Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u svom današnjem izlaganju osvrnuću se na izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržaće izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, kao i druge predloge zakona i odluka koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije predstavljaju nastavak ozbiljnog i kontinuiranog procesa, unapređenja izbornog zakonodavstva Republike Srbije. Ovo je četvrti važan korak koji pravimo u ovoj oblasti. Radili smo i još uvek radimo na unapređenju jedinstvenog biračkog spiska. Nakon toga usledile su izmene četiri izborna zakona, potom Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a sada pred sobom imamo i izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije.

Savez vojvođanski Mađara je od početka u tom procesu učestvovao konstruktivno i odgovorno. Naš princip je jednostavan i godinama se nije menjao – političke razlike rešavaju se dijalogom i institucije se jačaju radom u njima, a poverenje građana zaslužuje se odgovornim ponašanjem i konkretnim rezultatima.

Upravo zato, smatramo značajnim i zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo. Ona, između ostalog, proizlaze iz preporuka GREKO-a, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, kao i preporuka ODIHR-a. Njima se dodatno unapređuju pravila koja se odnose na integritet javnih funkcionera, preciznije uređuje njihovo ponašanje tokom izborne kampanje i jača uloga Agencije za sprečavanje korupcije u praćenju tih aktivnosti i reagovanju u slučajevima povrede zakona.

O preporukama međunarodnih institucija veoma često govorimo. Međutim, smisao tih preporuka nije u tome da ih samo konstatujemo, već da ih ozbiljno razmotrimo i tamo gde je to opravdano i svrsishodno pretočimo u konkretna i primenjiva zakonska rešenja. Na taj način pokazujemo da unapređenje institucija nije deklarativno opredeljenje, već kontinuiran posao. To je važno i zbog evropskog puta Republike Srbije, koji Savez vojvođanskih Mađara dosledno podržava od svog osnivanja. Za nas evropske integracije nisu politička parola, već strateško opredeljenje i proces suštinskog unapređenja našeg društva i jačanja institucija.

3/2 MV/JG

A kada govorimo o institucijama i politici, za nas je polazište uvek isto, to su naši građani. Savez vojvođanskih Mađara više od tri decenije svoju politiku gradi u neposrednom kontaktu sa ljudima. Kontinuirano nastojimo da od građana čujemo šta su njihove potrebe, problemi i očekivanja. Zato smo na terenu, razgovaramo sa ljudima, oslanjamo se na naše lokalne organizacije i nastojimo da razumemo konkretne probleme sredina u kojima živimo.

Pri tome, nije reč samo o pitanjima koja se neposredno odnose na položaj mađarske nacionalne zajednice, reč je o infrastrukturi, privredi, poljoprivredi, obrazovanju, kulturi, turizmu i svim drugim pitanjima koja određuju kvalitet svakodnevnog života naših građana.

Iz tih potreba nastaje naš politički program. On za nas nije samo dokument sa kojim se izlazi na izbore, već svojevrsni dogovor sa građanima o tome šta je potrebno uraditi u narednom periodu. Za ostvarivanje tih ciljeva, naravno, potrebni su i partneri. Smatramo da smo tokom ovog mandata sa svojim partnerima imali korektnu i sadržajnu saradnju i da smo zahvaljujući takvom odnosu uspeli da realizujemo veliki broj projekata važnih za naše građane i lokalne sredine.

Ponosni smo i na saradnju koju smo izgradili sa vladom naše matične države, sa Vladom Mađarske. Smatramo da je ta saradnja donela konkretne i dobre rezultate i planiramo da je nastavimo i u budućnosti, u najboljem interesu naše zajednice, ali i Republike Srbije, naše zajedničke domovine.

Na kraju, želim da kažem još nekoliko rečenica. Ukoliko je ovo poslednja sednica Narodne skupštine u ovom sazivu i ukoliko ćemo uskoro ponovo izaći pred građane, smatram da je red da se pre svega zahvalimo njima. Hvala svim građanima koji su nam ukazali poverenje da tokom ovog mandata sedimo u ovim klupama, da budemo njihov glas i da ih predstavljamo u najvišem predstavničkom telu Republike Srbije.

U svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, mogu da kažem da nam je to bila velika čast, ali i istovremeno velika odgovornost. Trudili smo se da tu odgovornost nosimo dostojanstveno, da svoje stavove zastupamo odlučno i kulturno, da budemo dosledni i da imamo rezultate, da poštujemo instituciju u kojoj sedimo.

Na kraju jednog mandata najvažniju ocenu daju građani. Zato ćemo pred njih izaći sa rezultatima svog rada, kao i uvek, sa onim što smo uspeli da ostvarimo, ali i sa jasnom vizijom onoga što želimo da uradimo u budućnosti. Poverenje građana nikada nije trajno stečeno pravo, ono se dobija na izborima, ali se zaslužuje svakog dana radom, odgovornošću, rezultatima i odnosom prema ljudima koje predstavljamo. Trudili smo se da tako radimo dosada i sa istom odgovornošću nastavićemo i ubuduće. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, povod za podnošenje inicijative za održavanje ove sednice možda je delimično izgubio svoju prvobitnu aktuelnost, ali ukupna društvena i politička situacija obavezuju nas da o svim važnim pitanjima razgovaramo otvoreno, odgovorno i argumentovano. Narodna skupština u tom smislu mora ostati centralno mesto političkog dijaloga, razmene argumenata i demokratskog sučeljavanja stavova. Zato želimo jasno i odgovorno da obrazložimo odnos Saveza vojvođanskih Mađara prema Vladi Republike Srbije i razloge zbog kojih imamo stratešku saradnju sa Srpskom naprednom strankom, sad već više od 10 godina. Da bismo razumeli suštinu te saradnje moramo se vratiti u 2013. godinu. Godinu simboličkog istorijskog pomirenja srpskog i mađarskog naroda. Bio je to trenutak državniče hrabrosti i civilizacijske odgovornosti. Trenutak u kojem su predsednici naših država pokazali da je moguće suočiti se sa najtežim stranicama zajedničke prošlosti, odati počast nevinim žrtvama i nezaboravljajući istoriju otvoriti novu eru odnosa između Srbije i Mađarske.

A zatim dolazi 2014. godina. Godina u kojoj je Republika Srbija iz svog pravnog sistema uklonila odluke kojima je mađarska zajednica decenijama nosila nepravednu stigmu kolektivne krivice za događaje iz Drugog svetskog rata. To nije bio samo politički potez. To je bio civilizacijski čin. Na tim temeljima izgrađeno je novo poverenje između srpskog i mađarskog naroda. Na njima je izgrađeno i strateško partnerstvo Republike Srbije i Mađarske. Partnerstvo zasnovano na međusobnom poštovanju i stabilnosti. Savez vojvođanskih Mađara imao je čast i odgovornost da u tom procesu bude most između dve države i dva naroda. Iz te politike proistekli su konkretni rezultati. Strateški savet za saradnju Srbije i Mađarske, brojni bilateralni sporazumi, snažan rast trgovinske razmene, značajan priliv investicija, zajednički infrastrukturni i energetski projekti i vidljivo smanjenje međunacionalnih incidenata.

Mađarska je danas jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije. Trgovinska razmena višestruko je uvećana u odnosu na period od pre 15 godina. Politička saradnja između naših organizacija nikada nije bila zasnovana na funkcijama, niti na političkom prestižu. Savez vojvođanskih Mađara nikada nije vodio politiku ličnih ambicija. Nismo tražili najviše državne funkcije. Želeli smo nešto drugo, da imamo svoj program, da imamo pouzdane partnere i da imamo mogućnost da konkretno radimo za ljude koji nam iz izbora u izbore ukazuju svoje poverenje.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara svoju politiku gradimo odozdo iz sela, gradova i lokalnih zajednica u kojima naši ljudi žive, na pijacama, na ulicama, na našim manifestacijama, u svakodnevnom razgovoru sa ljudima. Zato naši prioriteti nikada nisu bili apstraktni i ideološki, već životni i konkretni. Izgradnja i obnova puteva, škola i vrtića, obnova crkava, domova kulture, sportskih i rekreativnih centara, poput novootvorenog bazena u Bačkoj Topoli, podrška poljoprivrednicima i preduzetnicima, nove investicije i nova radna mesta, mogućnost da mladi ljudi ostanu ovde zasnuju porodicu i svoju budućnost planiraju ovde u svojoj domovini.

Nema očuvanja identiteta bez normalnog i dostojanstvenog života i zato smo odavno prevazišli okvire klasične manjinske politike. Bavimo se kulturom, obrazovanjem, informisanjem i službenom upotrebnom jezika, i to ćemo uvek raditi, ali se istovremeno sa svojim partnerima bavimo i ekonomijom, infrastrukturom, poljoprivredom, regionalnim razvojem, zapošljavanjem.

8/2 AL/MJ

Naš politički princip je jednostavan i nepromenjen. U svakoj sredini u kojoj žive pripadnici naše zajednice želimo da doprinesemo stabilnosti, razvoju i boljem kvalitetu života. Zato smatramo da je saradnja koju smo gradili prethodnih godina donela i te kako konkretne rezultate i vojvođanskim Mađarima i Republici Srbiji i zato tu politiku nastavljamo da podržavamo.

