Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9710">Milija Miletić</a>

Milija Miletić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.

Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.

Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.

Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?

Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.

Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.

Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.
Odgovori ministara su odlični, vezano konkretno za Ministarstvo zdravlja. Do sada nismo imali zakon o hitnoj pomoći, imali smo podzakonska akta i mislim da bi bilo potrebno da se ovaj zakon što pre uvede i da svaka opština ima svoju službu hitne pomoći, da imamo dispečerske centre, ali u krajnjem slučaju biće to u okviru mogućnosti da se uradi. Ja sam dao Predlog zakona, pa ćemo videti.

Još jedno pitanje za Ministarstvo saobraćaja, ukoliko nešto može da se uradi. Znači, mi smo unazad 20 dana bili sa predsednikom Srbije, koji je u okviru svojih aktivnosti obilazio opštine Svrljig, Knjaževac, Sokobanja, gde smo u razgovoru sa predsednikom, tu je bio veći broj meštana, izneli određene probleme i rekli smo da imamo jedan problem, ja sam stavio akcenat na turizam, seoski turizam, lovni turizam i sve vidove turizma, da se uradi deo puta koji povezuje dva okruga - Nišavski okrug i Timočki okrug. Taj deo puta povezivao bi Labukovo – Radenkovac. To je opština Svrljig i opština Sokobanja, a onda deo puta koji povezuje opštine Knjaževac i Svrljig. To su sela Lukovo i Mučibaba. To su veoma bitne stvari, da povežemo te opštine, da povežemo mogućnosti da se razvija turizam.

Jedna od bitnih stvari i još sam hteo da pitam, pošto imamo, i imali smo, i sada imamo Fond za razvoj Republike Srbije koji unazad nekoliko meseci, peti ili šesti mesec, nije donosio odluke, pa smo imali zahteve većeg broja privrednih subjekata iz opština koje su nerazvijene, gde do sad nisu donesena rešenja, a imali su problema vezane oko stečaja. Recimo, konkretno jedna firma ili dve su sada otišle u stečaj u Svrljigu, 70 radnika je izgubilo posao, pa sam hteo da predložim da se, ukoliko postoji mogućnost, odluke u Fond za razvoj donose brže, ekspeditivnije za područja, za opštine koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Verovatno da to može. Znam da ima veća mogućnosti, ali ukoliko može da bude brže da ne bismo došli u situaciju da gubimo radna mesta i da gubimo ljude.

Bitno je za mene, isto Ministarstvo gospodina Krkobabića, da li će se raspisati konkurs za zadruge u narednom periodu? To je za sve nas vrlo bitno.

Za ministarku poljoprivrede pitanje - da li će imati mogućnost da se reše dugovi, zaostali dugovi iz 2022, 2021. godine ili da se donesu makar rešenja da ljudi dobiju? To se tiče kvalitetnih priplodnih grla, onda ljudi koji su podneli zahtev za pčelarstvo i ostale stvari.

Inače, što se tiče e-agrara, vi ste bili u pravu, ide sve svojim tokom. Svoj posao radi PS služba, idemo napred, s tim što neke stvari moramo da još odradimo i ja očekujem da će imati mogućnost za mala gazdinstva da se obezbede sredstva, konkretno za ovčarstvo, kozarstvo, svinjarstvo i pčelarstvo. Hvala još jednom.
Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi ministri, predsednice Vlade, sve ono što sam govorio bilo je iz delokruga onoga što osećam, što znam, što sam video. Konkretno, sva ova pitanja koja sam dostavio i postavio tiču se onoga što čini život. Mislim da puno stvari o kojima smo govorili treba da realizujemo. Mislim da je potrebno da se veća pažnja stavi za područja sa posebnim uslovima života, konkretno brdsko-planinskih područja, opštine koje su četvrta grupa ili peta grupa nerazvijenosti, da se tu mnogo veća pažnja stavi, da se nastavi sa ovim projektima, kao što smo rekli – aerodrom u Nišu, autoput i sve ono što daje mogućnost za dolazak investicija, za dolazak ljudi, da prolaze ljudi kroz sRbiju. Velika šansa za sve nas jeste ono…
Priroda nam je dala sve. Male opštine imaju šansu oko poljoprivrede, razvoja za poljoprivrede. Nije ista poljoprivreda u Vojvodini i nije ista poljoprivreda kod nas u Svrljigu ili tim malim mestima. Imamo šansu kroz zdravu hranu, kroz zdravu sredinu, podršku malim gazdinstvima, da budu veća ulaganja, da se rešavaju infrastrukturni problemi. To je šansa razvoja, ali najbitnija stvar jeste obezbeđivanja investicija, dovođenje radnih mesta i to je ono što je nama potrebno. Pažnja mora biti u svakom pogledu.
Što se tiče toga, ja ću kao poslanik i u narednom periodu nastaviti da se zalažem za nerazvijena područja, za jugoistok Srbije, jer tamo živim, osećam probleme i te probleme tu iznosim, da se čuje, da se zna, da te probleme rešavamo. Hvala još jednom. Vlada Republike Srbije mora nastaviti da radi kao do sada, ali moramo staviti veći akcenat na ta područja gde se teži živi, nerazvijena područja, jer ako ljudi otuda odu, verujte mi, nije dobro. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Ovaj amandman koji je predložen, uz dužno poštovanje, i Vlada je to odbacila i mislim da je to ispravno, imao je nekih pozitivnih stvari, ali konkretno mislim da ono što je Predlog zakona je nešto što zaslužuje veliku pažnju. Daće rezultate, siguran sam. Mogu da kažem, jedna pozitivna stvar od strane nadležnog Ministarstva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, mi smo juče u mojoj opštini dobili 1.200 kontejnera od strane Ministarstva.

Pre toga smo dobili određena vozila kojim se čisti otpad sa terena, tako da, mislim da sve ovo što radi Ministarstvo za zaštitu životne sredine je veoma pozitivno. S druge strane, ono na šta moramo obratiti pažnju jeste da neke stvari kroz program koji je Ministarstvo dalo, mi smo neke amandmane prihvatili.

Još jednom, podržaću Predlog zakona i sve ove zakone, a što se tiče ovog amandmana treba ga odbaciti.
Zahvaljujem se doktore Orliću.

Kolega koji je govorio pre mene, čovek zna puno stvari oko ovoga, ali Vlada i ministarka je rekla svoje. Ja podržavam da amandman ne treba prihvatili. S druge strane mogu da kažem nekoliko stvari koje se tiču tih nekih malih sredina, lokalnih samouprava koje su na jugoistoku Srbije.

Evo, recimo kod nas odakle ja dolazim, to je opština Svrljig, se radi o kolektoru za otpadne vode, konkretno to je nešto što do sada nismo imali, što je vrlo bitno za životnu sredinu svih naših ljudi, svih onih koji tamo dolaze. Kako se kaže, priroda nam je dala sve i prirodu moramo čuvati.

