Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, danas razgovaramo o jednoj od najvažnijih i najaktuelnijih temi, o eksploataciji ruda litijuma i bora.
Ovo je tema koja nesumnjivo deli naše društvo, a to nije prvi put u istoriji Srbije. Možemo se setiti podela od građenja prvih pruga, preko elektrifikacije Beograda, pa sve do problema oko hrasta prilikom građenja autoputa Miloš Veliki.
U isto vreme, ovo je veliki izazov, ali i veliki potencijal za našu budućnost. Ovu temu posmatram kroz tri dimenzije, a to su: strateška, ekonomska i ekološko-zdravstvena dimenzija. Sva tri aspekta ovog pitanja možemo posmatrati isključivo zajedno.
U svetu koji se sve više okreće obnovljivim izvorima energije litijum postaje ključni resurs. Koristi se u proizvodnji baterija za električne automobile i uređaje, čime postaje osnova za održivu energetsku budućnost.
Naša zemlja ima bogate resurse litijuma. Dolina Jadra predstavlja jedno od značajnijih nalazišta u Evropi.
Ovaj element može postati motor našeg razvoja omogućavajući nam da postanemo jedan od ključnih igrača na evropskom, pa i na globalnom tržištu, pogotovo ako uzmemo u obzir tendenciju u pogledu zelenih agendi svuda u svetu, pa i kod nas.
Evropska Unija takođe ima svoj evropski zeleni dogovor. Ova zvanična Strategija pokušava da odgovori na pitanje kako razvijati privredu EU bez ubrzavanja klimatskih promena. Cilj je nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.
Evropska komisija obećava i da će održivost biti uzimana u obzir prilikom donošenja svih budućih javnih politika, a to će svakako u bliskoj budućnosti dovesti do prelaska sa vozila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila.
U smislu klimatskih promena dva su broja koja treba imati u vidu. Prvi je 51 milijarda, drugi je nula. Dakle, 51 milijarda je broj tona gasova sa efektom staklene bašte koje čovečanstvo svake godine obično emituje u atmosferu, nekad više, nekad manje, u zavisnosti od godine, ali tendencija je uzlazna. Tu smo danas, nuli treba da težimo. Deluje teško ostvarivo i jeste teško ostvarivo.
Činjenica je da rudarenje tzv. kritičkih minerala pre 10 ili 15 godina i danas nije isto. Uzimajući i taj faktor u obzir postaje očigledno da bi ovaj projekta mogao učiniti Srbiju nezamenljivim akterom, a kada je neko nezamenljiv njegovi interesi postaju nezaobilazni i njegovi se argumenti moraju saslušati.
Ova pozicija osigurava da se glas Srbije čuje i uvažava na najvišim nivoima. Uveren sam da bi to značajno promenilo poziciju države u regionalni i međunarodnim odnosima, a to je poželjan strateški cilj svake zemlje. I to je ta strateška dimenzija o kojoj vam govorim.
Što se ekonomske dimenzije tiče, niko ne može da ospori da ovo može biti ključni ekonomski potencijal za našu zemlju, a to podrazumeva veće plate, veće penzije, bolju infrastrukturu za našu zemlju.
Pitanje ove rasprave bi moglo da bude i da li Srbija želi ili ne želi da izvozi sirovi litijum. Mislim da je pitanje izvoza davno rešeno i da smo se opredelili za izvoz gotovih proizvoda, što možemo čuti i u izjavama predsednika Republike Srbije i članova Vlade i njihov stav po tom pitanju je jasan. To bi omogućilo našoj zemlji da ostvari dodatnu vrednost, da razvijemo celokupan lanac vrednosti. Na takav način bismo obezbedili važnu ulogu i na tržištu krajnjeg proizvoda.
Pored otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta, to bi sigurno dovelo i do povećanja trenutnih plata i penzija. Što se države tiče, rast BDP-a za 10 do 12 milijardi evra.
Hteo bih pomenuti da je naša matica Mađarska takođe na vreme prepoznala promene koje donosi zelena tranzicija kao strateški i ekonomski potencijal koji ona nosi sa sobom. Postigla je značajan napredak u proizvodnji električnih automobila i pratećih komponenti poput baterija i akumulatora.