U savremenoj politici jasno se uočavaju dve škole. Jedna koja živi od performansa, medijskih efekata i retoričkih bravura i druga koja živi od rada, kontinuiteta i rezultata. Mi se trudimo da pripadnemo ovoj drugoj političkoj školi, jer tako nas je učio naš pokojni predsednik Ištvan Pastor. Svoju politiku gradimo svakodnevnim radom, strpljivo, ozbiljno i odgovorno. Upravo zato smo učestvovali u radu Vlade Republike Srbije na novu državnih sekretara i zato ćemo nastaviti da budemo deo institucionalnog sistema, jer verujemo da se rezultati postižu isključivo kroz institucije. Rezultati na koje smo ponosni su ljudi koji su dobili priliku da rade, investiraju, školuju svoju decu i planiraju svoju budućnost. Ponosni smo i na ono što je urađeno u obrazovanju i kulturi, na stipendije za naše mlade od vrtića do fakulteta, na učeničke i studentske domove, na sportske akademije, na podršku porodicama, na očuvanju jezika, identiteta i kulture. Ponosni smo što smo se borili za mogućnost školovanja na maternjem jeziku u svakoj sredini u kojoj je za to postojalo interesovanje i zahvalni smo na podršci koju smo uživali u tom našem nastojanju, na izgrađene i rekonstruisane domove kulture, na ulaganja u naše crkve, na višejezičke table na putnim pravcima posle više od četiri decenije i na brojne druge projekte. Sve su to rezultati politike kontinuiteta i saradnje. Zato smo se uvek trudili da budemo faktor stabilnosti, normalnosti i konstruktivnosti u našem društvu.

Nakon više od 10 godina saradnje smatramo da su rezultati opravdali naše političke odluke. Činjenica je da se danas u Srbiji živi bolje nego pre 10 ili 15 godina. To se vidi u infrastrukturi, investicijama, životnom standardu i mogućnostima koje postoje. Naravno, problema ima i biće ih, ali ozbiljna politika ne podrazumeva negiranje rezultata koji su očigledni. Mnogo je oblasti u kojima je bez ikakve sumnje ostvaren značajan napredak. Verujemo da se politika ne vodi emocijama već odgovornošću, razumom i činjenicama.

Kada govorimo o postignutim rezultatima, želim da istaknem i važnu ulogu Vlade Mađarske. Mnogi projekti koji su značajno unapredili kvalitet života naše zajednice realizovani su zahvaljujući podršci naše države. Za Savez vojvođanskih Mađara saradnja sa Vladom Mađarske nije i neće biti pitanje dnevne politike. To je pitanje odgovornosti prema sopstvenoj zajednici. Zahvaljujući saradnji legitimnih partnera u Srbiji i Mađarskoj ostvaren je jedan od najplodonosnijih perioda u savremenoj istoriji vojvođanskih Mađara. Imamo institucije, imamo projekte, imamo ideje, imamo ljude. Izgrađen je sistem koji funkcioniše stabilno i dugoročno održivo i spremni smo da tu saradnju nastavimo i u budućnosti.

Ovaj saziv Parlamenta radio je na momente i u veoma teškim okolnostima. Savez vojvođanskih Mađara ostao je dosledan politici stabilnosti, normalnosti i konstruktivnosti. I zato danas možemo mirne savesti da kažemo da smo čak i u takvim okolnostima ostvarili konkretne rezultate za građane. Na toj politici ćemo istrajati.

I na kraju, želim da ukažem na još jedno pitanje koje smatram izuzetno važnim. Politički pluralizam i participacija manjinskih zajednica ne smeju biti formalnost, niti politički dekor. Pluralizam mora biti autentičan. Mora imati legitimitet. Mora predstavljati stvarne ljude i stvarne zajednice. Smatramo da je

8/3 AL/MJ

učešće Saveza vojvođanskih Mađara u političkom životu Srbije jedan od dobrih primera prakse ozbiljne, odgovorne i autentične participacije jedne manjinske zajednice u institucijama Republike Srbije. Ponosni smo što smo zajedno sa predstavnicima drugih nacionalnih zajednica doprinosili i doprinosimo i dalje stabilnosti, pluralizmu i demokratskom kapacitetu naše države. Kada manjinske zajednice imaju svoje autentične predstavnike, kada postoji međusobno poštovanje i kada se politika vodi kroz institucije, dijalog i kroz konkretne rezultate, tada je jača i stabilnija cela država. Zato je naš stav u ovoj raspravi jasan. Savez vojvođanskih Mađara ostaće konstruktivan, odgovoran i državotvoran činilac Republike Srbije. Uvek ćemo dostojanstveno, kulturno i odgovorno zastupati ljude koji nam iz izbora u izbore ukazuju svoje poverenje. Iza nas stoje jasan program, kredibilni ljudi i autentičan politički identitet sa precizno vizijom razvoja naše zajednice u Republici Srbiji. Već 32 godine dosledno gradimo poverenje. Ta tradicija je naša najveća snaga, ali i obaveza da nastavimo putem stabilnosti i napretka. Zahvaljujem.

9/1 MV/MP 11.20 – 11.30

Hvala, predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se prvenstveno na izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Naša uvažena koleginica, poslanica dr Emeše Uri je juče govorila o nekim drugim temama, ja ću se fokusirati na ovaj zakon. Radi se o nastavku jednog ozbiljnog i odgovornog procesa, daljeg unapređenja izbornog zakonodavstva Republike Srbije.

Važno je podsetiti da ovo nije prvi korak, već treći put u relativno kratkom vremenskom periodu nalazimo se u ovoj sali kako bismo unapredili izborni sistem naše države. Najpre smo radili i još uvek radimo na jedinstvenom biračkom spisku. Zatim smo usvajali izmene četiri izborna zakona. Danas nastavljamo taj proces kroz izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. To jasno pokazuje da unapređenje izbornih uslova nije jednokratna politička odluka, to je kontinuiran proces koji zahteva ozbiljan rad, dijalog i spremnost da institucije učinimo još boljim.

Savez vojvođanskih Mađara od samog početka učestvuje u tom procesu odgovorno i konstruktivno. Aktivno smo učestvovali u radu parlamentarne Radne grupe i davali smo doprinos pronalaženju održivih rešenja. Naš stav je godina ne promenjen. Političke razlike rešavaju se dijalog. Institucije treba da se jačaju radom, a ne njihovim osporavanjem. Poverenje građana ne stiče se velikim rečima, već odgovornim odlukama.

14/3 MT/IR

Zato smatramo da su izmene koje su danas pred nama značajne. Njihov cilj je da se dodatno ojača poverenje građana u izborni proces, povećaju transparentnost finansiranja političkih aktivnosti i uspostave jasnija pravila koja će važiti jednako za sve učesnike političkog života.

Ova zakonska rešenja predstavljaju rezultat preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava. O preporukama ODIHR-a često se govori u javnosti, međutim mnogo je važnije da se one zaista sprovode jer to nije uvek bilo tako.

Još od 1997. ODIHR prati izborne procese u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog ciklusa daje preporuke za unapređenje izbornog sistema. Tek tokom poslednje decenije razvijena je jasna politička volja da preporuke ODIHR-a budu ozbiljno analizirane i sistemski ugrađene u naš pravni sistem.

Predloženim izmenama sprovode se preporuke date nakon izbornih ciklusa održanih 2020, 2022. i 2023. godine, dok je određeni broj ranijih preporuka već implementiran kroz prethodne izmene zakona. Time Republika Srbija pokazuje da preporuke međunarodnih posmatračkih misija ne ostaju mrtvo slovo na papiru, već postaju deo našeg zakonodavnog sistema.

Kada govorimo o konkretnim rešenjima smatramo da je nekoliko izmena posebno značajno. Pre svega dodatno se povećava transparentnost finansiranja političkih subjekata, uvode se preciznija pravila koja se odnose na prilike, kredite, zajmove i finansijske izveštaje čime građani dobijaju jasniji uvid u to ko finansira političke aktere i na koji način se sredstva koriste tokom izbornih kampanja. Istovremeno smanjuju se maksimalni iznosi pojedinačnih donacija čime se dodatno ograničava mogućnost neprimerenog finansijskog uticaja na politički život.

Veoma je važno i to što se dodatno jačaju ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije. Agencija dobija preciznije nadležnosti, efikasnije kontrolne mehanizme i jasnije rokove za postupanje.

15/1 VS/MJ 12.20 – 12.30

Značajnim smatramo i detaljnije uređivanje položaja tzv. trećih lica u izbornoj kampanji. Pozdravljamo uspostavljanje jasnih pravila, obaveza i pune transparentnosti za sve koji učestvuju u političkim kampanjama. Uvodi se i proporcionalniji sistem sankcija, unapređuje se raspodela javnih sredstava, sprečava zloupotreba javnih resursa, obezbeđuje ravnopravniji pristup javnim prostorima i stvaraju povoljniji uslovi za političke subjekte koji nisu zastupljeni u predstavničim telima.

Pozdravljamo i uvođenje ograničenje ukupnih troškova izbornih kampanja time se dodatno doprinosi ravnopravnijim uslovima političke utakmice i sprečava mogućnost da finansijska snaga postane odlučujući faktor političke konkurencije. Želim da istaknem jedno rešenje koje prevazilazi okvire izbornog zakonodavstva, predložene izmene predviđaju dodatna sredstva za podsticanje većeg učešća žena u političkom životu. To nije samo pitanje statistike, to je pitanje i kvaliteta demokratije. Društvo koje želi snažne institucije mora omogućiti ženama ravnopravno učešće u političkom odlučivanju.

Savez vojvođanskih Mađara već više od tri decenije vodi politiku odgovornosti i stabilnosti, politiku konkretnih, opipljivih rezultata. Verujem da se demokratski kapacitet društva razvija stalnim unapređenjem zakona. Naši prioriteti ostaju isti, očuvanje identiteta mađarske zajednice, razvoj naših sredina, ekonomsko osnaživanje građana i jačanje institucija i aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo. Naš cilj je zajednički prosperitet, dokazali smo to kroz brojne konkretne projekte.

Doprinosili smo i doprinosimo razvoju infrastrukture, unapređenju lokalnih zajednica, jačanju privrede i poljoprivrede, kao i stvaranju boljih uslov za život građana.

Istovremeno Savez vojvođanskim Mađara od svog osnivanja dosledno zastupa evropski put Republike Srbije i njeno punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Za nas evropske integracije nisu politička parola. One predstavljaju proces jačanja institucija, pravne sigurnosti i unapređenja kvaliteta života svih građana. Zbog toga smo u prethodnim godinama uvek nastupali državotvorno i odgovorno zastupajući politiku dijaloga, saradnje i institucionalnog razvoja.

