| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsednice gospođo Brnabić, uvaženi ministri, pomoćnici ministara, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Republike Srbije, kao što vam je poznato ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, najčešće je sinonim za socijalnu pravdu, povećanja penzija, uvođenje socijalne garantovane penzije i u tom kontekstu se zahvaljujem kolegi iz SPS-a što je pre nekoliko dana podržao taj naš predlog i inicijativu. Zatim, palijativno lečenje i sve ono što pripada korpusu onih prava i potreba običnih građana koji čine socijalno odgovornu državu. Od svega toga samo ću podsetiti da će za svega 26 dana, dakle, od 1. decembra ove 2025. godine, penzije biti veće za 12,2%. Dakle, poštovani i dragi penzioneri, srećno, znam da ste zauzeli niski start.
Danas ću posebno sa posebnim osećanjem odgovornosti komentarisati put do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je upravo na dnevnom redu.
Samo 71 dan od početka plovidbe trebalo je mornaru Kristofera Kolumba da uzvikne „tjera, tjera“ kada je ugledao kopno. Nama je trebalo čitavih 19 meseci da ugledamo kopno i stignemo sa predlogom u najviše zakonodavno telo Srbije. Ako je sinoć, kada sam ga konsultovao, pogrešio kolega Uglješa Mrdić, onda i ja grešim, ali mislim da je toliko – 19 meseci. Tu smo da razgovaramo, polemišemo, da otklonimo sumnje, i to sve u interesu građana Srbije.
Lično sam u ime PUPS-a redovno i aktivno učestvovao u svih devet javnih rasprava koje su održane u Nišu, Kragujevcu, Novome Sadu i Beogradu. Bile su konstruktivne, a posebno u Nišu. To se kolega Nikolić posebno seća, bilo je i neprijatnih scena, jel tako, a pre toga u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Činili smo to moja malenkost, kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i koleginica doktorantkinja Kristina Antić, član glavnog Odbora PUPS-a.
Ponosni smo što je jedan od mojih, odnosno predloga PUPS-a postao deo ovog Predloga zakona. Konkretno, u članu 22g – uslovi za imenovanje u komisiju, prihvaćeno je da pored drugih ograničenja za člana i zamenika člana komisije ne može da bude predloženo, odnosno imenovano lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.
Jedan od predloga PUPS-a, koji doduše nije uvažen, podrazumevao je da primenimo posebne mehanizme za zaštitu podataka ličnosti, posebno kod navođenja jednočlanih domaćinstava koje najčešće čine stara lica, a kako ne bi došli u poziciju da im lična bezbednost bude ugrožena na najrazličitije načine.
Dug put do današnjeg teksta Predloga zakona započeo je u demokratskoj atmosferi uz uvažavanje kulture dijaloge u okviru Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, a čiji sam član od početka. Tome su doprineli autor današnjeg predloga dr Uglješa Mrdić, za koga verujem da ćemo ga uskoro videti u ovim klupama, zatim predsedavajući te Radne grupe Nemanja Nenadić, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, ali i mnogi od nas. Činjenica je da je tom Radnom grupom predsedavao prvi čovek nevladine organizacije Transparentnost Srbija sama po sebi dovoljno ilustruje da Srbija uvažava civilno društvo.
Sve je bilo tako nekako bajkovito, čak da prosto čovek ne poveruje, do trenutka kada su predstavnici opozicije napustili Radnu grupu nezadovoljni dinamikom napredovanja u radu Radne grupe, ali i delimičnim neuvažavanjem njihovih zahteva. Deo opozicije je u korist dijaloga ipak učestvovao u javnoj raspravi. Svojim kritikama, često konstruktivnim, prednjačila je gospođa Ana Jakovljević, mada je bilo još nekoliko aktivnih opozicionih koleginica. To je dobro za ovaj zakon.
Javnost Srbije podsećam da smo na stolu imali predlog CRTA koja je beskompromisno insistirala da budu prihvaćeni svi njeni predlozi. To je bio svojevrsni ultimatum.
U jednom trenutku predstavnik CRTE je povodom tadašnjih najnovijih korekcija Mrdićevog predloga izgovorio nešto što potvrđuje da je bilo reči o ultimatuma, a ne dogovor ili konstruktivnoj raspravi. Rekao je, parafraziram, promenili ste, ali nedovoljno, vaš predlog još uvek nije isti, kao predlog CRTE. Zar to, gospodo, nije uvredljivo?
Kada je reč o ODIHR-u, OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava, mi smo današnjim Predlogom zakona ispoštovali ključne preporuke ODIHR-a. Ali, da li je ODIHR u skladu sa svojim imenom uputio evropskoj javnosti i šire makar jednu jedinu preporuku povodom najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, da kaže Krtiju da to što oni njegovi saradnici rade Srbima u srpskoj južnoj pokrajini ne da nema nikakve veze sa demokratijom i ljudskim pravima, već predstavlja očito ponavlja ili najmračnije istorije iz Drugog svetskog rata?
