| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Ovaj amandman se tiče takođe uslova da nepokretnost bude površine do 60 kvadratnih metara. Prošle sedmice smo od ministra pravde čuli da je prilikom odmeravanja ovog uslova bilo istraživanja pozitivno pravne prakse, ali smo isto tako čuli da se Hrvatska, Slovenija, Španija da su se opredelile za neki drugi metod, kao što je ovaj koji smo mi predložili, odnosno 40 kvadratnih metara osnovice plus 15 kvadratnih metara po članu domaćinstva, što smatramo da mnogo bolje štiti pravo na porodični život, što je i bila intencija ovog zakona u osnovi i bolje štiti inače načelo proporcionalnosti, o kome je takođe bilo reči.
Ovaj član nas vodi na našu osnovnu zamerku ovom zakonu, a to je da sud apsolutno ne može da odmerava bilo šta od slučaja do slučaja, sa principom pravičnosti, o kome je takođe bilo reči, niti da utvrđuje okolnosti u svakoj situaciji. Sud samo može formalno da konstatuje da li je jedan uslov ispunjen ili nije, te tako on nema opciju da stan od 61 kvadrat izuzme od izvršenja.
Dakle, u određenim slučajevima za izvršne dužnike ćemo se svesti na puku formalnost.
Na kraju, kolega Grgur je takođe danas dosta dobro elaborirao na temu izvršitelja. Jeste, bilo je određenih izmena zakonodavnog okvira ove teme, što je dobro, ali ostalo je mnogo tu posla. Prošle nedelje smo čuli da nam je poboljšana pozicija na Duing biznis listi, da nam se kreditni rejting zbog izvršitelja popravio, ali to je izuzetno slaba uteha za dužnike koji će zbog ove puke formalnosti ostati bez krova nad glavom. Zahvaljujem.
Hvala.
Poštovani predstavnici Vlade, kolege poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji ima za cilj da reši jedno važno pitanje, da zaštiti nečije pravo na dom. Naša poslanička grupa, imajući u vidu da predložene izmene ipak predstavljaju jedan iskorak u zaštiti ovog praval, će podržati ovaj predlog.
Važno nam je da istaknemo da postavljeno rešenje nije bez značajnih nedostataka, o čemu će više biti reči u nastavku, sa ciljem da konstruktivno pristupimo temi i predložimo načine za unapređenje.
Krenuću od samog obrazloženja Predloga, u kome se navodi da se izmene predlažu radi efikasnije zaštite prava na porodični dom, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Ova prava, između ostalog, podrazumevaju mogućnost da se od izvršenja izuzme jedina nekretnina u kojoj dužnik živi, ukoliko bi izvršenje narušilo pravo na porodični život. Tu dolazimo do kontradikcije, jer sam predlog govori o nepokretnosti koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika, što otvara pitanje da li to znači da u slučaju, recimo, zajedničke svojine supružnika, ova zaštita ne važi? Nigde nema reči o porodici.
Ministar pravde je danas, govoreći o ovom predlogu, rekao da se naročito vodilo računa o principu pravičnosti. Ta teza ima smisla ako posmatramo Predlog u načelu, u smislu namere da se zaštiti izvršni dužnik u tom apstraktnom smislu. Ali, nažalost, kada analiziramo propisane uslove, izvesno je da ćemo u praksi dolaziti do situacije koja će biti apsolutno u suprotnosti sa ovim principom.
Recimo, Predlogom je predviđeno da se pravo na zaštitu doma ograniči na nepokretnost površine do 60 kvadrata. Imaćemo apsurdne primere da stan od 62 kvadrata, na primer, nije predmet zaštite i imaćemo izvršne dužnike koji će zbog suštinski nekoliko kvadrata razlike izgubiti dom.
Takođe, kako pravimo razliku između porodica sa više dece i samaca? Ove situacije ne bi trebalo poistovećivati i pravednije bi bilo uvođenje osnovice od 40 kvadrata, uz uvećanje od 15 kvadratnih metara po članu domaćinstva, što smo i formalno predložili kroz amandmana i što se uklapa i bolje odgovara konceptu zaštite porodičnog doma.
Jedan od uslova za izuzeće nepokretnosti od izvršenja jeste da dužnik na toj adresi ima prijavljeno prebivalište najmanje pet godina. Na ovom uslovu posebno vidimo koliko je opasno što sudu nije ostavljen nikakav prostor za utvrđivanje da li je određena nekretnina zaista i faktički nečiji dom, pa će praksa kreirati situacije koje su u potpunoj suprotnosti sa namerom zbog koje ove izmene i uvodimo u pravni sistem.
Sama činjenica da je neko imao prebivalište negde pet godina ne dokazuje nužno da mu je to i dom, kao i obrnuto, i veoma je važno ovo utvrđivati od slučaja do slučaja, što ovaj predlog ne predviđa.
