| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala, predsednice.
Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara obraćam vam se pre svega povodom izbora članova i zamenika članova Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska. Mislimo da to nije samo puka procedura ili formalnost, zato što odlučujemo da li će izmene i dopune zakona imati svoju svrhu i primenu u praksi.
Izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku pokazali smo političku volju da unapredimo izborni proces. Sada imamo priliku da pokažemo i političku zrelost da te zakonske norme pretočimo u funkcionalnu, nezavisnu i stručnu instituciju.
Komisija za reviziju biračkog spiska je čuvar integriteta biračkog prava, ona je mehanizam kontrole, ali i mehanizam poverenja, most između države, politike i građana. Upravo zato njen sastav, način izbora i način rada imaju poseban značaj.
Izmene zakona koje smo usvojili propisuju Komisiju kao tripartitno telo, sastavljeno od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva. Time je jasno poručeno da pitanje biračkog spiska nije, kako neki tvrde, partijsko pitanje, već pitanje od opšteg društvenog interesa.
Treba ponoviti da model odlučivanja unutar Komisije nije zasnovan na prostoj većini, već na širokom konsenzusu. Ni jedna odluka ne može biti doneta bez saglasnosti predstavnika svih predlagača. To treba da bude garancija ravnoteže, međusobne kontrole i poverenja.
Članovi Komisije koje biramo imaće zahtevnu i odgovornu ulogu. Njihov zadatak neće biti jednostavan. Radiće u uslovima pojačane pažnje javnosti, medija i institucija i svaka njihova odluka biće pod lupom.
11/2 VS/LjL
Zato je važno da u Komisiju uđu stručni i odgovorni ljudi, ljudi koji razumeju složenost evidencija, ali i težinu odgovornosti koju nose.
Savez vojvođanskih Mađara se uvek borio za normalnost. Trudimo se da budemo glas razuma i stabilnosti i to ne može niko da nam ospori. Načela koja su nam posebno važna jesu zakonitost, vladavina prava i politički pluralizam. U tom duhu od samog početka ovog procesa zastupamo stav da se izborni sistem unapređuje pravilima, kao i osnaživanjem institucija.
Podsećam da je proces koji je doveo do današnje tačke dnevnog reda bio dug, zahtevan i inkluzivan, uključivao je rad parlamentarne radne grupe, preporuke ODIHR-a, aktivno učešće civilnog sektora i niz javnih slušanja. To je bio proces dijaloga, često težak ali neophodan.
Važnu ulogu u svemu ovome ima i civilni sektor. Organizacije koje su učestvovale i učestvuju u ovom procesu pokazale su da je moguće delovati konstruktivno, čak i onda kada se sa sistemom ne slažemo u svemu. To je dokaz političke i društvene zrelosti. Izborom Komisije ovaj proces ulazi u fazu primene i upravo tu se razlikuju odgovorne politike od deklarativnih politika.
U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želimo da istaknemo da podržavamo izbor Komisije, u skladu sa zakonom koji smo zajednički doneli, podržavamo njen uravnotežen sastav, podržavamo stručne kriterijume, podržavamo mehanizme kontrole i transparentnosti.
Istovremeno, ovo je jasna poruka građanima Republike Srbije, poruka da njihovo biračko pravo shvatamo ozbiljno, da razumemo zabrinutosti koje postoje u društvu i da smo spremni da na njih odgovorimo institucionalno a ne ad hok i deklarativno.
Ovo je takođe i jasna poruka međunarodnim partnerima da Srbija ima kapacitet da unapređuje svoj izborni sistem iznutra, kroz dijalog i uz uvažavanje međunarodnih preporuka, ali i sopstvenog pravnog poretka.
Komisija koju biramo neće biti savršena, ni jedna institucija to nije, ali ona je najbolje moguće rešenje u datim okolnostima jer je zasnovana na ravnoteži, kontroli i saradnji.
