Ja ću postaviti jedno pitanje, a tiče se lovaca Srbije, tiče se ljudi koji imaju oružje za ličnu bezbednost, a svedoci smo da je unazad godinu i po dana donet Zakon o oružju i municiji, kojim je definisano da je do 5. marta rok, da se svi oni koji imaju lično naoružanje, odnosno oružje za ličnu bezbednost, koji imaju lovačko oružje, da moraju do 5. marta da preregistruju to, a prema nekim mojim informacijama u razgovoru sa ljudima koji imaju i koji znaju za to, da je blizu 400 hiljada lica ostalo, da nisu preregistrovali svoje oružje.

Iz svega toga dolaze u situaciju, pošto ostaje možda još 15 ili 20 dana do 5. marta, gde ćemo posle toga ući u izbornu kampanju, gde neće imati mogućnost da se oružje preregistruje posle tog roka i ti ljudi koji ne donesu oružje, odnosno ne uđu u postupak preregistracije, ti ljudi imaće problema sa zakonom, biće prekršajno gonjeni.

Zbog toga, moje pitanje je da li će MUP ući u proceduru promene ovog Zakona o oružju i municiji, da se da mogućnost da se produži rok za preregistraciju, da se da još nekoliko meseci, da se to oružje preregistruje i najviše zbog toga da mogu ljudi sutra slobodnije da se ponašaju i da ne plaćaju neke kazne.

Inače, veliki broj lovaca u Srbiji, imalo je sugestije na Zakon o oružju i municiji, gde je u okviru Ministarstva, Lovačkog saveza Srbije, formirana i grupa koja radi na tome da se promeni ovaj zakon i da bude malo fleksibilniji, liberalniji u delu da lovci imaju duži vremenski period za koji ne moraju da rade zdravstvene preglede i da bude zakon liberalniji za nabavku lovačkog oružja.

Inače, svedoci smo da su lovci i udruženja lovačka u celoj Srbiji veoma aktivni kada je to potrebno. Kada su velike temperature, kada su niske temperature, lovci su angažovani na spašavanju, za pomoć ljudima.

Još nešto, vrlo je bitno i to, kada imao zarazne bolesti, kao što je afrička, svinjska kuga, tu su lovci veoma angažovani za suzbijanje zaraznih bolesti.

Jedna od stvari za koje su lovci bili veoma aktivni u ovom prethodnom periodu, to je bila potraga za zlikovcem koji je oteo malu Moniku. Svi koji su bili tu, bili smo na terenu, a lovci su bili jedni od najorganizovanijih, tu je bila policija, vojska, i svi koji smo bili zaista smo dali doprinos da se pronađe devojčica.

Zbog toga, moje pitanje je – da li će za narednih dvadesetak dana ući u postupak promena ovog Zakona o oružju i municiji i da se da mogućnost da se produži rok za registraciju oružja, da bi mogli svi ti koji nisu to uradili do sada, da mogu to da završe i da imaju mogućnosti, jer je to veliki problem. U pitanju je 400 hiljada lica i to je veliki broj ljudi, a za ovo kratko vreme, siguran sam da neće biti mogućnosti.

Inače, Zakon o oružju i municiji je donet u prethodnom periodu. Zakon je, ovako mogu da kažem, ja sam glasao za taj zakon, ali uz neke dopune koje sada treba da budu, razgovori se vode, bilo bi potrebno da se ovaj rok produži za neki naredni period, da ne bude 5. mart, zato što je to potreba za veliki broj građana koji imaju oružje, da li za ličnu bezbednost i lovačko oružje?

Inače, još jednom napominjem i govorim, svedoci smo da lovačka udruženja, da lovačke savezi su veoma aktivni, kada je potrebno za sve one neželjene stvari u našoj zemlji, a dosta ih je bilo u prethodnom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao poslanik ovde u Skupštini, izabran sa liste SNS, kao čovek koji dolazi iz jedne male sredine, iz sredine koja je pokazala kako treba da se radi, opština Svrljig je jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, a tu opštinu vode odbornici i politika koju vodi Ujedinjena seljačka stranka, mi smo tamo izglasali, dali podršku ženama da vode opštinu.

Uvažene kolege i koleginice, koleginica koja je govorila pre mene, Stefana Miladinović, je svedok i više puta smo govorili i uvek ćemo govoriti da našim ženama moramo dati veću podršku, ne samo u Skupštini, nego i na terenu, da veći broj lokalnih samouprava, veći broj gradova vode naše žene. Žene su bile uvek jače od nas muškaraca. To se pokazalo i u opštini Svrljig, jer Jelena Trifunović vodi opštinu i mnogo je jača i bolja od mene.

Još jednom bih se zahvalio gospodinu Martinoviću koji je predložio da se smanji cenzus od 5% na 3% za sve nas. Ja sam predsednik jedne male stranke, ali stranke koja ima blizu 50 i nešto odbora. Siguran sam da ćemo u narednom periodu imati mogućnost da ovde u parlamentu imamo veći broj poslanika koji će zastupati interes malih sredina, interes sela, interes poljoprivrede i interes svega onoga čega nema.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu, posle ovih izbora, imati veći broj poslanika koji će biti ljudi koji žive u malim sredinama, kao što sam ja u Svrljigu, ali sa druge strane očekujemo da ćemo posle izbora 2020. godine, kako je i sam predsednik Vučić rekao – uvek u prvi plan moramo staviti podršku i dati podršku našim ženama. Žena ne sme biti samo broj i tih 40%, već to mora biti stvarno.

Uvažena koleginice Čomić, podržavam vaše predloge, jer je to potrebno, i bilo bi dobro da se na terenu vidi kako se daje podrška ženama.