Na kraju, želim da poručim da će Savez vojvođanskih Mađara i ubuduće podržavati svako zakonsko rešenje koje doprinosi većoj transparentnosti, odgovornijem radu institucija, jačanju poverenja građana i daljem unapređenju demokratskih procesa u Republici Srbiji.

Verujemo da će predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti doprineti da izborni proces u Srbiji bude transparentniji, pravičniji, odgovorniji i otporniji na eventualne zloupotrebe.

Zbog toga će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržati izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i druge zakone i odluke koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržaće predložene zakone i odluke koji su danas pred nama. O pojedinim tačkama dnevnog reda detaljnije će govoriti moje kolege dr Emeše Uri i mr Akoš Ujhelji, dok ću se ja osvrnuti pre svega na izmene pravosudnih zakona i značaj procesa njihovog daljeg unapređenja.

Kada govorimo o pravosuđu, ne govorimo samo o zakonima, institucijama i procedurama, govorimo o poverenju građana u državu. Upravo zato svaka reforma u ovoj oblasti mora biti vođena odgovorno, promišljeno i sa svešću o posledicama koje proizvodi.

Prilikom rasprave o izmenama pravosudnih zakona početkom ove godine istakao sam da se reforme sprovode kao proces koji zahteva kontinuitet i odgovornost. U tom kontekstu podsetio sam na reformu pravosuđa iz 2009. godine, ne zato da bismo ostali zarobljeni u prošlosti već zato što je upravo to iskustvo pokazalo koliku cenu jedan sistem može platiti kada se promene sprovode bez dovoljno analiza, definisanih kriterijuma i procene njihovih posledica po građane i institucije.

Reforma koja je tada predstavljena kao veliki iskorak ka efikasnijem pravosuđu u praksi nije donela očekivane rezultate. Umesto približavanja pravde građanima, došlo je do preterane centralizacije sistema, smanjenje dostupnosti pravosudnih institucija i narušavanja poverenja u njihov rad. Bez jasnih kriterijuma, bez ozbiljne analize opterećenosti sudova i bez procene posledica po građane, broj prvostepenih sudova smanjen je na 138 na svega 34. Time je pravo na pristup sudu i pravično suđenje, garantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, postalo znatno manje dostupno velikom broju građana.

Još ozbiljniji problem nastao je tokom postupka opšteg reizbora sudija i tužilaca. Više stotina sudija nije reizabrano bez jasnih individualnih i obrazloženih razloga. Kasnije su domaće međunarodne institucije, uključujući i Ustavni sud Republike Srbije, utvrdile ozbiljne nedostatke tog postupka i povrede osnovnih procesnih garancija. Iz tog iskustva proizašla je važna pouka – sistemska rešenja moraju počivati na jasnim pravilima, individualnoj proceni i punom poštovanju pravne sigurnosti. Zato je kasnije i usledio proces korekcije prethodnih odluka i vraćanja institucionalne ravnoteže.

Zakon iz 2014. godine predstavljao je upravo takvu korekciju, povećanjem broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Potvrđeno je da je prethodna centralizacija bila preterana i da je dostupnost pravde građanima morala biti unapređena. Štetne posledice tadašnje reforme nisu osetili građani i nosioci pravosudnih funkcija. U mnogim sredinama sudske zgrade godinama nisu korišćene, zbog čega su značajno propale. Zbog toga će Savez vojvođanskih Mađara i u narednom periodu nastaviti da se zalaže za obnovu i rekonstrukciju pravosudnih objekata, tamo gde za to postoji potreba, uključujući i zgradu suda u Bečeju, o čemu smo već govorili ovde.

Danas se ponovo nalazimo izmenama istih zakona kao u januaru mesecu. Međutim, okolnosti su drugačije. Ove izmene nisu posledica prethodnog neuspeha, one predstavljaju nastavak procesa koji odlikuju otvorenost i spremnost da se zakonska rešenja dodatno unaprede.

18/2 MZ/MP

Prilikom donošenja zakona, izmena postojećih propisa ili donošenja odluka ne možemo svaku situaciju posmatrati kroz prizmu apsolutne pobede ili apsolutnog poraza. Postoje procesi koji su složeniji i koji zahtevaju vreme, stručni dijalog i spremnost da se određena rešenja unaprede kada praksa pokaže da za to postoji potreba.

Nakon usvajanja zakona, u januaru ove godine, Republika Srbija je zatražila mišljenje Venecijanske komisije. To je bio odgovoran potez u datim okolnostima. Time je pokazano da naše institucije imaju dovoljno samopouzdanja da zatraže stručnu ocenu svog rada i dovoljno zrelosti da razmotre preporuke koje mogu doprineti unapređenju sistema.

Mišljenje Venecijanske komisije potvrdilo je ono što je bilo važno čuti. Nisu osporeni osnovni ciljevi zakona, nije doveden u pitanje pravac reforme. Umesto toga, date su preporuke koje imaju za cilj njihovo dalje unapređenje i dodatno jačanje institucionalnih garancija u okviru pravosudnog sistema. Drugim rečima, ne govorimo o odbacivanju jednog koncepta, govorimo o njegovom unapređenju.

Prenošenje određenih nadležnosti za odlučivanje sa inokosnih na kolegijalne organe, bez umanjenja nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, uz uvažavanje preporuka Venecijanske komisije i preciznije normativno uređenje postojećih zakonskih rešenja i mehanizama njihove primene, svakako predstavlja pozitivan pomak.

Savez vojvođanskih Mađara od svog osnivanja dosledno zastupa evropski put Srbije i punopravno članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji. Za nas evropske integracije nisu politička parola, već proces jačanja institucija, vladavine prava, pravne sigurnosti i kvaliteta života građana i na tom planu smo u prethodnom periodu zaista mnogo učinili.

Savez vojvođanskih Mađara je od svog osnivanja bio konstruktivan i odgovoran činilac društvenog i političkog života Srbije, uvek smo nastupali državotvorno, dosledno zastupajući politiku dijaloga, saradnje i institucionalnog razvoja. Sa svoje strane davali smo doprinos unapređenju demokratije i jačanju vladavine prava, pravne sigurnosti i razvoju pravnog sistema u različitim oblastima društvenog života. Istovremeno, aktivno smo radili na zaštiti ljudskih prava, očuvanju i unapređenju prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i na stvaranju uslova za kvalitetniji život pripadnika naše zajednice.

Posebnu pažnju posvećivali smo pitanjima od suštinskog značaja za očuvanje identiteta naše zajednice, obrazovanju, službenoj upotrebi jezika, kulturi, informisanju i verskim slobodama. Međutim, naše delovanje nikada nije bilo ograničeno isključivo na ta pitanja. Kroz brojne konkretne projekte i inicijative doprinosili smo razvoju infrastrukture, unapređenju lokalnih zajednica, jačanju privrede i poljoprivrede, kao i stvaranju boljih uslova za život građana širom Vojvodine. Pri tome nikada nismo posmatrali razvoj isključivo kroz prizmu interesa naše zajednice, već kroz interes svih građana sredina u kojima živimo i radimo.

Savez vojvođanskih Mađara je tokom svih ovih godina, više od tri decenije, tačnije sutra se navršava 32 godine od osnivanja stranke, pokazao da može da prevaziđe okvire klasične manjinske političke stranke. Pokazali smo da je moguće istovremeno dosledno zastupati interese svoje zajednice i odgovorno doprinositi ukupnom razvoju države.

Savez vojvođanskih Mađara je u proteklom periodu imao važnu ulogu mosta saradnje između naša dva naroda i naše dve države. Tu ulogu gradili smo odgovorno, kroz dijalog, međusobno poštovanje i konkretne rezultate koji su doprinosili jačanju

18/3 MZ/MP

srpsko-mađarskih odnosa. Spremni smo da tu odgovornu politiku nastavimo i u budućnosti, u saradnji sa novom vladom Mađarske, uvereni da su dobri odnosi između Srbije i Mađarske od posebnog značaja za pripadnike mađarske zajednice u Vojvodini, ali i za ukupni razvoj i stabilnosti naših država. To je politika koju smo vodili do sada i to je politika koju ćemo voditi i ubuduće, odgovorno, konstruktivno, državotvorno.

U tom duhu, veliku važnost pridajemo saradnji i sa međunarodnim organizacijama i stručnim telima, koja svojim znanjima i iskustvom mogu doprineti unapređenju naših institucija. Saradnju sa Venecijanskom komisijom posmatramo kao deo stručnog dijaloga kojem je Republika Srbija pristupila svojom voljom i u interesu svojih građana. Posebno želim da naglasim da je i Visoki savet tužilaštva dao pozitivno mišljenje na predložene izmene zakona, čime je dodatno potvrđeno da se radi o rešenjima koja doprinose stabilnosti, funkcionalnosti i daljem razvoju tužilačkog sistema.

Za Savez vojvođanskih Mađara posebno je važno da svaki proces unapređenja pravosudnog sistema doprinosi većoj dostupnosti pravde građanima. To podrazumeva da se pored statističkih i administrativnih kriterijuma uvažavaju i stvarne potrebe ljudi – udaljenost sudova od mesta stanovanja, ravnopravna upotreba jezika nacionalnih manjina, kao i institucionalna tradicija pojedinih sredina.

U skladu sa koalicionim sporazumom sa SNS, dogovoreno je da se u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive očuva postojeća mreža pravosudnih institucija. Takođe, prilikom buduće revizije mreže sudova i javnih tužilaštava posebna pažnja biće posvećena ravnopravnoj dostupnosti pravde svim građanima.

19/1 MT/CG 15.10 – 15.20

Kako pred nama nisu sveobuhvatne izmene zakona, ovo je svakako jedan od ciljeva Saveza vojvođanskih Mađara za naredni period koji ćemo dostojno zastupati. Ako nas je iskustvo iz 2009. godine naučilo koliko štete može da nanese reforma sprovedena bez dovoljno promišljanja, onda nam iskustvo iz 2026. godine pokazuje da se reforme mogu voditi odgovorno uz uvažavanje stručnih preporuka i očuvanje institucionalne stabilnosti.