Ono što je sigurno, SVM na čelu sa našim predsednikom dr. Balint Pastorom, je bio, jeste i biće pouzdan akter u izgradnji stabilnog i demokratskog političkog sistema Republike Srbije. Ovo su pitanja koja se tiču temelja poverenja institucije Republike Srbije, ali i poverenja društva u celini. Zato je izuzetno važno da se ovaj posao obavlja odogovorno i profesionalno. Veliki korak napred predstavlja činjenica da smo raspravu o ovako važnim temama uspeli da vratimo u institucije Republike Srbije gde joj je i mesto, i za to se SVM snažno i dosledno borio sve vreme. Sada je vreme da napravimo sledeći korak, da sprovedemo u delo ono oko čega je postignut kompromis, i ono što građani sa pravom očekuju od nas. SVM je od samog početka, još od osnivanja radne grupe pokazao odgovoran pristup, aktivnim učešćem na svim sastancima, i konstruktivnim doprinosom raspravama i upravo takav pristup imaćemo i u radu komisije.
Od komisije očekujemo da u skladu sa svojim ovlašćenjima, u saradnji sa relevantnim organima i institucijama, na profesionalan i odgovoaran način sprovede reviziju biračkog spiska i da o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini, u zakonom utvrđenom roku. Pored najvažnijih prioriteta, SVM, kao što su borba za našu mađarsku zajednicu, u oblasti kulture, obrazovanja , upotrebe jezika i pisma, razvoja sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalne žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, spada i aktivno i odgovorno učešće u razvoju države u kojoj živimo.
11/3 VS/LjL
Naš cilj je zajednički prosperitet, da se Srbija i Vojvodina razvijaju da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije, oseća sigurnost i dostojanstvo, i poverenje u institucije svoje države i upravo zbog toga ćemo i u ovom poslu dati svoj puni doprinos. Pored ove teme, želim da se osvrnem na predložene izmene i dopune pravosudnih zakona, i dozvolite mi da pre nego što pređem, na konkretna zakonska rešenja, napravim kratak, ali važan retrospektivni osvrt na nedavnu prošlost. Osvrnuo bih se kratko na reformu pravosuđa iz 2009. godine, na reformu koja je bila najavljena kao istorijski iskorak, a završila se kao primer kako reformu ne treba sprovoditi. To nije politička ocena, to je zaključak koji proizlazi iz činjenica sudskih odluka, međunarodnih izveštaja i iskustva samog pravosudnog sistema.
12/1 JD/JG 11.55 – 12.05
Reforma iz 2009. godine formalno je bila utemeljena na ciljevima poput efikasnosti, modernizacije, povratka poverenja građana i usklađivanja sa evropskim standardima. Tako je bila predstavljena javnosti.
Međutim, između deklarisanih ciljeva i stvarnih posledica zjapila je duboka praznina. Već kratko vreme nakon njenog sprovođenja pokazalo se da reforma nije proizvela brže, efikasnije i pravednije pravosuđe. Naprotiv, proizvela je pravnu nesigurnost i ozbiljno narušavanje nezavisnosti sudstva.
Posebno problematična bila je nova mreža sudova bez jasnih kriterijuma, bez analize opterećenosti i bez procene dostupnosti pravde građanima broj prvostepenih sudova smanjen je sa 138 na svega 34.
Time je pravo na pristup sudu i na pravično suđenje zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda dovedeno je u pitanje. Građani su ostali dalje od sudova, sudije su putovale umesto da sude, troškovi su rasli, a efikasnost nije.
Dodatni veliki problem bio je i opšti reizbor sudija i tužilaca, više stotina sudija nije reizabrano bez jasnih individualnih i obrazloženih razloga. O tome nisu govorili samo kritički mediji ili opozicija o tome su govorili Evropska komisija, Venecijanska komisija, međunarodne strukovne organizacije, ali na kraju i Ustavni sud Republike Srbije.
