| 22.12.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju |
u proceduri
|
| 19.11.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini |
u proceduri
|
| 19.08.2024. | Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći |
u proceduri
|
Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.
Ja ću kao i do sada govoriti o svim tačkama dnevnog, ali na prvom mestu ću pominjati i radiću na tome da se čuje za sve one probleme koje se tiču svih naših građana koji žive na jugoistoku Srbije sa posebnim akcentom na seoska područja, brdsko-planinska područja i opštine sa težim uslovima života, tzv. nerazvijene opštine četvrte i pete grupe nerazvijenosti.
Izveštaj o radu RATEL-a 2023. i 2024. godine, evo, unazad nekoliko dana bilo je i 20 godina obeležavanja od kada je formiran RATEL, gde se u okviru svog rada i Izveštaja o radu vidi šta je sve rađeno u periodu između 2023. i 2024. godine.
Ja ću glasati za te izveštaje, ali napominjem, i to sam rekao uvodno, da za mene kao čoveka i kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke i koji živi na jugoistoku Srbije, koji živi u Svrljigu, to je za mene najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji, veliki problem. Tiče se svega onog što je u nadležnosti RATEL-a, a to su tzv. ta brdsko-planinska područja, seoska područja gde nema pokrivenosti internetom, gde veliki broj tih domaćinstava ne mogu da obezbede sebi one posebne stvari, kao što imaju i u ostalim delovima naše Srbije, a gde ljudi mogu da obezbede to. To su područja kao što su opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da ne kažem Sokobanja.
Sokobanja jeste lepa, najlepša banja, ali i tu ima dosta sela u kojima možda nema dovoljno interneta i imamo potrebu za eAgrar. Veliki broj naših poljoprivrednih gazdinstava ne mogu da konkurišu zato što nemaju pokrivenost internetom, a imamo i mogućnost gde se kroz, recimo, Niš pa preko Svrljiga ide do Stare planine, gde u nekim delovima tog dela puta nema pokrivenost internetom, a svi smo svedoci da bez interneta i svega što je potrebno da veliki broj mladih ljudi i onih koji žele da rade, kada recimo odu od Stare planine, prođu kroz Svrljig, ima određenih stvari koje žele da vide, žele da nešto da otkucaju, ali nema pokrivenost internetom.
Zbog toga je potreba da se uključi oko toga RATEL, da se obezbede uslovi, da ti operateri mobilni koji imaju te svoje bazne stanice na teritoriji jugoistočne Srbije, da iznađu mogućnost i da se stave isto te bazne stanice, da bude pokrivenost i tih područja, seoskih područja, gde nije to pokriveno, gde ima mali broj korisnika, ali je velika potreba, jer i tamo ljudi žele da obezbede sebi iste uslove za život.
S druge strane, veliki broj ljudi koji su iz Beograda, Novog Sada i okoline žele da dođu u te naše opštine, žele da dođu do Stare planine, da vide lepote našeg kraja, ali i žele da imaju pokrivenost internetom. Zbog toga pozivam RATEL da u okviru svojih nadležnosti što pre to odradi i nađe mogućnost da naloži tim operaterima da obezbede te bazne stanice, da se pokrije svaki deo teritorije jugoistočne Srbije i seoska područja da se pokriju internetom. To za mene kao čoveka je veoma bitno, jer je to način da se tamo vrate ljudi da žive i da budu kao sav ostali normalan svet.
Još jedna tačka o kojoj bih želeo da govorim je tačka Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničenje, ublažavanje posledica katastrofa.
Svedoci smo da takva područja kao što je područje iz kojeg ja dolazim, a ima veliki broj takvih područja na jugoistoku Srbije, ima velike probleme kada su velike suše, nedostatak dovoljno vode, kada su veliki požari, kada su velike padavine, kada su velike kiše dolazi do velikih poplava, pa zbog toga je dobro da Vlada Republike Srbije u saradnji sa Vladom Republike Rumunije nađe mogućnost da zajedno ostvare saradnju i da se obezbede sredstva koja bi se uložila u nerazvijena područja. Da se ne ponavljam, to su demografski ugrožena područja, brdsko-planinska područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Babušnica, Boljevac, Gadžin Han i još puno takvih opština, da se tamo odrade
8/2 GD/JG
određene aktivnosti, da se obezbede sredstva, da se odrade odbrane od poplava, da se daju cisterne za snabdevanje vodom i, normalno, da se obezbedi bolja oprema za gašenje požara.