Jedna od stvari koju mogu da kažem, današnjeg dana očekuje se dolazak i naše predsednika Srbije, čoveka koji svom snagom želi da obiđe svaku sredinu, svaku opštinu. Evo, juče desilo se da čovek zbog takvih svojih aktivnosti, zbog tog svog intenziteta rada, imao je nekih teškoća, nekih problema, gde smo videli, gde smo čuli, veliki broj kretena koji su želeli nešto loše da se desi predsedniku Srbije, Vučiću.

Mislim, da to ne priliči nikome. Društvene mreže su svašta pisale. Svakom od nas treba da poželi dobro, da svakom poželimo zdravlje, jer smo pravoslavci, mi smo vernici, ne treba nikome da želimo loše. Ima svakakvih kretena koji žele da se desi nešto loše čoveku koji vodi zemlju Srbiju, čoveku koji stvarno svim srcem želi da Srbija ide napred. Srbija je nešto za šta svi moramo da živimo i radimo i kod nas u Svrljigu i u Knjaževcu, i u Boljevcu, i u Sokobanji.

Tu će danas biti i naš predsednik Srbije. Ja njemu želim da tako nastavi, želim mu zdravlje, sreću. Normalno, to bih poželeo i svakom od vas i svakom od nas, jer samo na taj način možemo ići napred i zajedno. Ne treba biti mržnje, a kamo li da se nekom poželi da ne daj bože umre. Ako se tom čoveku desi nešto loše, neće nikome od nas biti bolje, siguran sam. Živela Srbija i sve najbolje.
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiče se, normalno, problema naših sugrađana, sugrađanki koje žive posebno na jugoistoku Srbije. normalno, to se tiče i ostalih.

Pošto naša zemlja Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije, a i svi mi dali smo podršku kroz stimulativne mere za natalitet, za pomoć porodici gde stvarno to je veoma bitno, a posebno to kažem za područja iz kakvog ja dolazim, gde je veća stopa mortaliteta od nataliteta.

Moje pitanje je Ministarstvu zdravlju, Fondu zdravstva, a tiče se naših trudnica, onih koje sutra treba da budu porodilje, da budu majke, roditelji. Konkretno, te naše trudnice, država daje mogućnost vantelesne oplodnje gde to finansira država Srbija, što je pozitivno, što je pohvalno i to daje rezultate. Ali, za vreme tog trudničkog dela, kada te naše mlade majke ili one starije… To nije bitno sada, ja sam postao deda, moja ćerka je prošle godine dobila dete, i sve sam to pratio i video i mislim da je potreba da se našim tim trudnicama koje su možda malo starije, 30 – 35 godina, pa i više, zbog sigurnosti ploda, zbog zdravlja bebe da se radi određeni pregledi. To je prenatalni test.

To je sugestija tih naših doktora, tih heroja, koji prate tu trudnoću, ali dolazimo u situaciju da se za te preglede zbog velike gužve u državnim domovima zdravlja, u klinikama, ide kod privatnika. Recimo, taj prenatalni test koji se preporučuje za osobe, za žene ili za majke koje imaju 35 godina pa na gore, koje imaju u familiji neki problem ranije ili to im nije bila prva trudnoća, imali su nekih problema, prekida trudnoće, njima se to preporučuje i taj pregled košta od 400 do 900 evra. To su dosta velika sredstva za svakoga, posebno za one koji dolaze iz tih siromašnih područja, a i iz većih gradova.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se obezbede sredstva kroz program Fonda zdravstva da se tim ljudima to radi besplatno, da li je to u državnim klinikama, da li to u privatnim klinikama, i da se ubrza taj postupak i da to bude za potrebe i za dobrobit tih naših budućih majki?

Sada bih isto inicirao i o tome se već govori da se sredi Ginekološka klinika u Nišu, da se obezbede bolji uslovi za te naše trudnice, buduće majke, za te bebice.

Pozvao bih i pozdravio sve te naše doktore i sestre, laborante, te heroje koji rade za svakoga od nas, jer i ranije sam govorio da između nas i Boga stoji doktor i zbog toga tim ljudima dajemo posebnu pažnju, tim našim ginekolozima. Evo, konkretno, pomenuću doktora Stošića, a i ostali doktori su veoma kvalitetni.

Imamo jedan nemio slučaj koji se desio unazad nekoliko dana, a tiče se tih javnih mreža ili, kako se to kaže, društvenih mreža, gde se direktno prenosio porođaj bez saglasnosti te žene, te majke, a to je radilo osoblje u nekoj od klinika. Neću da kažem u kojoj. Ja to osuđujem, to nije u redu, to nije dobro. Privatnost je nešto što treba da se zagarantuje, a posebno tim našim budućim majkama, tim ženama koje treba da imaju svoje porode. Ja to osuđujem i tražim odgovornost za ono što je urađeno, a to je bilo javno na „Tik toku“, kao uživo.

Još jednom, kao čovek posebno bih se zahvalio i, rekao sam malopre, svim doktorima, svim sestrama koji su heroji, koji žele da rade za svakog čoveka koji poštuje Hipokratovu zakletvu. Posebno bih se zahvalio našim doktorima, herojima sa kardiohirurgije u Nišu, koji su svojim angažovanjem, svojim radom, doprineli da ne postoji više lista čekanja u kardiohirurgiji.

Inače, ti ljudi na kardiohirurgiji su operisali mog oca, koji je imao četiri bajpasa. Velika podrška njima i još jednom, podrška svim doktorima i sestrama u Srbiji.
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani ministri sa saradnicima, ja ću kao kolega, kao čovek da prvo čestitam Bajram svim našim prijateljima muslimanske vere i poželim da u zdravlju, sreći, miru, blagostanju provedu sa porodicama, da svi budemo i u narednom periodu zajedno, da čuvamo naša ognjišta, da čuvamo našu zemlju Srbiju.

Bajram šerif mubarek olsun! Inače, nek je plemeniti Bajram blagosloven.

To je što sam hteo da kažem kao čovek koji poštuje svakog čoveka, bez obzira koje je vere, jer je veliki broj prijatelja muslimana i poslanički klub u kojem sam ja. Radimo već drugi mandat.

I kod nas i u Tutinu i u Sjenici se ljudi bave poljoprivredom i imaju potrebe za sve ono što treba u svakom delu naše zemlje Srbije.

Ja sam malopre pažljivo slušao sve ministre koji su u okviru svog delokruga i svojih tačaka govorili, gde je prvi među njima bio ministar Mihajlo Jovanović, čovek koji vodi Ministarstvo telekomunikacija, gde smo u okviru njegovog govora i iznošenja svih onih stvari čuli i potrebu da se obezbede uslovi za širokopojasni internet, gde u okviru zakona koji je pripremljen, koji ćemo sigurno izglasati, imati potrebu i mogućnost da 2025. godine svako selo ima internet i svaki čovek može o tome sutra da radi, da završava određene poslove.

Sve to mene je apostrofiralo i na ovaj deo o kome sada govorimo, a to je poljoprivreda. Za mene je poljoprivreda nešto najbitnije, jer rođen sam u porodici koja se bavila poljoprivredom. Rođen sam u selu u kojem i sada živi moj otac, gde živimo zajedno, gde se bavimo poljoprivredom, gde sam završio srednju veterinarsku škola, to je isto vezano za poljoprivredu, gde sam počeo da se bavim politikom i formirao Ujedinjenu seljačku stranku, jer mi je cilj bio poljoprivreda, razvoj poljoprivrede, zaštita naših ljudi koji žive na selu i od sela.