Institucije se ne grade preko noći, one se grade strpljivo, odgovorno i uz spremnost da se iz iskustava uči. Zbog toga unapređenje pravosuđa nije samo pitanje forme, normi i procedura, to je pitanje kvaliteta institucija i pravne sigurnosti. Izmene pravosudnih zakona su deo jednog stručnog dijaloga kojem smo sami pristupili.

Republika Srbija je samostalno zatražili mišljenje Venecijanske komisije, dobila ga je, razmotrila je njene preporuke i pokazala spremnost da ih ugradi u svoj zakonodavni okvir. To ne govori o slabosti institucija, to govori o njihovoj zrelosti i spremnosti da budu bolje.

Iz svih navedenih razloga u danu za glasanje poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati predložene izmene zakona. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.

Obzirom da je sada već svima jasno šta se ovde zapravo događa da naše kolege poslanici imaju nove političke partnere i danas nastavljaju svoje tendenciozne napade na SVM, kucali su na mnoga vrata, ali su na mnoga vrata za njih ostala zatvorena i posebna ona na koja su najviše želeli da uđu, pre svega vrata studentskog pokreta, ali i neka druga vrata, poput novog evropskog pokreta. Sada u paničnom pokušaju da pronađu politički oslonac i novi prostor za političko delovanje, veruju da će im utočište pružiti partnerski odnos sa jednom civilnom organizacijom i da će preko manjinskih pitanja uspeti da na brzinu izgrade novi politički narativ sa kojim bi nastupili na predstojećim izborima. Zbog toga više ne želimo da dozvolimo da se SVM, naši stavovi i naša organizacija koriste kao instrument, za tuđe političke eksperimente i dnevno političke potrebe. Ono što smo imali da kažemo na ovu temu, rekli smo jasno i odgovorno, nemamo potrebu da se bilo kome dodatno pravdamo, najzanimljivije je i istovremeno i apsurdnije u celoj ovoj priči jeste činjenica da će upravo oni koji danas sa velikom dozom moralizovanja govore o određenim političkim mehanizmima, biti prvi koji će te iste mehanizme koristiti, a vrlo verovatno i zloupotrebljavati. U to nemam nikakvu sumnju, naročito kada je u pitanju lokalni nivo politike i siguran sam da će vreme koje dolazi to vrlo brzo i potvrditi i zato vas molim da nam ne držite moralne lekcije, upravo vi koji ćete prvi posegnuti za metodama koje danas pokušavate da predstavite kao politički problematične.

14/3 VS/JG

Kada se već predstavljate kao politički moralisti, hajde da ogolimo istinu, vaš novi koalicioni partner uopšte nije politička stranka, to je nevladina organizacija i budite sada dosledni i obećajte građanima hoćete li sutra koristiti izmene zakona i izaći na izbore maskirani kao manjinska stranka Mađara ili nećete?

Budite iskreni i dosledni sebi, i obećajte da baš vi nećete biti prvi koji ćete trčati da koristite ove mehanizme. Hvala.

Hvala, predsednice.

Kao što smo već rekli i u četvrtak kada smo jednom drugom kolegi poslaniku odgovarali, ponovićemo opet, vreme predviđeno za repliku je ograničeno, tako da ne možemo svu argumentaciju koju je troje govornika iz naše poslaničke grupe već iznelo.

Želimo da podsetimo da već duže vreme radimo na preporukama ODIHR-a, kao što smo rekli već u našim govorima, u našim raspravama. Znači, Radna grupa je obrazovana u aprilu 2024. godine. Ovo nisu prve izmene. Imali smo jednu veliku izmenu koja se ticala problema koji je sa opozicione strane bio detektovan kao najveći problem, a to je sređivanje Jedinstvenog biračkog spiska. To je bila prva velika izmena kojom se bavila Radna grupa. Nakon toga nastavili smo rad i na implementaciji drugih preporuka. Nije tajna, mi smo to u našim raspravama rekli, ove izmene našu situaciju učiniće manje komfornom. Nama će svakako, pogotovo na lokalnom nivou, ovo moći i da predstavlja izvesne izazove.

Međutim, stalno slušamo i sa druge strane argumentaciju kako je slaba participacija, kako je potrebna veća uključenost političkih aktera, a sa druge strane i argumentacija da ćemo ili primenjivati preporuke ODIHR-a ili ćemo nastaviti put evropskih integracija ili nećemo. U tom smislu, kada smo uzeli u obzir sve argumente, a očekujući da ćemo nastaviti i sa implementacijom drugih ODIHR-ovih preporuka, što se trenutno i događa, odlučili smo da ovaj put podržimo i one preporuke koje će nama situaciju učiniti manje komfornom, ali ćemo udovoljiti preporukama ODIHR-a.

Inicijalni predlog koji je odavde otišao put ODIHR-a, koji je podrazumevao da tu grupu građana mogu isključivo obrazovati lica upisana u poseban birački spisak, kao i da kandidati na listi moraju biti lica upisana u poseban birački spisak predlog je koji je ovde formulisan i to je predlog koji je kao diskriminatoran od strane ODIHR-a ocenjen.

Tako da, mi smo više podržavali taj predlog, ali uvažavamo mišljenje ODIHR-a i podržaćemo ovaj predlog.

Hvala, predsednice.

Znate, mi smo stara škola politike, tako nas je učio pokojni predsednik Ištvan Pastor i drugi lideri naše organizacije pre njega, a i posle njega. I dalje čvrsto verujemo da interesima mađarske zajednice u Vojvodini treba da se bavi ozbiljna i organizovana manjinska stranka, a ne politički solisti. Ne možete ozbiljno i delotvorno zastupati jednu manjinu ako ste samo šraf u beogradskoj stranačkoj mašineriji koja se seti Vojvodine i Mađara samo kada se raspisuju izbori. Razumemo da imate sada memorandum o saradnji sa jednim vidom političkog organizovanja, pa u skladu sa tim i doživljavamo sve ove napade.

Naša snaga nije u marketingu, već u 13.000 članova i u 137 mesnih odbora. Mi ne izmišljamo politiku u salonima. Naši ljudi žive sudbinu svoje zajednice svakog dana već pune 32 godine. Poverenje se ne kupuje instant kampanjama, ono se gradi decenijskim radom i konkretnim rezultatima.

Sa druge strane, imamo prilike da gledamo politički kameleonizam na delu. Pokušavaju naše kolege, u zavisnosti od toga šta je trenutno profitabilno na političkoj pijaci, malo da budu socijalisti, malo da budu „zeleni“, malo građanska levica, a po potrebi vidimo sada i vojvođanski Mađari.

28/3 MZ/MP

Imate glumca za svaku ulogu i kostim za svaku sezonu. Mi znamo ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Znaju to i naši glasači. Za nas je interes naše zajednice u Vojvodini iznad svega, od svojih ciljeva nećemo odustati, istrajaćemo dostojanstveno i kulturno, a kada je potrebno i hrabro i snažno. Zahvaljujem se.

Hvala, predsednice.

Očigledno je da cela ova situacija oko potencijalnih i svakako prevremenih parlamentarnih izbora sada dovodi do pozicioniranja aktera na političkoj sceni Republike Srbije uoči tih izbora.

Kolege imaju strateškog partnera, otkrili su sada javno i sami o kome se tačno radi, koji se, da tako kažemo, pretvara da je mađarska filijala studentskog pokreta, budući da su malo pozajmili naziv "plenum" u svom nazivu, a zapravo nisu filijala, dok istovremeno vi fingirate brigu za našu zajednicu, a zapravo vas baš briga.

36/3 MV/LjL

Očigledno je da u vašim redovima vlada ozbiljna konfuzija pred samu izbornu kampanju. Pošto niste uspeli politički da se pozicionirate, sada paušalnim i nekorektnim napadima na Savez vojvođanskih Mađara pokušavate da gradite nepostojeći politički profil. Vojvođanski Mađari nikada neće biti predmet ničijeg političkog hobija. Savetujemo vam da pronađete drugi hobi, koji više priliči vašim trenutnim kapacitetima. Plašimo se samo, i nadamo se da nismo u pravu, da ćete prvi trčati da zloupotrebite izmene zakona i nadamo se da tako neće biti. Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajuća.

Ne razumem otkud tolika zabrinutost za rad Saveza vojvođanskih Mađara ovih dana, ali dobro. Nismo dužni nikome da se pravdamo, ali zbog građana Srbije i zbog javnosti želimo da odgovorimo kolegi poslaniku.

Savez vojvođanskih Mađara nema šta da krije. Naša stranka ima potpisan koalicioni sporazum sa SNS, sporazumi o saradnji i to peti po redu. Ti sporazumi obuhvataju sve ključne društvene oblasti i nastali su nakon svakih parlamentarnih izbora na osnovu konkretnih programskih ciljeva i interesa građana koje predstavljamo. Ta saradnja je tokom prethodnih godina bila stabilna, odgovorna i plodonosna ne samo za pripadnike mađarske zajednice, već za sve građane Srbije.

Podsetiću samo na istorijsko pomirenje 2013. godine i odluku Vlade Republike Srbije iz 2014. godine kojom je nakon gotovo osam decenija skinuta stigma kolektivne krivice sa Mađarske zajednice u Srbiji. To nije bio samo politički potez, već civilizacijski čin i istorijski rezultat čiji značaj prevazilazi granice naše države. Takođe, ne treba zaboraviti ni to da smo podigli odnose između Srbije i Mađarske na nivo strateške saradnje, kao ni brojne rezultate koje je takva strateška saradnja donela.