Ustavni sud je 2012. godine jasno rekao – postupak reizbora bio je neustavan, nije sproveden od strane nepristrasnog organa, nisu poštovana pravila postupka, kriterijumi nisu bili jasno definisani. Na osnovu tih odluka stotine sudija i tužilaca vraćene su na svoje funkcije.
Nakon promena 2012. godine nije bilo moguće sve vratiti unazad, ali bilo je moguće i neophodno ispraviti sistemske greške.
Zakon iz 2014. godine predstavljao je upravo to – korekciju pogrešnog pravca. Njime je započeto vraćanje dostupnosti pravde građanima kroz povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Time je jasno priznato da je prethodna centralizacija bila preterana i štetna.
Štetne posledice reforme nisu osetili samo ljudi. U periodu od više godina dok se nije radilo u zgradama sudova, u mestima gde su oni bili ukinuti mnogi objekti su usred nekorišćenja značajno oronuli. Primer za to je i zgrada suda u Bečaju, ali i u mnogim drugim mestima.
Zbog toga je namera Saveza vojvođanskim Mađara da inicira rekonstrukciju sudskih objekata u mestima gde smo se i lično uverili da je to neophodno.
Zašto sve ovo govorim? Zato što su predlozi izmena i dopuna pravosudnih zakona koji su pred nama primer da se reforme moraju sprovoditi postepeno, racionalno, na osnovu iskustva i realnih potreba sistema.
Izmene Zakona o javnom tužilaštvu idu u pravcu operativnije organizacije rada sa jasnijim linijama odlučivanja i odgovornosti. Izmene Zakona o sudijama kojima se omogućava još jedan mandat predsednicima sudova doprinose kontinuitetu upravljanja i institucionalnoj stabilnosti u pravosuđu gde su iskustvo, znanje i poznavanje organizacije od ključnog značaja kontinuitet, nije slabost, on je prednost.
Osnivanje četvrtog Osnovnog suda u Beogradu, rasterećenje postojećih sudova i prilagođavanje mreže pravosudnih organa broju predmeta, predstavlja odgovorno, plansko i preventivno delovanje.
Pravosuđe mora biti spremno pre nego što problem nastane, a ne tek kada sistem već postane preopterećen. Predlozi koji su pred nama idu putem postepenog unapređenja i institucionalne stabilnosti.
12/2 JD/JG
Zato ove izmene zaslužuju podršku, jer su racionalne i utemeljenje u iskustvu i poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će ih podržati.
Imajući u vidu da reformom pravosuđe iz 2009. godine, ukidanje brojnih lokalnih sudova nije bilo praćeno ozbiljnom analizom opterećenosti predmetima, broja stanovnika, udaljenosti, niti ekonomskih parametara, smatramo da i danas postoji prostor za dalje unapređenje i proširenje mreže sudova i javnih tužilaštava.
U skladu sa odredbama našeg koalicionog sporazuma sa Srpskom narednom strankom o zajedničkom programskom delovanju dogovoreno je da se u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive ili žive u značajnom broju da se očuva postojeća mreža pravosudnih institucija.
Takođe, prilikom naredne revizije mreže sudova i javnih tužilaštava pri određivanju njihovih sedišta i teritorijalne nadležnosti posebna pažnja biće posvećena ravnopravnoj dostupnosti pravde.
To podrazumeva da u većoj meri uvaže udaljenost pravosudnih institucija od mesta stanovanja građana, broj jezika nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u sudovima, kao i tradicija postojanja pravosudnih institucija u određenim sredinama.
Kako pred nama sada nisu sveobuhvatne izmene zakona, ovo je svakako jedan od ciljeva SVM za naredni period koji ćemo dosledno zastupati i očekujemo da će u budućim izmenama zakona koje bi Vlada Republike Srbije predložila i to biti ostvareno.
Zahvaljujem.