Sve su to stvari koje se tiču našeg čoveka na jugoistoku Srbije i mislim da bi bilo dobro da u saradnji sa Rumunijom, koja je zemlja u EU, da zajedno sa nama obezbedimo uslove da se poboljšaju uslovi za odbranu od svih tih neželjenih stvari koje se dešavaju u tim našim sredinama, kao što je opština Svrljig.
Još jednom, ja ću glasati za predloge ovih izveštaja i iskoristio bih priliku, današnjeg dana je povečerje, a sutra je Sveti Nikola, slava koju veliki broj naših pravoslavaca slavi, da čestitam povečerje i čestitam slavu Sveti Nikolu. Sve najbolje!
Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.
Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić.
Samo napred, idemo dalje, nema nazad.
Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i ja ću govoriti, normalno, o ovoj tački dnevnog reda, to je predlog sudija Ustavnog suda, gde ću samo reći nekoliko stvari. Što se tiče svega ostalog, biografije svih predloženih sudija, predlog za sudije Ustavnog suda su u skladu sa zakonom. Ti svi ljudi u okviru svoje biografije imaju sve ono što je potrebno, prepoznatljivost, znanje i imamo mogućnost da biramo.
Predlog i predsednika Srbije, predlog poslaničkih klubova, to je nešto što je u skladu sa zakonom, gde mislim da sve to zadovoljava da mi možemo normalno od svih tih ljudi videti i predložiti za nas kao poslanike ko najviše zadovoljava potrebu da bude sudija Ustavnog suda.
Mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, na teritoriji Svrljiga najbliži je najlepši grad u Srbiji, za mene, niko neće to zameriti, vidimo da u zakonu piše konkretno za sudije Ustavnog suda da svaki od tih predloga mora da bude jedan sa teritorije AP.
Ovde vidim da najveći broj sudija koji su predloženi od strane koji to mogu i koji to rade, to su ljudi predstavnici iz Beograda, najveći broj iz Beograda i možda manji broj iz Novog Sada. Iz Niša, okolina Niškog okruga, jugoistočne Srbije, nemamo nijednog predstavnika i predlog da bude sa teritorije, sa tog područja. Mislim, bilo bi dobro, jer Niški pravni fakultet je jedan od najboljih fakulteta Univerziteta u Nišu, jeste isto reper nečega što je dobro, što je odlično. Zbog toga mislim da bi bilo dobro da imamo nekoga predstavnika u Ustavnom sudu koji će biti sa teritorije Nišavskog okruga, istočne, južne Srbije, mogli su to da budu ljudi iz Svrljiga, iz Knjaževca, Boljevca, ima tamo dobrih pravnika, dobrih stručnjaka, ali ovo su predlozi.
Još jednom, ja ću gledati u okviru biografija i onoga što je dobro da podržim kada bude vreme glasanja, najbolje po meni.
9/1 VS/LjL 11.25 – 11.35
Inače, još jednom, velika potreba svih nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije i u tim nerazvijenim opštinama, brdsko-planinskim područjima, to se ne tiče sudija Ustavnog suda ali tiče se pravosuđa, jeste da imamo mogućnost da te male opštine koje nemaju svoje sudove, nemaju sudske jedinice, makar da ima sudećih dana, da mogu jednom nedeljno da ljudi iz Svrljiga ili tih manjih opština koje nemaju sudove, da ljudi iz seoskih područja koji dođu, koji imaju neko ročište, nešto zakazano, da ne moraju da idu u Niš, da prave troškove i tamo dođu i tog dana ne rade zapisničari, ne radi neko od sudija. Jednostavno ti ljudi gube dan, prave troškove i ne završavaju posao.
Još jednom, pozivam nadležno ministarstvo pravosuđa, pozivam predstavnike, predsednike sudova tih u Nišu, Osnovnog suda u Nišu i ostale, da daju mogućnost da male opštine koje nemaju svoje sudove, nemaju sudske jedinice, makar da se obezbede sudeći dani, da ljudi iz malih sredina, iz seoskih područja mogu da zadovolje svoje potrebe pred zakonom i pred sudom.
