Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam unazad dva dana, tačnije u utorak predložio predlog zakona kojim sam tražio da se u okviru postojećeg zakona ukinu penali za sve one ljude koji odu u penziju pre 65 godina, a kada napune 65 godina tada da im se ti penali ukidaju. Još jednom ću ponoviti ono što je bitno, a ovo radim baš zbog toga, poslaničko pitanje je usmereno ka Ministarstvu rada i socijalne politike, gde je u okviru tog ministarstva i nadležnost tog ministarstva za ovo što sada govorim.

Bitno je da ljudi to čuju i da znaju, zato što me je veliki broj ljudi kontaktirao, tražio i zbog toga ću ovo pitati još jednom. Da li će nadležno ministarstvo imati mogućnost da u narednom periodu, to mislim što pre, kada već predlog zakona koji sam ja predložio nije prihvaćen, ja ću to i narednog puta isto tražiti, da li će nadležno ministarstvo imati mogućnost da predloži da se ukinu ti kazneni poeni za sve one ljude koji su počeli da rade u 18, 19 , 20 godina, koji su radili 40 godina, neko i više, koji su teškim radom imali mogućnost da odu u penziju i sada oni 60, 61, 62 godine napune i imaju kaznene poene dok su živi, u zavisnosti da li ide pet, četiri, tri, dve ili jedna godina, to je 20% manja penzija, 15%, 12% i tako? Mislim da bi to bilo neophodno, da tim ljudima koji sada imaju te uslove, kada napune 65 godina da se njima obezbedi da ti penali više ne postoje.

Još jednom ponavljam, veliki broj tih ljudi koji sada stiču uslove da mogu da odu u penziju počnu da rade mladi, prošle su one 2000. godine kada su gubili radna mesta, kada su se privatizovale firme, to je bilo katastrofalno vreme. Sada su konačno stekli uslove i kada je bila ona teška situacija 2014. godine ja sam glasao za taj zakon. Tada smo morali zbog te situacije, zbog teške situacije materijalne u našoj zemlji, ali je sada situacija takva da postoje uslovi da se ovi kazneni poeni ukinu, da svi oni koji napune 65 godina mogu da odu u penziju, ili ranije, a od 65 godina da se da novo rešenje kojim ima čovek punu penziju koju je zaslužio, koju je odradio.

To je veoma bitno i mi ćemo danas, zajedno sa kolegom Željkom iz poslaničkog kluba Radnička partija, Seljačka stranka i Ruska stranka, imati konferenciju za novinare na ovu temu. Još jednom nadležno ministarstvo pitam – da li će predlog ovog zakona skoro doći i da se ovi penali ukinu?

Jedna od bitnih stvari tiče se naših mladih ljudi koji žive u seoskim područjima, koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, koji u svom gazdinstvu imaju nekoliko članova, tu su otac, majka, braća i sestre. Ti mladi ljudi u okviru tog gazdinstva obrađuju 5, 10, 15, 20 ili 50 hektara zemlje. Ti mladi ljudi sada žele, upisali su fakultete, završili fakultete, vratili se na svoje ognjište da rade, i oni žele sada da uzmu stan pod povoljnijim uslovima, ono što država Srbija daje za mlade ljude. Ali, problem kod tih ljudi jeste, i to bi bilo pitanje – da li će imati mogućnost da se tim ljudima koji imaju poljoprivredno gazdinstvo, koji uplaćuju socijalno i penziono preko poljoprivrede, da li oni tim svojim gazdinstvom mogu da budu sutra, ili neko od njihovih roditelja, da mogu da budu sutra njima žiranti, garanti, da oni te stanove mogu da uzmu, da kupe i da kupe u tom selu, tom mestu ili nekom obližem gradu?

Bitno je da to poljoprivredno gazdinstvo ima ista prava kao oni ljudi iz radnog odnosa, zato što ti ljudi koji rade u fabrici pod vedrim nebom imaju dosta primanja, uplaćuju socijalno i penziono, ali nemaju mogućnost da sutra budu žiranti ili garanti za te kredite za mlade ljude. To su pitanja što se tiče današnjeg dana. Hvala još jednom.

2/2 MV/VZ

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Ostalo vreme od našeg poslaničkog kluba Radnička partija – Ruska stranka – Ujedinjena seljačka stranka, bio sam na više javnih slušanja gde je kolega Petrašinović predstavio sve ove predloge zakona gde definitivno svi ti zakoni daju bolju i jaču notu demokratije.

Amandmanima ćemo neke stvari sigurno još poboljšati i normalno, to je jedan od načina da naredni period na izborima izađemo sa nekim stvarima koje će biti bolje nego što su bile ranije.

Kao prvo, čestitam slavu Svetog Jeremiju. Mahom svi smo ovde pravoslavci. Ja slavim tu slavu, ta slava se slavi i u mom selu, to je kod nas litija. Čestitam svima koji slave Svetog Jeremiju, a sutra Poljobraniju. Želim svima zdravlje, sreće, uspeh u životu i da slave njihove porodice i njihova deca narednih hiljadu godina. To je jedno.

