institut kojim se dopisuje ono što je zakonodavac zaboravio i svakako nije institut kojim se premošćavaju političke škakljive situacije. Njegova svrha je veoma uska - da razjasni značenje norme koja je nejasna u primeni i ništa više od toga.
O tome sam, dakle, govorila i ranije, ukazujući da se ovaj institut poslednjih godina koristi sve češće upravo kao zamena za izmene zakona, čime se potpuno obesmišljava njegova svrha. Šta u ovom konkretnom slučaju imamo danas?
8/2 GD/VZ
Dakle, zakon nigde ne propisuje da član saveta može podneti ostavku isključivo nakon stupanja na dužnost. Da je zakonodavac želeo da uvede takva ograničenja učinio bi to izričito, kao što čini i drugim zakonima kada određena prava ili obaveze vezuju za stupanje na funkciju. Na primer, kod sudija ili pojedinih državnih službenika.
Umesto toga, sada se od nas traži da u zakonu pročitamo nešto što u njemu ne piše, da prihvatimo postojanje uslova koje zakon nikada nije propisao. To nije tumačenje zakona, već njegovo naknadno dopisivanje. Dakle, kada zakonodavac želi da veže pravne posledice za stupanje na dužnost, on to kaže, a ovde nije rekao, a kada zakon nešto ne propisuje, mi nemamo pravo da to dopisujemo pod imenom autentičnog tumačenja.
Podsetiću i ja da je upravo nadležni odbor Skupštine, nakon podnošenja ovih ostavki pokrenuo postupak za izbor četiri nova člana Saveta REM-a. Dakle, i sam je postupao polazeći od toga da su ostavke pravno valjane i da su mesta upražnjena, a danas hoćemo da kažemo da te ostavke nikada nisu ni proizvele pravno dejstvo, što je, složićete se, zaista apsurdno.
Najopasnije od svega je što ulazimo u fazu kada ovakve situacije postaju sve manje presedan, a sve više redovna pojava i ostaje poruka da svaki put kada tekst zakona proizvede politički nezgodnu ili nepoželjnu posledicu dovoljno je doneti autentično tumačenje koje će reći da zakon zapravo znači nešto drugo, a to nije vladavina prava i nije pravna sigurnost koju svi tako olako pominju.
Većina u parlamentu svakako može da izmeni zakon. Dakle, ako smatrate da postojeći zakon nije dobar, onda predložite izmene zakona, neka prođu javnu raspravu, neka prođu odbore. Razumem da u kontekstu ove situacije to ne bi proizvelo posledicu do koje se želi doći, ali to je cena koja bi morala da se plati ako insistiramo na vladavini prava i pravnoj državi.
Pozivam još jednom vladajuću većinu da prestane da koristi institut autentičnog tumačenja, bilo kao prečicu ili bilo kao poligon za politički kompromis i time na jedan zaista banalan način urušava integritet zakonodavnog tala. Hvala.
Hvala.
Poštovane koleginice i kolege, naša poslanička grupa će podržati predložene izmene zakona koje se tiču pravosuđa, zato što su nesumnjivo bolje od rešenja koja su usvojena u januaru i zato što su, po našem mišljenju, bliža onome što je potrebno srpskom pravosuđu.
Ove izmene u velikoj meri otklanjaju nedostatke, nedoslednosti i pojedina pravno nelogična rešenja iz januarskih zakona, a istovremeno vraćaju smisao ulozi Visokog saveta tužilaštva na način koji je nomotehnički uređeniji, pravno dosledniji i više u skladu sa duhom ustavnih amandmana iz 2022. godine.
Kada smo u januaru raspravljali o ovim zakonima, ukazivali smo na brojne probleme u predloženim rešenjima, počev od same procedure, kroz koje su se zakoni našli pred poslanicima, pa sve do konkretnih zakonskih rešenja.
Danas možemo da konstatujemo da su gotovo identične primedbe prepoznate i u mišljenju Venecijanske komisije i zato ostaje veliko žaljenje što se na potvrdu onoga što je ovde već bilo rečeno moralo čekati da dođe sa strane, dok su argumenti izneti u ovom domu bili ignorisani. Ipak, dobro je što su sporna rešenja preispitana.
Ne može se reći da smo ovde imali isti stepen dijaloga koji je pratio ustavne amandmane, ali je svakako pozitivno što su nakon reakcija stručne javnosti nadležnih tela i mišljenja Venecijanske komisije pojedina rešenja korigovana. Ipak je bolje ispraviti grešku, nego uporno insistirati na njoj.