Konačno, u Skupštini sam ovde i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam predsednik i gde smo ranije i na javnim slušanjima na različitim mestima, na odborima, na pododborima razgovarali o ovom predloženom zakonu i govorili sa nadležnom ministarkom gospođom Jelenom Tanasković, koju podržavam, normalno, jer ona to što radi, ona želi sigurno dobro poljoprivredi, želi da neke nove stvari uvede.

Jeste da je zakon od ranije vezano za ovaj agrar, da to do sada nije odrađeno, što ne znači da to ne treba biti odrađeno.

Inače, ja mogu samo da podsetim sve ovde prisutne, a i one naše ljude koji žive u seoskim područjima, koji imaju dosta nekih problema ne samo sa internetom, imamo veliki broj naših seoskih područja, tu je naša ministarka za energetiku, u kojima ima niži napon struje. Bandere su trule. Drvene bandere su dosta trule i tu moramo staviti mnogo više akcenat na tu niskonaponsku mrežu i tim ljudima omogućiti da imaju iste uslove, istu energiju, istu snagu, jer oni sigurno plaćaju redovnije struju nego ostali po nekim većim mestima, odnosno po gradovima.

Što se tiče poljoprivrede, poljoprivreda je neka naša egzistencija. Bez hrane, bez vode sigurno nema ništa. Tu je i naša ministarka za zaštitu životne sredine, gde smo mi kao opština Svrljig njenom ministarstvu dodelili Majsku plaketu zato što nam je pomogla i obezbedila određene kontejnere, prevozna sredstva i još puno stvari koje su bitne za zaštitu životne sredine u našoj opštini i mi to stvarno cenimo, jer znamo da mi imamo… Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo i zato Ministarstvo koje vi vodite želi da svakoj opštini obezbede adekvatni uslovi da mogu da zaštite svoju životnu sredinu i ja vas pozivam da budete gosti ne samo kod mene u našoj opštini, u Svrljig, nego i u okolnim opštinama zato što je kod nas svuda slična situacija.

Sve ove stvari o kojima sada govorim tiču se svih nas, pa bez obzira da li mi živimo u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Babušnici, Tutinu, Sjenici, nije bitno, da li je Subotica ili bilo koje mesto, svi mi imamo iste probleme i iste potrebe.

Zato poljoprivreda je nešto na čemu ću više apostrofirati, jer je to ono za šta živim i to je ono što mislim da za moj dosadašnji rad ima nekih rezultata.

Što se tiče ovog zakona, mi smo, kao što sam rekao na prethodnim odborima i pododborima, razgovarali o određenim segmentima. Što se tiče konkretno e-agrara, to je nešto što je stvarno dobro, da ne kažem to je odlično i potrebno je da naši ljudi koji to mogu, mogu lakše da obezbede sebi da se sutra preregistruju, da se registruju, da konkurišu za određene javne pozive, da na tim javnim pozivima, u tim javnim pozivima nemaju potrebe da dolaze često do svojih matičnih mesta, da traže određene dokumente, papire kojima bi pokazivali ono za šta žele da rade. Mnogo je lakše kad to sad uradimo preko e-agrara, kada se konektujemo, napravimo sve to i, normalno, posle svega toga biće mnogo lakše.

Ali, kao što sam malopre rekao, veliki broj naših seoskih područja nemaju adekvatnu snagu električne energije, a kamoli da imaju internet. Očekujemo normalno u okviru zakona da se do 2025. godine obezbedi svakom selu da ima internet i da sutra svaki taj naš poljoprivredni proizvođač u tom vremenskom intervalu, zajedno sa nama, da mu pomognemo, da putem edukacija, sa njima razgovaramo, da ih učimo, jer da podsetim, veliki broj stare populacije, ljudi su ostali u tim našim selima, da njihovi unuci i njihova deca ne žive zajedno sa njima ili su u nekim većim mestima ili u nekim drugim zemljama. Zato tim ljudima mi moramo stvarno staviti veći akcenat da oni mogu biti dostupni, da mogu biti prisutni, da mogu konkurisati, a pre toga se moraju registrovati.

Ministarstvo i ministarka Jelena Tanasković, stvarno, ona ovo što je započela, što kaže se, to je ispravna stvar, jer ovo što sada radimo oko e-agrara, mislim da je to pozitivno, s tim što sad ponovo podvlačim da dosta veliki broj ljudi koji žive u područjima iz kojih ja dolazim i okolnih mesta, tim ljudima trebamo staviti mnogo veću pažnju.

Ja sam na sastanku i sa ministarkom a i pre toga sa ministrom Jovanovićem razgovarao i predložio čak i neku mogućnost da ta dva ministarstva iznađu neki zahtev prema Vladi, da se obezbedi još neki čovek i još neki stručni saradnik koji bi bio u tim matičnim mestima, da li je to u tim našim siromašnim, tu mogu da govorim najviše o tim siromašnim opštinama koje su sa otežanim uslovima života. To su opštine četvrta i peta grupa nerazvijenosti. To su opštine kojima treba stvarno pomoć, jer veliki broj ljudi tamo nema dovoljno znanja, nije dovoljno obučen. To je bio moj predlog da Ministarstvo telekomunikacija i Ministarstvo poljoprivrede u okviru svojih ministarstava podnesu zahtev Vladi da se obezbedi određeni broj stručnih radnika koji bi potpomagali tim naših ljudima u našim područjima.

Uz dužno poštovanje, evo još jednom velika zahvalnost Poljoprivrednoj stručnoj službi koja stvarno maksimalno radi svoj posao. Oni su i ranije radili svoj posao, bili su prisutni kod naših poljoprivrednih proizvođača, ali recimo, Poljoprivredna stručna služba u Nišu, koja pokriva Nišavski okrug, ima 11 tih savetodavaca. Tih 11 savetodavaca oni su svakodnevno od jutra do sutra na terenu, zajedno sa nama, zajedno sa ljudima iz naših opština, žele da pomognu da se svaki čovek koji ima mogućnost, koji želi da se preregistruje, da se preregistruje. I oni to rade svim srcem, punim srcem. Ali, ponovo ima problema, zato što naši ljudi u našim selima nisu dovoljno obučeni.

Evo, ja da vam kažem, to je informacija koja je sigurno tačna. Kod mene konkretno, u mojoj opštini, povećala se prodaja ovih pametnih telefona, zato što ti naši ljudi u našim selima su želeli da obezbede te telefone, da sutra, da li to njihovi unuci, da li to njihove komšije, da li to mi njihovi prijatelji koji to možemo da uradimo ili Poljoprivredna stručna služba, pomaže da se oni preregistruju. To je veliki broj njih uradio i dosta njih su sada i konkurisali za ove javne pozive.