Hvala, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalazi se jedno od važnijih pitanja o kojima Narodna skupština Republike Srbije odlučuje, a to je izbor sudija Ustavnog suda. To nije puka formalna ustavna procedura, već odluka od dugoročnog značaja, koja neposredno utiče na pravni poredak naše države, vladavinu prava i poverenje građana u institucije sistema.
18/2 GD/LjL
Ustavni sud je, kao što svi znamo, samostalan i nezavistan državni organ, čija je osnovna uloga zaštita ustavnosti i zakonitosti. Istovremeno, on je jedna od ključnih institucija u sistemu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Ustavni sud, između ostalog, odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, rešava sukob nadležnosti, odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana. Njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Ustav Republike Srbije propisuje stroge i jasne kriterijume za izbor sudija Ustavnog suda. Sudija se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci. Ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, niti može biti član političke stranke. Sve ove odredbe nisu formalnost, već ustavne garancije nezavisnosti, stručnosti i integriteta.
Zbog toga je od izuzetnog značaja da se prilikom izbora sudija vodimo najvišim stručnim, profesionalnim i etičkim standardima.
Ustav Republike Srbije jasno definiše postupak izbora sudija Ustavnog suda, kao i podelu nadležnosti između Narodne skupštine i predsednika Republike. Poslaničke grupe imaju pravo da predlažu kandidate, Narodna skupština utvrđuje listu od 10 kandidata sa koje predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda, dok Narodna skupština bira pet sudija između deset kandidata koje predloži predsednik Republike. Ovaj postupak zahteva od svih nas da se izdignemo iznad dnevno-političkih interesa i da donesemo odluke u najboljem interesu naše države i njenih građana.
U skladu sa propisima i utvrđenom procedurom, predlozi kandidata su dostavljeni a sada je na Narodnoj skupštini da postupimo u okviru svojih ustavnih nadležnosti.
Rukovodeći se temeljnim načelima Saveza vojvođanskih Mađara, s poštovanjem Ustava i zakona, jasnom političkom vizijom i programom, demokratičnošću u odlučivanju, odgovornošću prema građanima i zastupanjem njihovih interesa, i ovog puta smo, kao i uvek, nastojali da postupimo odgovorno i principijelno.
Polazeći od tih načela, Savez vojvođanskih Mađara predložio je prof. dr Atilu Dudaša za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Profesor dr Atila Dudaš je kandidat čije su stručne i profesionalne kompetencije nesporne. Reč je o jednom najistaknutijih pravnika, ne samo u našoj zajednici, zajednici vojvođnaskih Mađara, već i u širem akademskom i stručnom okruženju.
Osnovne studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u roku, sa prosečnom ocenom 9,93 ostvarivši najviši prosek u svojoj generaciji. Taj podatak nije samo biografska činjenica, već pokazatelj njegove posvećenosti, discipline i odgovornog odnosa prema nauci i profesiji.
Redovni je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu sa gotovo dve decenije nastavnog iskustva. Specijalizovan je za obligaciono pravo, građansko pravo, uporedno pravo i pravo zaštite potrošača. Obrazovao je brojne generacije studenata, od kojih su mnogi danas uspešne sudije, tužioci, advokati i pravni stručnjaci.
Njegova naučna biografija dodatno potvrđuje njegovu stručnost. Autor je brojnih naučnih radova sa značajnim međunarodnim pokazateljima citiranosti, redovan je učesnik domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.
Za funkciju sudije Ustavnog suda nije dovoljna samo naučna izvrsnost, potrebni su i visok stepen profesionalnog i ličnog integriteta, kao i duboko razumevanje ustavnih vrednosti.
18/3 GD/LjL
Kandidat Saveza vojvođanskih Mađara se u svom radu dosledno zalaže za poštovanje Ustava i zakona, ali i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.
