| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Hvala.
Govoriću o Predlogu za donošenje Autentičnog tumačenja u vezi sa nedavno usvojenim leks specijalisom koji se tiče kompleksa Generalštaba.
Na prethodnoj sednici već smo detaljno izneli razloge zbog kojih je taj zakon duboko neprihvatljiv i izuzetno problematičan sa stanovišta ustavnosti.
Za potrebe današnje rasprave ponoviću samo da je leks specijalis donet, jer je bio zgodan način da legalizuje ranije kršenje Zakona o kulturnom nasleđu, a zarad privatnog stranog investitoru i to pod izgovorom unapređenja bilateralnih odnosa.
Detaljnu argumentaciju koja se ticala i važnosti i simbolike Generalštaba za našu državu i istoriju neću ponavljati ali želim da izrazim očekivanje da će Ustavni sud bez odlaganja razmotriti podnete predloge o oceni ustavnosti ovog zakona.
Što se tiče samog Predloga Autentičnog tumačenja, veliki broj kolega poslanika na sednici nadležnog odbora, vrlo jasno i argumentovano ukazao je na pravne nedostatke i nelogičnosti sadržane u njemu.
Sa druge strane, od predlagača gotovo da nismo čuli ništa, ni suvislo pravno obrazloženje, ni jasne razloge zašto se pribeglo ovome što smatram neodgovornim instituciji parlamenta i građanima Srbije.
Zarad građana, mislim da je dobro precizno objasniti šta je uopšte autentično tumačenje.
Autentično tumačenje je poseban akt kojim zakonodavac u izuzetno retkim situacijama naknadno objašnjava značenje neke zakonske norme za koju se u praski pokazalo da je nejasna, da se različito primenjuje ili da je u suprotnosti sa drugim propisima. Dakle, ono služi da se pojasni odredba koja je nejasna u primeni.
Inače, autentično tumačenje kao institut nije predviđen Ustavom već samo Poslovnikom Narodne skupštine. Upravo zato bi njemu trebalo da se pristupa krajnje restriktivno, samo kada je to zaista neophodno. Ima čak i istaknutih pravnika koji smatraju da je ono kao takvo višak u društvima zasnovanim na načelu podele vlasti.
Sada jedan važan uvid, jer mislim da građani treba da znaju i za očigledan problem opadanja kvaliteta izrade zakona u Srbiji baš kroz prizmu ovog instituta.
Naime, od 2001. do 2012. godine, dakle u periodu od 11 godina, Narodna skupština je donela samo jedno autentično tumačenje. Dakle, jedan jedini put u celoj deceniji.
Međutim, od 2012. godine, pa do danas usvojeno je skoro dvadesetak ovakvih akata i to uz činjenicu da su pojedini predlozi povučeni nakon snažne reakcije stručne javnosti i društva.
Da li su zakoni postali toliko loše napisani da ih sudije i organi u upravi više ne mogu primenjivati bez prevoda zakonodavca ili se autentična tumačenja koriste kao instrument za naknadu, korekciju, brzopletih, neodrživih i pravno problematičnih rešenja?
Ovom prilikom ne bih ulazila u detaljniju analizu uzroka ali sam broj autentičnih tumačenja koji se kroz godine povećava pokazuje da u najmanju ruku opada kvalitet izrade zakonskih tekstova i to je nešto o čemu posebno treba povesti računa.
Vratimo se sada na ovaj Predlog autentičnosti tumačenja koji diže lestvicu apsurda na jedan novi nivo.
Predlagač leks specijalisa očigledno nije na vreme uočio da se status zaštićenog kulturnog dobra za Generalštab ne može ukinuti izolovano, već jedino zajedno sa širim područjem zaštite.
Dakle, zakon je napisan tako da ne ostvaruje ono što je predlagač želeo, i sada se autentičnim tumačenjem pokušava nadomestiti ono što u tekstu zakona jednostavno ne postoji. Traži se da tamo gde piše, recimo – dva, čitamo, kao da piše 63, to je pravno i logički apsurdno.
Dakle, ovo nije pojašnjenje zakona, ovo je pokušaj izmene zakona mimo procedure za izmenu zakona.
Nakon samo leks specijalisa još jedan udar na pravnu državu i vladavinu prava. Zašto autentično tumačenje, a ne izmene i dopune zakona? Verovatno zato što bi izmena zakona važila od dana stupanja na snagu, dok se autentičnim tumačenjem stvara privid da je oduvek bilo tako.
To je razlog zašto se pribegava ovoj praksi, jer je jednostavnije, omogućava da se započeti posao završi mimo onoga što tekst zakona predviđa, a praktično izigrava načelo ustavne zabrane retroaktivnosti.