Ali, sada ima problema, pošto kada to konačno bude odrađeno i donesen ovaj zakon, siguran sam, a to svi ljudi moraju da znaju, da kada se čovek jednom konektuje, kad se preregistruje, kada konkuriše, njemu sve informacije dolaze u elektronskoj formi. I taj čovek sutra, da li je to iz mog sela odakle sam ja, selo Plužina, da li je neko drugo selo, da li je neka druga opština, taj čovek nema internet. Taj čovek sutra kad ponese telefon u džepu ili ga ostavi kući, on nema interneta. Njegov unuk ili njegov sin, on možda ne obrati pažnju i tom čoveku prođe, recimo, mogućnost da se za nešto žali ili da stavi neki prigovor da bi ostvario neka svoja prava. To će biti jedan od problema naših sugrađana koji nemaju dovoljno znanja, čija su deca van ili ne žive zajedno sa njima. Jednostavno, ljudi iz Poljoprivredne stručne službe nema ih dovoljno da tu budu non-stop sa njima.

Opštine moraju biti mnogo agilnije da zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom pomažu tim naših poljoprivrednim proizvođačima. Evo, ja javnom slušanju, gde su bili predstavnici veliki broj poljoprivrednih proizvođača, bili su predstavnici iz opština oko Svrljiga. Mi smo tamo, mogu da kažem, stvarno su se svi uključili, veliki broj ljudi koji rade u opštini i volonteri su se uključili da zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom da maksimalno pomognu da se što veći broj ljudi preregistruje, da bi moglo da koristi ova sredstva, jer su javni pozivi u toku.

Ukoliko neki od naših, evo, čuli smo malopre ministarku koliko se ljudi preregistrovali i koliko su konkurisali za javne pozive, što je odlično, a ima i onih koji to još nisu uspeli da urade, ne zato što ne žele, nego verovatno zato što ne mogu. Da bi neki čovek iz nekog sela u mojoj opštini ili okolne opštine oko nas, da bi došao do Svrljiga ili Bele Palanke, do Babušnice, mi u našim selima nemamo prevozna sredstva, nemamo linije autobuske koje su bile ranije prisutne, zato što je to mali broj ljudi, zato što skupe su karte. Autobuski prevoznici ne žele i nemaju profita i nemaju interesa, a budžeti tih naših opština ne mogu da prate i to da se još više finansijski zadužujemo i kod tih prevoznika. Zato taj čovek sutra pozove taksi, dođe taksi i vrati ga. Njega taj dolazak, da bi se prijavio ili konkurisao za određene stvari, zato što nema mreže, nema interneta, taj čovek mora da plati najmanje 1500 do 2000 dinara i da izgubi taj dan.

Još jednom, ja sam podneo određeni broj amandmana koji mislim da daju određena olakšanja da se prevaziđu određeni problemi koji ne remete ono što ste vi sada rekli, to govorim vama, ministarka, ne remete ništa, već možda neke stvari poboljšaju i da se prevaziđe određeni problem.

Mi smo na Odboru za poljoprivredu i predložili, to je govorio gospodin predsednik odbora, naš i moj prijatelj Marijan Rističević je u ime svih nas juče na odboru govorio i predložio određeni broj predloga koji su pretočeni u amandmane, pa se nadam da ćete i vi imati mogućnost, ukoliko se to sutra ne reflektuje na nešto drugo, da se ti amandmani prihvate i da olakšamo našim ljudima kojima stvarno treba pomoći da mogu da se priviknu.

Mi smo predložili, Dragan Jovanović, kolega, je to i izneo, da bi bilo dobro da našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive u tim brdsko planinskim područjima sa težim uslovima života, da se makar u tim područjima, u tim opštinama da mogućnost da makar još godinu dana da mogu da se prilagode, da se njima to pomogne. U zakonu to postoji. I bilo bi dobro da to tako i bude, da ne bude sve putem e-agrara. Ljudi dok se priviknu, dok se obezbedi mogućnost interneta, taj prelazni period, to će njima značiti, jer ja stvarno vidim i dobro je što ste rekli da treba uraditi, da se uradi e-agrar i da je veliki broj ljudi već aplicirao i konektovao se na e-agrar.

To je ono što mislim da bi bilo dobro, da se makar tim našim opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, brdsko-planinske to omogući.

Isto, vrlo je bitno, vi ste malopre rekli i ja to isto pozdravljam, minimalno 6.000 dinara za zemljište, što je ranije bilo drugačije. Smanjili ste limit. Ona je više za naše ljude koji se bave proizvodnjom mleka, koji nose mleko u mlekare. Njima taj limit više nije potreban da bi koristili premiju. To je isto super.

Rekli ste vezano za premiju za mleko. Bila je po Pravilniku ili Uredbi 15, sad je 10 dinara minimalno. Ja sam i tu dao jedan amandman, ukoliko postoji mogućnost da bude 15 dinara u zakonu, što jednostavno mi tim ljudima moramo davati non-stop podršku. Verujte mi, da bi neka krava bila u mogućnosti da bude u laktaciji treba da prođe četiri ili pet godina, odnosno pet godina da bi ona mogla da daje mleko. Znači, da bi bilo kvalitetno priplodno grlo, i to je određeni proces koji traje tri do četiri ili do pet godina.

Znači, to je ono što mislim da bi bilo dobro, a sa druge strane tu su oko Pravilnika, i to smo razgovarali juče na Odboru, verovatno su to vaši saradnici vama preneli, Pravilnik bi trebalo u nekim segmentima promeniti, a vezano za one zahteve za kvalitetna priplodna grla. Pisalo je u Pravilniku avgust mesec, a vi ste rekli da će se to promeniti u jul mesec. To je jedan mesec razlika.

Sve ostalo, ono što ste govorili, ja podržavam. Mislim da bi bilo dobro, rekli ste, da se obnove naša stada. Jedan od načina jeste da se ženska telad čuva i da se u nekoliko kvartala, u četiri kvartala po 25.000 dinara, da se tim ljudima da, da bi oni to žensko tele sačuvali u kvalitetnu priplodnu kravu, da li je to prvotelka, mogla bi da bude i drugotelka, trećetelka i da bi to tele sutra bilo njegovo, da sutra povećava stočni fond, a on zna da je to iz njegovog stada, on zna kakva je bila njegova majka, zna kakva je bila, da li je bila mirna na muži, da li je davala dovoljnu količinu mleka i sve ostalo.

To je dobar predlog. Možda da se obezbede grla iz uvoza, ali mislim da mi… Kad sam bio predsednik opštine dao sam tu mogućnost, 2012, 2013. godine, gde su naši ljudi koji su želeli da se bave stočarstvom imali svoje kvalitetne priplodne krave. Oni su čuvali tu žensku telad. Mi smo njima kroz budžetski fond za poljoprivredu omogućavali finansijski i oni su tu telad čuvali. To su bile kvalitetne krave i na neki način povećali smo broj grla stoke.

To ste vi i rekli u nekim emisijama, i to je ispravna stvar. To ja podržavam, to je stvarno ispravno.

