Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2025.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je na ovoj sednici najvažniji dokument za funkcionisanje naše države, a to je budžet za 2026. godinu.

Ovim budžetom planiraju se ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 4,2% u odnosu na prethodni budžet za 2025. godinu.

U odnosu na prihode planirane budžetom za 2025. godinu, planirani prihodi u 2026. godini biće veći za 2,9%. Rashodi i izdaci u budžetu za 2026. godinu planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara.

U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 2.080 milijardi dinara ili 86,1%, dok neporeski prihodi iznose 303,3 milijarde dinara, ili 12,6% ukupnih prihoda Republike Srbije.

U odnosu na procenjeni iznos prihoda, ukupni prihodi veći su za 96,3 milijarde dinara, pri čemu poreski prihodi su povećani za 126,6 milijardi dinara ili 6,5%.

U okviru poreskih prihoda sve kategorije beleže umeren rast, pri čemu se nešto brži rast predviđa kod poreza na potrošnju i poreza na dohodak građana.

Budžetski prihodi u 2026. godini planirani su na osnovu projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih parametara BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada, kao i procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i drugih strukturnih mera.

Makroekonomskim okvirom za 2026. godinu predviđeno je umereno ubrzanje ekonomske aktivnosti u odnosu na ovu godinu, uz očekivani rast BDP-a za oko 3%. Ovaj rast biće podržan stabilnim domaćim faktorima, povećanjem realnog dohotka stanovništva, rastom zaposlenosti i kontinuitetom u javnim i privatnim investicijama, dok će stabilizacija inflacije pozitivno uticati nakretanje realne lične potrošnje i očuvanja kupovne moći.

Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 150,5 milijardi dinara i veći je za 7,3% u odnosu na procenjeni iznos u ovoj godini. Učešće poreza na dohodak u 2026. godini iznosi 6,2% u ukupnim budžetskim prihodima i zadržava se slično nivou u odnosu na ovu godinu.

Zašto su važni ovi podaci? Zato što procena prihoda po ovom osnovu uzima u obzir značajno povećanje minimalne zarade, planirano povećanje zarada u javnom sektoru, održavanje pozitivnih trendova na tržištu rada u okviru privatnog sektora i povećanje neoporezivog dela zarade.

Zbog predviđenog povećanja neoporezivog dela zarade stopa rasta poreza na zarade u narednoj godini biće nešto niža u odnosu na planirani rast mase zarada. Porez na zarade, kao i najveći deo prihoda od poreza na dohodak, projektovan je u iznosu od 83,6 milijardi. Ono što najviše interesuje naše građane, a to je da su ovim budžetom obezbeđena sredstva kojima su planirana povećanja plata i penzija.

Kada je reč o poslednjim podacima, prosečna neto zarada u julu 2025. godine iznosila je 109.071 dinar, odnosno 931 evro. U odnosu na jul 2024. godine prosečna neto zarada za jul nominalno je bila veća za 11,5%, a realno za 6,3%. Cilj je da do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji dostigne 1.022 evra, a u decembru 2026. godine 1.174 evra.

Važno je reći da je u periodu od 2020. godine do 2025. godine realan rast prosečnih zarada bio 36,8%. Sve ovo nas približava cilju i ispunjenju obećanja koje smo dali da će do kraja 2027. godine prosečna neto zarada u Srbiji biti 1.400 evra.

Što se minimalne zarade tiče, od 1. oktobra 2025. godine minimalna zarada je povećana za 9,4%. To znači da je cena rada po radnom času porasla sa 308 na 337 dinara, a da je minimalac prešao 500 evra. To dalje znači da će prosečna minimalna zarada u 4. kvartalu ove godine biti 506 evra ili 59.312 dinara.

Idemo i korak dalje. Na naredno povećanje minimalne zarade, kao što je Vlada Srbije i predložila, minimalna zarada će od 1. januara 2026. godine porasti za dodatnih 10,1%, što znači da će prosečna minimalna zarada dostići 64.554 dinara, odnosno 551 evro. Cena po radnom času biće 371 dinar.

