| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovana gospođo Brnabić, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, penzioneri, poljoprivrednici, proleteri, odnosno zaposleni, zašto sam se ja javio? Inspirisao me je zarez koji je dodao predlagač.
Interpunkcija, posebno zarez, je veoma bitan jer može ljudske živote da spasi. Sećate se kako se pomeranjem zareza rečenica spasa pretvara u smrtonosnu, a ona glasi: „Ubiti ne, pomilovati“ i druga varijanta: „Ubiti, ne pomilovati“.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima oko kupovine prve stambene nepokretnosti svi zarezi su blagotvorni, jer je to izuzetan, maksimalno patriotski zakon države Srbije, koja brine o svojim građanima, posebno mladima.
PUPS posebno podržava mogućnost da korisnici kredita mogu individualno da grade na svom zemljištu, naravno sa građevinskom dozvolom, jer će to rešiti mnoge stambene probleme u selima Srbije, gde živi 38% stanovništva naše države i gde je do sada Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije dodelilo blizu 4.000 kuća, a novi stanari su mlađi od trideset godina.
Pomenuti Predlog zakona koji je na dnevnom redu i aktivnosti Ministarstva za brigu o selu jasno pokazuju da stanovnici u selima Srbije nisu građani drugog reda.
I Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda predstavlja meru i temelj civilizacijskog uzleta Srbije, kako pre dva dana reče Stefan Krkobabić, predsednik naše poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda i s razlogom su tu konstataciju podržali i ponovili mnogi govornici.
Zahvaljujem.
Poštovana gospođo Brnabić, uvaženi gospodine Macut, poštovani kandidati za potpredsednika i ministre u Vladi Republike Srbije, veoma uvaženi građani Srbije, ekspoze mandatara gospodina Macuta je bio bez sumnje kvalitetan i veoma ambiciozan. Pre komentara u sadržaju, kratko o jednom mom utisku.
Kandidat za premijera, gospodin Macut očigledno je čovek tolerancije i dijaloga što je u skladu sa najvišim vrednostima PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije. Ko je gledao nastupe, a bilo ih je dosta u proteklom periodu, našeg predsednika poslaničke grupe, gospodina Stefana Krkobabića mogao je u to da se uveri.
Sa socijalno psihološkog stanovišta, ton kojim se obraća gospodin Macut deluje umirujuće, a dikcija kao da je iz Valjeva, odakle potiče najpopularniji TV voditelj svih vremena u SFRJ Miloje Mića Orlović. Drago mi je gospodine Macut što i vaši potomci neguju kulturu govora.
Da se vratim na ekspoze i segment koji nije pomenut. Reč je o selima Srbije u kojima žive i Srbi, ali i Mađari, Slovaci, Hrvati, Bošnjaci, Makedonci i ljudi svih drugih nacionalnosti. Sela Srbije su izuzetno bitna, jer u njima živi 2.526.000 ljudi po popisu od 2022. godine, što je blizu 48% stanovništva Srbije. Uostalom, selo je i u rodnom mestu Srbije. Sela su rečnikom Fjodora Dostojevskog mnogostruka čvorišta.
Sela su resurs raznih sirovina i mesta gde se proizvodi hrana, ali i rodna mesta mnogih velikih umova. Sela nam dugo daju stručnjake raznih profila koji unapređuju kvalitet života u gradovima. Nažalost, sela su decenijama od 1945. godine na ovamo bila zapostavljena u korist industrijalizacije gradova. I evo, posle 75 godina počeo je preporod sela Srbije. naime, 26. oktobra 2020. godine Srbija je prvi put u svojoj istoriji na inicijativu predsednika republike Aleksandra Vučića osnovala Ministarstvo za brigu o selu. Prvi ministar za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić je čuo i uvažio višegodišnja upozorenja Akademskog odbora za selo SANU da nam sela propadaju i nestaju.
Tako je 2019. godine, u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, osnovan Nacionalni tim za preporod sela Srbije, sa 80 vrhunskih stručnjaka javnih ličnosti, među kojima su i članovi Akademijskog odbora za selo SANU. Već sledeće, 2020. godine, sačinili smo Nacionalni program za preporod sela Srbije. To je naučni putokaz za praktično delovanje i Ministarstva za brigu o selu. Preporod sela je nadstranačka misija koja ima podršku i Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica, SANU, predsednika Republike i praktično nema opoziciju.