22/1 GD/MJ 13.30 – 13.40

Druga stvar koju sam hteo da kažem nije glasanje, ali jeste glasanje. Čuli ste da je niška hevigrupa „Lavina“ uspešno prošla polufinale na „Evroviziji“ u Beču i Niš će predstavljati naša grupa, našu Srbiju, što znači da će Niš biti predstavnik naše muzike. Dakle, 16,odnosno u subotu će biti finale.

Svim srcem uz naše ljude, uz našu grupu „Lavina“, do pobede, da budu najbolji u Evropi. To je ono što je dobro, to je ono što slavi i što će proslaviti našu zemlju Srbiju. Tu ima glasanje i zbog toga utiče i ova tačka dnevnog reda.

Još jedanom, drage kolege poslanici, ja sam i na ovim javnim slušanjima neke stvari rekao kolegi Petrašinoviću. Konkretno, imamo naše male opštine gde će biti možda malo teže da se odrade ove obuke, pa smo oko toga više razgovarali da izađemo najbolje rešenje. Recimo, kod nas ima biračko mesto koje ima 80-90 glasača, a dođu preko 100 posmatrača. Biće tu problem kako ćemo sve te ljude moći da obučimo da mogu da imaju te sertifikate, da mogu sutra da budu posmatrači i u tom polju možemo malo više razmotriti i naći rešenja.

Tu očekujem od nadležnog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tu je kolega državni sekretar koji predstavlja to ministarstvo, koji ima veliko iskustvo i od njega očekujem, zajedno sa ministarkom i pomoćnikom, da zajedno se uključe oko toga, da iznađemo mogućnost da svakom onom čoveku koji želi da vrši obuku da mu se omogući, ali sa druge strane to da bude olakšano, jer verujte mi da u tim malim opštinama ima dosta ljudi koji žele da rade, ali biće tu problema baš zbog toga što je mala opština, a biće veliki broj stranka što se tiče parlamentarnih i lokalnih izbora, tako da oko toga možemo nešto raditi i iznaći neko rešenje da to bude rešeno na najbolji način.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, uz određene amandmane koje sam predložio tamo, glasati za ove predloge jer mislim da su ovo sada bolji zakoni nego što su bili prethodni zakoni, po ODIHR-u, s tim što možda ima i nastavak određenih zakona koji će poboljšati još više i bolje ova rešenja i očekujemo da će izbori biti sa manje tenzija, sa manje nervoze, ali suština svega jeste bolje da mi ovde u Skupštini da imamo i teške reči, nego na ulici, u opštinama, u selima, da se jurimo, da se gađamo i da pravimo jedni drugima štete.

Hvala još jednom.

Predlozi zakona našeg kolege Petrašinovića jesu bolji nego što su bili prethodni. Amandmani će to poboljšati.

Još jednom, hvala lepo i srećna slava svima koji slave današnji dan i sutrašnji dan. Živeli!

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam predložio dopunu Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju a tiče se konkretno onog što žulja sve one ljude koji polako ali sigurno dolaze do vremena kada treba da odu u penziju.

Mi smo svedoci perioda koji je bio pre nas, gde je 1999, 2000, 2001. i 2002. godine, kada je veliki broj ljudi izgubio svoja radna mesta zbog nakaradne privatizacije, gde su ti ljudi posle toga bili na birou nezaposlenih, u međuvremenu su stekli uslove

8/2 TĐ/LjL

da odu u penziju, ali mi smo jednim zakonom kojim je definisano da svaki onaj ko ode u penziju pre 65 godine, od 60 do 65 godine a ima 40 godina radnog staža ima kaznene poene i ti poeni su do kraja života. Znači, onaj čovek koji ode ranije u penziju, recimo, počeo je da radi sa 19 ili 20 godina, radio 40 godina, prošao sve one nakaradne privatizacije, izgubio posao, na kraju kad dođe vreme da ode u penziju, on treba da ode u penziju sa kaznenim poenima do kraja svog života i to da bude do 20% od visine penzije. Ako ima penziju 35-40 hiljada dinara, 20% mu se umanjuje penzija celog života.

Ja sam predložio i pozivam sve kolege poslanike da glasaju za taj predlog, jer on se tiče svakog našeg komšije, prijatelja, da li živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, u Nišu, Subotici, Pazaru, bilo gde, tiče se svih ljudi, moj je predlog da kada čovek koji napuni 65 godina života a otišao je ranije u penziju, ima tih kaznenih poena, da ti kazneni poeni mogu da budu samo dok napuni 65 godina života. Kada napuni 65 godina života, predložio sam da se ti kazneni poeni ukinu, da on ima pravo da prima punu penziju i to je nešto što mislim da je prilagođeno i potrebama i svemu onom što znači za svakog našeg čoveka.