Naravno, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, u 2026. godini su predviđene mere fiskalne politike u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Time se čuva prostor za zapošljavanje, a država pokazuje finansijsku odgovornost i podršku realnom sektoru.

Ne mogu da ne spomenem penzije. Penzije u Srbiji su uvećane za 10,9% od 1. decembra 2024. godine, a od 1. decembra 2025. godine sledi novo povećanje od 12, 2%. Kumulativno penzije će ove godine biti veće za 24,4%. Prosečna penzija u septembru je iznosila 50.675 dinara, odnosno 432,5 evra, a u odnosu na isti mesec prethodne godine nominalno je bila veća za 10,9%, a realno za 7,8%.

Što se tiče rasta penzija volela bih da se osvrnem na period od početka 2020. godine kada je počela pandemija, a potom i na sve ostale globalne nestabilnosti i izazove. Od 1. januara 2020. godine penzije u Srbiji su uvećane za 5,4% a potom su od januara 2021. godine uvećane za 5,9%. U januaru 2022. godine porasle su još za 5,5% i još 9% od 1. novembra 2022. godine. Potom od 1. januara 2023. godine za 12,1%, onda su u oktobru porasle za 5,5% i 14,8% od januara 2024. godine. Poslednje povećanje bilo je 10,9%, a počev od 1. decembra 2024. godine.

Volela bih da podsetim građane i na još jednu stvar - država je od 2020. godine, kada je krenula pandemija, isplatila oko 650 evra jednokratne pomoći svakom penzioneru, plus su penzije porasle u realnom iznosu za 34,6%. Ne bih da se ponavljam, ali i da podsećam na 2012. godinu kada je penzija bila 204 evra.

Budžet za 2026. godinu je pre svega socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture, od puteva, brzih saobraćajnica, škola, bolnica do velikih razvojnih projekata koji podižu kvalitet života i poboljšavaju standard svih naših građana, kao i nastavak reformi.

Dodatak ovom budžetu su i tzv. zeleni budžet, gde su svi projekti za Zelenu agendu i očuvanje životne sredine, kao i građanski vodič kroz budžet kako bi građani bili bolje informisani o planovima prihoda i rashoda državne kase i mogli da učestvuju u donošenju važnih odluka.

Ne mogu da se ne osvrnem i na set veoma važnih zakona koje je neophodno doneti, jer su važni za naše građane, privrednike, privredu uopšte, Vojsku, zaštitu životne sredine, kao i nesmetano funkcionisanje države. Tu mislim na zakone o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o republičkim administrativnim taksama, o elektronskim otpremnicama, o nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, o elektronskom fakturisanju, porezu na dodatnu vrednost, faktoringu, Zakonu o udžbenicima, i nafti, i gasu, i ostalim zakonima vezanim za zaštitu životne sredine, Vojsku i nesmetano funkcionisanje države.

Predlogom zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti država nastavlja da vodi računa i o stambenom pitanju mladih koje smo započeli donošenjem zakona ove godine. Do sada je po ovom zakonu oko 5.000 mladih steklo svoju prvu nekretninu.

Zaključno, budžet Srbije za 2026. godinu predstavlja ne samo finansijski dokument, već i jedan jasan putokaz naše zajedničke vizije za snažniju, moderniju i pravedniju državu. Pred nama su izazovi, ali i još veće mogućnosti. Svaki dinar uložen u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i inovacije ulaganje je u budućnost koju gradimo zajedno, odgovorno, promišljeno i sa verom u naše potencijale. Tako odgovorno radi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a još od 2012. godine.

Ovaj budžet je poruka da verujemo u sebe i u sposobnost da napredujemo. On nas poziva da se udružimo, da radimo odlučno i hrabro, jer napredak Srbije nije zadatak pojedinca, već uspeh svih nas.

U danu za glasanje pozivam sve kolege poslanike da za dobrobit svih građana naše Srbije podrže kako budžet za 2026. godinu, tako i ostale zakone koji olakšavaju funkcionisanje institucija, ministarstava i svih građana Srbije. Živela Srbija i živeo srpski narod.