Kada je reč o Preporukama ODIHR-a i izmenama zakona naravno da imamo svoj stav. Kolega poslanik na kojeg ste se pozvali bio je treći govornik naše poslaničke grupe po toj temi i čini mi se da možda niste pažljivo saslušali sve što je rečeno, jer smo jasno stavili do znanja svi da ćemo podržati izmene zakona. Vreme za repliku je kratko, tako da neću moći da ponovim sve što smo u svojim raspravama izneli, ali ću izneti ključni argument. Ili ćemo poštovati preporuke međunarodnih organizacija i nastaviti put evropskih integracija ili nećemo i to je bio ključni argument da podržimo ove predloge i na kraju poručujem svima da ne treba da budu ni za Savez vojvođanskih Mađara, ni za koaliciju, jer sve je u najboljem redu. Hvala.

Hvala predsednice.

Budući da je spomenuta naša stranka, želim da reagujem. Ono što je sasvim jasno svima koji prate medije, jeste da je pre nekoliko dana iako je naš predsednik saradnju ponudio uživo, jednoj organizaciji koja nije politička stranka, ali jeste nekakav vid političkog aktivizma Mađara u Vojvodini. Tu saradnju ta organizacija nije prihvatila, već je umesto toga radije potpisala, koliko se dobro sećam, Memorandum o razumevanju ili o saradnji sa Zeleno levim frontom. Tako da obzirom da sam u ovim poslaničkim klupama već dugo vremena, nas ne iznenađuje da baš sada dolazi taj napad, između, da kažem, provokacije i naše reakcije, uvek imamo taj jedan mali među prostor gde mi odlučujemo kako ćemo da reagujemo. Mi odlučujemo da reagujemo kao i uvek, politički odgovorno, gospodski, ne želeći da podižemo bilo kakve tenzije, ali zahvaljujući gospodinu Mirkoviću i ja imam sada jedan argument da istaknem koji se i kod mene formulisao da je ovo jedna koalicija ili buduća saradnja kojoj je jedini i isključivi cilj da se zajedničkim i udruženim snagama, iako nikakvih dodirnih tačaka nema nekako dočepaju cenzusa od tri posto.

Ono što imam da kažemo u SVM jeste da smo mi uvek samostalno nastupali sa svojim programom, sa svojim ljudima, sa svojim rezultatima, na svim izborima, na republičkim, na pokrajinskim, na lokalnim. Jedino u onim sredinama gde je mali broj pripadnika mađarske zajednice, kako bi i u tim sredinama imali svoje predstavnike, kako u parlamentu tako i u institucijama tih lokalnih samouprava. Nastupali smo u koalicijama, te koalicije su uvek bile principijelne i uvek su bile plodonosne za naše sugrađane, za pripadnike naše zajednice. O tome koliki smo i kakvih rezultata, rukom opipljivih ostvarili od svog osnivanja u proteklih 32 godine, svako može da sudi, a političke ambicije pojedinaca koji retorikom žele sebi da grade reputaciju, a ne delima, neka svako proceni od građana šta mu je važnije. Zahvaljujem se.

Hvala predsednice.

Pa, hteo sam samo da istaknem jednu važnu činjenicu, apropo onoga što sam već rekao da smo uvek samostalno nastupali na izborima, republičkim, pokrajinskim i svim onim lokalnim, gde ima pripadnika naše zajednice. Na nas, za našu stranku, za našu listu je uvek glasala, hajde da kažemo većina izašlih pripadnika naše zajednice, tako je to bilo i na poslednjim izborima i mi smo apsolutno legitimni predstavnik svoje zajednice u ovom parlamentu.

Što se tiče teze o pogrešnoj strani istorije, ja želim da kažem nešto o modernoj istoriji Evrope. To je činjenica da je gospodin Viktor Orban najdugovečniji lider jedne države u modernoj istoriji Evrope. Čovek je bio 20 godina premijer Mađarske, bio je velik kada je pobeđivao i bio je velik i sada kada je izgubio.

U pola 10, 12. aprila on je čovek izašao, priznao izborni rezultat, volja izražena na izborima u Mađarskoj je nedvosmislena i jasna. Naši pripadnici, naša braća iz Mađarske su rekli šta žele i mi tu volju poštujemo, baš kao što poštujemo i organe naše matice, a to je Vlada Mađarske, sa kojom takođe planiramo saradnju.

Što se tiče našeg učešća u kampanji, naše opredeljenosti u kampanji. Znate, mi smo 2010. godine upravo od Vlade Viktora Orbana dobili državljanstvo, dobili mogućnost da glasamo na izborima u Mađarskoj, rezultati koje smo ostvarili u prethodnih 16 godina, svi oni projekti, svi oni rezultati opravdali su naš stav. Nakon toga, 12. aprila desilo se šta se desilo, nama je saradnja sa Vladom naše matice važna i dalje i mi planiramo tu saradnju da nastavimo. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalaze se izmene i dopune četiri zakona koje se odnose na dalje unapređenje izbornog zakonodavstva Republike Srbije. Ova rasprava ima poseban značaj, ne samo zbog sadržaja zakona o kojima odlučujemo, već i zbog činjenice da govorimo o pitanjima koja se tiču poverenja građana, poverenja u institucije, poverenja u izborni proces, poverenja u državu.

Važno je što ovu raspravu vodimo upravo ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara je oduvek smatrao da se politički izazovi rešavaju dijalogom kroz institucije sistema, argumentima i odgovornošću. Svesni smo da je iza nas složen politički period. Predlozi o kojima danas razgovaramo nisu nastali slučajno, niti preko noći. Oni su rezultat jednog procesa, brojnih konsultacija, ozbiljnog rada i političke odgovornosti svih koji su učestvovali u usklađivanju našeg zakonodavstva sa preporukama ODIHR-a, odnosno Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.

Postoje različiti pristupi politici. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje. Politiku merimo rezultatima, delima, onim što ostaje iza nas. Naš cilj je jačanje demokratije, unapređenje prava građana i očuvanje političke stabilnosti. Verujemo da predložene izmene predstavljaju korak u tom pravcu.

Koa što je poznato, ODIHR još od 1997. godine prati izborne procese u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog ciklusa daje preporuke za unapređenje sistema i otklanjanje uočenih nedostataka. Međutim, važno je otvoreno reći i jednu činjenicu – tokom dugog niza godina te preporuke nisu bile predmet ozbiljnog institucionalnog rada. Unapređenje izbornih uslova tada nije bilo među političkim prioritetima. Tek tokom poslednje decenije razvijena je jasna politička volja da preporuke ODIHR-a ne ostanu samo slovo na papiru, već da budu ozbiljno analizirane i sistemski ugrađene u pravni sistem Republike Srbije. U tom cilju formirane su radne grupe koje su se sistemski bavile preporukama, na sličan način i sada je nastavljeno.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 17. decembra 2023. godine, sa 25 preporuka za unapređenje budućih izbornih procesa. Radi njihove implementacije, Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala Parlamentarnu radnu grupu za unapređenje izbornog procesa. Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka tom procesu pristupio ozbiljno i odgovorno, aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom tokom rasprava. Kao rezultat tog rada već smo usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uvedeni su mehanizmi za sprečavanje zloupotreba u ovoj materiji, formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska i očekujemo konkretne rezultate njenog rada. Danas nastavljamo proces implementacije preporuka ODIHR-a.

Naravno, o pojedinim predloženim rešenjima i preporukama imamo i sopstvene političke stavove koje smo u više navrata jasno izneli u komunikaciji u okviru Radne grupe. Smatramo da su neka postojeća zakonska rešenja bila dobra i funkcionalna. Pre svega rešenje prema kojem birač svojim potpisom može podržati samo jednu izbornu listu. Verujemo da je to mehanizam koji sprečava inflaciju izbornih lista. Takvo rešenje ni na koji način ne ograničava prava građana, jer svaki građanin slobodno odlučuje o tome kome će dati podršku, kako prilikom kandidovanja, tako i na samim izborima. Istovremeno, ono doprinosi i odgovornijem korišćenju javnog i medijskog prostora.

34/2 MV/MP

Takođe, smatramo da je postojeće rešenje, prema kojem status liste nacionalne manjine mogu imati isključivo političke stranke nacionalnih manjina, odnosno njihove koalicije, da je to rešenje bilo dobro i opravdano. Status manjinske liste ne sme biti puka formalnost, ne sme biti tehnička kategorija, ne sme postati politički instrument koji će neko koristiti samo onda kada mu to donosi političku korist. Ustav Republike Srbije jasno obavezuje državu da štiti prava nacionalnih manjina i garantuje posebnu zaštitu radi očuvanja njihovog identiteta i pune ravnopravnosti. Upravo zato smatramo da političko predstavljanje nacionalnih zajednica mora imati institucionalni legitimitet, političku odgovornost i kontinuitet.

Političke stranke nacionalnih manjina imaju program, statut, organe, članstvo i kontinuitet delovanja. Upravo to im daje legitimitet da autentično predstavljaju interese svoje zajednice. Najbolji dokaz za to jeste upravo Savez vojvođanskih Mađara. Već 32 godine Savez vojvođanskih Mađara predstavlja politički oslonac mađarske zajednice u Vojvodini i Srbiji. Tri decenije kontinuiteta, odgovornosti i rezultata. Iza nas ne stoje parole, iza nas stoje dela. Generacije ljudi koje su gradile našu organizaciju ostavile su dubok trag u političkom i društvenom životu Srbije i Vojvodine. Njihov rad danas predstavlja obavezu i inspiraciju svima nama koji nastavljamo istim putem, u odlučnoj borbi za očuvanje i unapređenje položaja naše zajednice.

Ponosni smo što smo učestvovali u izgradnji pravnog sistema koji danas garantuje visok nivo zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Izborili smo se za institucije koje imaju suštinski značaj za našu zajednicu, pre svega za nacionalne savete nacionalnih manjina, ali i za brojne druge institucije u oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i informisanja. Rezultati su vidljivi širom Vojvodine, u gotovo svim oblastima društvenog života: otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku i borba za obrazovanje na našem maternjem jeziku u osnovnim i srednjim školama; razvoj kulturnih institucija; izgradnja i rekonstrukcija brojnih objekata i obezbeđivanje sredstava za njihov nesmetan rad; jačanje medijskih ustanova; razvoj infrastrukture, projekti koji unapređuju kvalitet života u sredinama u kojima živi mađarska zajednica; višejezičke table i na državnim putnim pravcima posle mnogo decenija; stipendije za mlade; predškolska ustanova; domovi za učenike i studente; sportske akademije; program ekonomskog osnaživanja mađarske zajednice i još mnogo drugih konkretnih rezultata.