Nameće se prosto pitanje - da li je ODIHR zabranjen u južnoj srpskoj pokrajini na Kosovu i Metohiji?
U tom kontekstu, današnji Predlog zakona je veliki demokratski iskorak Srbije i ne samo to, smatram da smo uvažavanjem preporuka ODIHR-a došli do crvene linije. „Basta“ rekli bi Italijani. U tom procesu uvažavanja preporuka došli smo do tačke kada treba, pre svega da poštujemo činjenicu da je Republika Srbija nezavisna država i da vodi samostalnu politiku.
Naravno, naš put vodi ka Evropskoj uniji, ali to mora da bude relacija uzajamnog uvažavanja i širenja horizonta demokratije.
U tom smislu, posebno ističem član 14. u okviru Odeljka Četiri - izlaganje biračkog spiska na uvid građanima.
Naime, reč je o mogućnostima da svako ustanovi da li je upisan u birački spisak, da proveri podatke o broju prijavljenih lica u domaćinstvu i stanu, kao i o tome da li ova lica glasaju po mestu prebivališta ili mestu boravišta. Takođe, od momenta raspisivanje izbora Ministarstvo za državnu upravu će biti dužno da na svakih sedam dana objavljuje broj birača razvrstan po opštinama broj izvršenih promena u biračkim spiskovima, kao i pravni osnov za te promene.
U sličnom pravcu izvršene su dopune i o aktuelnom članu 21. Najobimnije dopune predviđaju se dodavanjem novih 18 članova u postojeći zakonski tekst, kojima se uspostavlja revizija biračkog spiska. Predviđa se da taj posao obavlja komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja podataka od 10 članova sa zamenicima. Osam članova biralo bi se na predlog poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, od kojih bi poslaničke grupe vlasti predložile pet, a opozicija tri člana, dok bi dva člana predložilo nevladine organizacije.
Sada preskačem jedan deo, jer je bilo puno obrazloženja o sastavu te komisije, samo bih rekao još da za svaku odluku komisije biće potrebno najmanje sedam glasova, od kojih po dva moraju biti iz sve tri kategorije predlagača.
Podsećam i ovom prilikom da je najviše nesporazuma u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izazvao upravo sastav komisije. Predlog opozicije je, verovali ili ne, bio da to bude tri tri tri. Tri člana vladajuće koalicije, tri opozicije i tri civilnog društva. To je taj Trojanski konj, koji sam pominjao u tim trenucima, zato što praktično to znači šest tri za opoziciju i nevladin sektor, s obzirom da u najvećem broju slučajeva i jedni i drugi imaju slične ili istovetne stavove. Tako je bar dosadašnja praksa pokazala.
Zato je dobro što se u predloženom tekstu predlaže 10 članova komisije sa opisanom zastupljenošću vlasti, opozicije i nevladinog sektora. To je pošteno, jer mehanizam donošenja odluke komisije nikoga ne favorizuje, ne postoji mogućnost nadglasavanja, već sporazumnog donošenja odluka.
Dakle, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbija, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ne samo zbog toga što smo i mi kao državotvorna partija učestvovali u kreiranju teksta, već što smatramo da zakon donosi sasvim zadovoljavajuću meru demokratije.
Sada mi dozvolite da sa vama o građanima Srbije podelim jedno moje nedavno iskustvo. Ne mogu da imitiram glas, verujem da to niko od nas ne može, Duška Radovića, ali ću pokušati bar u njegovom stilu da to bude izrečeno.
Jedna Anja i jedna Janja, učenice osmog razreda Osnovne škole „Zmaj Jova Jovanović“ u beogradskom naselju Braće Jerković neutešno su plakale kada su napuštale Istraživačku stanicu Petnicu pored Valjeva. Varaju se oni koji su pomislili da ih je neko uznemiravao, ne dao Bog maltretirao. Plakale su jer im se završilo osmodnevno prvo veliko životno naučno istraživanje. Imale su, verovali ili ne, od 11 do 14 časova dnevno. Nedostajaće im Istorija, Geografija, Hemija, Fizika, Geodezija, ali sa mnogo mnogo praktične nastave. Anja i Janja nisu jedini primer radoznale dece, gladne nauke i novih saznanja. Cela Srbija puna je takve dece.
Pošto svet zaista ostaje mladima, ima nade za Srbiju. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, članovi Vlade i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, danas je 15. oktobar – Međunarodni dan žena na selu. U ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda, svim vrednim damama sa sela čestitam ovaj dan i želim da izdrže uz osmeh i u dobrom zdravlju prvih 100 godina, a onima koji su stariji od 65 godina da im u mandatu ove Vlade stigne poštar na kućni prag i donese ček na kome će pisati – socijalno garantovana penzija u iznosu, ne manjem, od 150 evra.