Jedan od značajnijih koraka u tom pravcu je otvaranje kineske fabrike automobila BYD u Segedinu, koja je jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u toj oblasti na svetu. Ova investicija može dodatno osnažiti ekonomsku saradnju između Srbije i Mađarske.
Premijer Mađarske Viktor Orban više puta je istakao da ovaj region treba da postane tačka povezanosti. Spoj inovativnih azijskih tehnologija i evropske radne etike i znanja može stvoriti sinergiju koja će doneti značajan razvoj. Ovo je posebno važno u svetlu aktuelnih događaja, kada primećujemo ponovnu političku i ekonomsku polarizaciju u svetu, nalik onoj u vreme Hladnog rata. Obnovljeni politički i ekonomski blokovski sistem zahteva od nas da naša država očuva svoj politički i ekonomski suverenitet i istovremeno, sarađujući sa svima i prateći svoje interese, a evo i zašto. Parafraziraću premijera Orbana – geografski, pa i geostrateški položaj celog ovog regiona je takav da ukoliko postanemo ponovo podeljeni između zapadnog i istočnog bloka, uvek ćemo biti na periferiji jedne ili druge strane, dok smo u svetu povezanosti i slobodne ekonomske saradnje, žargonski rečeno, srce sveta. Mi smo slobodarski narodi koji nikome ne žele da budu periferija.
Upravo u tome, a naročito na planu sve dubljeg i plodonosnijeg povezivanja naših slobodarskih naroda, srpskog i mađarskog, ogroman doprinos daje i naša stranka, istorijsko poverenje i sve ono pozitivno i konstruktivno što je usledilo nakon toga, jačanje političke i ekonomske saradnje, veliki i brojni zajednički projekti, međusobni odnosi na istorijskom maksimumu ostaje jedan od najvažnijih rezultata politike Ištvana Pastora i jedan od najvažnijih prioriteta SVM-a pod hrabrim rukovodstvom našeg predsednika dr Balinta Pastora.
Naravno, uz sve navedene koristi, ne smemo zanemariti zabrinutost koja se javlja u vezi sa zdravljem i zaštitom životne sredine, što je treći neodvojivi ugao gledanja na ovu temu. Zbog toga je od suštinske važnosti da svi aspekti projekta budu podložni rigoroznim istraživanjima. Svaka faza eksploatacije mora biti pažljivo analizirana od strane stručnjaka. Ekolozi, zdravstveni radnici, eksperti rudarske, geološke, mašinske i tehnološke struke, svi oni moraju zajednički da rade, kako bi se osigurala bezbednost i zdravlje lokalnog stanovništva, kao i očuvanje životne sredine u tom području.
Transparentnost i dostupnost informacija u ovim procesima ključna je za izgradnju poverenja među građanima. Od suštinskog je značaja da se uspostavi dijalog između svih zainteresovanih strana. Građani treba da imaju priliku da iznesu svoje brige, sugestije i očekivanja. Videli smo da se takvi susreti i održavaju, da će se održavati i dalje i da će to doprineti smanjenju tenzije i stvaranju međusobnog razumevanja.
Mediji, takođe, imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti i pozivam ih da se uzdrže od senzacija. Od suštinske je važnosti da prenose tačne i prave informacije.
Politizacija ovog pitanja, koja se isključivo zasniva na ekološkoj dimenziji, a zanemaruje stratešku i ekonomsku, nije ništa drugo do manipulacija ljudskim emocijama. Nažalost, ona služi da podeli javnost, ona služi da umesto predloga i rešenja, nudi demagogiju i poluinformaciju, ona služi da popuni prazninu u programima pojedinih političkih partija. Ovakav pristup samo stvara dodatne tenzije i otežava pronalaženje rešenja, koja bi mahom trebala biti pitanja za struku.
Kada struka kaže konačnu reč i ukoliko potvrdi da je projekat ekološki bezbedan, tada ova najvažnija dimenzija, uz već pomenute stratešku i ekonomsku, čini ovaj projekat jednim od važnijih pitanja u modernoj istoriji Srbije. Jedno je sigurno, nema razvojnog projekta koji ima veću razvojnu vrednost od zdravlja ljudi. Zdravlje nije samo individualni interes, već kolektivna odgovornost i najvažniji aspekt prilikom odlučivanja po svim, pa i po ovom pitanju. Hvala na pažnji.