Posebno želim da istaknem jednu važnu tekovinu, ulogu Saveza vojvođanskih Mađara u procesu istorijskog pomirenja i ulogu mosta saradnje između naša dva naroda i naše dve države. Brisanje odluka o kolektivnoj krivici mađarskog naroda iz pravnog sistema Republike Srbije posle osam decenija predstavlja civilizacijski čin i istorijski rezultat, čiji značaj prevazilazi granice naše države. To je dokaz šta može da postigne ozbiljna, odgovorna i dugoročna politika.

Tokom svih procesa u prethodne tri decenije Vlada Mađarske i naša matična država bile su uz nas kao pouzdani partneri. Na toj podršci smo iskreno zahvalni i računamo na nju i u godinama koje dolaze, kako bismo obezbedili dalji razvoj i sigurnu budućnost naše zajednice u svojoj domovini Republici Srbiji.

Duboko verujemo da u politici prava ne idu bez obaveza, da ovlašćenja uvek moraju ići zajedno sa odgovornošću. Kao stranka koja baštini vrednosti evropskih integracija i političkog pluralizma, Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner u reformskim procesima i dijalogu sa međunarodnim organizacijama. U svemu tome interesi Republike Srbije i dostojanstvo naših građana moraju ostati najvažniji.

34/3 MV/MP

Upravo zato, iako određena predložena rešenja i preporuke nisu najkomfornija za nas kao manjinsku političku organizaciju, Savez vojvođanskih Mađara podržaće ove izmene zakona. Ne možemo ova pitanja posmatrati izolovano od ukupnog društvenog i političkog konteksta u kojem se nalazimo.

Vođeni željom da budemo konstruktivan činilac u društvu i da probleme rešavamo kroz institucije, pružićemo podršku ovim nastojanjima. Naš primarni motiv, pored već iskazanog uvažavanja preporuka međunarodnih organizacija, jeste iskrena želja da doprinesemo smirivanju političkih tenzija. Stabilnost društva zajednička je odgovornost svih nas.

35/1 MZ/LjL 16.45 – 16.55

U ovaj proces uloženo je ogromno vreme i trud, desetine sastanaka, stotine sati rada, detaljne analize zakonodavstva i preporuka ODIHR-a. Taj rad ne sme ostati bez rezultata.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da preporuke ODIHR-a treba usvojiti i onda kada nisu u potpunosti u našu političku korist, jer verujemo da je to u interesu stabilnosti sistema i građana Republike Srbije. Ili ćemo uvažavati međunarodne organizacije i ići putem evropskih integracija, ili nećemo. Mi se zalažemo za poštovanje tih vrednosti i za dalji napredak.

To se upravo odnosi na deo o obavezama za koji smatramo da uvek ide ruku pod ruku sa pravima. Istovremeno, smatramo da su inicijalni predlozi u vezi sa kandidovanjem manjinskih lista pre konačnog mišljenja ODIHR-a bili celovitiji i da su pružali snažnije mehanizme zaštite od eventualnih zloupotreba.

Međutim, kao što smo već istakli, uvažavamo činjenicu da takva rešenja nisu dobila pozitivno mišljenje ODIHR-a. Zato smatramo da je obaveza svih učesnika u političkom životu da spreče svaku eventualnu zloupotrebu ovog prava.

Savez vojvođanskih Mađara će pratiti primenu ovih rešenja i o svim eventualnim nepravilnostima obavestiti nadležne organe. Razumemo da ova rešenja otvaraju prostor širem političkom pluralizmu i većoj participaciji i to možemo da podržimo, ali važna je i zaštita integriteta izbornog procesa.

Kroz četiri javna slušanja, održana u najvećim gradovima Srbije, mogli smo čuti od učesnika da je implementirano gotovo 80% preporuka ODIHR-a. To je rezultat koji Srbiju svrstava ispred prakse mnogih evropskih država i jasno pokazuje posvećenost na tom planu.

Pozdravljamo i najavljene dalje korake koji uključuju izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o sprečavanju korupcije. Savez vojvođanskih Mađara podržava ove izmene i sa punom pažnjom iščekujemo predloge zakona, spremni da damo svoj doprinos njihovom unapređenju.

Kada je reč o obaveznoj obuci lokalnih izbornih komisija i članova biračkih odbora, smatramo da će ona doprineti profesionalizaciji izbornog procesa i smanjenju mogućnosti za greške, što svakako podržavamo. Istovremeno, svesni smo i praktičnih izazova koje takvo rešenje nosi, posebno nama, manjinskim političkim organizacijama, jer i sada imamo poteškoće da obezbedimo dovoljan broj ljudi za rad na biračkim mestima. Zato je važno da obuke budu dostupne, kvalitetno organizovane i da ne predstavljaju dodatno opterećenje za građane.

Na kraju, želimo da poručimo – Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner, stabilan politički činilac i faktor odgovornosti u Republici Srbiji. Naši prioriteti ostaju isti, očuvanje identiteta mađarske zajednice, razvoj naših sredina, ekonomsko osnaživanje građana, jačanje institucija i aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se razvija Srbija, da se razvija Vojvodina, da napreduje svaka lokalna zajednica i da svaki građanin Republike Srbije ima osećaj sigurnosti, dostojanstva i poverenja u institucije svoje države. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Javio sam se za repliku povodom tvrdnje da Savez vojvođanskih Mađara blokira izbor REM-a. U raspravi smo se trudili da pojasnimo, pa ćemo ponoviti opet.

Želimo, pre svega, da istaknemo da je i neprihvatljivo i nedemokratski, da je suprotno evropskim vrednostima da se bezobzirno gazi dostojanstvo Saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji, naročito od strane onih koji se lažno predstavljaju kao njihovi zaštitnici, jasno i ogoljeno do kraja da su nacionalni saveti i njihovi kandidati, da se oni instrumentalizuju isključivo kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva i interesa krupnih političkih aktera na sceni Srbije. Reč je o političkim interesnim grupama koje imaju, da kažemo, srpski nacionalni predznak i koji ama baš nikakve veze nemaju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, osim namere da njima manipulišu.

Da je u pitanju isključivo politička matematika potvrđuje činjenica da su četiri od osam novoizabranih članova Saveta REM-a podnela ostavke, čime je jasno i da je presudan upravo bio deveti član, što jasno pokazuje da se preko nacionalnih saveta lome koplja, da nedostaje samo jedan glas za većinu, pa se pokušalo doći do tog jednog člana.

Dodatno, jedina dva nacionalna saveta koji od ukupno 24 nisu učestvovali u zajedničkom predlaganju, kako to Zakon o nacionalnim savetima predviđa, zajedničkih kandidata nacionalnih saveta, su upravo ona dva nacionalna saveta koja sede u poslaničkim klupama sa koleginicom koja je to iznela, nakon što je 20 od ukupno 24 nacionalna saveta pojedinačno potpisano i pečatirano podnelo svoje predloge za REM.

Mislim da o ovoj temi nemamo šta više da raspravljamo, mnogo bi poštenije bilo da se kao po dobro ustaljenoj praksi predloži brisanje možda člana 20. u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ili brisanje nadležnosti u Zakonu o elektronskim medijima nacionalnih saveta, jer je to ono što se ovde događa već mesecima i to bi bilo mnogo poštenije i mnogo iskrenije da se uradi, nego da se na ovakav način, iz dana u dan, iz meseca u mesec, zloupotrebljavaju nacionalni saveti. Mi smo zaista morali da reagujemo. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara obraćam vam se pre svega povodom izbora članova i zamenika članova Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska. Mislimo da to nije samo puka procedura ili formalnost, zato što odlučujemo da li će izmene i dopune zakona imati svoju svrhu i primenu u praksi.

Izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku pokazali smo političku volju da unapredimo izborni proces. Sada imamo priliku da pokažemo i političku zrelost da te zakonske norme pretočimo u funkcionalnu, nezavisnu i stručnu instituciju.

Komisija za reviziju biračkog spiska je čuvar integriteta biračkog prava, ona je mehanizam kontrole, ali i mehanizam poverenja, most između države, politike i građana. Upravo zato njen sastav, način izbora i način rada imaju poseban značaj.

Izmene zakona koje smo usvojili propisuju Komisiju kao tripartitno telo, sastavljeno od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva. Time je jasno poručeno da pitanje biračkog spiska nije, kako neki tvrde, partijsko pitanje, već pitanje od opšteg društvenog interesa.

Treba ponoviti da model odlučivanja unutar Komisije nije zasnovan na prostoj većini, već na širokom konsenzusu. Ni jedna odluka ne može biti doneta bez saglasnosti predstavnika svih predlagača. To treba da bude garancija ravnoteže, međusobne kontrole i poverenja.

Članovi Komisije koje biramo imaće zahtevnu i odgovornu ulogu. Njihov zadatak neće biti jednostavan. Radiće u uslovima pojačane pažnje javnosti, medija i institucija i svaka njihova odluka biće pod lupom.

11/2 VS/LjL

Zato je važno da u Komisiju uđu stručni i odgovorni ljudi, ljudi koji razumeju složenost evidencija, ali i težinu odgovornosti koju nose.

Savez vojvođanskih Mađara se uvek borio za normalnost. Trudimo se da budemo glas razuma i stabilnosti i to ne može niko da nam ospori. Načela koja su nam posebno važna jesu zakonitost, vladavina prava i politički pluralizam. U tom duhu od samog početka ovog procesa zastupamo stav da se izborni sistem unapređuje pravilima, kao i osnaživanjem institucija.