E sad, ostale stvari, konkretno oko ovog Zakona o poljoprivredi. Mi ćemo stvarno putem amandmana da neke stvari pomognemo, poboljšamo, ali u suštini znam da imate iskrenu nameru. Žena koja je bila na javnom slušanju ona vam je dala maksimalnu podršku zato što ste bili spremni. Na ovom javnom slušanju bilo je dosta naelekstrisanih ljudi, ne zato što ne podnose nekog personalno, nego baš zbog toga što ima velikih problema u poljoprivredi. Poljoprivreda je nešto sa čime moramo da živimo. Moramo da planiramo. Moramo da imamo strategiju koja mora da se zna, svake godine šta će biti i kako će biti.

Jednostavno, situacija je bila kakva je bila ranije. Imali smo koronu. Pokazali smo kada je korona šta znači kada imamo našu domaću hranu, kada imamo naše poljoprivredne proizvođače, kada imamo naša domaćinstva koja su spremna da sve podnesu. S druge strane, ovaj rat koji se dešava u Ukrajini je nešto što utiče na kompletnu situaciju i kod nas. Tako da neke stvari ne možemo sve planirati, ali tu ste vi dali određena rešenja za koja mogu da kažem da su dobra za te naše poljoprivredne proizvođače.

Još jednom, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, uvaženi ministri, ministarke, i to i kažem, mislim da je poljoprivreda nešto na čemu moramo mnogo, mnogo ozbiljnije raditi, da pored nas i oni koji vode određene resore imaju uz njih određene ljude koji osećaju probleme u poljoprivredi. Kako se kod nas kaže – tuđa ruka svrab ne češe.

Još jednom, ja i naš poslanički klub ćemo podržati predlog zakona i sve ove zakone uz određene amandmane koji bi poboljšali ove zakone.
Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se lokalnih samouprava, konkretno onih najsiromašnijih opština, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i još takvih opština kojih ima u četvrtoj grupa nerazvijenosti, ima ih 19 koji su i u pet, odnosno devastirane.

Moje pitanje je usmereno nadležnom Ministarstvu finansija, a tiče se transfera takozvanih nenamenskih transfera, koje su od strane Ministarstva finansija usmeravana ka budžetima lokalnih samouprava.

Moje pitanje je, 2014. godine, po podacima koje ja imam iz Zavoda za statistiku, je transfer, konkretno u našoj opštini, odakle ja dolazim, a tako je slično i u drugim opštinama, je bio oko, tačnije 257.130.000,59 dinara.

To je transfer koji su dobijali od strane nadležno od strane Ministarstva finansija namenjenim, tim transferom se obezbeđuju sredstva zajedno sa porezom na zarade, gde u okviru tih sredstava iz budžeta opštine smo finansirali, kao prvo, plate uposlenim. To vreme, 2013. i 2014. godine blizu 16% budžeta je bilo usmereno na plate uposlenih, 6% budžeta od tih sredstava bilo je usmereno za socijalna davanja najugroženijim kategorijama. Konkretno, opština iz koje ja dolazim je iz budžeta to vreme davala na prvo mesto najugroženijim kategorijama ljudi. Izdvajali smo za novorođenu decu, nezaposlene porodilje, izdvajali smo za školsku decu koja polaze u prvi razred, izdvajali smo za decu koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja. Finansirali smo puno takvih stvari koje su bile bitne za građane naše opštine.

To govorim, to je bitno da se zna, da smo uvek 50% tih sredstava izdvajali za najsiromašnije ljude i 50% izdvajali smo više za one ljude koji žive u seoskim područjima, za bračnu zajednicu koja se stvori u selu, za novorođenu decu koja se rode u selu, njima je bilo isplaćivano 50% više.

Od tih sredstava isplaćivana su sredstva za javnu rasvetu, troškovi koji se tiču svega ostalog. Tu su osnovna škola, srednja škola, dom zdravlja, centar za socijalni rad, vrtić, komunalno preduzeće, kulturni centar, biblioteka. To su sredstva bila njima namenjena.

Sada, posle 10 godina, taj transfer je ostao isti, tako da najveći broj takvih opština, to su četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane, su u veoma teškoj situaciji, zato što ne mogu da funkcionišu na način kako bi trebala.

Zbog toga sada mi iz moje opštine ponovo izdvajamo sredstva koja smo izdvajali ranije za te nezaposlene porodilje, za bračne zajednice, za seoska područja, za socijalna davanja, ali sve dolazimo u situaciju da to više ne možemo da isplaćujemo zato što je transfer mali, porez na zarade opštine kao što je moja nema novih radnih mesta. Tako da, dolazimo u situaciju da opštine budu ugrožene, da budžeti opština budu ugroženi.

Sada ponovo kažem, i juče sam govorio o tome, imamo sada tužbe advokata za uzimanje tog putnog zemljišta, atarskih puteva. Imamo tužbe advokata za ujede pasa i niz takvih stvari. To se sve reflektuje na budžet i na taj način dolazimo u situaciju da budžeti opština budu opterećeni, blokirani, da ne mogu da se finansiraju one elementarne stvari, a to su na prvom mestu plate radnika koji rade u tim preduzećima, da se obezbeđuju socijalna davanja i potrebe za te naše sugrađane koji žive u tim opštinama, sa tim akcentom, kažem, za seoska područja. Ne možemo, a kamoli da uradimo neku veću investiciju, recimo, završetak sportske hale koja je kod nas započeta unazad 20, 30 godina, da uradimo neki novi put, da uradimo neku novu investiciju, kao recimo izgradnja dela nekog obdaništa, ili tako nešto što je bitno za napredak te opštine.

Iz svega ovog navedenog, mogu da kažem i Ministarstvo finansija da pitam da li će imati mogućnosti da se povećaju transferi lokalnim samoupravama. Konačno, akcenat na nerazvijena područja i u tim područjima zamolio bih ministarstvo…

Završavam, predsedniče, izvinite. U tim područjima bilo bi dobro da imamo mogućnost da deca koja idu u osnovnu, srednju školu, da se njima obezbede besplatni udžbenici na isti način kao našoj dečici u Beogradu. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću ispred poslaničkog kluba gde se nalazim, Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, Demokratska stranka Hrvata Vojvodine, da kažem samo to da ćemo mi kao poslanički klub podržati sve ove predloge.

Sada ću reći konkretno zašto i kako. Što se tiče Zaštitnika građana, koleginica koja je govorila kao predlagač, Jelena Žarić Kovačević, ona je rekla ono sve u detalje na koji način je to rađeno, kako je bilo, koliko je to bilo transparentno, vidljivo i mogu da kažem za Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, koji je predlog Odbora, da je čovek koji je iza sebe imao rezultata, radio svoj posao na način kako je moglo i kako je trebalo, s tim što bih ja stavio određen sugestije koje bi trebale u narednom periodu više da se rade, na to da se obrati pažnja.

To se tiče svih onih naših osoba – dece na selu, žena na selu, starih ljudi na selu. Njima se mora posvetiti veća pažnja, mora se staviti veći akcenat na njih. Da smo zajedno sa njima, da postoje, da se vide u svakom trenutku, zato što život u tim našim selima, posebno naših žena na selu, dece na selu, nije isti kao život ljudi koji žive u gradovima.