Pozvao bih kolege poslanike da vide kako je u Svrljigu gde žene vode opštinu. Jesmo mi siromašna opština, ali opština koja ima dušu, srce, a to je sve zbog toga što žene vode opštinu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Evo, normalno, i ja bih se javio pošto sam čuo za Svrljig.

Drage moje kolege, ja se ne stidim mesta odakle dolazim ili dolazim iz Svrljiga, 450 miliona budžet jeste budžet za našu opštinu za teritoriju blizu 500 kvadratnih kilometra. Sa tim se borimo, trudimo, to radimo najbolje što možemo. Jeste kada neko kaže da je milijardu i 500 hiljada dinara dato za izgradnju pijace, to je velika cifra. To je cifra koja treba da se pitamo u ovoj situaciji kada smo svi, male opštine na jugoistoku Srbije, sredine, to su tri, četiri budžeta.

Ali o tome neka neko kaže, to će da kažu građani opštine gradske opštine Palilula, za to što je tamo urađeno ima neko ko je dao nalog, ko je tražio nabavke i sve te stvari. Za to sigurno nije kriv naš predsednik Aleksandar Vučić, koji se bori za sve nas, na svakom mestu da se ulažu sredstva. Za to ne može kriva ni predsednice Vlade, ni Vlada Srbije. Ima neko ko vodi tu gradsku opštinu, ima neko ko donosi odluke, ima neko ko će za to da odgovara.

Inače, to mogu da kažem samo, ili je to sad tržni centar, ja nisam tamo bio zato i da vam kažem pošteno, meni je bitniji moj kraj gde živim i bitnije mi je tamo kod nas uloženo 150, 200 hiljada dinara, da uradimo nešto za decu, da uradimo nešto za školu, da uradimo nešto u nekom selu. Teritorija odakle ja dolazim je velika teritorija, blizina Stare planine, lepota, sve na jednom mestu.

Prema tome, zalagaću se i u narednom periodu da veliki broj takvih opština, kao što je moja opština, da ima mogućnosti da dobiju sredstva za izgradnju pijace. Ali, vrlo je bitno šta na toj pijaci treba da se radi, šta treba da se tu prodaje, da li će to biti iz Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, da li će to biti iz Merošine ili će to biti iz Kine ili će to biti iz Španije?

Mi moramo da se borimo da naši proizvodi budu na tim pijacima. Ja mislim da trebamo naredni period mnogo više ulagati u sredinu odakle ja dolazim, jugoistok Srbije, zdrava sredina, zdrava hrana i da tamo možemo da živimo, da ljudi iz Palilule, Vračara, da dođu tamo kod nas, da tamo kupuju kuće u nekim selima da mogu da žive, da imaju svež vazduh, a ne da tu udišu smog.

Znači, loša sredina jeste gde ima mnogo ljudi, gde je vazduh zagađen. Mi se moramo zalagati da gde je veliki broj, da dođu u te sredine, da dođu u Svrljig, da dođu u Belu Palanku, da tamo zajedno sa nama radimo, da tamo dolaze ljudi koji su završili fakultete, logopedi, psiholozi, pedagozi, tamo šta nama fali i da dođu tamo kod nas i normalno, radna mesta, zdravlje, hrana, to je ono što nama treba.

Inače, ja nisam protiv toga što grad Beograd, kao najveći grad, dva miliona ljudi, ima sredstva za svoje potrebe, za svoje gradske opštine. Meni je mnogo bitnije da u selu Palilula, koja se kaže isto Palilula, to je u Svrljigu, u tom selu da možemo da uradimo put, da približimo to selo opštini Knjaževac i normalno, da radimo za male sredine.

Zahvaljujem se.

Evo, ja bih gospodinu Šaroviću isto rekao - normalno je da se ja ljutim zašto je za milijardu i 500 hiljada dinara urađen taj pijac. Ljutim se i voleo bih da je to bilo urađeno kod nas, u Svrljigu.

Ali, s druge strane, mogu da kažem nekoliko stvari koje su bitne za sve nas. Kod nas u Svrljigu, prema Knjaževcu, prema Staroj planini, urađen je kompletno put, blizu 20 km, kompletno urađen, koji je rađen iz države, iz budžeta Republike Srbije. Put kojim sutra može svako ko želi iz Beograda, Palilula, Vračara, da dođe, a i dolazi veliki broj ljudi tamo kod nas, idu do Stare planine.

Meni je veliko zadovoljstvo da i vi dođete, zajedno da odemo do Stare planine, da obiđete lepote našeg kraja, da vidite kakav je put. Put je urađen kao da ste u Švajcarskoj. To je Srbija, to je Svrljig, to je okolina Svrljiga.

Radi se pruga. To su velike investicije za naš kraj. Pruga se radi od Niša preko Svrljiga prema Knjaževcu, pruga koja će biti žila kucavica za razvoj privrede, za razvoj poljoprivrede, za sve ono što nije urađeno ranije. Ja sam više puta govorio ovde u Skupštini u kakvom je stanju bila ta pruga, koja je za vreme mandata prethodne Vlade, 2007. godine, tad su bili žuti ili neki drugi, ne znam koji su tačno bili na vlasti, tad je pruga bila proglašena kao nepodobna i ta pruga je trebala da se ugasi, da tamo ništa više ne ide, ni jedan voz. Evo, ta pruga se sada gradi, pravi se i ta pruga će biti nešto za nas vrlo bitno. Tu će, osim privrede, da budu i turistički kapaciteti. Lepote našeg kraja, Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, to je nešto što samo na licu mesta neko može da vidi.

Inače, ja bih uvek više voleo i želim da se mnogo više ulaže i stvara u Svrljig, u te naše opštine jugoistočne Srbije, a ne u Beogradu. Stvarno, to iskreno kažem. Ja volim svoje mesto, volim svoje selo, volim svoj kraj. Ja u Beograd dolazim zato što je tu Skupština, inače, volim svoj kraj. Nisam protiv Beograda, nisam protiv Novog Sada, nisam protiv Subotice, volim svaki pedalj naše zemlje, ali više volim svoje selo i više volim svoj Svrljig i više volim Niš, gde je centar jugoistočne Srbije.