Ja sam više puta o tome govorio i mislim da je to ispravna stvar. Predlog je da ko napuni 65 godina života, a otišao je malo ranije u penziju, da više nema onih kaznenih poena, već da prima punu penziju, da dobije novo rešenje i da ima pravo na punu penziju koju je zaslužio svojim radom. Pozivam sve kolege poslanike da glasaju zato što je to potreba svih naših ljudi bilo gde da žive u Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Ja ću kao i do sada govoriti o svim tačkama dnevnog, ali na prvom mestu ću pominjati i radiću na tome da se čuje za sve one probleme koje se tiču svih naših građana koji žive na jugoistoku Srbije sa posebnim akcentom na seoska područja, brdsko-planinska područja i opštine sa težim uslovima života, tzv. nerazvijene opštine četvrte i pete grupe nerazvijenosti.

Izveštaj o radu RATEL-a 2023. i 2024. godine, evo, unazad nekoliko dana bilo je i 20 godina obeležavanja od kada je formiran RATEL, gde se u okviru svog rada i Izveštaja o radu vidi šta je sve rađeno u periodu između 2023. i 2024. godine.

Ja ću glasati za te izveštaje, ali napominjem, i to sam rekao uvodno, da za mene kao čoveka i kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke i koji živi na jugoistoku Srbije, koji živi u Svrljigu, to je za mene najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji, veliki problem. Tiče se svega onog što je u nadležnosti RATEL-a, a to su tzv. ta brdsko-planinska područja, seoska područja gde nema pokrivenosti internetom, gde veliki broj tih domaćinstava ne mogu da obezbede sebi one posebne stvari, kao što imaju i u ostalim delovima naše Srbije, a gde ljudi mogu da obezbede to. To su područja kao što su opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da ne kažem Sokobanja.

Sokobanja jeste lepa, najlepša banja, ali i tu ima dosta sela u kojima možda nema dovoljno interneta i imamo potrebu za eAgrar. Veliki broj naših poljoprivrednih gazdinstava ne mogu da konkurišu zato što nemaju pokrivenost internetom, a imamo i mogućnost gde se kroz, recimo, Niš pa preko Svrljiga ide do Stare planine, gde u nekim delovima tog dela puta nema pokrivenost internetom, a svi smo svedoci da bez interneta i svega što je potrebno da veliki broj mladih ljudi i onih koji žele da rade, kada recimo odu od Stare planine, prođu kroz Svrljig, ima određenih stvari koje žele da vide, žele da nešto da otkucaju, ali nema pokrivenost internetom.

Zbog toga je potreba da se uključi oko toga RATEL, da se obezbede uslovi, da ti operateri mobilni koji imaju te svoje bazne stanice na teritoriji jugoistočne Srbije, da iznađu mogućnost i da se stave isto te bazne stanice, da bude pokrivenost i tih područja, seoskih područja, gde nije to pokriveno, gde ima mali broj korisnika, ali je velika potreba, jer i tamo ljudi žele da obezbede sebi iste uslove za život.

S druge strane, veliki broj ljudi koji su iz Beograda, Novog Sada i okoline žele da dođu u te naše opštine, žele da dođu do Stare planine, da vide lepote našeg kraja, ali i žele da imaju pokrivenost internetom. Zbog toga pozivam RATEL da u okviru svojih nadležnosti što pre to odradi i nađe mogućnost da naloži tim operaterima da obezbede te bazne stanice, da se pokrije svaki deo teritorije jugoistočne Srbije i seoska područja da se pokriju internetom. To za mene kao čoveka je veoma bitno, jer je to način da se tamo vrate ljudi da žive i da budu kao sav ostali normalan svet.

Još jedna tačka o kojoj bih želeo da govorim je tačka Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničenje, ublažavanje posledica katastrofa.

Svedoci smo da takva područja kao što je područje iz kojeg ja dolazim, a ima veliki broj takvih područja na jugoistoku Srbije, ima velike probleme kada su velike suše, nedostatak dovoljno vode, kada su veliki požari, kada su velike padavine, kada su velike kiše dolazi do velikih poplava, pa zbog toga je dobro da Vlada Republike Srbije u saradnji sa Vladom Republike Rumunije nađe mogućnost da zajedno ostvare saradnju i da se obezbede sredstva koja bi se uložila u nerazvijena područja. Da se ne ponavljam, to su demografski ugrožena područja, brdsko-planinska područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Babušnica, Boljevac, Gadžin Han i još puno takvih opština, da se tamo odrade

8/2 GD/JG

određene aktivnosti, da se obezbede sredstva, da se odrade odbrane od poplava, da se daju cisterne za snabdevanje vodom i, normalno, da se obezbedi bolja oprema za gašenje požara.

Sve su to stvari koje se tiču našeg čoveka na jugoistoku Srbije i mislim da bi bilo dobro da u saradnji sa Rumunijom, koja je zemlja u EU, da zajedno sa nama obezbedimo uslove da se poboljšaju uslovi za odbranu od svih tih neželjenih stvari koje se dešavaju u tim našim sredinama, kao što je opština Svrljig.

Još jednom, ja ću glasati za predloge ovih izveštaja i iskoristio bih priliku, današnjeg dana je povečerje, a sutra je Sveti Nikola, slava koju veliki broj naših pravoslavaca slavi, da čestitam povečerje i čestitam slavu Sveti Nikolu. Sve najbolje!

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić.