Uzgred, i Ustavni sud je jednom prilikom odbacio predlog za ocenu ustavnosti Autentičnog tumačenja rekavši da ono nema karakter samostalnog opšteg akta, pa ne može biti predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, što sada ispada vrlo zgodno, da ni ovoj vrsti provere ovaj akt ne podleže.
Osim ako predlagač ne ponudi neko suvislije objašnjenje mislim da krajnje objektivno možemo da konstatujemo da je ovo čista zloupotreba instituta koji se prema prirodi stvari mora koristiti krajnje retko i samo kada je neophodno, a ne kada postoji politička potreba za svojevrsnom prečicom koja je u ovom konkretnom slučaju dodatno potpuno besmislena.
Većina u parlamentu ne može i ne sme biti izgovor za izigravanje procedura koja štiti pravni poredak. Većina ne oslobađa od obaveza da se postupa u skladu sa Zakonom i Ustavom. Naprotiv, po prirodi stvari bi trebalo da obavezuje na još veću odgovornost. No, mi u praksi sada svedočimo potezima koje potkopavaju temelje pravne države, slabe načelo podele vlasti i nanose ozbiljnu štetu društvu u celini.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, govoriću prvo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, posebno iz ugla člana radne grupe koja se ovim pitanjem bavila.
Formalno gledano, predlagač jeste narodni poslanik pojedinac, no zarad javnosti, ipak treba da konstatujemo da su stavovi vladajuće većine i prozapadne opozicije o nacrtu ipak maksimalno približeni. Pošto se sve vreme insistiralo na predlogu CRTA, a sama CRTA na kraju je rekla da je poslednji predlog za njih prihvatljiv.
Put do ovog rešenja nije bio lak, bio je trnovit praćen demonstrativnim napuštanjem sastanaka, istupanjem iz radne grupe, pa i organizovanjem zasebnih skupova o izbornim uslovima, bez prisustva svih relevantnih aktera. Taj manir, nažalost, postaje uobičajeni u radu odbora i plenumima i mislim da je krajnje vreme da se sa tim prestane, jer to u najmanju ruku pokazuje nepoštovanje prema građanima koji su narodne poslanike birali, a da ne govorio o apsurdu nekih vidova parcijalnog bojkota u radu.
Kao što sam već rekla tokom jednog od javnih slušanja, naša poslanička grupa smatra da birački spisak nije ključna tačka za unapređenje izbornih uslova. Ne mislimo da je birački spisak u tako lošem stanju da bi dramatično menjao izborne rezultate, uz punu svest da treba i da se mora raditi na njegovom sređivanju, a načini za to postoje i sada, samo treba primenjivati postojeće propise i već bi situacija bila dramatično bolja.
Dakle, bez namere da se pitanje biračkog spiska banalizuje, postoje mnogo ozbiljnija pitanja funkcionerske kampanje, neravnomerne medijske zastupljenosti izbornih aktera, uslova vođenja kampanje itd. Zato smatramo da stavljanje biračkog spiska u prvi plan šalje pogrešnu poruku o izbornom procesu u Srbiji i dovodi u zabludu građane.
Podsetiću na činjenicu da je i sam ODIHR ocenio u svojim izveštajima da je zakonodavni okvir u Srbiji solidan, a akcenat stavio na primenu zakona kao kritičku tačku i ovaj stav delimo i mi.
Proteklih dana čuli smo od pojedinih opozicionih poslanika da je njima cilj da sprovedu reviziju biračkog spiska i otkriju odgovorne za izbornu krađu, dok sa druge strane tvrde da vlast želi da to spreči. Ako sada usvajamo zakon sa takvim pretpostavkama na jednoj strani, a imajući u vidu iskustvo u radu radne grupe, šta možemo da očekujemo od komisije kada počne sa radom? Samim predlog zakona se htelo reći da je ipak postignut određeni kompromis, ali se zaista postavlja pitanje šta objektivno možemo da očekujemo od ove komisije?
Ono što posebno zabrinjava jeste mogućnost politizacije rada komisije koja se sa ovim izmenama predviđa. Iako to načelno nije političko telo, postoji realna bojazan da će ona postati instrument političkih obračuna, posebno što je kroz način kojim se donose odluke praktično uvedena mogućnost veta, pa samim tim i blokade rada. Ne možemo jedni drugima učitavati motive ni dobre, ni loše, ali je jasno da u ovoj društvenoj atmosferi podela ovaj zakon može postati poluga za dalju politizaciju ovog pitanja, što ne podržavamo.