Zahvaljujem se.

Šta da kažemo o ovom Zakonu autentičnog tumačenja? Mislim da je ovo potrebno da uradimo i u jednom delu ne želim nikad da kažem nešto protiv ljudi koji se bave svojom profesijom, konkretno mislim što kažu malo pre i za naše advokate, za ove izvršitelje, ali izvršitelji koji su nekada ranije radili, za vreme kada su radili preko suda, bilo je malo drugačije. Jesu ljudi bili sa srednjom školom, ali su imali više razumevanja. Sada izvršitelji koji su veoma aktivni, koji su u jednom delu imali mogućnost za vrlo kratko vreme da se obogate, sve su to stvari o kojima možemo pričati, a ima puno argumenata na štetu građana, a za njihovu dobrobit.

Neke stvari sada menjamo i to je dobro. Dobro je da imamo mogućnost da obezbedimo da se slobodnije naši građani koji imaju neka dugovanja, a da mogu da se osećaju da nemaju problema, ali sa druge strane, ovim ćemo sada neke stvari rešiti.

Malo pre govorimo o problemima u pravosuđu, kako je u pravosuđu veoma loše, kako je u jednom, kako je u drugom. Evo, svedoci smo današnjeg dana da policija, tužilaštvo i da pravosuđe radi svoj posao, gde ljudi koji su uradili nešto loše ili se sumnja da su uradili nešto loše da će odgovarati pred zakonom.

Ranije sam ja govorio, za vreme 2017. - 2018. godine, vezano za Železnicu, kako je veliki problem u delu pruge koja ide od Niša prema Svrljigu, Knjaževcu, da je pruga u lošem stanju, da su po toj pruzi išle cisterne sa povećanom količinom određenih sastojka, gde se dešavao veći broj iskakanja tih cisterni, gde je na konto toga moglo da dođe do katastrofalne situacije i da bude ekološka katastrofa. Ne daj Bože da su se ti sastojci iz cisterne izlile u reci Timok, to bi bila katastrofalna situacija, bila bi ekološka bomba.

Ja sam o tome govorio više puta. Čak su i ljudi, koji su stručni, iz Železnice govorili da su te cisterne preopterećene, da zbog toga ima ispadanja tih cisterni i dešavaju se loše stvari.

Očekujem da, ovo su sada elementi, država radi svoj posao, da pravosuđe radi svoj posao i da niko nije zaštićen pred zakonom. To je velika stvar za sve nas, da niko nije zaštićen pred zakonom, ni ministri, ni državni sekretari, ni poslanici, ni predsednici opštine, ni ljudi.

Svi koji rade u interesu građana i rade po zakonu, oni nema od čega da se sekiraju, nema čega da se plaše, ali zato svi oni koji rade samo za svoj džep, niko ih neće zaštititi pred zakonom i zato pravosuđe, siguran sam da radi svoj posao na najbolji način i onako kako se može.

Prema tome, setimo se nekog perioda ranije kada su za sudije gubili svoja radna mesta zato što se nisu svideli nekom političkom lideru. To je bio neki period 2010, 2011. godine, kada su to vreme vladali neki drugi. U tom periodu veliki broj sudija je izgubio posao. Kasnije su te sudije vraćene na posao i nastavili su da rade.

Još jednom, dragi moji prijatelji, kolege, država radi svoj posao. Svi oni koji su kršili zakon odgovaraće pred zakonom. To je neminovno i to se pokazalo i sada, pokazaće se i na dalje.

Država Srbija, predsednik države i svi mi radimo u interesu svih građana. Ja govorimo o problemu jugoistoka Srbije, jer želim da tamo se ulaže više, da se radi i na završetku puteva, na završetku izgradnje pruge, da se radi na obezbeđivanju kvalitetnih i vodovoda i kanalizacije, da se obezbede. Nova radna mesta na jugoistoku Srbije jesu i mogućnost tamo ljudi da ostanu da žive.

Što se tiče poljoprivrede, i na tome želim da radimo. Država Srbija će sigurno raditi svoj posao na najbolji način. Mi ovde radimo svoj posao onako kako treba. Ima neko ko ne misli tako, ali sutra, kada dođe vreme, evo, vrlo će to brzo doći i vreme, građani će reći onaj ko vredi dobiće podršku građana, da li je to lokalna samouprava, da li je to mesna zajednica, da li je region, da li je država.

Ja sam siguran u jednu stvar, da najveći broj naših građana će podržati ljude koje vrede, a predsednik Srbije je čovek koji je za sve nas, mogu da kažem, kišobran, sve nas pokušava da na neki način pomogne da se svuda grade i da se svuda radi, ali jedna stvar sigurna da niko ko je grešio neće biti zaštićen.

Još jednom, ja ću kao predsednik USS podržati sve ovo, da se radi za dobrobit svih, ali sa akcentom na sela, na poljoprivredu, na jugoistok Srbije i na taj način ići napred i cela Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih potvrdio sve ove stvari koje je rekla koleginica pre mene, s tim što, vezano za popis stanovništva za sve one potrebne aktivnosti koje treba da se urade, svedoci smo velike depopulacije naših sredina, kao što je jugoistok Srbije, kao što su opštine pored grada Niša, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Babušnica i veliki broj takvih opština gde je velika stopa starih ljudi, gde je odnos na svako rođeno dete pet ili šest umrlih, gde mi kao lokalne samouprave, konkretno opština iz koje ja dolazim, maksimalno stavljamo akcenat na finansijsku pomoć porodicama koje žele da žive u Svrljigu, kroz programe finansijska podrška majkama, nezaposlenim porodiljama, finansijska pomoć našoj deci koja se rode.