Kao aktivan učesnik stručnog i naučnog života, član Udruženja pravnika vojvođanskih Mađara i dugogodišnji angažovani član naše zajednice, posebno je upućen u pitanja manjinskih prava, jezika, kulture i očuvanja identiteta, pitanja koja se neretko nalaze pred Ustavnim sudom.
19/1 TĐ/JG 13.10 – 13.20
Za SVM učešće u ovom postupku ima i dodatnu principijelnu dimenziju. Naša poslanička grupa je i ranije, u skladu sa važećim ustavnim odredbama, predlagala kandidate za sudije Ustavnog suda.
Ukoliko prof. dr Atila Dudaš bude imenovan, on bi bio treći sudija Ustavnog suda izabran na predlog naše poslaničke grupe, nakon izbora 2007. i 2016. godine. To jasno govori o kontinuitetu odgovornog i ozbiljnog pristupa ovoj instituciji. Kontinuitet odgovornog, ozbiljnog i državotvornog delovanja SVM ne ogleda se samo u ovom primeru.
Vrednosti o kojima govorim čine politički kredo naše stranke u svim oblastima delovanja. Upravo te vrednosti predstavljaju osnov brojnih rezultata postignutih tokom 31 godine postojanja SVM kroz rad više generacija političara koji su bili i ostali deo našeg političkog delovanja, a danas pod rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.
Posebno želim da istaknem jedan od ključnih principa našeg rada – transparentnost. Naše odluke i postupci su otvoreni, javni i usmereni ka najboljem interesu građana. Najbolji primer toga vidimo upravo ovih dana. Reč je o temi od izuzetnog značaja za našu zajednicu. Smatram veoma važnim da kažem nekoliko reči i o tome.
Na inicijativu predsednika SVM dr Balinta Pastora početkom godine je započet rad na izradi Nacrta strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini za period od 2026. do 2033. godine. Reč je o drugoj strategiji tog tipa. Na prvoj strategiji ekonomskog razvoja njeni autori su radili od 2012. do 2015. godine. U novembru ove godine obeležena je desetogodišnjica od odluke Vlade Mađarske da obezbedi sredstva za realizaciju te strategije. Kao rezultat vizije našeg pokojnog predsednika Ištvana Pastora, početkom 2016. godine osnovana je Fondacija „Prosperitati“, a prvi konkursi raspisani su krajem januara iste godine.
U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u okviru kojih su dodeljena finansijska sredstva za više od 16.000 prijava. Kao rezultat ove vizije realizovane su razvojne investicije u ukupnoj vrednosti od oko pola milijarde evra, a od čega je 250.000.000 evra obezbeđeno u vidu bespovratnih sredstava. Podršku je tokom ovog perioda dobilo približno 60.000 pripadnika vojvođanske mađarske zajednice. Ove brojke same po sebi govore o značaju, ali i uspehu ovog programa. Sve to, naravno, ne bi bilo moguće bez podrške Vlade Mađarske i njenog predsednika gospodina Viktora Orbana na čemu izražavamo iskrenu zahvalnost.
Polazeći od inicijative predsednika dr Balinta Pastora SVM je ocenio da je, nakon deset godina, došlo vreme da se prva strategija ažurira i prilagodi promenama koje su nastupile u poslednjoj deceniji. Nakon gotovo godinu dana intenzivnog rada Nacrt nove strategije je završen. Reč je sveobuhvatnom i kvalitetnom dokumentu koji donosi nova rešenja, ali zadržava sve ono što se pokazalo uspešnim u prethodnom periodu.
Nacrt koji postavlja temelje opstanka i prosperiteta vojvođanske i mađarske zajednice stavljen je na javnu raspravu 20. novembra. Budući da je u pitanju vizija naše zajedničke budućnosti, zasnovana na rezultatima postignutim u proteklih deset godina i ciljevima koje želimo da ostvarimo u narednih sedam, namera je da se u njeno oblikovanje uključe svi pripadnici naše zajednice. Nakon ukupno sedam javnih rasprava koje će biti održane širom Vojvodine, od kojih su neke već realizovane, krajem januara očekujemo dokument koji će u najvećoj meri odgovarati stvarnim potrebama građana koje predstavljamo i za koje se borimo.