Zbog toga mislim da je to potrebno, da se uspostavi veća pažnja, da tim ljudima stvarno omogućimo da imaju iste mogućnosti, da isto žive kao što žive ljudi u gradu.

Ono što je gospodin Pašalić radio prethodnog mandata jeste dobro, ali mislim da ovde više treba da bude prisutan, da zajedno sa nama, ljudima koji su ovde narodni poslanici, obiđemo ta naša sela, ta naša područja.

Verujte mi, ljudi, područje iz kog ja dolazim, ta područja u jugoistočnoj Srbiji, brdsko-planinska područja, opštine koje su nerazvijene, koje imaju veliki broj starih ljudi, gde po neko dete kada se rodi u tim našim selima mi tu decu moramo stvarno maksimalno uvažavati, pomagati. Ne samo ovako u Skupštini, nego i direktnim davanjima, da postoje veća davanja za te ljude koji tamo ostaju da žive.

Gospodin Pašalić, siguran sam, ukoliko mu damu podršku, da će to imati u vidu i da na taj način on mora biti više prisutan kod ljudi, a to važi i za naše žene na selu i za one stare ljude koji žive u tim seoskim područjima. Tako da, podržaćemo Predlog za Zaštitnika građana gospodina Pašalića.

Savet DRI je nešto što je prethodnih godina stvarno pokazalo, na čelu kada je bio pre toga državni revizor iz Niša, a kasnije vrhovni državni revizor iz Niša, on je počeo to da radi onako kako treba. Gospodin Dušan Pejović je na čelu DRI. Pokazalo se da ono što radi to jeste transparentno, vidljivo, da proverava sve one stvari koje se dešavaju, da li je to republički budžet, da li su pokrajinski budžeti, da li su to lokalni budžeti, odnosno budžeti lokalnih samouprava.

Tako da, Savet koji je predložio Odbor za finansije, na čelu sa Dušanom Pejovićem, mi ćemo podržati, jer mislim da čovek koji vodi taj Savet, koji je do sada vodio i koji će voditi, ukoliko ga podržimo svi, da zaslužuje da radi na najbolji način, da se štite budžeti, kako republički budžet, tako pokrajinski, tako i lokalni budžeti.

Sve one izveštaje koje ovde mi dobijamo, tu se vidi sve u detalje na koji način, kako se troši, gde se troši, da li ima mesta da se popravi.

Sa druge strane, poziv tim ljudima koji rade u DRI jeste da budu više prisutni, da daju više saveta.

Verujte mi, dosta ima zakona koji su nespojivi sa određenim odredbama, vezano, konkretno to govorim, za lokalne samouprave, gde postoji jedan zakon koji kaže – to ne može, a drugi zakon kaže – to mora. Kada predsednik opštine kao odgovorno lice ili bilo ko iz tih javnih preduzeća odradi po nekom zakonu, u drugom zakonu dolazi do prekršaja. Tu dolazimo u situacije gde ljudi koji vode te institucije, vode opštine, vode te određene državne institucije, dolaze u situaciju da sutra snose određene konsekvence, snose određene kazne i, na neki način, krše zakon, a u suštini ga ne krše jer ni jednog trenutka nema ničega lošeg.

To su neke stvari o kojima treba da pričamo, da razgovaramo, da DRI prihvati i da bude na terenu, da daje savete, da pomaže tim našim ljudima koji rade u jedinicama lokalnih samouprava, u javnim preduzećima, u budžetskim preduzećima Republike Srbije. Najveći broj tih ljudi ne želi da krši zakon, želi da radi za dobrobit svakog čoveka, a konkretno tu mislim na one ljude koji sad trenutno vode. Oni koji nešto pogreše, normalno, za to moraju biti adekvatno kažnjeni, sankcionisani, da to više ne rade ili da im se zabrani svaki rad. Zato, još jednom, Savet DRI koji je predložen od strane Odbora za finansije, na čelu sa Dušanom Pejovićem, mi ćemo podržati.

Četiri člana Saveta za nabavke – to je predloženo. Mislim da je to potrebno da se odradi. Predloženi kandidati iza sebe imaju ono sve što je potrebno. Mislim da će oni zadovoljiti sve što treba, a što se tiče javnih nabavki, to je nešto što je veoma bitno da se radi, da bude transparentno, da se ne dolazi u situaciju da zbog nekih sitnih stvari propadaju neke velike stvari, to se tiče veliki troškova koji mogu da nastanu ukoliko nešto nije kako treba.

Inače, jedinice lokalnih samouprava i pokrajina i republički organi moraju to poštovati. Ove četiri člana Saveta, siguran sam, da će dati rezultate ukoliko im mi svi damu podršku. Naš poslanički klub će ih i podržati.

Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta sudstva. Ja sam kao zamenik člana bio u Odboru za pravosuđe, gde je stvarno bilo veoma transparentno. Predsednik Odbora za pravosuđe, gospodin Đukanović, je bio veoma tolerantan što se tiče svih onih zahteva, što se tiče svih onih potreba i opozicije i vlasti da kažu, da razgovaraju sa kandidatima. Sve je bilo, mogu da kažem, na način kako i treba da bude.

U okviru Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva došlo je 18 predloga.

Odbor za pravosuđe je odradio svoj deo posla. Bilo je više tih odbora gde je na tim odborima bio i javni konkurs. Prijavu je podnelo 19 kandidata, Odbor je odradio svoj posao i mogu da kažem da od tih kandidata svi koji su bili prisutni na sednici Odbora 18. marta 2023. godine, utvrđen je predlog od šest kandidata za čije predlaganje je glasalo 12 članova odbora odnosno dve trećine od ukupnog broja članova koliko je potrebno da glasa.

Na sednici Odbora održanog 26. marta, Odbor je utvrdio predlog još dva kandidata za čije predlaganje je glasalo 12 članova, a za drugu sednicu je bilo potrebno tri petine. To je ono što smo doneli ustavnim promenama, gde istaknuti pravnici na ovaj način mogu da učestvuju, da pomažu, da sve bude van politike, a da bude dobrobit za svakoga onog koji ima potrebu da mu se sudi ili da ima određene potrebe onako kako treba, u skladu sa zakonom i sa svim onim što je potrebno za svakog našeg građanina u Srbiji.

U skladu sa članom 43. Zakona o VST, Narodna skupština bira četiri člana VST među istaknutim pravnicima. Predsednik Narodne skupštine je doneo odluku o raspisivanju prvog javnog konkursa za izbor članova VST koje bira Narodna skupština. Odbor je sproveo javni konkurs, sve je bilo transparentno. Prijavu na javni konkurs je podnelo 13 kandidata, Odbor je ispitivao dozvoljenost, blagovremenost i potpunost podnetih prijava i utvrdio da je 11 prijava podneto od strane lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor da su blagovremene i potpune.