Znači, sada smo u toku 2020. godine duplirali ta sredstva, baš zbog toga što mislimo da je to jedini način da se na neki način borimo da stanovnici ostanu u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu, u tim sredinama. Ali, s druge strane, velika potreba jeste da se ostvari ono što smo govorili ranije, da se poveća finansijska pomoć našim ženama na selu, da se poveća finansijska pomoć deci koja se rode na selu, da se poveća finansijska pomoć i podrška nerazvijenim područjima koja imaju veoma veliku stopu starih.

Još jedna stvar, tu je sa nama ministar poljoprivrede, sa kojim uvek razgovaramo, dogovaramo i očekujem da ćemo u toku ove godine uspeti da neke pravilnike promenimo za dobrobit tih naših sredina koje su u teškoj situaciji.

Jeste Srbija zemlja koja ima veliku i svetlu budućnost, veliku šansu, ali, s druge strane, mi bez podrške našim sredinama, nerazvijenim područjima, demografski ugroženim sredinama, verujte mi, neće imati mogućnost ni Srbija da ide napred, kroz programe uvećavanja finansijske pomoći, kroz program pomoći našim ženama na selu.

Još jedna od bitnih stvari o kojoj sam hteo da govorim, govorio sam to više puta, da moramo imati posebnu stavku i mesto za decu na selu. Uvek moramo staviti akcenat dete na selu, koje tamo živi, koje se tamo rodi, za njegovu majku, za njegovog oca, jer tamo uslovi života na selu, posebno u područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, da se ne ponavljam, u tim područjima je još teže. Zato u nekim selima nema ni trgovinske radnje, nema prodavnice, veliki broj ambulanti se zatvara zato što nema dovoljan broj lekara u tim lokalnim samoupravama.

Prema tome, na tome moramo raditi. To mora da budu stimulativne mere. Finansijska pomoć mora da bude veća za takva područja.

S druge strane, kroz program IPA, koji je najavio naš predsednik Vučić, to je velika šansa.

Još jednom, ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i narodni poslanik koji podržava Vladu i koji je izabran sa liste SNS, u narednom periodu uvek ću se zalagati za potrebe tih naših ljudi koji žive u marginalnim područjima, nerazvijenim područjima, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, gde nam je Niš centar.

Mislim da je Predlog zakona o popisu stanovništva veoma bitan i to moramo uraditi na najbolji način. Ali, naša jedina stvar jeste da se radi na tome da se stimulativno pomažu područja gde ima velika stopa mortaliteta, gde su stari ljudi i u tom delu moramo više…

Zahvaljujem se.

Uvaženi predstavnici Vlade, drage kolege, ja sam i ranije govorio, a sad govorim o ovim naplatnim rampama, o plaćanju putarina. Ja mogu da budem kao čovek i kao poslanik koji dolazi sa jugoistoka Srbije, odnosno iz Svrljiga, zadovoljan saradnjom sa „Putevima Srbije“ u jednom delu, zato što smo mi kao lokalna samouprava, a i grad Niš isto tako, potpisali i dogovorili se da građani koji žive na teritoriji lokalne samouprave Svrljig i teritorije grada Niša imaju mogućnost da na prelaze preko naplatnih rampi koje idu u delu preko autoputa.

Inače, ja sam bio jedan od zagovornika da naplatne rampe i te putarine ne budu tu gde su sada, ali pošto je to dogovoreno u nekom prethodnom periodu unazad, ja znam da je to unazad nekoliko godina, to je već moralo da se uradi i to je urađeno da bi država Srbija obezbedila, što se kaže, više sredstava za održavanje puteva i za izgradnju puteva u svakom delu naše Republike Srbije, pa to da bude i Svrljig i Bela Palanka i Gadžin Han i te opštine koja ima dosta puteva koji su u lošijem stanju ali ih se sada polako ali sigurno rade i grade. Inače, „Putevi Srbije“ su zajedno sa lokalnim samoupravama, sa predsednicom opštine, sa gradonačelnikom Niša potpisali da će mogućnost da građani koji idu iz Svrljiga iz pravca Svrljiga da idu preko autoputa. Njima će imati besplatan prelaz, a deo troškova će pokriti lokalna samouprava iz svog budžeta. To važi isto za grad Niš.

Kada neko kaže - pa to nije besplatno, jeste da budžet Republike Srbije i budžeti lokalnih samouprava se pune iz realnih sredstava, iz svega onoga što građani rade, privrednici rade, poljoprivrednici rade, ali, s druge strane budžet, budžeti lokalnih samouprava treba da služe za potrebe građana, pa da li je to izgradnja puteva, rešavanje vodosnabdevanja, da li su sportske organizacije, da li je prosveta, da li je bilo šta. I ovo je deo toga da mi svi zajedno činimo da građanima bude lakše.

Prema tome, ja mislim da možda postoji nekad i greška i za svaku grešku treba da odgovara onaj što je napravio grešku. Siguran sam da država Srbija i Vlada Republike Srbije, a i svaki od nas koji smo tu ne želimo da radimo na štetu građana Srbije. Ja još jednom mislim da i podržavam rad Ministarstva. Dobro je da možemo da radimo, da pravimo puteve, da radimo autoputeve, da radimo železnicu, da radimo aerodrome, da obezbedimo bolje uslove za infrastrukturu, jer normalno to će dati i veće rezultate kada dođu sutra kod nas investitori, da ima boljih puteva, bolje železnice. Svedok toga jeste deo pruge koji se radi od Niša preko Svrljiga, od Zaječara, tamo prema Prahovu.

Radi se niški aerodrom, nadograđuje se, putevi se rade. Bilo bi dobro i dobro je što lokalna samouprava ima pravo da svojim građanima obezbedi besplatan prevoz, besplatna putarina da građanina Niša to ne plaćaju.

