Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Srbije, dakle, reč je o amandmanu koji je podneo predsednik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda gospodin Stefan Krkobabić, koji je trenutno opravdano odsutan, bar u ovom delu sednice, pa ću ja u njegovo ime da obrazložim ovaj amandman.
Ovaj amandman je kao osmeh, ne košta ništa, a može da donese puno empatije i da bude mnogostruko koristan. Tekst amandmana glasi: „analizira i prati primere dobre prakse u razvijenim demokratskim zemljama u oblasti revizije biračkog spiska“.
Samo da podsetim da je reč o članu 4. Predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje nove glave Va i novih članova 22a-22p, u tekstu predloženog novog člana 22j, u stavu 1. posle predložene tačke 21) dodaje se nova tačka 21a).
Sada ću citirati obrazloženje koje je Stefan predložio. „Revizija biračkog spiska je predmet interesovanja brojnih razvijenih demokratskih zemalja u pogledu na koje Srbija već decenijama već sprovodi sopstvene demokratske reforme. S obzirom da se izmene i dopune postojećeg Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobrim delom zasnivaju na preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR-a kao glavne institucije organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS potrebno je staviti poseban akcenat na praćenje i analizu primera dobre prakse u oblasti revizije biračkog spiska u zemljama članicama OEBS-a.“ Ovo je posebno važno u kontekstu daljih evro integracija Srbije u odnosu usklađivanja sa evropskim standardima u toj oblasti.
Kada sam rekao da je ovaj predlog, ovaj amandman kao osmeh i da ne košta ništa mislio sam da ne iziskuje dodatni zadatak donošenja posebne odluke Komisije.
Mislimo da ne bi zahtevao ni trošenje velikih resursa i vremena jer je već predviđeno da u radu Komisije učestvuju i predstavnici nevladinog sektora, koji se inače bave izbornom problematikom i koji se već interesuju za određena, imaju određena saznanja o njoj, a takođe bi se mogla očekivati pomoć od predstavnika Pravnog fakulteta, zatim Ministarstva inostranih poslova, Instituta za uporedno pravo kako bi se došlo do zaista najoptimalnijih rešenja.
Stoga, smatramo da bi trebalo prihvatiti amandman našeg kolega Stefana Krkobabića.
Ako mi je ostalo još malo vremena, kratko, u interesu istine, da građani Srbije čuju, u ime PUPS-a koji čuva, štiti i brani interese penzionera, ovde je bilo reči danas o velikim razlikama u penzijama, dakle kristalno jasno je da su penzije svuda u svetu, pa i kod nas, stečeno materijalizovano pravo. Mi dok radimo niko od nas podjednako ne izdvaja i uplaćuje u PIO fond, prema tome ne možemo da imamo iste penzije.
Ta teorija egalitarizma, odnosno teorija jednakih stomaka ne može, dakle, kod penzija uopšte da bude primenjena, a tačno je, i mi u PUPS-u, primećujemo da se sa svakim novim povećanjem penzija povećavaju i te razlike.
Prema članu 207. a) zakona o PIO predviđeno je usklađivanje tih penzija, odnosno povećanje najnižih penzija, a PUPS – solidarnost i pravda već godina predlaže da se ponovo uvede 13. penzija za penzionere sa najmanjim penzijama kako bi se smanjila razlika tog povećanja.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice gospođo Brnabić, uvaženi ministri, pomoćnici ministara, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Republike Srbije, kao što vam je poznato ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, najčešće je sinonim za socijalnu pravdu, povećanja penzija, uvođenje socijalne garantovane penzije i u tom kontekstu se zahvaljujem kolegi iz SPS-a što je pre nekoliko dana podržao taj naš predlog i inicijativu. Zatim, palijativno lečenje i sve ono što pripada korpusu onih prava i potreba običnih građana koji čine socijalno odgovornu državu. Od svega toga samo ću podsetiti da će za svega 26 dana, dakle, od 1. decembra ove 2025. godine, penzije biti veće za 12,2%. Dakle, poštovani i dragi penzioneri, srećno, znam da ste zauzeli niski start.

Danas ću posebno sa posebnim osećanjem odgovornosti komentarisati put do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je upravo na dnevnom redu.

Samo 71 dan od početka plovidbe trebalo je mornaru Kristofera Kolumba da uzvikne „tjera, tjera“ kada je ugledao kopno. Nama je trebalo čitavih 19 meseci da ugledamo kopno i stignemo sa predlogom u najviše zakonodavno telo Srbije. Ako je sinoć, kada sam ga konsultovao, pogrešio kolega Uglješa Mrdić, onda i ja grešim, ali mislim da je toliko – 19 meseci. Tu smo da razgovaramo, polemišemo, da otklonimo sumnje, i to sve u interesu građana Srbije.

Lično sam u ime PUPS-a redovno i aktivno učestvovao u svih devet javnih rasprava koje su održane u Nišu, Kragujevcu, Novome Sadu i Beogradu. Bile su konstruktivne, a posebno u Nišu. To se kolega Nikolić posebno seća, bilo je i neprijatnih scena, jel tako, a pre toga u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Činili smo to moja malenkost, kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i koleginica doktorantkinja Kristina Antić, član glavnog Odbora PUPS-a.