Dalje, dobro je što su sada pribavljena mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva o ovim nacrtima, pa valjda sada možemo da zaključimo da ipak postoji zakonska obaveza za to. Ovo napominjem zato što su predstavnici vlasti bili, njima je bilo sporno to u januaru, pa se nadam da je ova nedoumica sada otklonjena.
Istovremeno moram da još jednom naglasim da se ne slažemo sa pristupom koji se u poslednje vreme često čuje u javnosti i u političkom životu, da ćemo prihvatiti sve što nam kažu međunarodna tela i to slušamo kada su u pitanju preporuke ODIHR u vezi sa izbornim zakonodavstvom, a slušamo i povodom mišljenja Venecijanske komisije o pravosudnim zakonima.
Ova stručna tela svakako treba konslutovati i njihovu ekspertizu uvažiti, međutim njihova mišljenja ne mogu biti zamena za domaću stručnu, pa i političku raspravu, odgovornost za pravni sistem Srbije ipak nose institucije Srbije i ako se u ovom slučaju poklopilo da je Venecijanska komisija potvrdila primedbe, koje su se mogle čuti u ovom domu, još u januaru, i naročito pominjem povodom mišljenja o predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, jer se stvara utisak da će njegov sadržaj zavisiti isključivo od stava Venecijanske komisije. Njeno mišljenje jeste važno ali ne oslobađa nikoga od obaveze da predloži rešenja i kritički preispita i mi na tu temu imamo svakako dosta toga da kažemo.
Što se tiče konkretnih zakonskih predloga, pomenula bih izmene zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde vidimo da su rokovi za primenu pomereni, ali ono što se iz samog predloga ne vidi, a svakako je važnije jeste kako će to dodatno vreme biti iskorišćeno.
Ostaje da vidimo da li će u tom periodu zaista biti sprovedena ozbiljno i sveobuhvatna analiza potreba pravosudnog sistema, i da li će biti utvrđeni jasni i objektivni kriterijumi za organizaciju mreže sudova i tužilaštava, i da li će se odluke donositi na osnovu stvarnih potreba građana i efikasnosti pravosuđa, a ne na osnovu nekih nejasnih razloga ili paušalnih procena što je bio glavni utisak kada su se ovi zakoni našli u januaru u proceduri i to je pitanje od velikog značaja i za ovaj zakon i za funkcionisanje pravosuđa u celini.
21/3 VS/LjL
Dakle, zbog svega navedenog mi ćemo podržati predložene izmene uz očekivanje da ovo bude korak ka stabilnijem, nezavisnijem i pravsosudnom sistemu, ali i smislenijem delovanju zakonodavnog tela i u tom smislu ostaju očekivanja da ubuduće ne ispravljamo u junu ono što nije trebalo usvajati ni u januaru. Hvala.
Hvala.
O načinu na koji je uvođenje obavezne obuke utiče na grupe građana kao potencijalne učesnike u izbornom procesu već sam govorila u okviru amandmana na Zakon o izboru narodnih poslanika, a isto važi i ovde.
Dakle, kao što znamo, grupe građana nemaju stalnu infrastrukturu niti mogućnost da svoje pristalice obuče godinama unapred, te ovo rešenje direktno narušava pravo građana na samoogranizovanje i ravnopravno učešće u izborima i stavlja grupe građana faktički u neravnopravan položaj.
U tom smislu, mi smo predložili da za sprovođenje izbora koje predloži grupa građana kao podnosilac proglašene izborne liste Republička izborna komisija u saradnji sa lokalnom izbornom komisijom organizuje instruktivni seminar u roku od 48 časova dana proglašenja izborne liste i da potvrda o prisustvu ovom seminaru važi za konkretni izborni ciklus, čime bi se ovaj problem prevazišao. Hvala.
Zahvaljujem. Dobar dan. Eh, pa ja bih volela da dobijem malo više konkretnih informacija o razlozima za, eh, do-podnošenje prijedloga za donošenje autentičnog tumačenja jer se meni čini da je norma ovako kako je postavljena dovoljno jezički jasna i široko postavljena, te da obuhvata i ove situacije koje su u obrazloženju navedene kao spornim. Ovo posebno govorim zato što, eh, se autentično tumačenje kao institut, eh, za njim se treba posezati vrlo restriktivno, posebno što, eh, njegova primjena važi retroaktivno i čini mi se da ako je i bilo nešto sporno u primjeni da se moglo riješiti nekim drugim mehanizmom, recimo, nekoma, nekim aktom ministar-sar-starstva ili slično. Dakle, meni se čini da je norma sama po sebi dovoljno široka i jasna, te prosto ne vidim potrebu da se dodatno precizira, da se odnosi i na diplomatsko konzularne predstavnike i da se dodatno preciziraju, erm, akti koji se, koji bi pod nju po-potpali.
Eh, zahvaljujem.