Još jednom, potpredsednice Vlade, mislim da je dobro da nastavimo i da gradimo svuda, sa akcentom da se živi bolje u svakom delu naše Srbije.

Hvala.

Sve što ste rekli ste u pravu u tom delu zato što, evo ovih dana je potpisan ugovor za izdvajanje u delu kod Pirota, gde se sada pravi mogućnost da naši ljudi koji tamo, tih 17 ili 18 sela ima mogućnost da se uradi ta raskrsnica, da mogu ljudi da odu do tih sela, da mogu da odu do Stare Planine.

Na taj način imamo veliku šansu da radimo u okviru turističkih kapaciteta. Jedna stvar o kojima smo govorili ranije i još jednom ću reći sada, stvarno mi je prioritet i uvek sam govorio. Naplatna rampa, sve je urađeno što je moralo i sada ide svojim tokom. Bitno je da završimo onaj deo puta o kome smo govorili prošli put, Malčanska petlja, Knjaževačka ulica.

Kada sam bio sa gradonačelnikom Niša, govorili smo o tome i potpisan je ugovor, očekujem da će vrlo brzo krenuti sa izgradnjom tog dela auto-puta. Ono što sam isto rekao, a bitno je za taj deo od Malčanske petlje, jeste još jedan ulaz za Niš preko sela Prosek, urađen je projekat, sada ostaje taj deo da se uradi.

Oko toga smo razgovarali sa gradonačelnikom Niša i načelnicom okruga. Sve ove stvari koje sada radimo i deo puta, kada bude urađen deo puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, taj deo puta je oko 6,5 km i on je toliko bitan za nas koji dolazimo iz istočne Srbije, iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara. Bitan je zbog toga što mi sada ne želimo da idemo preko auto-puta. Svrljig ima mogućnost zato što se to refundira iz budžeta opštine i ti ljudi nemaju potrebe da plaćaju, ali za one ljudi koji dolaze iz okolnih opština ovaj put do Knjaževačke ulice je bitan da će to za njih mnogo značiti. Sada je u lošem stanju. Ima veliki broj privrednih subjekata, to su vrlo ozbiljne firme koje rade na teritoriji grada Niša i njima je ovaj put veoma bitan, da bi tu mogli lakše da funkcionišu. Čak ima potrebe da se tu napravi neki bulevar, odnosno postoji neki projekat oko kojeg treba da se radi.

Još jednom, dobro je da se radi, da uradimo ono što smo započeli, recimo put do Stare Planine preko Svrljiga, u odličnom je stanju. Pozivam sve kolege da dođu do Niša, do Svrljiga, pa da zajedno odemo do Stare Planine da se vidi kakav je put. Kada se prođe tim delom puta takvim, isto je kao da se nalazimo u Švajcarskoj.

Još jednom podržaću vas zato što mislim da pozitivno radite i dobro je da svaki deo naše Srbije može da se radi, gradi i ovako da se nastavi dalje.

Zahvaljujem se.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je za nadležno ministarstvo za demografiju, ministarki Slavici Đukić Dejanović, pošto smo unazad više meseci govorili da će u toku ove 2020. godine biti povećana sredstva kao pomoć za bračne zajednice, za novorođenu decu, za svako drugo ili treće dete biće veća sredstva, što je bilo u okviru prošle godine, pa me interesuje, pošto je došla 2020. godina, veliki broj naših mladih roditelja u prethodnih 10, 15 dana, koji su dobili decu, nisu dobili to povećanje, a bilo je najave na svim medijima tokom prošle 2019. godine.

Moje pitanje je – kada će se dati ta mogućnost da se poveća naknada, odnosno pomoć za svako novorođeno dete, jer je rečeno da će biti 300.000 dinara kao jednokratna pomoć i da će se povećati za svaki mesec za prvo, drugo, treće dete, a i četvrto? To je vrlo bitno za sve nas u Srbiji zato što smo svi svedoci da je demografija veoma aktivna, da veliki broj starih ljudi imamo, da novorođene dece ima mnogo manje i zbog toga moramo maksimalno staviti akcenat na stimulaciju rađanja, da svako novorođeno dete bude ispoštovano, kao što je rečeno u prethodnoj godini.

Napomenuo bih, to je bilo odlično i potrebno, da za područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja, za seoska područja taj iznos bude najmanje 50% veći nego u ostalim delovima Srbije. To važi za devastirana područja, za demografski najugroženija područja i za seoska područja.

Još jednom bih zamolio nadležno ministarstvo, profesorku, da nam da informacije i da se što pre uđe u povećanje stimulacije za svako novorođeno dete i ako postoji mogućnost da to bude 50% više za demografski najugroženija područja, za devastirane opštine, za brdsko-planinska područja, a za seoska područja da bude i duplo više nego što je u ostalim delovima.

Još jedno pitanje jeste za nadležno Ministarstvo koje je zaduženo za vodosnabdevanje, za kanalizaciju, za te stvari, da li je to Ministarstvo za državnu upravu, da li je to Ministarstvo saobraćaja i građevinarstva, da li je to Ministarstvo bez portfelja.

Ja bih sada samo postavio pitanje, pošto smo mi doneli zakon u toku 2018. godine da lokalne samouprave preuzmu obavezu gazdovanja seoskim vodovodima, a seoski vodovodi su građeni iz svojih samodoprinosa u prethodnih 20, 30 godina, oni su sad u veoma lošem stanju, a svedoci smo da je veliki problem sa vodom.