19/2 TĐ/JG
Ovaj dokument biće temelj ekonomskog razvoja naše mađarske zajednice ovde u našoj domovini. U njegovoj realizaciji računamo na partnerski odnos i podršku koji kontinuirano imamo od Vlade Mađarske i predsednika gospodina Viktora Orbana upravo u trenutku kada se privodi kraju usvajanje nove strategije. Ovih dana je naš predsednik dr Balint Pastor, zajedno sa predstavnicima Vlade Mađarske, najavio nove konkurse Fondacije „Prosperitati“ za početak 2026. godine, što predstavlja jasan dokaz svega o čemu govorimo.
Naravno, želim da istaknem i značajnu ulogu države Srbije, Vlade Republike Srbije, Pokrajinske Vlade i lokalnih samouprava koje su u poslednjim godinama značajno doprinele unapređenju infrastrukture i životnog standarda svih građana, pa tako i pripadnika naše zajednice, zahvaljujući partnerskom odnosu koji je izgrađen.
Da se vratim na centralnu temu ove sednice – izbor sudija Ustavnog suda, mandat sudije Ustavnog suda traje devet godina, što znači da odluka koju donosimo prevazilazi jedan politički mandat ili saziv Narodne skupštine. To je odluka koja će dugoročno oblikovati ustavno-pravni poredak Republike Srbije i uticati na poverenje građana u institucije.
Kao master pravnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa posebnim zadovoljstvom ističem da se među kandidatima nalaze osobe koje su tokom mog akademskog obrazovanja bile moji profesori i asistenti, ali i moje kolege sa fakulteta. U tom kontekstu podsećam i na ustavnu obavezu da sa svake liste kandidata najmanje jedan izabrani sudija mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. To nije tehničko pitanje, već izraz ustavnog principa ravnopravnosti i teritorijalne uključenosti.
Uvereni smo da će Narodna skupština i predsednik Republike Srbije prepoznate kvalitete naših kandidata, kandidata poslaničke grupe SVM čija dosadašnja karijera predstavlja najbolju potvrdu njegove stručnosti, integriteta i dostojnosti funkcije sudije Ustavnog suda.
Obzirom da Ustav Republike Srbije predviđa zastupljenost manjina u institucijama, želim da istaknem da bi imenovanje našeg kandidata bila jasna poruka podrške politici integracije i pune uključenosti predstavnika nacionalnih manjina Republike Srbije u najviše institucije naše države. Naravno, ne isključivo po osnovu nacionalne pripadnosti, već po osnovu znanja, stručnosti i ličnog integriteta. Istovremeno, takva odluka dodatno bi ojačala kredibilitet Ustavnog suda, naročito u oblastima zaštite ljudskih prava, manjinskih sloboda i primene evropskih standarda. Uveren sam da ćemo, svesni odgovornosti koju imamo, doneti odluku u najboljem interesu Republike Srbije, njenog ustavnog poretka i svih njenih građana. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala predsednice.
Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pored brojnih tema na ovoj sednici koje su veoma značajne za naše građane, iskoristio bih priliku da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Ovaj predlog predstavlja važan korak napred, usmeren je ka unapređenju obrazovnog sistema u skladu sa evropskim standardima i Ustavom Republike Srbije, uzimajući u obzir tendencije kao što su inkluzivnost, ali i jačanje spoznaje nacionalnog identiteta.
U javnosti se o ovom predlogu najviše govorilo kroz prizmu udžbenika od nacionalnog značaja za predmete važne za očuvanje identiteta srpskog naroda. Mi naravno uvažavamo ovu težnju, međutim kao predstavnici mađarske zajednice u Srbiji, SVM je insistirao na ravnopravnom uvažavanju naših posebnosti, posebnosti nacionalnih manjina i zahvaljujući partnerskom odnosu uspeli smo to da ostvarimo.