Predlog isključuje zaštitu doma ako je dužnik u prethodne tri godine prodavao, poklanjao ili se odricao imovine. Pretpostavljam da je ideja bila da se onemogući zloupotreba, ali mora se imati u vidu da postoji i nemali broj slučajeva gde ljudi često otuđuju imovinu ne da bi izbegli svoje obaveze, već da bi preživeli. Iako je važno zaštititi interes poverilaca, ovakve odredbe deluju isuviše restriktivno i ovaj uslov je nešto što bi trebalo sud da odmerava od slučaja do slučaja.
Da zaključim, mi ćemo za ovaj predlog glasati, jer će on nekome svakako osigurati krov nad glavom, ali insistiramo da se neki od ovih uslova pažljivije razmotre i prilagode u pravcu najšire moguće zaštite.
Na kraju, ne mogu da ne dodam da ova tema sa sobom povlači i po ko zna koji put otvara pitanje položaja i kontrole rada javnih izvršitelja. Sistem izvršitelja se pokazao kao manjkav u brojnim aspektima i zahteva temeljno preuređenje i jaču kontrolu. Utisak je velikog broja građana da uvođenje javnih izvršitelja u naš pravni sistem nije rešio ni jedan značajan problem zbog kojih su oni uvedeni, već samo generisao nove, pa apelujem da ovo pitanje bude jedno od tema kojom će se u ovom domu baviti u narednom periodu. Hvala.
Hvala.
Poštovane koleginice i kolege, osvrćući se na tri godišnja izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji su se takođe našli na dnevnom redu, moram da istaknem nekoliko stvari.
Kao prvo, na sednici Odbora za pravosuđe i kada se raspravljalo o ovoj temi, ostalo je nejasno zašto ovi izveštaji nisu razmatrani pravovremeno. Koliko sam mogla da primetim, svake godine su uredno dostavljeni. Poverenik ih je blagovremeno slao Skupštini, a obaveza je bila da se oni blagovremeno i razmatraju.
Zatim, što se tiče same sadržine ovih izveštaja, vidimo da se iz godine u godinu ponavlja jedno isto i jasno upozorenje – drastičan i nenormalan priliv predmeta u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.
Izveštaji beleže enormne skokove broja žalbi, i to iz godine u godinu. Poverenik dosledno ističe uzrok – ukidanje instituta zloupotrebe prava izmenama zakona iz 2021. godine, kao i promene stava Upravnog suda u vezi sa obavezom nadoknade troškova koje potražuju advokati u prekršajnim postupcima.
Dakle, imamo situaciju gde pojedinci, pa i advokati, koriste zakonske mogućnosti da organima vlasti šalju desetine, pa i stotine zahteva. To naročito pogađa najslabije karike u sistemu – mesne zajednice, škole, domove zdravlja koji nemaju kadrovske, pravne, ni tehničke resurse da se nose sa tim. Kada te ustanove ne odgovore na zahteve, što se sve češće dešava, podnose se žalbe Povereniku, a onda i prekršajne prijave i onda uz kazne te institucije plaćaju troškove prekršajnog postupka, uključujući i troškove advokata.
Zbog uvećanog broja predmeta, kancelarija Poverenika postaje preopterećena, a jedna od posledica je da građani, novinari, nevladine organizacije i svi oni koji zaista traže informacije u javnom interesu sve duže čekaju na reakciju ove institucije. Sistem ostaje zakrčen.
Dakle, da uprostimo kroz jedan primer. Pera Perić iz Ljiga traži od lokalnih ustanova podatke koji su gotovo izvesno besmisleni. Ustanove ne odgovore, sledi prekršajna prijava i onda ne samo da te ustanove plaćaju kazne, nego još i troškove advokata. Tako neko zarađuje enormne cifre iz državnog budžeta, na račun slabosti zakonskog teksta.
Poverenik je više puta isticao koja su moguća rešenja za ovu situaciju, a kao jedan – ponovno uspostavljanje instituta zloupotrebe prava. Ali uprkos tome što smo svi sa time upoznati i što znamo da se ovo stanje ponavlja već nekoliko godina, zakon još uvek nije izmenjen. Na sednici Odbora za pravosuđe donet je zaključak kojim se poziva Vlada da intenzivira aktivnosti na pripremi odgovarajućih izmena i da ih blagovremeno utvrdi. Ali moram da primetim da to nije dovoljno, blagovremeno bi bilo juče, jer ovo pitanje nije novo.
Podsećam da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave još ranije priznalo da je stanje postalo neodrživo i zajedno sa Poverenikom formiralo Radnu grupu za pripremu izmena. Čak su i one bile predložene u februaru, ali predlog se nije našao pred parlamentom. Ovo je jasan i nedvosmislen primer zakona koji se pokazao u praksi kao manjkav. Ako neka situacija zahteva hitno postupanje, onda je to ova. Nema više prostora za odlaganje, izmene zakona moraju što pre pred narodne poslanike.
Dakle, apelujem da se pitanje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja hitno stavi u središte pažnje. Ne smemo ostati na nivou deklarativnih zaključaka i opštih mesta. Sada je krajnji trenutak za konkretne korake, a unapređenje zakonodavnog okvira je ipak osnovna nadležnost ovog doma. Hvala.