Iz opštine iz koje ja dolazim isto imamo veliki problem sa vodom, gde smo u toku u proteklih 10 dana konkurisali, podneli zahtev Kancelariji za ulaganje sa projektom da se uradi konstrukcije vodovodne mreže, ali imamo sad trenutno problema sa višim delovima Svrljiga zato što kod nas kiša nije pala, kao u većini Srbije, unazad pet, šest meseci i moje pitanje kada će lokalne samouprave dobiti, pošto je zakon donesen, kada će lokalne samouprave imati obavezu da preuzmu gazdovanje seoskim vodovodima i da se kroz program NIP-a, koji je najavio naš predsednik gospodin Vučić, da se stimulišu takva područja i da sutra lokalne samouprave preuzmu obavezu da seoske vodovode stave u funkciju?

Za vikend sam bio u Nišu, gradska opština Pantelej, gde sam bio, selo Brenica i selo Kamenica, gde i u tim selima imaju probleme sa vodom, a to nije problem koji je od danas, nego to je problem unazad 20,30 godina. Bitno je to da pomenem zato što je grad Niš preuzeo obavezu odnosno NAIS, odnosno NAISUS, koji gazduje vodovodom, da će rešiti taj problem, ali interesuje ljude iz tog sela i okolnih sela - da li će imati mogućnost da vodovom gazduju preduzeća, kao što su ta komunalna preduzeća koja su zadužena za rešavanje vodosnabdevanja, za kanalizaciju i da li će to biti u toku ove godine?

Stvarno je veliki problem vodosnabdevanja, problem vode i mislim da svi moramo u narednom periodu, osim što sam malopre rekao za borbu za svako rođeno dete, za privredu, za radna mesta, moramo staviti akcenat i na rešavanje vodosnabdevanja, novo izvorište. To su moja pitanja. Hvala još jednom.

Javljam se po članu 27. primena Poslovnika.

Inače, unazad nekoliko minuta prozvao me je gospodin Šarović, vezano za Svrljig za ona sredstva koja su za budžet Svrljiga. Ja mogu da kažem samo nekoliko stvari što se tiče tih naših malih sredina. Za nas je vrlo bitno to što država Srbija, Vlada Republike Srbije i svi mi radimo na tome da se time obezbede bolji uslovi za život.

Budžet naše opštine i tih i takvih opština koje su slične jugoistoku Srbije jeste nedovoljan. Normalno da treba više, ali mi imamo mogućnosti i ovde smo više puta govorili, ja sam više puta i tražio i podnosio amandmane da kada budu određeni predlozi zakona vezani za poljoprivredu, da se mnogo više izdvaja za ruralna područja, za nerazvijena područja, da se takvi budžeti upumpaju u sredstva kroz programe, kroz projekte za svako novorođeno dete, za nezaposlenu porodilju, za svaki bračni par koji se napravi u tim sredinama. Tu treba da bude veće izdvajanje.

Mislim da država Srbija u narednom periodu treba da nastavi da se gradi i u Beogradu, ali normalno bi bilo da se više izdvaja za te naše male opštine, za te male sredine. Ja, recimo u Svrljigu imam selo Palilula, bilo bi dobro u tom selu Palilula da se nešto uradi, bilo bi dobro i gradska opština Niš – Palilula i tamo da se nešto radi. Dobro je svuda da se radi.

Država Srbija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno unazad osam godina radi u svakom delu naše Srbije, ali mislim da bi trebalo više da izdvajamo za brdsko-planinska područja, za Svrljig, za Belu Palanku, za Gadžin Han, za te male sredine.

Tamo ima ljudi, tamo ima potreba, a siguran sam da će nadležno Ministarstvo finansija u narednom periodu prepoznati i do sada su iz Ministarstva finansija i vi gospodine ministre, uvek ste bili na strani tih naših malih opština i kada su nam trebale određene pomoći, da li je to edukativno, da li je to finansijska pomoć, vi ste na tome radili i završavali smo te probleme.

U narednom periodu svi ćemo raditi na tome da rešimo problem, rešavanja vodosnabdevanja, rešavanju upošljavanja ljudi, da ljudi u našim selima, da žene u našim selima imaju veći stimulativne mere i na taj način već se radi na infrastrukturi, radi se izgradnja puteva.

Evo sada je gospodin Arsić izašao, on je bio kod nas u Svrljigu. Gospodin Šarović je bio u Svrljigu, možda je prošao putem koji ide prema Staroj planini i taj put je urađen kompletno. Prilazni putevi do Svrljiga urađeni su kompletno, tako da se radi i gradi, ali mislim da bi bilo dobro i odlično da se radi i u Beogradu, ali moramo više izdvajati za jugoistočnu Srbiju, za male sredine, za takva područja kao što su Svrljig, Bela Palanka i ostala.

Još jednom uvažena potpredsednice Skupštine, ovo vam je sada prvi put da predsedavate od kada smo mi tu. Ja vam čestitam. Vi to radite odlično i ne zameram, pošto možda niste čuli kada me je gospodin Šarović prozvao, odnosno kada je pomenuo, niste čuli i ne želim da se glasa o povredi Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem.

Meni je stvarno zadovoljstvo, što mogu da kažem još nekoliko stvari o kojima je sada govorila koleginica Jeftić.

Uvaženi ministre, Ministarstvo koje vi vodite je stvarno Ministarstvo koje vodi odgovornu politiku vezano za sve nas koji živimo u Srbiji, za sve lokalne samouprave, za lokalne budžete. Ali, ovaj deo, ovaj zajam o kome sada govorimo, to je još jedna dodatna stvar za naše poljoprivredne proizvođače, za našu poljoprivredu i ja bih vas zamolio, ukoliko postoji mogućnost da u nekom narednom periodu, da li sada ili posle izbora, a možda i pre izbora, da u okviru ovih 45 miliona evra koja su predviđena za pomoć poljoprivredi, da u okviru tih sredstava odvoji se veći procenat sredstava. Jeste da sada imamo tačno kvalifikovano za šta se daje i koliko se daje, ali bilo bi dobro kada bi opštine koje su nerazvijene, demografski ugrožene, devastirane, kada bi te opštine dobile veći procenat sredstava, da u tima opštinama možemo da obezbedimo subvencije za naše poljoprivredne proizvođače, za naše poljoprivrednike, da do njih dođu i da normalno oni tamo ostanu da žive.