Kakvi su rezultati postignuti do sada? Narodna kaže – najteže je biti pop u svom selu, zato ću navesti ocenu direktora Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj Nafela Telahiga, koji je nedavno u Palati Srbije na jednom skupu ocenio: „Bio sam u više od 50 zemalja na svetu i nigde nisam video toliku posvećenost selu kao što je to danas u Srbiji“.
Šta je to urađeno do sada? Do 2017. godine u Srbije se gasilo po sto zadruga godišnje, a kao rezultat Programa „500 zadruga u 500 sela“ osnovano je čak više od 1.100 zadruga, pomognuto je čak 207 zadruga širom Srbije, naravno i na Kosovu i Metohiji. Podignuti su novi voćnjaci, povrtnjaci, vinogradi, omogućen je zapat koza, ovaca, osnovane su farme steonih junadi, a pomognute su i pčelarske i zadruge koje se bave lekovitim biljem, ali i prerađivački kapaciteti. Na takav način je ekonomski podignut nivo više desetina hiljada ljudi.
Udruživanje je veoma bitno za poljoprivrednike u Srbiji jer je posed prosečno svega 6,4 hektara, uz to i veoma usitnjen. Samo da vam navedem podatak koliko je to bitno, da od 80 miliona Nemaca, 20 miliona su članovi zadruga, a to znači da svaki četvrti Nemac je član jedne ili više zadruga.
Najpopularniji program koji je od samog svog početka postao hit u Srbiji jeste dodela praznih seoskih kuća kojih, prema procenama Akademijskog odbora za selo, u Srbiji ima oko 150.000. Taj broj više nije aktuelan, jer je već dodeljeno 3.520 seoskih kuća. Lako mi to izgovorimo, hajde da brojimo do 30, do 300, umorićemo se. Ovde je reč o 3.520 praznih seoskih kuća, koje su postali domovi za 16.000 mladih ljudi. Kada to kažem, evo konkretnog podatka – oni su mlađi od 30 godina, imaju konkretno 29 godina i osam meseci. Trećina njih je prešla iz grada u selo, a 90% tih ljudi je visokoškolski obrazovano.
Dodela praznih seoskih kuća ima trostruki značaj – ekonomski, demografski i bezbednosni. Ti mladi ljudi su radno sposobni. Odmah popunjavamo, u selima dobijamo stanovnike i uz sve to, kako kaže ministar Krkobabić, borimo se da nam se ne dogodi usud puste zemlje. To je taj vojnobezbednosni značaj.
Osim posla u zadrugama i krova nad glavom, za kvalitetniji život u selima neophodno je da bude veća mobilnost. Za četiri godine, za besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada dodeljeno je 78 minibuseva kojima je rešen problem prevoza u 1.500 sela. Četiri minibusa otišla su na Kosovo i Metohiju, u Orahovac, Gnjilane, Zubin Potok i Kosovsku Kamenicu. Prvi put u novijoj istoriji Srbije, u prošloj godini dodeljena su sredstva do 10 miliona dinara za renoviranje 19 seoskih domova kulture, u 19 opština. Šest ih je iz četvrte grupe razvijenosti i devastiranih područja.
Miholjski susreti sela, kulturno-sportska manifestacija koja promoviše zavičajnu tradiciju i takmičenje između sela okupila je do sada oko 750.000 posetilaca i učesnika i ove godine očekujemo da dostignemo taj famozni broj od milion.
Svi ovi programi nastavljaju se i ove, 2025. godine, uključujući i ovaj koji je prošle godine eksperimentalno uveden, a to je dodela sredstava za podršku razvoja privrednih aktivnosti u selima Srbije.
Prvi put ove godine Ministarstvo za brigu o selu dodeljivaće sredstava za kupovinu specijalizovanih multifunkcionalnih vozila, koja će u saradnji sa „Poštom Srbije“ pružati šalterske usluge i neophodne lekove i osnovne životne namirnice i voziti ljudima na prag i u najzabačenijim selima i zaseocima.
Evo poslednjeg pasusa. Ovaj program je i human.