Ponosni smo što je jedan od mojih, odnosno predloga PUPS-a postao deo ovog Predloga zakona. Konkretno, u članu 22g – uslovi za imenovanje u komisiju, prihvaćeno je da pored drugih ograničenja za člana i zamenika člana komisije ne može da bude predloženo, odnosno imenovano lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Jedan od predloga PUPS-a, koji doduše nije uvažen, podrazumevao je da primenimo posebne mehanizme za zaštitu podataka ličnosti, posebno kod navođenja jednočlanih domaćinstava koje najčešće čine stara lica, a kako ne bi došli u poziciju da im lična bezbednost bude ugrožena na najrazličitije načine.

Dug put do današnjeg teksta Predloga zakona započeo je u demokratskoj atmosferi uz uvažavanje kulture dijaloge u okviru Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, a čiji sam član od početka. Tome su doprineli autor današnjeg predloga dr Uglješa Mrdić, za koga verujem da ćemo ga uskoro videti u ovim klupama, zatim predsedavajući te Radne grupe Nemanja Nenadić, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, ali i mnogi od nas. Činjenica je da je tom Radnom grupom predsedavao prvi čovek nevladine organizacije Transparentnost Srbija sama po sebi dovoljno ilustruje da Srbija uvažava civilno društvo.

Sve je bilo tako nekako bajkovito, čak da prosto čovek ne poveruje, do trenutka kada su predstavnici opozicije napustili Radnu grupu nezadovoljni dinamikom napredovanja u radu Radne grupe, ali i delimičnim neuvažavanjem njihovih zahteva. Deo opozicije je u korist dijaloga ipak učestvovao u javnoj raspravi. Svojim kritikama, često konstruktivnim, prednjačila je gospođa Ana Jakovljević, mada je bilo još nekoliko aktivnih opozicionih koleginica. To je dobro za ovaj zakon.

Javnost Srbije podsećam da smo na stolu imali predlog CRTA koja je beskompromisno insistirala da budu prihvaćeni svi njeni predlozi. To je bio svojevrsni ultimatum.

U jednom trenutku predstavnik CRTE je povodom tadašnjih najnovijih korekcija Mrdićevog predloga izgovorio nešto što potvrđuje da je bilo reči o ultimatuma, a ne dogovor ili konstruktivnoj raspravi. Rekao je, parafraziram, promenili ste, ali nedovoljno, vaš predlog još uvek nije isti, kao predlog CRTE. Zar to, gospodo, nije uvredljivo?

Kada je reč o ODIHR-u, OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava, mi smo današnjim Predlogom zakona ispoštovali ključne preporuke ODIHR-a. Ali, da li je ODIHR u skladu sa svojim imenom uputio evropskoj javnosti i šire makar jednu jedinu preporuku povodom najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, da kaže Krtiju da to što oni njegovi saradnici rade Srbima u srpskoj južnoj pokrajini ne da nema nikakve veze sa demokratijom i ljudskim pravima, već predstavlja očito ponavlja ili najmračnije istorije iz Drugog svetskog rata?

Nameće se prosto pitanje - da li je ODIHR zabranjen u južnoj srpskoj pokrajini na Kosovu i Metohiji?

U tom kontekstu, današnji Predlog zakona je veliki demokratski iskorak Srbije i ne samo to, smatram da smo uvažavanjem preporuka ODIHR-a došli do crvene linije. „Basta“ rekli bi Italijani. U tom procesu uvažavanja preporuka došli smo do tačke kada treba, pre svega da poštujemo činjenicu da je Republika Srbija nezavisna država i da vodi samostalnu politiku.

Naravno, naš put vodi ka Evropskoj uniji, ali to mora da bude relacija uzajamnog uvažavanja i širenja horizonta demokratije.

U tom smislu, posebno ističem član 14. u okviru Odeljka Četiri - izlaganje biračkog spiska na uvid građanima.

Naime, reč je o mogućnostima da svako ustanovi da li je upisan u birački spisak, da proveri podatke o broju prijavljenih lica u domaćinstvu i stanu, kao i o tome da li ova lica glasaju po mestu prebivališta ili mestu boravišta. Takođe, od momenta raspisivanje izbora Ministarstvo za državnu upravu će biti dužno da na svakih sedam dana objavljuje broj birača razvrstan po opštinama broj izvršenih promena u biračkim spiskovima, kao i pravni osnov za te promene.

U sličnom pravcu izvršene su dopune i o aktuelnom članu 21. Najobimnije dopune predviđaju se dodavanjem novih 18 članova u postojeći zakonski tekst, kojima se uspostavlja revizija biračkog spiska. Predviđa se da taj posao obavlja komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja podataka od 10 članova sa zamenicima. Osam članova biralo bi se na predlog poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, od kojih bi poslaničke grupe vlasti predložile pet, a opozicija tri člana, dok bi dva člana predložilo nevladine organizacije.

Sada preskačem jedan deo, jer je bilo puno obrazloženja o sastavu te komisije, samo bih rekao još da za svaku odluku komisije biće potrebno najmanje sedam glasova, od kojih po dva moraju biti iz sve tri kategorije predlagača.

Podsećam i ovom prilikom da je najviše nesporazuma u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izazvao upravo sastav komisije. Predlog opozicije je, verovali ili ne, bio da to bude tri tri tri. Tri člana vladajuće koalicije, tri opozicije i tri civilnog društva. To je taj Trojanski konj, koji sam pominjao u tim trenucima, zato što praktično to znači šest tri za opoziciju i nevladin sektor, s obzirom da u najvećem broju slučajeva i jedni i drugi imaju slične ili istovetne stavove. Tako je bar dosadašnja praksa pokazala.