Mislim da je ulaganje u male sredine, u poljoprivredu, ulaganje u zdravu sredinu, to je ulaganje u budućnost naše zemlje Srbije. Ja sam siguran da ćemo u narednom periodu nastaviti da dajemo sredstva, da pomažemo mladim ljudima koji žive na selu, žive od sela, ženama koje ostaju da žive na selu, žive u tim našim sredinama koje su u teškoj situaciji, ali sa druge strane moramo imati mogućnost da više izdvajamo, da procentualno bude više za svako novorođeno dete koje živi na teritoriji devastiranih, demografski ugroženih opština, da svakoj ženi koja tamo ostane da ima veću pomoć i normalno to će dati rezultate. Demografska slika Srbije jeste takva, mi na nju možemo uticati na ovakav način, stimulativno i siguran sam da će dati rezultate.

Još jednom, ja sam stvarno zadovoljan što imam kolege koji su tu u Skupštini, koji misle o poljoprivredi. Koleginica Jeftić je osoba koja je stručna, koja zna i blago onim studentima kojima ona predaje, ti studenti su budućnost naše Srbije, zato što imaju od koga da uče.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi predstavnici ministarstva i kabineta, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić i Skupštini predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku čiji sam i predsednik.

Ja ću kao i do sada govoriti o svim onim aktuelnim stvarima i problemima koji se tiču zakona koji su na dnevnom redu, koji se tiču jugoistoka Srbije. Mogu da kažem velike pohvale za sve one projekte koji su završeni, koji se završavaju, a to je putna infrastruktura, železnička infrastruktura, dogradnja aerodroma u Nišu. To su sve pozitivne stvari. To je sve urađeno za dobrobit svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Velika stvar za sve nas jeste konkretno rad na završetku železničke pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, dole prema Prahovu, prema Boru. Mogu da izvestim sve vas da se pruga radi punim intenzitetom, da je sada u delu gde je Svrljig taj deo pruge je završen. Bilo bi dobro da se u tom delu gde je pruga završena da se od Svrljiga prema Nišu pusti železnički saobraćaj, odnosno da imamo mogućnost da tu funkcioniše železnica da bi se prevezli betonski pragovi iz firme koja radi u Svrljigu betonske pragove, a to je DIV Svrljig.

Inače, meni je potreba da kažem i voleo bih da železnice i ljudi koji rade u tom delu vezano za pružne prelaze da se u narednom periodu kada pruga bude stavljena u funkciju i kada se odradi pruga i da dođe projektovana brzina vozova, da možemo da imamo pružne prelaze koji su obezbeđeni ne samo obeležjima nego konkretno pružnim rampama, da tu ljudi ne dolaze u situaciju da ginu, zato što je kod nas imalo niz slučajeva gde su cele porodice poginule na tom delu pruge.

Još jedna stvar o kojoj bi govorio jeste konkretno i završetak Malčanske petlje gde je sve završeno, gde je opština Svrljig kao i grad Niš dobila mogućnost da kroz finansiranje iz budžeta da bude besplatan prelaz za sve naše građane koji žele da idu preko auto-puta.

Bilo bi dobro i moje pitanje da li će imati mogućnosti da u narednom periodu tokom ove godine, sada februara, marta, aprila meseca da se uđe u postupak rešavanja i da se rekonstruiše deo puta od Malčanske petlje, a ujedno i taj deo puta da može da se osvetli zato što je neosvetljen i da se uradi deo puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice. To je vrlo bitno za sve nas i još jedan prelaz, to je od dela Mačvanske petlje prema selu Prosek. To je isto još jedna zaobilaznica da bismo mogli lakše da funkcionišemo, da bismo mogli mi koji dolazimo iz istočne Srbije, a želimo da dođemo do Niša, Niš nam je centar, da možemo da ne pravimo velike gužve nego da idemo tim zaobilaznim putem. Hvala još jednom.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih predloga zakona zato što je to neophodno. Još jednom mogu da kažem pohvalno da ministarstvo koje vodite, da ministarstvo radi svojim punim intenzitetom i tako treba da se nastavi. Hvala.

Zahvaljujem se uvažena profesorka. Hvala vam još jednom.

Mi smo više puta govorili o ovom problemu koji je stvarno problem grada Niša i svih nas koji živimo u tom delu Srbije, to će biti velika stvar da taj put rekonstruišemo, i to je stvarno odlična informacija za sve nas, a tu informaciju podelićemo i sa svim našim građanima da to znaju, jer to važi za sve nas.

Za ove pružne prelaze, pošto nisam čuo, to će biti isto veliki problem, jer u narednom periodu kada dođu te projektovane brzine, ti vozovi koji idu mnogo brže, to je vrlo bitno, da ne bude samo obeleženo znakom, nego tu mora da postoji mogućnost da gde su najfrekventniji putevi koji se povezuju sa tom prugom, da tu može da se stavi neka rampa, na neki način da to bude sigurnije, jer je život naših ljudi u prvom planu.

Imali smo niz situacija baš u Nišu gde je došlo do neželjenih stvari, gde se autobus, ali o tome nećemo govoriti, to je bilo pa prošlo i da se nikada više ne desi.

Što se tiče ostalih stvari, ovo što govorimo za ovaj deo puta od Malčanske petlje prema Proseku, to je jedna saobraćajnica. Postoji, već je urađen projekat, uradio ga je Zavod za urbanizam grada Niša, dakle, on postoji i treba samo da se uradi eksproprijacija.