Odbor za sednici održanoj 11. marta 2023. je obavio razgovor sa kandidatima, zatim utvrdio predlog osam kandidata za članove Saveta. Narodna skupština bira četiri člana i siguran sam da će to biti ljudi koji su stvarno od integriteta. Još jednom, mene kao čoveka koji živi u jednom malom mestu, nekad smo imali osnovni sud, sada nemamo ni sudsku jedinicu, ni sudeće dane, očekujem da ćemo imati mogućnost da u narednom periodu makar bude tih sudećih dana da u tim našim malim sredinama, malim opštinama gde naši građani imaju potrebe da traže pravdu na određeni način, oni to rade, jer idu veće centre. Konkretno iz moje opštine naši građani idu u Niš gde su zakazani ti sporovi, gde se radi i gde čovek ima određene troškove.

Siguran sam da na tu temu moramo više razgovarati i imati mogućnost da tim ljudima koji žive i malim sredinama, gde čak nema sudećih dana, da tim ljudima obezbedimo mogućnost da se u njihovim matičnim opštinama ima sudećih dana gde bi oni mogli da zadovolje sve ono što je potrebno.

Jedna od bitnijih stvari tiče se donekle pravosuđa, tužilaštva i svega onog što se dešava kod nas. Inače, o tome sam govorio kada je tu bila naša ministarka pravde. Veliki problem malih sredina jeste to, a tiče se pravosuđa, siguran sam, jer imaćemo verovatno potrebe, da bi zaštitili budžete lokalnih samouprava, da zaštitimo budžet Republike Srbije od nekih stvari koje su loše. Veliki broj nekih advokata, advokatskih kancelarija, obilazi ta naša seoska područja, područja gde ima veoma mali broj ljudi, ali zbog postojanja katastra, orto, foto snimci postoje, i sada ti advokati, uz podršku određenih iz nekih lokalnih samouprava, obilaze te naše stare ljude, nude im da potpišu na neviđeno punomoćja da ih zastupaju u tužbama protiv opštine.

Konkretno, veliki broj tih naših sela, to su sela koja su nekada bila puna, gde je bio veliki broj ljudi unazad 30, 40, 50 godina, gde su pravljeni ti atarski putevi i nekategorisani putevi, gde je na osnovu toga tim ljudima pomagano da dođu do svojih njiva, do svojih pašnjaka, do svojih livada, da tamo mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove. Sada dolaze u situaciju da pojedine advokatske kancelarije, pojedini advokati, pripravnici, ili kako prikazuju, obilaze te naše bake i deke, majke i očeve koji su stari, nude im da potpišu punomoćje, gde putem tog punomoćja sutra ti ljudi isto tuže svoje opštine i prave se veliki troškovi za budžet tih opština.

Da podsetim da veliki broj tih naših malih opština koje su siromašne imaju problema sa budžetom, zato što imaju nedovoljan broj upošljenih ljudi. Transferi koji dolaze tamo, to su transferi koji su isti unazad 10, 12 godina, gde je povećana cena i struje, povećane su plate, i sada još dolaze ovi troškovi, advokatski troškovi za zauzeće puteva atarskih do njihovih njiva. To se dešava sigurno u preko 20 opština koje ja znam.

Inače, opština Svrljig iz koje ja dolazim je inicirala i napravljena je grupa predsednika opština koji zajedno sa svojim pravobraniocima zajedno svi nastupaju i tražimo rešenje, rešenje kojim bi se onemogućilo da neko na neki način zloupotrebljava tog čoveka koji je, mogu da kažem, neuka stranka, koji nešto potpiše, na konto te tužbe taj čovek, taj domaćin dobije 500 dinara ili 1.000 dinara, a taj koji tuži u ime njih dobija od 80 do 100 hiljada dinara. Ti ljudi neka procene da li od toga ima neku vajdu taj čovek kome je zauzeto jedan ili dva kvadrata ili ima neko drugi interes i vajdu.

Kada sam govorio o tome, o tome ću govoriti i sada, to je veliki problem za veliki broj naših lokalnih samouprava, jer na ovaj način budžeti, ionako mali, biće opterećeni još više. Ti naši građani neće sutra moći da ostvaruju za ono što treba opština da im radi, a to je popravka i tih puteva, izgradnja novih puteva, vodovoda, kanalizacija, isplata putnih troškova za decu koja dolaze u školu, socijalna pomoć i sve ono što opština u svom delokrugu radi.

Zbog svega toga, zbog ovih tužbi budžeti lokalnih samouprava će sigurno biti u krizi, mogu biti i blokirani i na taj način biće stvarno teško. Posle toga će svaka opština tražiti pomoć iz Ministarstva finansija i tako preko tih malih grudvica, jer kažu da je to jedna mala grudvica koja ide polako nizbrdo, ta grudvica raste, to je veliki problem, doći će do velike lavine koja će stvarno udariti i imati problem budžet Republike Srbije.

Mislim da je potrebno, ali to ćemo sigurno tražiti i od ovih istaknutih pravnika koji će sada biti izabrani u Visoki savet sudstva, u Visoki savet tužilaštva, da tražimo adekvatno rešenje ili da se neki zakon promeni, ne na štetu advokata, već da to bude dobrobit svakog čoveka, da niko ne zloupotrebljava nešto da bi se neko ovajdio na štetu celokupnog društva.

Svaka čast najvećem broju ljudi koji se bave advokaturom, to je časno i pošteno zanimanje, ali ima pojedinaca koji na neki način krše kodeks advokatske struke, rade nešto što nije dobro, da bi se oni sami ovajdili, ali na štetu tih malih budžeta, tih malih sredina, kako sam malopre rekao, iz tih malih grudvica napraviće se velika lavina koja će udariti u budžet Republike Srbije i stvarno će biti veoma teška situacija.

Još jednom, uvaženi poslanici, građani Srbije, poslanički klub kome ja pripadam će glasati za sve ove predloge jer mislim da će to biti način da one stvari koje do sada nisu rađene, da se urade za dobrobit svakog čoveka, pa bez obzira da li on živi u Svrljigu, da li živi u Beloj Palanci i Gadžinom Hanu, da li živi u Tutinu, Prijepolju ili nekom drugom mestu. Još jednom, hvala lepo i živela Srbija.
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ja sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, gde kao poslanik, kao čovek koji dolazi iz Svrljiga, iz jedne male sredine želim da ukažem na sve one stvari i probleme koje se tiču nas koji živimo tamo.

Najlakše je da se kritikuje, najlakše je da se iznose, da se traže samo negativne stvari od nečega što je dobro.

Jutros sam govorio o svim ovim predlozima. Mislim da je ovo veoma pozitivno, što konačno imamo mogućnost da imamo sudstvo, pravosuđe gde politika ne može da ima uticaj, gde ljudi koji rade i obavljaju te funkcije, da li su to sudije, da li su to tužioci, mogu po svojoj savesti, po zakonu da donose odluke u ime naroda.

Meni je stvarno čast i zadovoljstvo što sam bio jedan od učesnika koji je tražio i želeo, evo sada uspeli smo konačno da uradimo i to da pravosuđe bude samostalno, da niko nema uticaj ni na jednu odluku suda, osim tih koji donose te odluke, a to su sudije i tužioci.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge.

Malopre smo govorili smo za Zaštitnika građana, za DRI, za Savet DRI. Govorili smo i o Savetu tužilaštva, Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, gde sam određene stvari i nagovestio. Potrebno je, normalno, dati mogućnost da male sredine imaju svoje makar sudeće dane.