Samo napred, idemo dalje, nema nazad.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i ja ću govoriti, normalno, o ovoj tački dnevnog reda, to je predlog sudija Ustavnog suda, gde ću samo reći nekoliko stvari. Što se tiče svega ostalog, biografije svih predloženih sudija, predlog za sudije Ustavnog suda su u skladu sa zakonom. Ti svi ljudi u okviru svoje biografije imaju sve ono što je potrebno, prepoznatljivost, znanje i imamo mogućnost da biramo.

Predlog i predsednika Srbije, predlog poslaničkih klubova, to je nešto što je u skladu sa zakonom, gde mislim da sve to zadovoljava da mi možemo normalno od svih tih ljudi videti i predložiti za nas kao poslanike ko najviše zadovoljava potrebu da bude sudija Ustavnog suda.

Mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, na teritoriji Svrljiga najbliži je najlepši grad u Srbiji, za mene, niko neće to zameriti, vidimo da u zakonu piše konkretno za sudije Ustavnog suda da svaki od tih predloga mora da bude jedan sa teritorije AP.

Ovde vidim da najveći broj sudija koji su predloženi od strane koji to mogu i koji to rade, to su ljudi predstavnici iz Beograda, najveći broj iz Beograda i možda manji broj iz Novog Sada. Iz Niša, okolina Niškog okruga, jugoistočne Srbije, nemamo nijednog predstavnika i predlog da bude sa teritorije, sa tog područja. Mislim, bilo bi dobro, jer Niški pravni fakultet je jedan od najboljih fakulteta Univerziteta u Nišu, jeste isto reper nečega što je dobro, što je odlično. Zbog toga mislim da bi bilo dobro da imamo nekoga predstavnika u Ustavnom sudu koji će biti sa teritorije Nišavskog okruga, istočne, južne Srbije, mogli su to da budu ljudi iz Svrljiga, iz Knjaževca, Boljevca, ima tamo dobrih pravnika, dobrih stručnjaka, ali ovo su predlozi.

Još jednom, ja ću gledati u okviru biografija i onoga što je dobro da podržim kada bude vreme glasanja, najbolje po meni.

9/1 VS/LjL 11.25 – 11.35

Inače, još jednom, velika potreba svih nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije i u tim nerazvijenim opštinama, brdsko-planinskim područjima, to se ne tiče sudija Ustavnog suda ali tiče se pravosuđa, jeste da imamo mogućnost da te male opštine koje nemaju svoje sudove, nemaju sudske jedinice, makar da ima sudećih dana, da mogu jednom nedeljno da ljudi iz Svrljiga ili tih manjih opština koje nemaju sudove, da ljudi iz seoskih područja koji dođu, koji imaju neko ročište, nešto zakazano, da ne moraju da idu u Niš, da prave troškove i tamo dođu i tog dana ne rade zapisničari, ne radi neko od sudija. Jednostavno ti ljudi gube dan, prave troškove i ne završavaju posao.

Još jednom, pozivam nadležno ministarstvo pravosuđa, pozivam predstavnike, predsednike sudova tih u Nišu, Osnovnog suda u Nišu i ostale, da daju mogućnost da male opštine koje nemaju svoje sudove, nemaju sudske jedinice, makar da se obezbede sudeći dani, da ljudi iz malih sredina, iz seoskih područja mogu da zadovolje svoje potrebe pred zakonom i pred sudom.

Hvala još jednom, ja ću podržati najbolje predloge kandidata.

Zahvaljujem se predsednice Skupštine, uvažene kolege, građani Srbije, predložio sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, a tiče se objekata, imovine koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a nekada su bili zajednička država Jugoslavija gde su imali veliki broj firmi, objekata, gde smo mi kod njih radili, recimo u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni, u Makedoniji u Crnoj Gori, a imali su i njihove objekte kod nas.

Kada su počela ratna dešavanja, imamo sada problem da veliki broj takvih objekata koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije gde naša zemlja i naši ljudi, recimo, gde imamo jedan takav objekat u Svrljigu, to je objekat „Krka“ Novo Mesto. Imam ih i ja po nekom mojim informacijama koje sam gledao i tražio preko 350 takvih objekata ovde kod nas u Srbiji, ima problem između naše države i neke druge države, a to je Program sukcesije gde to još nije odrađeno.

10/2 JD/JG

Predložio sam da se u okviru Zakona o javnoj svojini nađe mogućnost da se takvi objekti koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije mogu upisati i dati im se mogućnost da pravno lice, pravni subjekt može da konkuriše, da državni organ može taj objekat da da u zakup najviše na 30 godina, da može da se stavi u funkciju, da u tom objektu mogu da se rade određeni poslovi i da tako nađemo rešenje za zapošljavanje određenog broja ljudi.

Inače, kada sam rekao malopre da kod nas u Svrljigu ima takav objekat, to je ova zgrada koja se nalazi baš na ulazu u Svrljigu, na glavnom putu koja unazad 20 i kusur godina nije u funkciji, gde smo mi kao lokalna samouprava pokušali više puta da rešimo taj problem da se taj objekat stavi u funkciju ali nismo mogli baš zbog toga što je Krka novo mesto i u postupku sukcesije stavila zabranu i to ne može da se stavi u funkciju.