Zato je dobro što se u predloženom tekstu predlaže 10 članova komisije sa opisanom zastupljenošću vlasti, opozicije i nevladinog sektora. To je pošteno, jer mehanizam donošenja odluke komisije nikoga ne favorizuje, ne postoji mogućnost nadglasavanja, već sporazumnog donošenja odluka.

Dakle, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbija, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ne samo zbog toga što smo i mi kao državotvorna partija učestvovali u kreiranju teksta, već što smatramo da zakon donosi sasvim zadovoljavajuću meru demokratije.

Sada mi dozvolite da sa vama o građanima Srbije podelim jedno moje nedavno iskustvo. Ne mogu da imitiram glas, verujem da to niko od nas ne može, Duška Radovića, ali ću pokušati bar u njegovom stilu da to bude izrečeno.

Jedna Anja i jedna Janja, učenice osmog razreda Osnovne škole „Zmaj Jova Jovanović“ u beogradskom naselju Braće Jerković neutešno su plakale kada su napuštale Istraživačku stanicu Petnicu pored Valjeva. Varaju se oni koji su pomislili da ih je neko uznemiravao, ne dao Bog maltretirao. Plakale su jer im se završilo osmodnevno prvo veliko životno naučno istraživanje. Imale su, verovali ili ne, od 11 do 14 časova dnevno. Nedostajaće im Istorija, Geografija, Hemija, Fizika, Geodezija, ali sa mnogo mnogo praktične nastave. Anja i Janja nisu jedini primer radoznale dece, gladne nauke i novih saznanja. Cela Srbija puna je takve dece.

Pošto svet zaista ostaje mladima, ima nade za Srbiju. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, članovi Vlade i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, danas je 15. oktobar – Međunarodni dan žena na selu. U ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda, svim vrednim damama sa sela čestitam ovaj dan i želim da izdrže uz osmeh i u dobrom zdravlju prvih 100 godina, a onima koji su stariji od 65 godina da im u mandatu ove Vlade stigne poštar na kućni prag i donese ček na kome će pisati – socijalno garantovana penzija u iznosu, ne manjem, od 150 evra.

Što se tiče amandmana, nemam nikakvu nedoumicu, treba podržati amandman Stefana Krkobabića koji predlaže da u selima Srbije sa manje od 100 stanovnika predmet posebne zaštite bude kuća na selu i do 100 kvadrata, umesto do 60, kako je definisano u Predlogu zakona. To je pitanje solidarnosti, pravde i dostojanstva.

Na selu je neophodno više prostora za život, jer su porodice brojnije, uz to obično ide, kao što svi znamo, ekonomsko dvorište za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

Zašto je posebno važno da stanovnici sela imaju posebnu pravnu sigurnosti i kada je reč o kući od 100 metara kvadratnih? Svako selo, Srbija nam je veoma bitna, i to ne samo selo u kome živi Srbi, već i svi drugi građani Srbije, i Mađari, Rumuni, Slovaci, Bošnjaci, Hrvati, Makedonci itd. I te kako su nam bitna sela sa manje od 100 stanovnika, jer kako je predlagač naveo njih je 1.302. U njima živi manje od 1% ukupne populacije, ne tako mnogo.

Šta je tu strateški bitno? To što se ta sela prostiru na petini teritorije naše države, a prisustvo naših ljudi na našoj teritoriji znači potvrdu suvereniteta Republike Srbije, vojno-bezbednosno posebno su značajna sela koja su u pograničnim i brdsko-planinskim područjima. Evidentno je da se tim ljudima u selima Srbije ne preliva novac, njima je svaki dinar zlata vredan.

Usvajanjem ovog amandmana država ne bi imala nikakvu štetu, a tim seljacima ili seljanima, kako god, bi mnogo značilo. To bi za njih bio čin ohrabrenja da država misli o njima, ali i signal da će ih ubuduće uvažavati i pomagati.

Taj papir, posedovni list, znači samopouzdanje, garantuje sigurnost života na selu sadašnje generacije, ali njihovih potomaka. Takav status znači da ti ljudi mogu da povuku i neophodan kredit za pokretanje novog, unosnijeg posla, a to znači bolji život. Predloženi amandman ide u pravcu rešenosti napora države Srbije da se naprave pomaci u kvalitetu života u seoskim sredinama i da se približe uslovima koji već postoje u gradovima.

Republika Srbija je, kako nedavno reče Naoufel Telahigue, jedan od direktora Poljoprivrednog fonda UN, kao retko ko na svetu posvećena preporodu sela. Čime je to Srbija zavredila kompliment svetskog ranga? Ovo što sledi nije virtuelna verzija života, niti bajka barona Minhauzena, ovo su opipljivi, egzaktni podaci.

Najpre je država Srbija podržala obnovu posustalog zadrugarstva, pomogla 207 zadruga i u tom periodu je, verovala ili ne, osnovano 1.100 novih zadruga, i to samo pre nekoliko godina.

Zatim je Ministarstvo za brigu o selu, prvi put u istoriji Srbije osnovano 2019. godine, dodelilo do sada blizu četiri hiljade praznih seoskih kuća, svaka vrednosti do 1,2 miliona dinara u kojima sada živi više od 20 hiljada žena, muškaraca i nekoliko hiljada dece. Svi su mlađi, ovo je jako optimistično, svi su mlađi u proseku 30 godina, većina je došla iz grada u selo, a čak 90% među njima su visokoobrazovani.