Hvala još jednom, ja ću podržati najbolje predloge kandidata.
Zahvaljujem se predsednice Skupštine, uvažene kolege, građani Srbije, predložio sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, a tiče se objekata, imovine koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a nekada su bili zajednička država Jugoslavija gde su imali veliki broj firmi, objekata, gde smo mi kod njih radili, recimo u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni, u Makedoniji u Crnoj Gori, a imali su i njihove objekte kod nas.
Kada su počela ratna dešavanja, imamo sada problem da veliki broj takvih objekata koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije gde naša zemlja i naši ljudi, recimo, gde imamo jedan takav objekat u Svrljigu, to je objekat „Krka“ Novo Mesto. Imam ih i ja po nekom mojim informacijama koje sam gledao i tražio preko 350 takvih objekata ovde kod nas u Srbiji, ima problem između naše države i neke druge države, a to je Program sukcesije gde to još nije odrađeno.
10/2 JD/JG
Predložio sam da se u okviru Zakona o javnoj svojini nađe mogućnost da se takvi objekti koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije mogu upisati i dati im se mogućnost da pravno lice, pravni subjekt može da konkuriše, da državni organ može taj objekat da da u zakup najviše na 30 godina, da može da se stavi u funkciju, da u tom objektu mogu da se rade određeni poslovi i da tako nađemo rešenje za zapošljavanje određenog broja ljudi.
Inače, kada sam rekao malopre da kod nas u Svrljigu ima takav objekat, to je ova zgrada koja se nalazi baš na ulazu u Svrljigu, na glavnom putu koja unazad 20 i kusur godina nije u funkciji, gde smo mi kao lokalna samouprava pokušali više puta da rešimo taj problem da se taj objekat stavi u funkciju ali nismo mogli baš zbog toga što je Krka novo mesto i u postupku sukcesije stavila zabranu i to ne može da se stavi u funkciju.
Inače, mogu da kažem da veliki broj privrednih subjekata u Svrljigu su iznikli iz te „Krke“ Novog Mesta, jer ona u prethodnim periodima kada je radila do ratnih dešavanja tu je bilo preko 60 ljudi stalno zaposlenih, a imalo je i preko 200 kojih su koristili i radili u periodu kada je bila sezona.
Sada kod nas u Svrljigu ima veći broj takvih subjekata koji rade sa lekovitim biljem, proizvodnjom lekovitog bilja, proizvodnjom određenih supstanci i to rade ozbiljno.
Objekat koji se nalazi kod nas kad bismo moj predlog zakona usvojili i dali mogućnost da se u okviru tog zakona, ne samo kod nas u Svrljigu nego još 250, 300 takvih objekata, moglo bi se naći rešenje do 30 godina da se da u zakup. Ja sam siguran da bismo recimo kod nas u Svrljigu, a to bi sigurno bilo i u drugim opštinama, drugim gradovima gde ima takve imovine da bi se to rešilo i za period od 30 godina ukoliko se reši sukcesija, reši problem, država bi tada to mogla ponovo sa tom zemljom da se razmeni ta imovina.
Inače, „Krka“ je radila kod nas, a sada ako bismo to rešili i dali mogućnost da se obezbedi prostor, da se javi neko ko bi tamo radio mi bi sigurno i posle 20, 30 radnika, možda i više, mogu da kažem da su zgrade kod nas u Svrljigu nekadašnje „Krke“ posle toga „Herbogal“ su u funkciji. Ima tamo Republički fond za zdravstveno osiguranje koji gazduje i plaća čuvare, što je dobro.
Bilo bi najbolje da se ovim zakonom ovo reši. Kada to bude rešeno siguran sam da ćemo u 350 objekata u Srbiji ta imovina mogla da se stavi u funkciju određeni vremenski period i na taj način bismo postigli sigurno određeni broj radnika, više stotina radnika, možda i 1000 radnika i na taj način rešili problem nezaposlenosti, samim tim staviti u funkciju imovinu koja trenutno ničemu ne služi.