Inače, mogu da kažem da veliki broj privrednih subjekata u Svrljigu su iznikli iz te „Krke“ Novog Mesta, jer ona u prethodnim periodima kada je radila do ratnih dešavanja tu je bilo preko 60 ljudi stalno zaposlenih, a imalo je i preko 200 kojih su koristili i radili u periodu kada je bila sezona.

Sada kod nas u Svrljigu ima veći broj takvih subjekata koji rade sa lekovitim biljem, proizvodnjom lekovitog bilja, proizvodnjom određenih supstanci i to rade ozbiljno.

Objekat koji se nalazi kod nas kad bismo moj predlog zakona usvojili i dali mogućnost da se u okviru tog zakona, ne samo kod nas u Svrljigu nego još 250, 300 takvih objekata, moglo bi se naći rešenje do 30 godina da se da u zakup. Ja sam siguran da bismo recimo kod nas u Svrljigu, a to bi sigurno bilo i u drugim opštinama, drugim gradovima gde ima takve imovine da bi se to rešilo i za period od 30 godina ukoliko se reši sukcesija, reši problem, država bi tada to mogla ponovo sa tom zemljom da se razmeni ta imovina.

Inače, „Krka“ je radila kod nas, a sada ako bismo to rešili i dali mogućnost da se obezbedi prostor, da se javi neko ko bi tamo radio mi bi sigurno i posle 20, 30 radnika, možda i više, mogu da kažem da su zgrade kod nas u Svrljigu nekadašnje „Krke“ posle toga „Herbogal“ su u funkciji. Ima tamo Republički fond za zdravstveno osiguranje koji gazduje i plaća čuvare, što je dobro.

Bilo bi najbolje da se ovim zakonom ovo reši. Kada to bude rešeno siguran sam da ćemo u 350 objekata u Srbiji ta imovina mogla da se stavi u funkciju određeni vremenski period i na taj način bismo postigli sigurno određeni broj radnika, više stotina radnika, možda i 1000 radnika i na taj način rešili problem nezaposlenosti, samim tim staviti u funkciju imovinu koja trenutno ničemu ne služi.

Ja bi pozvao kolege poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvaženi predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam uvek govorio i postavljao pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije a tiču se svih onih problema koji dotiču svakog od nas.

Prvo pitanje ću postaviti ministarki za rad i socijalnu politiku, gospođi Milici, a tiče se konkretno onog što najviše boli veliki broj naših ljudi koji treba da odu u penziju, koji su napunili 40 godina radnog staža a imaju 60 i nekoliko godina života. Sada postoje penali za prevremeni odlazak u penziju.

Mi smo više puta govorili ovde i moje je pitanje da li će se u narednom periodu naći mogućnost da se ukinu ti penali kada čovek ili žena napuni 65 godina starosti? Baš zbog toga što dosta tih naših ljudi odu malo ranije u penziju, napunili su godine života, odnosno manje godina života a imaju 40 i kusur godina staža i njima se odbija do kraja života, odnosno ti penali.

Ja se nadam da će se iznaći mogućnost da se to ukine i da ostane samo do 65 godina života i da se posle toga ne ukidaju ti penali.

Drugo pitanje tiče se Ministarstva građevine a vezano je za putnu i železničku infrastrukturu. Veliki broj putne i železničke strukture se nalazi na jugoistoku Srbije i ja ću govoriti baš o tim problemima koji se tiču svih nas, a o tome sam govorio i u prethodnom periodu.

Održavanje tih puteva, to su mahom državni putevi na kojima prolazi železnička pruga, ima tih pružnih prelaza, baš kroz moju opštinu odakle ja dolazim, a to je Svrljig, ima pružni prelaz gde pređu preko 4.000 vozila u toku dana. To je stvarno veliki broj vozila. Pružni prolaz je rađen prošlog ili pretprošlog veka, znači, u 20. veku, devetstotina i neke godine i taj pružni prelaz je stvarno u takvom stanju da nije normalno da tako ostane.

Ja sam razgovarao sa infrastrukturom železnice gde su mi data uveravanja da će taj pružni prelaz biti rešen, prošle odnosno pretprošle godine, a do dana današnjeg nije ništa odrađeno.

Imamo dosta problema u tom delu i baš zbog toga bih voleo da se taj pružni prelaz odradi, normalno, i ostali pružni prelazi, da ne bi došlo do nekih neželjenih stvari, a to su teške saobraćajne nezgode.

Održavanje puteva konkretno oko toga želim da pitam, i o tome sam govorio.

Završavam.
Da li će biti mogućnosti da se odradi treća traka u delu puta koji ide od Niša, od autoputa, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu, a u delu gde je Tresibaba i do Svrljiga? U tom delu puta bi trebalo da se uradi ta treća traka i na Gramadi bi trebalo da se uradi treća traka, zbog velikog opterećenja saobraćaja.
Za sve nas to je veoma bitno i voleo bih ako je moguće da se na to odgovori.