Podsećam da je proces koji je doveo do današnje tačke dnevnog reda bio dug, zahtevan i inkluzivan, uključivao je rad parlamentarne radne grupe, preporuke ODIHR-a, aktivno učešće civilnog sektora i niz javnih slušanja. To je bio proces dijaloga, često težak ali neophodan.

Važnu ulogu u svemu ovome ima i civilni sektor. Organizacije koje su učestvovale i učestvuju u ovom procesu pokazale su da je moguće delovati konstruktivno, čak i onda kada se sa sistemom ne slažemo u svemu. To je dokaz političke i društvene zrelosti. Izborom Komisije ovaj proces ulazi u fazu primene i upravo tu se razlikuju odgovorne politike od deklarativnih politika.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želimo da istaknemo da podržavamo izbor Komisije, u skladu sa zakonom koji smo zajednički doneli, podržavamo njen uravnotežen sastav, podržavamo stručne kriterijume, podržavamo mehanizme kontrole i transparentnosti.

Istovremeno, ovo je jasna poruka građanima Republike Srbije, poruka da njihovo biračko pravo shvatamo ozbiljno, da razumemo zabrinutosti koje postoje u društvu i da smo spremni da na njih odgovorimo institucionalno a ne ad hok i deklarativno.

Ovo je takođe i jasna poruka međunarodnim partnerima da Srbija ima kapacitet da unapređuje svoj izborni sistem iznutra, kroz dijalog i uz uvažavanje međunarodnih preporuka, ali i sopstvenog pravnog poretka.

Komisija koju biramo neće biti savršena, ni jedna institucija to nije, ali ona je najbolje moguće rešenje u datim okolnostima jer je zasnovana na ravnoteži, kontroli i saradnji.

Ono što je sigurno, SVM na čelu sa našim predsednikom dr. Balint Pastorom, je bio, jeste i biće pouzdan akter u izgradnji stabilnog i demokratskog političkog sistema Republike Srbije. Ovo su pitanja koja se tiču temelja poverenja institucije Republike Srbije, ali i poverenja društva u celini. Zato je izuzetno važno da se ovaj posao obavlja odogovorno i profesionalno. Veliki korak napred predstavlja činjenica da smo raspravu o ovako važnim temama uspeli da vratimo u institucije Republike Srbije gde joj je i mesto, i za to se SVM snažno i dosledno borio sve vreme. Sada je vreme da napravimo sledeći korak, da sprovedemo u delo ono oko čega je postignut kompromis, i ono što građani sa pravom očekuju od nas. SVM je od samog početka, još od osnivanja radne grupe pokazao odgovoran pristup, aktivnim učešćem na svim sastancima, i konstruktivnim doprinosom raspravama i upravo takav pristup imaćemo i u radu komisije.

Od komisije očekujemo da u skladu sa svojim ovlašćenjima, u saradnji sa relevantnim organima i institucijama, na profesionalan i odgovoaran način sprovede reviziju biračkog spiska i da o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini, u zakonom utvrđenom roku. Pored najvažnijih prioriteta, SVM, kao što su borba za našu mađarsku zajednicu, u oblasti kulture, obrazovanja , upotrebe jezika i pisma, razvoja sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalne žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, spada i aktivno i odgovorno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

11/3 VS/LjL

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se Srbija i Vojvodina razvijaju da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije, oseća sigurnost i dostojanstvo, i poverenje u institucije svoje države i upravo zbog toga ćemo i u ovom poslu dati svoj puni doprinos. Pored ove teme, želim da se osvrnem na predložene izmene i dopune pravosudnih zakona, i dozvolite mi da pre nego što pređem, na konkretna zakonska rešenja, napravim kratak, ali važan retrospektivni osvrt na nedavnu prošlost. Osvrnuo bih se kratko na reformu pravosuđa iz 2009. godine, na reformu koja je bila najavljena kao istorijski iskorak, a završila se kao primer kako reformu ne treba sprovoditi. To nije politička ocena, to je zaključak koji proizlazi iz činjenica sudskih odluka, međunarodnih izveštaja i iskustva samog pravosudnog sistema.

12/1 JD/JG 11.55 – 12.05

Reforma iz 2009. godine formalno je bila utemeljena na ciljevima poput efikasnosti, modernizacije, povratka poverenja građana i usklađivanja sa evropskim standardima. Tako je bila predstavljena javnosti.

Međutim, između deklarisanih ciljeva i stvarnih posledica zjapila je duboka praznina. Već kratko vreme nakon njenog sprovođenja pokazalo se da reforma nije proizvela brže, efikasnije i pravednije pravosuđe. Naprotiv, proizvela je pravnu nesigurnost i ozbiljno narušavanje nezavisnosti sudstva.

Posebno problematična bila je nova mreža sudova bez jasnih kriterijuma, bez analize opterećenosti i bez procene dostupnosti pravde građanima broj prvostepenih sudova smanjen je sa 138 na svega 34.

Time je pravo na pristup sudu i na pravično suđenje zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda dovedeno je u pitanje. Građani su ostali dalje od sudova, sudije su putovale umesto da sude, troškovi su rasli, a efikasnost nije.

Dodatni veliki problem bio je i opšti reizbor sudija i tužilaca, više stotina sudija nije reizabrano bez jasnih individualnih i obrazloženih razloga. O tome nisu govorili samo kritički mediji ili opozicija o tome su govorili Evropska komisija, Venecijanska komisija, međunarodne strukovne organizacije, ali na kraju i Ustavni sud Republike Srbije.

Ustavni sud je 2012. godine jasno rekao – postupak reizbora bio je neustavan, nije sproveden od strane nepristrasnog organa, nisu poštovana pravila postupka, kriterijumi nisu bili jasno definisani. Na osnovu tih odluka stotine sudija i tužilaca vraćene su na svoje funkcije.

Nakon promena 2012. godine nije bilo moguće sve vratiti unazad, ali bilo je moguće i neophodno ispraviti sistemske greške.

Zakon iz 2014. godine predstavljao je upravo to – korekciju pogrešnog pravca. Njime je započeto vraćanje dostupnosti pravde građanima kroz povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Time je jasno priznato da je prethodna centralizacija bila preterana i štetna.

Štetne posledice reforme nisu osetili samo ljudi. U periodu od više godina dok se nije radilo u zgradama sudova, u mestima gde su oni bili ukinuti mnogi objekti su usred nekorišćenja značajno oronuli. Primer za to je i zgrada suda u Bečaju, ali i u mnogim drugim mestima.

Zbog toga je namera Saveza vojvođanskim Mađara da inicira rekonstrukciju sudskih objekata u mestima gde smo se i lično uverili da je to neophodno.

Zašto sve ovo govorim? Zato što su predlozi izmena i dopuna pravosudnih zakona koji su pred nama primer da se reforme moraju sprovoditi postepeno, racionalno, na osnovu iskustva i realnih potreba sistema.

Izmene Zakona o javnom tužilaštvu idu u pravcu operativnije organizacije rada sa jasnijim linijama odlučivanja i odgovornosti. Izmene Zakona o sudijama kojima se omogućava još jedan mandat predsednicima sudova doprinose kontinuitetu upravljanja i institucionalnoj stabilnosti u pravosuđu gde su iskustvo, znanje i poznavanje organizacije od ključnog značaja kontinuitet, nije slabost, on je prednost.

Osnivanje četvrtog Osnovnog suda u Beogradu, rasterećenje postojećih sudova i prilagođavanje mreže pravosudnih organa broju predmeta, predstavlja odgovorno, plansko i preventivno delovanje.

Pravosuđe mora biti spremno pre nego što problem nastane, a ne tek kada sistem već postane preopterećen. Predlozi koji su pred nama idu putem postepenog unapređenja i institucionalne stabilnosti.

12/2 JD/JG

Zato ove izmene zaslužuju podršku, jer su racionalne i utemeljenje u iskustvu i poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će ih podržati.

Imajući u vidu da reformom pravosuđe iz 2009. godine, ukidanje brojnih lokalnih sudova nije bilo praćeno ozbiljnom analizom opterećenosti predmetima, broja stanovnika, udaljenosti, niti ekonomskih parametara, smatramo da i danas postoji prostor za dalje unapređenje i proširenje mreže sudova i javnih tužilaštava.

U skladu sa odredbama našeg koalicionog sporazuma sa Srpskom narednom strankom o zajedničkom programskom delovanju dogovoreno je da se u sredinama u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive ili žive u značajnom broju da se očuva postojeća mreža pravosudnih institucija.

Takođe, prilikom naredne revizije mreže sudova i javnih tužilaštava pri određivanju njihovih sedišta i teritorijalne nadležnosti posebna pažnja biće posvećena ravnopravnoj dostupnosti pravde.

To podrazumeva da u većoj meri uvaže udaljenost pravosudnih institucija od mesta stanovanja građana, broj jezika nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u sudovima, kao i tradicija postojanja pravosudnih institucija u određenim sredinama.

Kako pred nama sada nisu sveobuhvatne izmene zakona, ovo je svakako jedan od ciljeva SVM za naredni period koji ćemo dosledno zastupati i očekujemo da će u budućim izmenama zakona koje bi Vlada Republike Srbije predložila i to biti ostvareno.

Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalazi se jedno od važnijih pitanja o kojima Narodna skupština Republike Srbije odlučuje, a to je izbor sudija Ustavnog suda. To nije puka formalna ustavna procedura, već odluka od dugoročnog značaja, koja neposredno utiče na pravni poredak naše države, vladavinu prava i poverenje građana u institucije sistema.

18/2 GD/LjL

Ustavni sud je, kao što svi znamo, samostalan i nezavistan državni organ, čija je osnovna uloga zaštita ustavnosti i zakonitosti. Istovremeno, on je jedna od ključnih institucija u sistemu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ustavni sud, između ostalog, odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, rešava sukob nadležnosti, odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana. Njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.