Dodelom 78 mini buseva uveden je besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada. Uskoro će se taj broj popeti na 95. Trenutno se renovira 90 domova kulture širom Srbije. To se nije dogodilo od 1945. godine kada je i počelo propadanje, negde i pustošenje, možemo slobodno da kažemo, sela Srbije.

Na kraju sam.

Bespovratne podsticaje dobijaju zanatlije i preduzetnici u selima Srbije. Jedan od bisera Ministarstva za brigu o selu su „Miholjski susreti sela“ koji su okupili više od milion stanovnika.

Na samom kraju, ne zaboravimo, rodno mesto Srbije je upravo selo. Sela su dala mnoge naučnike i druge velike kreativce koji su uglavnom uređivali gradove. Iz sela crpimo sirovine. Tamo se proizvodi hrana koja ima strateški značaj za opstanak nacije. To su nedavno korona i nažalost ratovi nepobitno potvrdili. Seljaci su uvek bili među prvima na braniku otadžbine. Oni su iskreni izvor i uporište patriotizma. Rade mnogo, a žive skromno. I zato ih treba podržati amandmanom koji je predložio predsednik poslaničke grupe PUPS-a gospodin Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, penzioneri, poljoprivrednici, proleteri, odnosno zaposleni, zašto sam se ja javio? Inspirisao me je zarez koji je dodao predlagač.

Interpunkcija, posebno zarez, je veoma bitan jer može ljudske živote da spasi. Sećate se kako se pomeranjem zareza rečenica spasa pretvara u smrtonosnu, a ona glasi: „Ubiti ne, pomilovati“ i druga varijanta: „Ubiti, ne pomilovati“.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima oko kupovine prve stambene nepokretnosti svi zarezi su blagotvorni, jer je to izuzetan, maksimalno patriotski zakon države Srbije, koja brine o svojim građanima, posebno mladima.

PUPS posebno podržava mogućnost da korisnici kredita mogu individualno da grade na svom zemljištu, naravno sa građevinskom dozvolom, jer će to rešiti mnoge stambene probleme u selima Srbije, gde živi 38% stanovništva naše države i gde je do sada Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije dodelilo blizu 4.000 kuća, a novi stanari su mlađi od trideset godina.

Pomenuti Predlog zakona koji je na dnevnom redu i aktivnosti Ministarstva za brigu o selu jasno pokazuju da stanovnici u selima Srbije nisu građani drugog reda.

I Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda predstavlja meru i temelj civilizacijskog uzleta Srbije, kako pre dva dana reče Stefan Krkobabić, predsednik naše poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda i s razlogom su tu konstataciju podržali i ponovili mnogi govornici.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, uvaženi gospodine Macut, poštovani kandidati za potpredsednika i ministre u Vladi Republike Srbije, veoma uvaženi građani Srbije, ekspoze mandatara gospodina Macuta je bio bez sumnje kvalitetan i veoma ambiciozan. Pre komentara u sadržaju, kratko o jednom mom utisku.

Kandidat za premijera, gospodin Macut očigledno je čovek tolerancije i dijaloga što je u skladu sa najvišim vrednostima PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije. Ko je gledao nastupe, a bilo ih je dosta u proteklom periodu, našeg predsednika poslaničke grupe, gospodina Stefana Krkobabića mogao je u to da se uveri.

Sa socijalno psihološkog stanovišta, ton kojim se obraća gospodin Macut deluje umirujuće, a dikcija kao da je iz Valjeva, odakle potiče najpopularniji TV voditelj svih vremena u SFRJ Miloje Mića Orlović. Drago mi je gospodine Macut što i vaši potomci neguju kulturu govora.

Da se vratim na ekspoze i segment koji nije pomenut. Reč je o selima Srbije u kojima žive i Srbi, ali i Mađari, Slovaci, Hrvati, Bošnjaci, Makedonci i ljudi svih drugih nacionalnosti. Sela Srbije su izuzetno bitna, jer u njima živi 2.526.000 ljudi po popisu od 2022. godine, što je blizu 48% stanovništva Srbije. Uostalom, selo je i u rodnom mestu Srbije. Sela su rečnikom Fjodora Dostojevskog mnogostruka čvorišta.

Sela su resurs raznih sirovina i mesta gde se proizvodi hrana, ali i rodna mesta mnogih velikih umova. Sela nam dugo daju stručnjake raznih profila koji unapređuju kvalitet života u gradovima. Nažalost, sela su decenijama od 1945. godine na ovamo bila zapostavljena u korist industrijalizacije gradova. I evo, posle 75 godina počeo je preporod sela Srbije. naime, 26. oktobra 2020. godine Srbija je prvi put u svojoj istoriji na inicijativu predsednika republike Aleksandra Vučića osnovala Ministarstvo za brigu o selu. Prvi ministar za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić je čuo i uvažio višegodišnja upozorenja Akademskog odbora za selo SANU da nam sela propadaju i nestaju.

Tako je 2019. godine, u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, osnovan Nacionalni tim za preporod sela Srbije, sa 80 vrhunskih stručnjaka javnih ličnosti, među kojima su i članovi Akademijskog odbora za selo SANU. Već sledeće, 2020. godine, sačinili smo Nacionalni program za preporod sela Srbije. To je naučni putokaz za praktično delovanje i Ministarstva za brigu o selu. Preporod sela je nadstranačka misija koja ima podršku i Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica, SANU, predsednika Republike i praktično nema opoziciju.

