| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, članovi Vlade i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, danas je 15. oktobar – Međunarodni dan žena na selu. U ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda, svim vrednim damama sa sela čestitam ovaj dan i želim da izdrže uz osmeh i u dobrom zdravlju prvih 100 godina, a onima koji su stariji od 65 godina da im u mandatu ove Vlade stigne poštar na kućni prag i donese ček na kome će pisati – socijalno garantovana penzija u iznosu, ne manjem, od 150 evra.
Što se tiče amandmana, nemam nikakvu nedoumicu, treba podržati amandman Stefana Krkobabića koji predlaže da u selima Srbije sa manje od 100 stanovnika predmet posebne zaštite bude kuća na selu i do 100 kvadrata, umesto do 60, kako je definisano u Predlogu zakona. To je pitanje solidarnosti, pravde i dostojanstva.
Na selu je neophodno više prostora za život, jer su porodice brojnije, uz to obično ide, kao što svi znamo, ekonomsko dvorište za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.
Zašto je posebno važno da stanovnici sela imaju posebnu pravnu sigurnosti i kada je reč o kući od 100 metara kvadratnih? Svako selo, Srbija nam je veoma bitna, i to ne samo selo u kome živi Srbi, već i svi drugi građani Srbije, i Mađari, Rumuni, Slovaci, Bošnjaci, Hrvati, Makedonci itd. I te kako su nam bitna sela sa manje od 100 stanovnika, jer kako je predlagač naveo njih je 1.302. U njima živi manje od 1% ukupne populacije, ne tako mnogo.
Šta je tu strateški bitno? To što se ta sela prostiru na petini teritorije naše države, a prisustvo naših ljudi na našoj teritoriji znači potvrdu suvereniteta Republike Srbije, vojno-bezbednosno posebno su značajna sela koja su u pograničnim i brdsko-planinskim područjima. Evidentno je da se tim ljudima u selima Srbije ne preliva novac, njima je svaki dinar zlata vredan.
Usvajanjem ovog amandmana država ne bi imala nikakvu štetu, a tim seljacima ili seljanima, kako god, bi mnogo značilo. To bi za njih bio čin ohrabrenja da država misli o njima, ali i signal da će ih ubuduće uvažavati i pomagati.
Taj papir, posedovni list, znači samopouzdanje, garantuje sigurnost života na selu sadašnje generacije, ali njihovih potomaka. Takav status znači da ti ljudi mogu da povuku i neophodan kredit za pokretanje novog, unosnijeg posla, a to znači bolji život. Predloženi amandman ide u pravcu rešenosti napora države Srbije da se naprave pomaci u kvalitetu života u seoskim sredinama i da se približe uslovima koji već postoje u gradovima.
Republika Srbija je, kako nedavno reče Naoufel Telahigue, jedan od direktora Poljoprivrednog fonda UN, kao retko ko na svetu posvećena preporodu sela. Čime je to Srbija zavredila kompliment svetskog ranga? Ovo što sledi nije virtuelna verzija života, niti bajka barona Minhauzena, ovo su opipljivi, egzaktni podaci.
Najpre je država Srbija podržala obnovu posustalog zadrugarstva, pomogla 207 zadruga i u tom periodu je, verovala ili ne, osnovano 1.100 novih zadruga, i to samo pre nekoliko godina.
Zatim je Ministarstvo za brigu o selu, prvi put u istoriji Srbije osnovano 2019. godine, dodelilo do sada blizu četiri hiljade praznih seoskih kuća, svaka vrednosti do 1,2 miliona dinara u kojima sada živi više od 20 hiljada žena, muškaraca i nekoliko hiljada dece. Svi su mlađi, ovo je jako optimistično, svi su mlađi u proseku 30 godina, većina je došla iz grada u selo, a čak 90% među njima su visokoobrazovani.
Dodelom 78 mini buseva uveden je besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada. Uskoro će se taj broj popeti na 95. Trenutno se renovira 90 domova kulture širom Srbije. To se nije dogodilo od 1945. godine kada je i počelo propadanje, negde i pustošenje, možemo slobodno da kažemo, sela Srbije.
Na kraju sam.
Bespovratne podsticaje dobijaju zanatlije i preduzetnici u selima Srbije. Jedan od bisera Ministarstva za brigu o selu su „Miholjski susreti sela“ koji su okupili više od milion stanovnika.
Na samom kraju, ne zaboravimo, rodno mesto Srbije je upravo selo. Sela su dala mnoge naučnike i druge velike kreativce koji su uglavnom uređivali gradove. Iz sela crpimo sirovine. Tamo se proizvodi hrana koja ima strateški značaj za opstanak nacije. To su nedavno korona i nažalost ratovi nepobitno potvrdili. Seljaci su uvek bili među prvima na braniku otadžbine. Oni su iskreni izvor i uporište patriotizma. Rade mnogo, a žive skromno. I zato ih treba podržati amandmanom koji je predložio predsednik poslaničke grupe PUPS-a gospodin Stefan Krkobabić.
Zahvaljujem.
Poštovana gospođo Brnabić, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, penzioneri, poljoprivrednici, proleteri, odnosno zaposleni, zašto sam se ja javio? Inspirisao me je zarez koji je dodao predlagač.
Interpunkcija, posebno zarez, je veoma bitan jer može ljudske živote da spasi. Sećate se kako se pomeranjem zareza rečenica spasa pretvara u smrtonosnu, a ona glasi: „Ubiti ne, pomilovati“ i druga varijanta: „Ubiti, ne pomilovati“.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima oko kupovine prve stambene nepokretnosti svi zarezi su blagotvorni, jer je to izuzetan, maksimalno patriotski zakon države Srbije, koja brine o svojim građanima, posebno mladima.
PUPS posebno podržava mogućnost da korisnici kredita mogu individualno da grade na svom zemljištu, naravno sa građevinskom dozvolom, jer će to rešiti mnoge stambene probleme u selima Srbije, gde živi 38% stanovništva naše države i gde je do sada Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije dodelilo blizu 4.000 kuća, a novi stanari su mlađi od trideset godina.
Pomenuti Predlog zakona koji je na dnevnom redu i aktivnosti Ministarstva za brigu o selu jasno pokazuju da stanovnici u selima Srbije nisu građani drugog reda.
I Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda predstavlja meru i temelj civilizacijskog uzleta Srbije, kako pre dva dana reče Stefan Krkobabić, predsednik naše poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda i s razlogom su tu konstataciju podržali i ponovili mnogi govornici.
Zahvaljujem.