Ustav Republike Srbije propisuje stroge i jasne kriterijume za izbor sudija Ustavnog suda. Sudija se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci. Ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, niti može biti član političke stranke. Sve ove odredbe nisu formalnost, već ustavne garancije nezavisnosti, stručnosti i integriteta.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da se prilikom izbora sudija vodimo najvišim stručnim, profesionalnim i etičkim standardima.

Ustav Republike Srbije jasno definiše postupak izbora sudija Ustavnog suda, kao i podelu nadležnosti između Narodne skupštine i predsednika Republike. Poslaničke grupe imaju pravo da predlažu kandidate, Narodna skupština utvrđuje listu od 10 kandidata sa koje predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda, dok Narodna skupština bira pet sudija između deset kandidata koje predloži predsednik Republike. Ovaj postupak zahteva od svih nas da se izdignemo iznad dnevno-političkih interesa i da donesemo odluke u najboljem interesu naše države i njenih građana.

U skladu sa propisima i utvrđenom procedurom, predlozi kandidata su dostavljeni a sada je na Narodnoj skupštini da postupimo u okviru svojih ustavnih nadležnosti.

Rukovodeći se temeljnim načelima Saveza vojvođanskih Mađara, s poštovanjem Ustava i zakona, jasnom političkom vizijom i programom, demokratičnošću u odlučivanju, odgovornošću prema građanima i zastupanjem njihovih interesa, i ovog puta smo, kao i uvek, nastojali da postupimo odgovorno i principijelno.

Polazeći od tih načela, Savez vojvođanskih Mađara predložio je prof. dr Atilu Dudaša za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Profesor dr Atila Dudaš je kandidat čije su stručne i profesionalne kompetencije nesporne. Reč je o jednom najistaknutijih pravnika, ne samo u našoj zajednici, zajednici vojvođnaskih Mađara, već i u širem akademskom i stručnom okruženju.

Osnovne studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u roku, sa prosečnom ocenom 9,93 ostvarivši najviši prosek u svojoj generaciji. Taj podatak nije samo biografska činjenica, već pokazatelj njegove posvećenosti, discipline i odgovornog odnosa prema nauci i profesiji.

Redovni je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu sa gotovo dve decenije nastavnog iskustva. Specijalizovan je za obligaciono pravo, građansko pravo, uporedno pravo i pravo zaštite potrošača. Obrazovao je brojne generacije studenata, od kojih su mnogi danas uspešne sudije, tužioci, advokati i pravni stručnjaci.

Njegova naučna biografija dodatno potvrđuje njegovu stručnost. Autor je brojnih naučnih radova sa značajnim međunarodnim pokazateljima citiranosti, redovan je učesnik domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.

Za funkciju sudije Ustavnog suda nije dovoljna samo naučna izvrsnost, potrebni su i visok stepen profesionalnog i ličnog integriteta, kao i duboko razumevanje ustavnih vrednosti.

18/3 GD/LjL

Kandidat Saveza vojvođanskih Mađara se u svom radu dosledno zalaže za poštovanje Ustava i zakona, ali i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Kao aktivan učesnik stručnog i naučnog života, član Udruženja pravnika vojvođanskih Mađara i dugogodišnji angažovani član naše zajednice, posebno je upućen u pitanja manjinskih prava, jezika, kulture i očuvanja identiteta, pitanja koja se neretko nalaze pred Ustavnim sudom.

19/1 TĐ/JG 13.10 – 13.20

Za SVM učešće u ovom postupku ima i dodatnu principijelnu dimenziju. Naša poslanička grupa je i ranije, u skladu sa važećim ustavnim odredbama, predlagala kandidate za sudije Ustavnog suda.

Ukoliko prof. dr Atila Dudaš bude imenovan, on bi bio treći sudija Ustavnog suda izabran na predlog naše poslaničke grupe, nakon izbora 2007. i 2016. godine. To jasno govori o kontinuitetu odgovornog i ozbiljnog pristupa ovoj instituciji. Kontinuitet odgovornog, ozbiljnog i državotvornog delovanja SVM ne ogleda se samo u ovom primeru.

Vrednosti o kojima govorim čine politički kredo naše stranke u svim oblastima delovanja. Upravo te vrednosti predstavljaju osnov brojnih rezultata postignutih tokom 31 godine postojanja SVM kroz rad više generacija političara koji su bili i ostali deo našeg političkog delovanja, a danas pod rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.

Posebno želim da istaknem jedan od ključnih principa našeg rada – transparentnost. Naše odluke i postupci su otvoreni, javni i usmereni ka najboljem interesu građana. Najbolji primer toga vidimo upravo ovih dana. Reč je o temi od izuzetnog značaja za našu zajednicu. Smatram veoma važnim da kažem nekoliko reči i o tome.

Na inicijativu predsednika SVM dr Balinta Pastora početkom godine je započet rad na izradi Nacrta strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini za period od 2026. do 2033. godine. Reč je o drugoj strategiji tog tipa. Na prvoj strategiji ekonomskog razvoja njeni autori su radili od 2012. do 2015. godine. U novembru ove godine obeležena je desetogodišnjica od odluke Vlade Mađarske da obezbedi sredstva za realizaciju te strategije. Kao rezultat vizije našeg pokojnog predsednika Ištvana Pastora, početkom 2016. godine osnovana je Fondacija „Prosperitati“, a prvi konkursi raspisani su krajem januara iste godine.

U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u okviru kojih su dodeljena finansijska sredstva za više od 16.000 prijava. Kao rezultat ove vizije realizovane su razvojne investicije u ukupnoj vrednosti od oko pola milijarde evra, a od čega je 250.000.000 evra obezbeđeno u vidu bespovratnih sredstava. Podršku je tokom ovog perioda dobilo približno 60.000 pripadnika vojvođanske mađarske zajednice. Ove brojke same po sebi govore o značaju, ali i uspehu ovog programa. Sve to, naravno, ne bi bilo moguće bez podrške Vlade Mađarske i njenog predsednika gospodina Viktora Orbana na čemu izražavamo iskrenu zahvalnost.

Polazeći od inicijative predsednika dr Balinta Pastora SVM je ocenio da je, nakon deset godina, došlo vreme da se prva strategija ažurira i prilagodi promenama koje su nastupile u poslednjoj deceniji. Nakon gotovo godinu dana intenzivnog rada Nacrt nove strategije je završen. Reč je sveobuhvatnom i kvalitetnom dokumentu koji donosi nova rešenja, ali zadržava sve ono što se pokazalo uspešnim u prethodnom periodu.

Nacrt koji postavlja temelje opstanka i prosperiteta vojvođanske i mađarske zajednice stavljen je na javnu raspravu 20. novembra. Budući da je u pitanju vizija naše zajedničke budućnosti, zasnovana na rezultatima postignutim u proteklih deset godina i ciljevima koje želimo da ostvarimo u narednih sedam, namera je da se u njeno oblikovanje uključe svi pripadnici naše zajednice. Nakon ukupno sedam javnih rasprava koje će biti održane širom Vojvodine, od kojih su neke već realizovane, krajem januara očekujemo dokument koji će u najvećoj meri odgovarati stvarnim potrebama građana koje predstavljamo i za koje se borimo.

19/2 TĐ/JG

Ovaj dokument biće temelj ekonomskog razvoja naše mađarske zajednice ovde u našoj domovini. U njegovoj realizaciji računamo na partnerski odnos i podršku koji kontinuirano imamo od Vlade Mađarske i predsednika gospodina Viktora Orbana upravo u trenutku kada se privodi kraju usvajanje nove strategije. Ovih dana je naš predsednik dr Balint Pastor, zajedno sa predstavnicima Vlade Mađarske, najavio nove konkurse Fondacije „Prosperitati“ za početak 2026. godine, što predstavlja jasan dokaz svega o čemu govorimo.

Naravno, želim da istaknem i značajnu ulogu države Srbije, Vlade Republike Srbije, Pokrajinske Vlade i lokalnih samouprava koje su u poslednjim godinama značajno doprinele unapređenju infrastrukture i životnog standarda svih građana, pa tako i pripadnika naše zajednice, zahvaljujući partnerskom odnosu koji je izgrađen.

Da se vratim na centralnu temu ove sednice – izbor sudija Ustavnog suda, mandat sudije Ustavnog suda traje devet godina, što znači da odluka koju donosimo prevazilazi jedan politički mandat ili saziv Narodne skupštine. To je odluka koja će dugoročno oblikovati ustavno-pravni poredak Republike Srbije i uticati na poverenje građana u institucije.

Kao master pravnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa posebnim zadovoljstvom ističem da se među kandidatima nalaze osobe koje su tokom mog akademskog obrazovanja bile moji profesori i asistenti, ali i moje kolege sa fakulteta. U tom kontekstu podsećam i na ustavnu obavezu da sa svake liste kandidata najmanje jedan izabrani sudija mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. To nije tehničko pitanje, već izraz ustavnog principa ravnopravnosti i teritorijalne uključenosti.

Uvereni smo da će Narodna skupština i predsednik Republike Srbije prepoznate kvalitete naših kandidata, kandidata poslaničke grupe SVM čija dosadašnja karijera predstavlja najbolju potvrdu njegove stručnosti, integriteta i dostojnosti funkcije sudije Ustavnog suda.

Obzirom da Ustav Republike Srbije predviđa zastupljenost manjina u institucijama, želim da istaknem da bi imenovanje našeg kandidata bila jasna poruka podrške politici integracije i pune uključenosti predstavnika nacionalnih manjina Republike Srbije u najviše institucije naše države. Naravno, ne isključivo po osnovu nacionalne pripadnosti, već po osnovu znanja, stručnosti i ličnog integriteta. Istovremeno, takva odluka dodatno bi ojačala kredibilitet Ustavnog suda, naročito u oblastima zaštite ljudskih prava, manjinskih sloboda i primene evropskih standarda. Uveren sam da ćemo, svesni odgovornosti koju imamo, doneti odluku u najboljem interesu Republike Srbije, njenog ustavnog poretka i svih njenih građana. Zahvaljujem na pažnji.