Nekoliko pitanja, a tiče se Stare planine. Da li će biti investicija u smeštajne kapacitete na Staroj planini zato što je to biser koji je neiskorišćen i tamo je potrebna izgradnja i dogradnja tih objekata za smeštajne kapacitete za veći broj turista koji bi tamo otišli?

Još jedno pitanje, ali sada ne znam kome to da uputim, a tiče se zauzeća zemljišta. Mi smo svedoci da u prethodnom periodu veliki broj advokata ide po našim opštinama i pišu se tužbe za zauzeće tih nekih atarskih puteva, puteva koji su nekategorisani, koji su urađeni unazad možda 30, 40, 50 godina, a gde je dolazilo do tih tužbi. Čovek koga taj advokat zastupa, to je unazad, recimo, 30 godina odrađeno. Tužba tog našeg čoveka, iz tog nekog sela, on dobije za tu tužbu 1.000 - 2.000 dinara, a advokat dobije 100 dinara. To su katastrofalno veliki troškovi za budžete tih naših malih opština, tako da je za nas to veliki kamen, što se kaže, na vrat. Bilo bi potrebno da se nađe neki način, da se nađe zakon, gde bismo to na neki način mogli da suzbijemo ili da se obezbede sredstva iz nekih tekućih rezervi za pomoć tim našim malim opština.

Niški aerodrom, pitanje moje. Terminal proširenja i ulaganje u Niški aerodrom, a zato što je Niški aerodrom za nas veoma bitan. Niški aerodrom je žila kucavica za razvoj turizma, razvoj jugoistočne Srbije. Interesuje me da li ćemo imati tu mogućnost da tamo budu ulaganja?

Pitanje ministarki za demografiju Jeleni Žarić - kako ide podela kredita za majke, odnosno za žene, za majke koje žele da uzmu stan, onaj povraćaj? To je za mene veoma bitno i znam da vi i vaše Ministarstvo radite punim kapacitetom oko toga i za sve nas je bitno da se što pre realizuju ti zahtevi, da te naše majke imaju svoj smeštaj nad glavom za sebe i za svu porodicu.

Kako ide podela kredita za stanove, ovih sredstava, što se tiče mladih bračnih parova i za mlade ljude, a o kojima smo u prethodnom periodu govorili? Za mene je to veoma bitno da se to odradi zato što veliki broj mladih ljudi na taj način dobiće mogućnost da obezbedi sebi smeštaj.

Ministarstvo privrede, vezano za Fond za razvoj, da li ima mogućnosti da se opštinama koje su nerazvijene i demografski ugrožene, četvrta i peta grupa, da se tamo zahtevi njima obrađuju brže, da se efikasnije radi, normalno, da se pomogne tim našim privrednim subjektima da ne ugase svoja preduzeća, jer verujte mi kada kod nas jedna firma zatvori od pet ili 10 radnika, to je za nas… (Isključen mikrofon.)

Evo, ja ću se kao prvo zahvaliti predsedniku Vlade, gospodinu Macutu, doktoru Macutu koji je kada je izabran posle nekoliko dana došao do naše opštine, do Svrljiga, obišao, imali smo veliki problem sa vodosnabdevanjem, gde ste vi zajedno sa vašim autoritetom, sa ministrom Dačićem, gde smo se sa vama tada dogovorili, na sastanku kod nas, dogovorili smo da se obezbede sredstva. To je odrađeno, ministarka za životnu sredinu je zajedno sa nama, a to smo i realizovali. Sada to treba konačno da se završi i ja očekujem da ćemo kopanjem tih bunara i tog bunara, imati rešenje za sam Svrljig, rešenje vodosnabdevanja.
Mogu još jednom da vas pozovem da obiđete te naše male opštine na jugoistoku Srbije, jer suština svega jeste, tamo se mnogo teže živi. Tamo veliki broj ljudi iz tih naših opština ide u veće gradove, ali verujte priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati svi zajedno, ali podrška Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva, da neko ne shvati nešto pogrešno, moramo imati mnogo više sredstava, direktna davanja za te naše male sredine, da se tamo direktno ulaže, da li je to zdravstvena zaštita, da li je to socijalna zaštita, da li je to prosveta, da li je to bezbednost, privreda. Sve su to stvari a svaki dinar koji tamo uložimo to ljudi osete. Ko je bogat, ko ima mnogo, ja sad ne kažem da je Beograd mnogo bogat i te stvari, ali verujte mi, kada tamo kod nas uložite 500 hiljada dinara za neku aktivnost, za nešto, to se tamo vidi i oseti. Ovde u Beogradu uložite pet milijarde, to će mali broj ljudi da vidi.
Zato vam kažem još jednom, da vi kao predsednik Vlade, zajedno sa vašim ministrima, da što više budete prisutni u našim opštinama i da zajedno sa vama, jer ima veliki broj opština koje nemaju svoje poslanike, da mogu da predstave svoj problem. Ja ovo što govorim, ja to osećam sa mojim ljudima.