Kakvi su rezultati postignuti do sada? Narodna kaže – najteže je biti pop u svom selu, zato ću navesti ocenu direktora Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj Nafela Telahiga, koji je nedavno u Palati Srbije na jednom skupu ocenio: „Bio sam u više od 50 zemalja na svetu i nigde nisam video toliku posvećenost selu kao što je to danas u Srbiji“.

Šta je to urađeno do sada? Do 2017. godine u Srbije se gasilo po sto zadruga godišnje, a kao rezultat Programa „500 zadruga u 500 sela“ osnovano je čak više od 1.100 zadruga, pomognuto je čak 207 zadruga širom Srbije, naravno i na Kosovu i Metohiji. Podignuti su novi voćnjaci, povrtnjaci, vinogradi, omogućen je zapat koza, ovaca, osnovane su farme steonih junadi, a pomognute su i pčelarske i zadruge koje se bave lekovitim biljem, ali i prerađivački kapaciteti. Na takav način je ekonomski podignut nivo više desetina hiljada ljudi.

Udruživanje je veoma bitno za poljoprivrednike u Srbiji jer je posed prosečno svega 6,4 hektara, uz to i veoma usitnjen. Samo da vam navedem podatak koliko je to bitno, da od 80 miliona Nemaca, 20 miliona su članovi zadruga, a to znači da svaki četvrti Nemac je član jedne ili više zadruga.

Najpopularniji program koji je od samog svog početka postao hit u Srbiji jeste dodela praznih seoskih kuća kojih, prema procenama Akademijskog odbora za selo, u Srbiji ima oko 150.000. Taj broj više nije aktuelan, jer je već dodeljeno 3.520 seoskih kuća. Lako mi to izgovorimo, hajde da brojimo do 30, do 300, umorićemo se. Ovde je reč o 3.520 praznih seoskih kuća, koje su postali domovi za 16.000 mladih ljudi. Kada to kažem, evo konkretnog podatka – oni su mlađi od 30 godina, imaju konkretno 29 godina i osam meseci. Trećina njih je prešla iz grada u selo, a 90% tih ljudi je visokoškolski obrazovano.

Dodela praznih seoskih kuća ima trostruki značaj – ekonomski, demografski i bezbednosni. Ti mladi ljudi su radno sposobni. Odmah popunjavamo, u selima dobijamo stanovnike i uz sve to, kako kaže ministar Krkobabić, borimo se da nam se ne dogodi usud puste zemlje. To je taj vojnobezbednosni značaj.

Osim posla u zadrugama i krova nad glavom, za kvalitetniji život u selima neophodno je da bude veća mobilnost. Za četiri godine, za besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada dodeljeno je 78 minibuseva kojima je rešen problem prevoza u 1.500 sela. Četiri minibusa otišla su na Kosovo i Metohiju, u Orahovac, Gnjilane, Zubin Potok i Kosovsku Kamenicu. Prvi put u novijoj istoriji Srbije, u prošloj godini dodeljena su sredstva do 10 miliona dinara za renoviranje 19 seoskih domova kulture, u 19 opština. Šest ih je iz četvrte grupe razvijenosti i devastiranih područja.

Miholjski susreti sela, kulturno-sportska manifestacija koja promoviše zavičajnu tradiciju i takmičenje između sela okupila je do sada oko 750.000 posetilaca i učesnika i ove godine očekujemo da dostignemo taj famozni broj od milion.

Svi ovi programi nastavljaju se i ove, 2025. godine, uključujući i ovaj koji je prošle godine eksperimentalno uveden, a to je dodela sredstava za podršku razvoja privrednih aktivnosti u selima Srbije.

Prvi put ove godine Ministarstvo za brigu o selu dodeljivaće sredstava za kupovinu specijalizovanih multifunkcionalnih vozila, koja će u saradnji sa „Poštom Srbije“ pružati šalterske usluge i neophodne lekove i osnovne životne namirnice i voziti ljudima na prag i u najzabačenijim selima i zaseocima.

Evo poslednjeg pasusa. Ovaj program je i human.

Na kraju, PUPS veruje u ovu Vladu i njen uspeh.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nemojte da mi zamerite što ću ovaj tekst držati ispred sebe, jer dva su osnovna razloga. Prvi, Ciceron mi je tek dalji rođak, a u mladosti sam slušao Fidela Kastra, on je umeo da govori do sedam sati, pa bih uštedeo vaše vreme.

Dozvolite mi, pre svega, da u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, uputim najdublje saučešće porodicama stradalih i makedonskom narodu povodom nezapamćene tragedije u Kočanima, gradu koji je do pre samo nekoliko dana gotovo u celom svetu bio prepoznatljiv po kočanskom orizu, odnosno pirinču visokog kvaliteta, a sada, nažalost, po tragediji koja je odnela 59 mladih života.

Dobio sam ogroman broj poruka od građana Severne Makedonije kojima se zahvaljuju predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, zatim ministarstvima, lekarima i kompletnom medicinskom osoblju, svima koji pomažu, zahvaljuju se srpskom narodu na iskrenoj solidarnosti i pomoći da spasu mlade živote građana našeg južnog suseda. Kamo te sreće, bilo bi neuporedivo bolje da sada nismo u prilici da im se revanširamo za krv koju su dobrovoljci iz Makedonije dali u vreme bombardovanja 1999. godine i da se ta tragedija u Kočanima uopšte nije dogodila, a ni ona iz 1999. godine. Nadam se da će makedonski narod sve svoje probleme rešavati dijalogom, koji je i nama jedina blagotvorna opcija.