Ja bi pozvao kolege poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, predsedniče. Uvaženi kolege poslanici, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Dozvolite mi prvo, pošto da se podsetimo, danas je šesti april. Pre osamdeset pet godina je bombardovan Beograd. To ne smemo nikad zaboraviti i normalno treba ići dalje i da se setimo da se setimo tog vremena da je tada seljak i branio i hranio našu zemlju Srbiju. E, sad dolazimo do onog što je bitno stanje u poljoprivredi.
Trenutno stanje u poljoprivredi posle ovakve situacije vezano za rat u Ukrajini i rat u Iranu, tako da su to sve elementi gde i sami vidimo koliko su, koliko su cene inputa porasle. Nestabilnost na tržištu i kao što vidimo, nije sve odrađeno ono što je zamišljeno, što znači da će nastaviti da se radi da se radi ta setvena setva setvena aktivnost. Veliki problem kod naših malih poljoprivrednih gazdinstava je nedostatak sredstava zato što je takva situacija zato što su porasla cena inputa inputima, kao što sam malopre rekao, ja mislim da će, a to će me možda državni sekretar i ispraviti da je sada do sada situacija što se tiče inputa je u okviru dvadeset pet do trideset posto veća nego što je bila prethodnih. Prethodnog perioda dok nije krenula situacija sa Iranom. Mislim da bi bilo dobro i vidim da naše ministarstvo i da država nalazi način da pokuša da se zavodi da se ne dozvoli povećanje dizela, što je velika stvar.
S tim jeste povećan u odnosu na prethodnu za tri ili četiri dinara. Što se tiče za poljoprivrednike da pet ali i to je ono onoliko koliko je trebalo. To je ipak. To je stvarno i sada mnogo, ali bilo bi mnogo više da država nije stala iza toga da nađe načina i da ne dozvoli da to raste onako kako cena cena nafte raste. Sve ovo ostalo što se tiče semena.
Što se tiče đubriva, svedoci smo znamo kakva je situacija i stvarno je cena cena dosta velika, tako da naši ljudi siguran sam da će ih naći mogućnosti da se završi ta prolećna setva, da se to završi, zato što smo mi kao narod naviknuti da radimo kada imamo kod nas pšenicu kada imamo kukuruz u naše ambare naše preseke. Mi tad možemo da budemo sigurni naredni period ili period koji dolazi. Bilo bi dobro da Ministarstvo i Uprava za plaće isplati sve one zaostale zahteve koji nisu isplaćeni u prethodnom periodu. Baš da prevaziđe ovu tešku situaciju. Što se tiče prolećne setve, ja verujem da će to biti urađeno i što se tiče stočarstva i da se tu više ne ponavljam Situacija je katastrofalna.
Na tome moramo više da radimo i u ovu situaciju sada. Kakva je situacija sada što se tiče u celom svetu, to se reflektuje i kod nas, ali mi smo tu i moramo misliti za svakog čoveka. Ja sam za to da se iznađe rešenje, najbolje da se u prvom stanju na prvom mestu stave te opštine koje su ti ljudi koji su u teškoj situaciji, a normalni ti veliki proizvođači njima mora da se izađe u susret s tim što su veliki, odnosno jaki. Za one male moramo više misliti i tu potenciramo brdsko planinska područjaNa te ljude koji tamo ostaju da žive i koje čuju granice naše zemlje Srbije. Još jedno kao kažem, naš seljak će i sada sigurno izaći iz ove te situacije, odraditi sve što treba, ali s druge strane, mi moramo mnogo više misliti i naći rešenja da ljudima koji žive u brdsko-planinskim područjima u područjima koja su rubna područja, konkretno mislim granična područja, da se tu i tamo obezbedju veća sredstva na vreme, da sve da se isplati i da se svi njihovi zahtevi koji imaju da se što pre i blagovremeno isplate.
Još jednom, mogu da kažem da je situacija što tiče poljoprivrede sada još teža, ali mi svi moramo biti spremni da se izborimo zbog toga. Zato što ne zaboravimo da je seljak branio, seljak hranio našu zemlju Srbiju. Tako će biti, tako je bilo i tako je i sad. Hvala još jednom.
(Svrljig, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 224148.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine Svrljig | Opština | Po održanoj sednici | 55348.00 | RSD | 20.08.2020 - |