Završavam.
Nisam spomenuo poljoprivredu…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, predstavnici Vlade, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao prvo, kao pravi srpski domaćin, današnji dan čestitati slavu Sveti Jovan Zlatousti. Svima onima koji slave današnji dan želim im zdravlje, sreće i uspeha, gostima takođe isto. Nadam se da ćemo u narednom periodu za našu zemlju Srbiju imati bolje uslove za život, za svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li živi u Beogradu, da li živi u Novom Sadu. Srbiji treba mir, Srbiji treba stabilnost. Nadam se da ćemo naći načina da nađemo zajednički jezik da se ova situacija reši na najbolji način za dobrobit svakog građanina Republike Srbije.

Ja sam Milija Miletić. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane i u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Inače, dolazim iz Svrljiga, za mene to je najlepše mesto u Srbiji, koje se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Ja ću kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ovde u Skupštini podržati predlog budžeta, sa određenim amandmanima koji će biti u narednom periodu, koji će poboljšati budžet. Za mene kao čoveka koji živi na jugoistoku Srbije veoma je bitno da se rešavaju problemi svakog našeg građanina u okviru onog što je moguće.

Ja sam više puta govorio ovde o problemima koji se tiču nas tamo. Konkretno, kroz moj Svrljig prolazi pruga železnička, državni put. Imamo taj prelaz koji je na samom putu. Tu pređe preko 4.000 vozila u toku dana. Taj prelaz bi trebalo da se reši, da se inovira, da bude kako treba, da ne bude zastareo i da ne budu loše stvari, da se ne događaju nesreće. To važi i za ostale prelaze, to važi i za izgradnju puta. Ovde u budžetu imamo izgradnju lokalnih puteva, državnih puteva. Nadam se da ćemo imati mogućnost da kroz ovaj budžet obezbedimo izgradnju i državnog puta od Svrljiga prema Nišu i od Knjaževca prema Svrljigu. Tu treba treća traka. Nadam se da ćemo to uraditi što pre, zato što je velika frekvencija saobraćaja. Inače, na prelazu gde je Tresibaba i gde je … tu su najveći usponi, tu ima najvećih zastoja. Tu bi trebalo da se uradi treća traka kojom bi se poboljšao saobraćaj, obezbedio sigurniji saobraćaj i frekvencija bi bila na boljem nivou.

Siguran sam da ćemo kroz budžet imati mogućnost da obezbedimo i izgradnju i dogradnju određenih stvari na niškom aerodromu, zato što je to centar razvoja našeg jugoistoka Srbije, jer niški aerodrom je nešto što mnogo znači svima nama koji tamo živimo. Tu dolazi veliki broj ljudi, veliki broj letova. Znam da su kroz budžet obezbeđena sredstva kojima ćemo to poboljšati i dograditi određene stvari i na taj način poboljšati uslove života za sve koji tamo žive i koji žele tamo da dođu.

Tu su sa nama predstavnici nadležnog ministarstva, recimo, Jelena Žarić Kovačević, koju pozdravljam ovde. To je naša komšinica, ona je iz Niša, koja vodi ministarstvo koje je veoma bitno za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije, gde je demografska slika veoma loša.

Mi ćemo imati mogućnost da kroz to ministarstvo, a i neka druga ministarstva, da poboljšamo, da dajemo pomoć tim našim budućim majkama, toj novorođenoj deci i da na taj način obezbedimo veću mogućnost za život svih naših ljudi koji tamo žive.

Više puta sam govorio i mislim da je to neophodno, da se sredstva koja se izdvajaju za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje, za one ljude koji žive u takvim područjima kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, gde je demografska slika veoma loša, tu moramo naći načina, uvažena ministarka, da se tu obezbede veća sredstva kojima bismo mogli da tamo izdvojimo, da tu postoji razlika makar 50% veća izdvajanja za novorođenu decu, za te buduće majke, za te roditelje, jer tamo stvarno veliki broj naših ljudi ide u veće gradove, u veće centre. To je jedan od načina da to zaustavimo.

Siguran sam da ćemo, uvaženi ministre finansija, gospodine Mali, vi kao ministar koji ima veliko iskustvo, iznaći načina da se nađe načina da se kroz neke olakšice za privredne subjekte koji otvaraju privredne subjekte u tim našim sredinama koje su nerazvijene, da će moći da se uposli određeni broj ljudi kroz određene olakšice, kao što je nekada bilo, a to su olakšice koje će taj privredni subjekt imati mogućnost da ovaj deo neoporezivi ostane samo za te opštine u kojima je veliki problem sa nezaposlenošću.

To je nekada bilo, to je bilo 90-ih godina, gde su te opštine, veliki akcenat je na njih stavljen, to su bile olakšice i u te opštine su dolazili privredni subjekti iz većih mesta, otvarali radna mesta i tako upošljavali ljude.

Ja mislim da svi mi koji smo tu svesni smo toga…

Završavam odmah. Da veliku podršku moramo da damo našim ljudima koji žive na selu i od sela i kroz Ministarstvo poljoprivrede određene su povlastice, subvencije koje moramo na neki način pravilnicima drugačije odrediti, da se mnogo više izdvaja za područja kao što su te nerazvijene opštine, demografski ugrožene, kao što je moja opština odakle ja dolazim i velike opštine na jugoistoku Srbije.