Dopustite mi sada da kratko pročitam poruku koja je stigla na viber grupu PUPS-a, a poslao je predsednik gradskog odbora Pančevo, Vladimir Đurica. Ona glasi: "Danas smo u ime gradskog odbora PUPS Pančevo upisali izjave saučešća u knjigu žalosti koja je postavljena u sedištu Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i time iskazali poštovanje našoj makedonskoj braći u vremenu njihove velike tuge".

Sada bih da se osvrnem na aktuelne tačke dnevnog reda današnje sednice. Reč je o predlozima za važne funkcije, počev od izbora potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, preko tri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći, zatim o predlogu da izaberemo predsednika i četiri člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije itd. PUPS će podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Kratak komentar samo o nekim predloženim kandidatima.

Drago mi je što ćemo za potpredsednika Skupštine Srbije imati još jednu mladu profesorsku matematike, njoj je samo 32 godine. Podržaćemo i kandidate za izbor tri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći na period od pet godina, Biljanu Makević, Goranu Kukrika Jovanović i Luku Miloševića. Posebno izdvajam izuzetno bogato međunarodno iskustvo gospođe Biljane Makević.

I beogradski podaci dr Ivana Nikolića su za poštovanje. Njega je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Pored toga što je gospodin doktor Ivan Nikolić prvi put za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije izabran 2012. godine, pažnju mi je privukao podatak da je završio kurs Međunarodnog monetarnog fonda, finansijsko programiranje i politika i da je bio na stručnom usavršavanju u SAD i Narodnoj Republici Kini.

Vratio bih se na podatak da je koleginica Nevena Đurić, buduća potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije, izuzetno mlada. Misao je brža od svega, najbrža i rađa asocijacije, a navešću samo dve. To mene neodoljivo podseća na prosek godina dobitnika "Kuća na selu" koju u ime države Srbije dodeljuje Ministarstvo za brigu o selu. Do sada je dodeljeno 3.520 kuća a krov nad glavom je dobilo 16 hiljada mladih ljudi. Njihov prosek života je ispod 30 godina, trećina je prešla iz grada u selo a 90% njih ima visokoškolsko obrazovanje. Konkurs se nastavlja i ove godine, a to je izuzetno značajno za Srbiju i sa demografskog i sa ekonomskog, ali pre svega sa vojno-bezbednosnog stanovišta, da nam pojedini predeli Srbije ne ostanu prazni. Mladost Nevene Đurić me takođe podseća na izuzetno mlade članove Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa predsednicom Milicom Nikolić.

Kada sam već pomenuo taj odbor, čiji sam član, da podsetim da smo do sada održali 19 sednica i tri javna slušanja o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, a uskoro nam predstoji još jedno u Novom Sadu.

Na sednicama Radne grupe za unapređenje izbornog procesa krenuli smo i razgovarali u demokratskoj atmosferi, uz poštovanje kulture dijaloga. Nismo uspeli da se dogovorimo, mi imamo jedan predlog, tako da na javnim slušanjima u ponudi imamo dva predloga, predlog Pavla Dimitrijevića, odnosno CRTE i predlog dr Uglješe Mrdića. CRTA nije napravila ni jedan korak ka približavanju stavova, smatrajući da je njihov predlog sveto pismo i ne može da se menja i dopunjuje, dok je Uglješa Mrdić dva puta to učinio.

Dakle, upućen nam je ultimatum koji nismo mogli da prihvatimo. U tom finišu razgovora dogodio nam se Trojanski konj. Konkretno, CRTA je predložila da Komisija za kontrolu izbora ima devet članova i, gle čuda, od toga tri člana iz opozicije, tri člana iz redova nevladajućih organizacija i tri člana iz vladajuće većine.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, svakome je jasno da tu nešto veliko krupno nije u redu. S obzirom da nevladine organizacije i opozicija najčešće imaju identičan, u stvari, isti vrednosni stav o političkoj stvarnosti i političkom životu, to nije 3 - 3 - 3, već faktički 6 - 3 za opoziciju i nevladine organizacije.

Već sam pitao gde ste, dame i gospodo, videli da se Dunav uliva u Savu. Nevladine organizacije i opozicija sada ne koriste svoje demokratsko pravo da učestvuju u javnim slušanjima.

Na kraju, podsećam da sam više puta postavio sledeće pitanje. Gospodo, ozbiljno se bavimo pitanjima ODIHR-a, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, a da li ODIHR ima preporuke povodom najgrubljeg mogućeg kršenja ljudskih prava Srba u našoj južnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji?

Najpre, nekoliko nedelja nije bilo odgovora, ne znam da li su nevladine organizacije pravovremeno prenele to moje pitanje ODIHR-u, da bi na jednoj sednici u internet komunikaciji njihov predstavnik, gospodin Raul priznao da ODIHR nema preporuke za KiM. Pre više od mesec dana jedan od direktora ODIHR-a na sastanku u ovoj zgradi izjavio je da ODIHR nema preporuke za Srbe na KiM, da su prisutni u više od 120 zemalja, ali da svoj posao rade na osnovu preciznih ovlašćenja. Dakle, očigledno nemaju takvo ovlašćenje. Toliko o demokratiji, pristrasnosti i dvostrukim aršinima.

Dakle, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, koja ove godine beleži 20 godina od svog osnivanja sa svojim članstvom u 145 odbora širom Srbije na čelu sa predsednikom Milanom Krkobabićem snažno i nedvosmisleno podržava sve napore za očuvanje nacionalne i državne stabilnosti i napretka Republike Srbije. Zahvaljujem.