Mislim da sam u razgovoru sa gradonačelnikom Niša, gospodinom Bulatovićem, i sa načelnicom okruga, već bio dobio informacije da i grad Niš već priprema određene stvari i da će to da bude uz podršku Koridora Srbije ili Puteva Srbije da bude jednim delom pomognuto finansijski i da će taj deo puta da bude urađen.

Još jednom, mislim da se stvarno radi kako treba, da niški aerodrom treba da nastavi da se gradi, da se dograđuje, jer se pokazalo da je država Srbija stvarno pravi domaćin. Niški aerodrom je sada pokazao ono pravo svoje svetlo, veliki broj putnika, sa tendencijom da bude još veći broj putnika.

Pošto ste vi, profesorka, i predavač na fakultetu, ja mogu da svim građanima Srbije današnjeg dana čestitam Svetog Savu, sa željom da svi u narednom periodu budemo na isti način pametni i da budemo pametniji i da radimo u interesu naše zemlje Srbije, u prvom planu da razvijamo jugoistok Srbije, a i celu Srbiju. Hvala još jednom i srećna slava, dragi moji Srbi, Sveti Sava.

Dobar dan.

Ja sam se malo udubio u pitanje pošto ovo postavljam pitanje i ranije i sada su vam ponoviti.

Konačno, svedoci smo da u ovom prethodnom periodu prethodnih nekoliko godina, velika tema je i rad na zadrugarstvu na promociji drugarstva, na stimulaciji zadrugarstva za potrebe svih naših ljudi koji žive na selu i od sela, gde smo i na Odboru za poljoprivredu, gde je predsednik Odbora Marijan Rističević zajedno sa svima nama više puta govorio o problemima vezano konkretno za zadrugarstvo, gde smo više puta zvali i ministra nadležnog za zadrugarstvo, za regionalni razvoj da zajedno sa nama razmotri određene pravce razvoja u zadrugarstvu, neke sugestije, dobronamerne sugestije. Na Odboru smo postavili i nekoliko pitanja, a i sam predsednik Odbora Marijan Rističević je postavio pitanje unazad, mislim, više od mesec dana da se vidi, pošto smo stvarno prethodnih godina bili veliki zagovornici, dosta je sredstava odvojeno za zadrugarstvo, pitanja su bila usmerena ka tome koliko je zadruga dobilo u prethodnih nekoliko godina sredstava, matične brojeve tih zadruga i odakle su te zadruge, odnosno mesto odakle su te zadruge.

Inače, mogu još jednom da podsetim sve prisutne da je zadrugarstvo jedini način i jedina šansa kroz stimulaciju zadrugarstva da se razvije poljoprivreda. Sela su nam mahom stara, najvećim delom su stara gde nemamo dovoljan broj ljudi koji rade određene radnje konkretno vezano za poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju kukuruza, pšenice, da li je to stočarstvo, da li je to ratarstvo, da li je to proizvodnja lekovitog bilja ili nečeg drugog, sva ta roba, svi ti proizvodi moraju biti sada kroz zadrugarstva udruženi da se može obezbediti lakši plasman za te proizvode. Sa druge strane, to je borba protiv sive ekonomije.

Još jedno od mojih pitanja, pošto smo ranije govorili da će Ministarstvo privrede, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje imati mogućnost da kroz program zadrugarstva da sredstva i pomoć da se direktori zadruga ili ovlašćena lica u zadrugama, stručni ljudi u zadrugama kao što su inženjeri poljoprivrede, veterinari, zaštitari u poljoprivrednoj proizvodnji, da se tim ljudima može obezbediti do dve godine plata i da ti ljudi u toj zadruzi mogu da sutra svojim radom, angažovanjem poboljšaju uslove da donesu novo znanje, jer smo svedoci koliko znanja toliko imanja.

Zbog toga je bitno da Ministarstvo privrede i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbede sredstva da u novim zadrugama ili postojećim zadrugama se postave stručni ljudi, stručni kadrovi i na taj način sutra da mi obezbedimo bolje uslove za rad, bolje privređivanje i kvalitetniju i veću proizvodnju u bilo kom segmentu poljoprivredne proizvodnje.

Mislim da je to veoma bitno. Sa druge strane, i prošli put sam govorio pošto Zadružni savez Srbije je sada veoma aktivan sa svojim zadrugama, regionalnim zadružnim savezima, koji je veoma aktivan, obilazi zadruge, pomaže u određenim stvarima, čak zagovaraju da određene stvari budu urađene na način kako to treba da bude, ali veći deo takvih njihovih predloga ispali su loši.

Konkretno, Zadružni savez južne Srbije, to je regionalni zadružni savez, ima nekih problema, gde je dolazilo do smene rukovodstva. Sekretar Zadružnog saveza južne Srbije, Anita, je već iznela određene primedbe na rad. Čak mislim da su te određene primedbe, sugestije dostavljane i nadležnim državnim organima.

Mene interesuje – da li Zadružni savez Srbije ima argumenata i mogućnosti da preko svog predsednika, odnosno njegovih upošljenika može da utiče na regionalne zadružne savezne da biraju svoje organe i da li on ima učešće u tome da regionalni zadružni savezi budu još aktivniji?

Mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini Srbije, svi mi koji se bavimo javnim poslom treba da budemo mnogo aktivniji, da znamo u svakom pogledu da li zadruge koje su formirane, koje su dobile sredstva iz budžeta Republike Srbije…

Još jedna stvar je za mene vrlo bitna zato što i lokalne samouprave imaju odgovornost, jer lokalna samouprava i predsednik opštine potpisuju…

(Predsednik: Zahvaljujem.)

… saglasnost za zadrugu da dobije sredstva. Tražim odgovor – koliko su zadruge dobile sredstava, matične brojeve zadruga i konačno Zadružni savez Srbije da li učestvuje u tim stvarima… (Isključen mikrofon.)

Pravo na repliku. Nikola Savić je malopre prozvao i mene.