Zakon predviđa ozbiljne rokove, složenu proceduru za izbor članova za rad komisije, generiše i dodatne troškove za budžet i građani treba da znaju da se neće i ne može doći do instant rešenja i zaključaka, pa treba biti krajnje oprezan i realan u očekivanjima.
Dakle, čitava ideja da je birački spisak pitanje svih pitanja u izbornom zakonodavstvu i da je njegovo rešavanje od odsudnog značaja za regularne izbore predstavlja banalizaciju i stvara pogrešan utisak u javnosti i dobru podlogu za dalje produbljivanje političke i društvene krize u kojoj se nalazimo. I to je svakako narativ koji ne podržavamo.
Još jednom podvlačim da suština poboljšanja izbornih uslova nije u izmenama propisa ponajmanje radi pukog usklađivanja sa pravom EU, već u doslednoj primeni postojećih propisa ove zemlje.
Dodala bih, što se tiče pitanja Generalštaba, smatram apsurdnim da se ovaj leks specijalis pravda time što prethodne vlasti nisu ništa uradile. Takođe, nisam čula da je iko ovde rekao da zgrada Generalštaba treba da ostane onakva kakva jeste, ruinirana. Naravno da je treba obnoviti. Pa čak i to da li je ona arhitektonski biser ili ne, sada je ipak sporedno. Važno je nešto drugo, što se ovim leks specijalisom pokušava da se ispravi situacija u koju se ušlo kršenjem zakona, sve radi pogodovanja stranom investitoru i to se danas građanima predstavlja kao doprinos bilateralnim odnosima.
Da budem jasna, niko ovde nije protiv bilateralnih odnosa, ali granice moraju postojati. Da su Memorijalni centar žrtvama 11. septembra gradili oni koji su učestvovali u njegovom rušenju, možda bi jučerašnji argument koji su ovde poslanici vlasti iznosili imao smisla. Pošto je bilo priče o tome da li je Generalštab simbol čega, pa smo došli do potpune banalizacije ove teme, možda treba da pitamo one koji su nas bombardovali zašto je on bio meta. Evo, ja ću da dam svoje skromno mišljenje da je bombardovan zato što je u tom trenutku simbolizovao sve one koji su branili zemlju. I tu priča treba da se završi, toliko je jednostavno.
Upravo zbog toga, mi smo stava da na tom mestu nema mesta nijednom stranom investitoru, ma koliko bili dragoceni bilateralni odnosi. Obnovu moramo sprovesti mi, idejna rešenja treba da ponudimo mi, memorijalni centar da izgradimo mi. Svako rešenje u kom se stranom investitoru, ma ko to bio, daje da gradi memorijalni centar, pa potom hotel ili tržni centar, vodi samo ka daljem rastakanju suvereniteta ove države. Investicije jesu važne, to je takođe nesporno, ali je problem kada postanu vrhovna vrednost. Hvala.
Zahvaljujem.
Ovaj amandman se tiče takođe uslova da nepokretnost bude površine do 60 kvadratnih metara. Prošle sedmice smo od ministra pravde čuli da je prilikom odmeravanja ovog uslova bilo istraživanja pozitivno pravne prakse, ali smo isto tako čuli da se Hrvatska, Slovenija, Španija da su se opredelile za neki drugi metod, kao što je ovaj koji smo mi predložili, odnosno 40 kvadratnih metara osnovice plus 15 kvadratnih metara po članu domaćinstva, što smatramo da mnogo bolje štiti pravo na porodični život, što je i bila intencija ovog zakona u osnovi i bolje štiti inače načelo proporcionalnosti, o kome je takođe bilo reči.
Ovaj član nas vodi na našu osnovnu zamerku ovom zakonu, a to je da sud apsolutno ne može da odmerava bilo šta od slučaja do slučaja, sa principom pravičnosti, o kome je takođe bilo reči, niti da utvrđuje okolnosti u svakoj situaciji. Sud samo može formalno da konstatuje da li je jedan uslov ispunjen ili nije, te tako on nema opciju da stan od 61 kvadrat izuzme od izvršenja.
Dakle, u određenim slučajevima za izvršne dužnike ćemo se svesti na puku formalnost.
Na kraju, kolega Grgur je takođe danas dosta dobro elaborirao na temu izvršitelja. Jeste, bilo je određenih izmena zakonodavnog okvira ove teme, što je dobro, ali ostalo je mnogo tu posla. Prošle nedelje smo čuli da nam je poboljšana pozicija na Duing biznis listi, da nam se kreditni rejting zbog izvršitelja popravio, ali to je izuzetno slaba uteha za dužnike koji će zbog ove puke formalnosti ostati bez krova nad glavom. Zahvaljujem.