Meni teče vreme.

Uvaženi građani Srbije, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Đedović Handanović, dame i gospodo narodni poslanici, evo tri dana, ovo zaista nije u redu, evo tri dana pažljivo slušam raspravu i moj snažan utisak da je ova rasprava u Skupštini Srbije o litijumu veoma ispolitizovana. Sve me to iskreno, neodoljivo podseća na svetski slavnog režisera, glumca i scenaristu Orsona Velsa i njegov čuveni projekat „Rat svetova“.

Naime, Orson Vels je tako vešto izveo dramatizaciju romana „Rat svetova“ i snimo radio dramu, da su slušaoci bežali u paničnom strahu uvereni da je apokalipsa u toku i da se zaista događa invazija marsovaca. Tim povodom je čak 1999. godine snimljen TV film „Noć“ koja je uspaničila Ameriku. Nešto slično se događa i u ovoj raspravi, uporno se šire tvrdnje bez argumenata i unapred se donose zaključci o onom što će se eventualno dogoditi.

Ja ne bih da u Srbiji snimamo ni „Rat svetova“, ponajmanje „Noć“ koja je uspaničila Srbiju. I zato podsećam na to što su Latini davno rekli „ audijato ret altera pars“, neka se čuje i druga strana.

Očigledno je problem u tome što su mnogi uobrazili da su te dve strane pod kupolama ovog parlamenta. I to naprosto nije tačno. Mi jesmo dve strane i čak više strana u političkom smislu, ali povodom teme o eksploataciji litijuma, svi mi u parlamentu smo jedna strana. Kako to?

To je tako, jer smo svi laici za temu rudarenja. To su ovih dana u svojim iskrenim iskazima izgovorili mnogi poslanici, a onda koja je to druga strana? Ta druga strana je stručnjaci sa nepobitnim referencama i to oni eksperti koji nisu ispolitizovani i zloupotrebljeni. Imao sam zadovoljstvo da radim u industriji hemijskih proizvoda prahova koja je izgrađena radi prerade sumporne kiseline iz Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Tada su u Prahovu radile fabrike sumporne kiseline, fabrika fosforne kiseline, proizvodio se natrijum tripolifosfat, aluminijum tripoli, zatim veštačka đubriva i deterdženti, ali ni u jednom trenutku nisam tvrdio ni tada ni danas da se ja razumem u sve te hemijske procese i to je malo složenija nauka. PUPS partija koja brine, ne samo o milion i 653 hiljada penzionara već i o našim vrednim domaćinima i poljoprivrednicima i proleterima, zaposlenima, kao što je poznato javnosti Srbije, Partija socijalne pravde, partija veoma ozbiljnih i odgovornih ljudi koji brine o preporodu sela Srbije, o egzistenciji ljudi na selu i njihovoj budućnosti.

Dozvolite mi na kraju da kažem nešto sasvim lično. Moje najveće bogatstvo koje ne može da se meri ni sa jednim drugim bogatstvom na svetu jesu mojih sedmoro unučadi i upravo zbog toga ne bih da se u nikakavoj nameni dogodi zlo nikome, a najmanje deci i omladini u našoj Srbiji.

Na kraju da navedem jednu narodnu poslovicu, da ne bude da sve citiram latinske sentence, gospodo, ne može da svane pre zore. Sačekajmo najmanje 22 meseca i mišljenja naučnika. Hvala lepo.

Obraćam se kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a, Solidarnost i pravda.

Poštovana predsednice Skupštine Srbije gospođo Brnabić, uvaženi predsedniče Vlade, gospodine Vučeviću, potpredsednici Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nacionalnih institucija, uvaženi građani Srbije, kada bi se kojim slučajem u ovoj sali danas ili u Srbiji uopšte na bilo kom mestu pojavio neki novi Dositelj Obradović sa tim svojim originalnim idejama, a ne bi sigurno pisao svečanu pesmu „Vostani Serbije“, jer Srbija više ne spava, ona je probuđena, ona je svakim danom sve lepša i ekonomski jača.

Iz ponuđenog, veoma opsežnog dnevnog reda današnje sednice Skupštine Srbije, sasvim razumljivo osvrnuću se pre svega na Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti srpskog naroda.

Reč je u suštini o istorijski važnom političkom i ekonomskom dogovoru koji poziva na saradnju i zajedničku akciju srpskog naroda u svim oblastima javnog, političkog, ekonomskog i kulturnog života. Osnovne poruke deklaracije sasvim su u skladu sa aktuelnom spoljnom politikom aktivne miroljubive koegzistencije koju vode Republika Srbija i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada pažljivo pročitamo i proučimo tekst deklaracije nesumnjivo ćemo utvrditi da je ona civilizacijski primerena i da nije usmerena ni protiv koga.

Deklaracija u čijoj osnovi je saradnja sa svim Srbima u regionu, pre svega, je istorijska potvrda nacionalne svesti srpskog naroda koji je u prošlosti uvek bio na pravoj pravednoj strani.

Imajući u vidu geopolitičku nestabilnost u svetu i regionu, kao i da se celokupna međunarodna politika nalazi u dinamici velikih promena i previranja, usvajanje ove deklaracije danas u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, ima svoj jedini cilj, a to je očuvanje mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta srpskog naroda.