Što se tiče amandmana, nemam nikakvu nedoumicu, treba podržati amandman Stefana Krkobabića koji predlaže da u selima Srbije sa manje od 100 stanovnika predmet posebne zaštite bude kuća na selu i do 100 kvadrata, umesto do 60, kako je definisano u Predlogu zakona. To je pitanje solidarnosti, pravde i dostojanstva.
Na selu je neophodno više prostora za život, jer su porodice brojnije, uz to obično ide, kao što svi znamo, ekonomsko dvorište za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.
Zašto je posebno važno da stanovnici sela imaju posebnu pravnu sigurnosti i kada je reč o kući od 100 metara kvadratnih? Svako selo, Srbija nam je veoma bitna, i to ne samo selo u kome živi Srbi, već i svi drugi građani Srbije, i Mađari, Rumuni, Slovaci, Bošnjaci, Hrvati, Makedonci itd. I te kako su nam bitna sela sa manje od 100 stanovnika, jer kako je predlagač naveo njih je 1.302. U njima živi manje od 1% ukupne populacije, ne tako mnogo.
Šta je tu strateški bitno? To što se ta sela prostiru na petini teritorije naše države, a prisustvo naših ljudi na našoj teritoriji znači potvrdu suvereniteta Republike Srbije, vojno-bezbednosno posebno su značajna sela koja su u pograničnim i brdsko-planinskim područjima. Evidentno je da se tim ljudima u selima Srbije ne preliva novac, njima je svaki dinar zlata vredan.
Usvajanjem ovog amandmana država ne bi imala nikakvu štetu, a tim seljacima ili seljanima, kako god, bi mnogo značilo. To bi za njih bio čin ohrabrenja da država misli o njima, ali i signal da će ih ubuduće uvažavati i pomagati.
Taj papir, posedovni list, znači samopouzdanje, garantuje sigurnost života na selu sadašnje generacije, ali njihovih potomaka. Takav status znači da ti ljudi mogu da povuku i neophodan kredit za pokretanje novog, unosnijeg posla, a to znači bolji život. Predloženi amandman ide u pravcu rešenosti napora države Srbije da se naprave pomaci u kvalitetu života u seoskim sredinama i da se približe uslovima koji već postoje u gradovima.
Republika Srbija je, kako nedavno reče Naoufel Telahigue, jedan od direktora Poljoprivrednog fonda UN, kao retko ko na svetu posvećena preporodu sela. Čime je to Srbija zavredila kompliment svetskog ranga? Ovo što sledi nije virtuelna verzija života, niti bajka barona Minhauzena, ovo su opipljivi, egzaktni podaci.
Najpre je država Srbija podržala obnovu posustalog zadrugarstva, pomogla 207 zadruga i u tom periodu je, verovala ili ne, osnovano 1.100 novih zadruga, i to samo pre nekoliko godina.
Zatim je Ministarstvo za brigu o selu, prvi put u istoriji Srbije osnovano 2019. godine, dodelilo do sada blizu četiri hiljade praznih seoskih kuća, svaka vrednosti do 1,2 miliona dinara u kojima sada živi više od 20 hiljada žena, muškaraca i nekoliko hiljada dece. Svi su mlađi, ovo je jako optimistično, svi su mlađi u proseku 30 godina, većina je došla iz grada u selo, a čak 90% među njima su visokoobrazovani.
Dodelom 78 mini buseva uveden je besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada. Uskoro će se taj broj popeti na 95. Trenutno se renovira 90 domova kulture širom Srbije. To se nije dogodilo od 1945. godine kada je i počelo propadanje, negde i pustošenje, možemo slobodno da kažemo, sela Srbije.
Na kraju sam.
Bespovratne podsticaje dobijaju zanatlije i preduzetnici u selima Srbije. Jedan od bisera Ministarstva za brigu o selu su „Miholjski susreti sela“ koji su okupili više od milion stanovnika.
Na samom kraju, ne zaboravimo, rodno mesto Srbije je upravo selo. Sela su dala mnoge naučnike i druge velike kreativce koji su uglavnom uređivali gradove. Iz sela crpimo sirovine. Tamo se proizvodi hrana koja ima strateški značaj za opstanak nacije. To su nedavno korona i nažalost ratovi nepobitno potvrdili. Seljaci su uvek bili među prvima na braniku otadžbine. Oni su iskreni izvor i uporište patriotizma. Rade mnogo, a žive skromno. I zato ih treba podržati amandmanom koji je predložio predsednik poslaničke grupe PUPS-a gospodin Stefan Krkobabić.