Naime, zakonom je predviđeno uvođenje udžbeničkog paketa i za nacionalne manjine koje obuhvata devet predmeta osnovne škole i to maternji jezik, maternji jezik i književnost, srpski kao nematernji jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura.
Ovo rešenje omogućava da se kroz nastavne sadržaje neguje i prenosi kulturno nasleđe nacionalnih manjina što je u skladu sa zaštitom prava manjina garantovanih Ustavom. Ovo je sasvim novi stepen unapređivanja zaštite prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, pošto je ovo prvi put da će zakonom biti utvrđeno koji su to predmeti koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine.
Zakonodavni okvir obezbeđuje da nacionalni saveti nacionalnih manjina učestvuju u procesu donošenja odluka, o sadržaju udžbenika, čime se štiti kulturni identitet i obrazovne potrebe pripadnika manjina. Ovim se još jednom potvrđuje i kulturna autonomija nacionalnih manjina sada i u oblasti obrazovanja. Kulturna autonomija za koju se SVM decenijama zalaže.
Važno je istaći da su Predlogom zakona definisane i vrste udžbenika u smislu autorskog udžbenika, prevoda udžbenika sa srpskog jezika na jezik nacionalnih manjina, dodatak za udžbenike koji su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu kao i udžbenik koji je izdat u stranoj državi, a odabran je prema našim propisima. Mudra je odluka da se izdavanje udžbenika za nastavu na jeziku i pismo nacionalne manjine generalno ostavi svim izdavačima s tim da u slučaju da privatni izdavač ne želi da svoj udžbenik prevede na jezik nacionalne manjine, onda ovaj posao spada u nadležnost javnog izdavača. Ovakav pristup potvrđuje opredeljenje Republike Srbije za razvoj inkuzivnog društva i obrazovnog sistema koji poštuje kulturnu različitost, a istovremeno obezbeđuje jedinstvo obrazovnog prostora.
Do ovakvog zakonskog rešenja i rezultata nismo stigli performansima, već sistematskim, predanim i institucionalnim radom, kako u Savezu vojvođanskih Mađara radimo već 31 godinu i zato imamo rezultate.
Koliko je takav pristup važan, vidimo i na današnjem primeru, vidimo to iz izjave ministre inostranih poslova Mađarske i Peteras i ARTA, da Srbija uvek može računati na Mađarsku, da će u ovom teškom trenutku za našu zemlju Mađarska pomoći da Srbija ima stabilno snabdevanje energijom.
Naravno, nisu ovi istorijski odnosi između naše dve države i naša dva naroda, rezultat slučajnosti, oni su rezultat ljudskog faktora, kao i uvek, kao i svuda u svetu. Moraju postojati ljudi koji sanjaju snove, koji snove i vizije uobličavaju u ciljeve i na kraju, koji ulažu svoju energiju i mudrost da se ti ciljevi i ostvare, upravo tako jedan izuzetan čovek državnik u pravnom smislu te reči, naš pokojni predsednik Ištvan Pastor, imao je jasnu viziju kako odnos između Srbije i Mađarske treba da izgledaju i prihvatio se posla. Imao je tu privilegiju i prednost da je na tom putu kucao na otvorena vrata, tu viziju prijateljskih odnosa, odnose se na najvišem nivou. Delili su i lideri naših zemlja, koji će sutra upravo zbog svega navedenog primiti nagradu koja nosi cenjeno ime našeg pokojnog predsednika. Govorim o gospodi, Aleksandru Vučiću i Viktoru Orbanu. Nastavićemo tim putem i dalje, putem saradnje, prijateljstva i uspešne zajedničke budućnosti. Zahvaljujem.