Još jednom hvala, ja ću podržati predloge svih ovih zakona i budžet.

Zahvaljujem se, uvažena.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u skupštini predstavljamo Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane.

Do sada sam uvek govorio o svim problemima koji se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije, svim onim problemima koji utiču na svakog čoveka, da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Knjaževcu, Soko Banji, Boljevcu, Merošini ili nekom drugom mestu.

Suština jeste da se tamo kod nas na jugoistoku Srbije veoma teško živi baš zbog toga što za neke stvari moramo naći drugačije rešenja. Jedna od tačaka koja je danas na dnevnom redu jeste izbor članova Saveta REM-a kojim ćemo dati mogućnost da u narednom periodu sve one stvari koje su dobre ili su loše na jugoistoku Srbije to treba da se vidi, da se čuje, prvo na javnom servisu „RTS-u“, na nacionalnim televizijama, jer je to jedan od načina da se neke stvari poguraju, da se neke stvari završe i da to bude za dobrobit svakog čoveka koji živi na jugoistoku Srbije.

Evo, ja mislim i nadam se, ja ću sigurno glasati za članove Saveta REM-a, za koje mislim da će biti ti koji to treba da odrade, da zajedno svi kao tim rade da se u svakom pogledu čuje i vidi na svim tim javnim medijima, nacionalnim televizijama, da se svuda vidi i čuje te male sredine, te opštine kojih do sada ima vrlo malo da su zastupljene na televizijama i na ostalim tim medijima.

Mi imamo, recimo kao Svrljig, to je jedna mala opština koja se nalazi, ja kažem da je to najlepša opština u Srbiji, pa baš zbog toga bih želeo i ovo da kažem, da sutra Nacionalna televizija Srbije, Javni servis Srbije, da te nacionalne televizije mogu više da budu prisutne tamo kod nas, da se čuje, da se vidi o tim našim lepotama koje su prisutne kod nas, da mogu da se vide i da se oseti dobrota svih tih naših ljudi.

Belmužijada je recimo jedna organizacija gde se promoviše nešto, to je svrljiški sir, odnosno svrljišku belmuž. To je jedan proizvod koji se samo proizvodi kod nas u Svrljigu.

U Knjaževcu, recimo, je puno lepih stvari. Neće mi zameriti kolega Bane koji je ovde iz Knjaževca. Recimo, Knjaževac jeste isto lepa opština gde se nalazi i Stara planina, biser turizma, gde očekujemo da će u narednom periodu da se više o tome da govori i tamo da počne sa izgradnjom svega onoga što nije izgrađeno.

Recimo, jedna od dobrih stvari u Knjaževcu jeste to da je unazad 10 godina počeo besplatan prevoz. To je nešto što ne zna puno ljudi. To treba ta naša televizija, nacionalna ili neka druga televizija da objavi. Da objavi da u Beloj Palanci ima isto dobra organizacija, to su Dani banice.

U Svrljigu, ko prođe kroz Svrljig, a to treba ta televizija sutra da objavi, prevoz koji je kod nas u takvoj situaciji da pružni prelaz, drumski put, to je u samom centru Svrljiga, državni put je u veoma lošem stanju. Branici su u lošem stanju, to je zastarelo, nije bezbedno za saobraćaj. Dešavaju se nesreće, dešavaju se loše stvari. Dakle, 4.000 vozila prođe preko tog pružnog prelaza. O tome sam govorio i postavljao pitanje „Infrastrukturi železnice“. Takav isti problem jeste i u Knjaževcu.

U Nišu puno stvari koje treba da se odrade, da se čuje, da se vidi jer je Niš centar nama koji živimo u tim malim sredinama. Niš je centar jugoistočne Srbije i tamo trebamo mnogo veća medijska pažnja da može da se čuje o svim onim stvarima koje su dobre i problemima koji treba da se rešavaju.

Mislim da ovde, današnjeg dana, odnosno prekosutra kada ćemo verovatno i glasati za članove REM-a, moramo izabrati sve one ljude koji osećaju takve probleme. Nama koji živimo na jugoistoku Srbije je bitno da se čuje za one dobre za one dobre stvari, da se čuje i za one stvari koje su loše, koje treba da se rešavaju.

Recimo, problem kod nas u tim malim sredinama, veliki problem je to što nema sudovo, nema sudskih jedinica, nema ni sudećih dana pa veliki broj naših ljudi iz tih mali mesta moraju da idu u velika mesta za neke sudske postupke, da tamo gube vreme, troše novac. Kad odu tamo sudija je odložio to suđenje. Iks takvih je stvari koje su kod nas veoma problematične. O tim stvarima moramo da govorimo, o tim stvarima te nacionalne televizije i javni servis mora da govori o tome.

Veliki broj dece, naše dece koja su u malim sredinama, to su veoma uspešni učenici koji…

Evo završavam.

Toj deci treba posvetiti veliku pažnju da budu gosti na tim nacionalnim televizijama, na javnom servisu, na RTS-u, da se čuje za njih jer su oni najbolji ne samo u Srbiji, nego na Balkanu i u Evropi.