Deklaracija otvara mogućnost uspostavljanja konkretne saradnje kroz realizaciju zajedničkih programa od najveće važnosti za život građana Republike Srbije i Republike Srpske. Napadi na deklaraciju iz okruženja su neosnovani, najčešće ostrašćeni, bez želje da se shvati suština same deklaracije, a Rezolucija o Srebrenici je očigledno bila instrumentalizacija nataloženog nezadovoljstva i isfrustriranosti zbog evidentnog prestiža ekonomskog i sveukupnog jačanja Republike Srbije u svetu.

Srpski narod je kroz istoriju podnosio mnoge žrtve, a sve sa jednim ciljem da sačuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet samostalne i nezavisne države.

PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda, posebno podržava delove deklaracije koja u svom fokusu imaju našu južnu pokrajinu, KiM, pri čemu i dalje stojimo na stanovištu da je prioritet formiranje zajednice srpskih opština, naglašavajući da je to neotuđivi deo Republike Srbije.

Suverenitet i teritorijalni integritet su jedino prihvatljiv princip, a aktivna miroljubiva koegzistencija je način delovanja.

PUPS, Solidarnost i pravda uvek podržavaju i podržavaće sve međudržavne ugovore koji vode ka ekonomskom napretku Srbije. Posebno nas obraduje otvaranje fabrika, novih radnih mesta koji direktno utiču na punjenje državne kase i izdvajanje u Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Radnik dobija novo radno mesto sa pristojnom zaradom, a penzioner može da očekuje da penzije i ubuduće budu redovne i sigurne i da prate plate.

Taj stav ima puno opravdanje, a posebno posle najnovije najave povećanja penzije za najmanje 10%. Zato nas iz PUPS-a raduje činjenica je da priliv stranih direktnih investicija prošle 2023. godine dostigao 4,5 milijardi evra i čuli smo danas u diskusiji jednu lepu vest da je otvorena nova fabrika.

Takođe podržavamo saradnju i podsticaje koji jačaju naš vojno bezbednosni sistem.

Kratak osvrt na rezultate poslovanja Narodne banke Srbije. Oni su nesporni pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković, sa svojim saradnicima je posao odradila veoma dobro. Kurs dinara je stabilan, a štednja građana rekordna.

U skladu sa tim poslanička grupa PUPS, Solidarnost i pravde će podržati njen ponovni izbor na mesto guvernera Narodne banke.

Takođe podržavamo i rad nezavisnih institucija kao što su Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

Poslanička grupa PUPS-a, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve predložene odluke, predloge zakona, kao i izveštaje o radu i dati svoj puno doprinos u njihovoj realizaciji. U ime PUPS-a, Solidarnost i pravda sve ovo danas je izgovorio jedan iskren i od srca jedan Makedonac. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, dogovor koji smo prethodnih dana postigli predstavlja nesumnjivo demokratski iskorak u političkom životu Srbije. Postigli smo ga zahvaljujući ustupku opoziciji, svesni da ćemo nekim građanima Republike Srbije, koji su iz nekih drugih, ličnih, životnih razloga, a ne da bi uticali na rezultat izbora, promenili prebivalište u poslednjih 11 meseci, otežati ali ne i onemogućiti put do birališta.

Dogovarajući se o unapređenju izbornog procesa, pored ovoga dogovora, postigli smo još jedan veoma značajan kvalitet, a to je da smo unapredili kulturu političkog dijaloga. Sa tom konstatacijom saglasili su se i predstavnici CESID-a, CRTE i "Transparentnosti Srbije". Iako je bilo različitih, pa čak i suprotnih, neki bi rekli dijametralno suprotnih stanovišta, razgovarali smo u mirnoj, neostrašćenoj atmosferi, uz obostrano uvažavanje, bez vređanja, netrpeljivosti i govora mržnje, čemu je posebno doprinela predsedavajuća tim sednicama, gospođa Ana Brnabić.

Konstruktivna i demokratska atmosfera vlada i na sastancima Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Molim vas, ne dobacujte, ubaciću vas u jednu veliku fus notu kasnije!

Dakle, konstruktivna i demokratska atmosfera vlada i na sastancima Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, u kojima učestvuju i predstavnici nevladinih organizacija, a kojima predsedava gospodin Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".

O neophodnosti da konstruktivno polemišemo i tako stalno unapređujemo politički dijalog više puta je u svojim intervjuima govorio i predsednik poslaničke grupe PUPS-a - Solidarnost i pravda, gospodin Stefan Krkobabić, navodeći ocenu i stav čuvenog sociologa kulture i mog omiljenog profesora Ratka Božovića, nažalost nedavno preminulog, da imamo kanonadu paralelnih monologa umesto neophodnog konstruktivnog političkog dijaloga. Taj dijalog se, gospodo, upravo dogodio prethodnih dana, kada smo razgovarali kako da unapredimo izborni proces i dalje razgovaramo. Dijalog koji vodi ka zakonskim rešenjima koji će omogućiti da građani Srbije bolje žive neophodan je i na sednicama ove Skupštine Srbije koje treba da budu hram i model kulture primerenog političkog dijaloga i svakog drugog dijaloga u javnom životu.

Taj dijalog može, naravno, da ima i dramski i zaplet i rasplet i nešto povišeni ton, ali uvek uz određeni stepen tolerancije i nužno poštovanje ličnosti sagovornika.

Kolega koji trenutno nije tu pored moje leve strane, gospodin dr Bačevac, često citira velikane misli, Cicerona itd, a ja ću citirati danas, vrlo kratko, jednog savremenika - Srbija će biti prva evropska zemlja s kojom će Kina graditi zajedničku budućnost, Si Điping. Živela Srbija! Hvala.