Onda, velika je stvar i govorio sam i o problemima koji se dešavaju kod nas tamo na terenu oko problema ovih naših tužbi od strane pojedinih advokata za oduzimanje dela puta nekog atarskog. To je nekih dva kvadrata puta, put koji je urađen možda pre 50 godina, gde od toga ima samo štetu budžet tih lokalnih samouprava i taj advokat ili ta kancelarija, a vrlo malu korist, odnosno skoro nikakvu korist ima taj građanin ili taj čovek koji je potpisao to ovlašćenje kojim je utužio svoju opštinu iz koje sutra se traži da se poprave, da se urede, da se urade ti putevi, da li je to kroz njive, da li je to do naših sela ili na bilo kom drugom mestu.

Siguran sam da ćemo mi naći rešenje da ovaj problem razrešimo za dobrobit svih, jer te naše lokalne samouprave i ti naši ljudi koji žive u našim seoskim područjima jesu nešto na čemu moramo stvarno staviti veliku pažnju ne samo ovako retoričku pažnju, nego normalno i direktna neka davanja, pomoći i sve ono što je bitno da svi mi koji dolazimo iz tih sredina, dolazimo iz naših sela ostanemo na tim našim ognjištima.

Još jednom, uvaženi predsedniče, ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge. Siguran sam da će ono što radimo imati rezultata i biće bolje, siguran sam, za generacije koje dolaze.

Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Normalno, po amandmanu. Kao i kolege pre mene, gde su u okviru amandmana govorili i upoređivali neke domaće životinje sa narodom.

Mi smo ovde svi, nama je jedan zajednički cilj, a to je boljitak za svakog čoveka, pa da li on živi u Svrljigu, Ćupriji, Novom Sadu, Beču, nije bitno.

Uvaženi predsedniče Skupštine, ja sam na prethodnoj sednici govorio o puno stvari koje su bitne za sve nas. Za ono što treba da se radi oko železnice i izgradnje železnice Beograd – Niš, to je ono o čemu trebamo govoriti pozitivno.

Tu je sa nama ministar telekomunikacija, gospodin Mihajlo, sa kojim smo razgovarali o problemima onih malih sredina gde nema interneta, gde nema pokrivenosti internetom, gde sada radimo na tome, i dogovorili smo se, da se obiđu te sredine, da se tamo obezbedi internet. Recimo, konkretno Svrljig, Stara planina, destinacija koja je veoma primamljiva za svakog ko tamo želi da dođe. Veliki broj ljudi dolazi na Staru planinu. Nedovoljno je interneta. „E agrar“ će sada krenuti da radi. ministarka Tanasković je o tome već govorila. To ja podržavam, zato što je to neophodno.

Sa druge strane moramo obezbediti mogućnost da svaka teritorija naše opštine ima internet i ima mogućnost da se uključi u „E agrar“.

Jedna velika podrška, što se tiče mene kao čoveka, kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke, a to je podrška našem predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću koji danas se bori i radi za našu zemlju Srbiju.

Velika podrška, predsedniče. Samo napred, narod je uz vas.
Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvaženi ministre, poštovani predsednici svih regulatornih tela, uvaženi generale, poštovani poslanici, građani Srbije ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa Liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam ovde u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Hteo sam da kažem puno stvari vezano za železnicu, za saobraćaj i reći ću bez obzira što sada ministar nije tu, za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, gde je Niš centar jugoistočne Srbije, za sve nas je bitno ovaj deo kada će se raditi ta pruga, brza pruga će biti od Beograda do Niša.

Za sve nas koji tamo živimo to će biti veliki uspeh i nada da ćemo imati i brže i lakše da odemo do Beograda i Beograđani da dođu do Niša, do Svrljiga, do Stare planine, do svih tih lepota koje se tamo nalaze kod nas. Bilo bi dobro normalno i to ćemo sigurno raditi da se nastavi sa rekonstrukcijom pruge od Svrljiga prema Zaječaru, odnosno prema Prahovu jer je tamo jedan deo odrađen, rekonstruisan, ostalo nije. Velika stvar za sve nas koji tamo živimo jeste izmeštanje pruge iz Niša. To je veliki poduhvat i to će biti stvarno odlična stvar jer mislim da ćemo na taj način obezbediti sigurnost, bezbednost za svakog građanina, za sve nas koji tamo odemo, koji tamo završavamo neke poslove u Nišu.

Velika stvar jeste i to što će Niš kao centar imati mogućnost, o tome je govorio i predsednik Vučić da će sve ono što se nalazi pored Niša, okoline imati mogućnost da ima veća izdvajanja, veće subvencije, da ne kažem duplo veće subvencije za otvaranje novih radnih mesta, za upošljavanje ljudi. Ja očekujem normalno da ćemo isto tako imati mogućnost da u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadičinom Hanu, u tim malim sredinama dođu investitori, da se obezbede radna mesta, jer Svrljig – Niš je kompletno odrađena, rekonstrukcija pruge kompletno odrađena. Tu vozovi mogu da idu projektovanom brzinom. Siguran sam da će imati mogućnost da železnička pruga i vozovi koji tu idu imaju i pružne radnike koji će održavati tu prugu, ti ljudi koji će biti uvek na usluzi svakome. Odradiće se i ti pružni prelazi. Kako sam malopre čuo od ministra gospodina Vesića veliki broj prelaza biće urađen. Inače, dosta prelaza koji idu od Knjaževca, Svrljiga, prema Nišu to su prelazi gde je bio veliki broj saobraćajnih nezgoda, gde su gaženi pešaci koji su bili na toj pruzi. Nadam se da će taj jedan deo tih prelaza biti urađen i na tom delu pruge.

Ove sve stvari koje su sada govorili mislim da je stvarno pozitivna stvar, ministar telekomunikacije, gospodin Mihajlo Jovanović bio je tu. Govorio je o nekim stvarima vezano za Poštu. Voleo sam i njemu da kažem neke stvari konkretno vezano za internet, za telekomunikaciju, za probleme nepostojećeg interneta koji će biti urađen u svim delovima naše Srbije, gde postoji kašnjenje za mesta kao što je put do Stare planine koji je veoma frekventan, gde su odmarališta Stare planine, na Staroj planini hotel i sve ono gde dolazi veliki broj turista jer to je nasušna potreba za internet, za taj deo što je bitno. Evo sada krenuo je i agrar.

Konačno, verujem da će Vlada Republike Srbije završiti sve ono što smo govorili i verujem i našem predsedniku Srbije ono što je on rekao. Siguran sam da će to biti za dobrobit svakog čoveka. Još jednom, poštovani, ja ću glasati za sve ove predloge, za izveštaje jer mislim da je ovo potrebno i siguran sam i verujem Vladi Republike Srbije.
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Kao što vidimo, amandman uopšte nije ono što treba da bude. Zakon je stvarno na svom mestu. Pozivam sve kolege, normalno, da se ne prihvati amandman.

Mogu da kažem jednu dobru stvar, a to je da današnjeg dana predsednica Vlade, Ana Brnabić, je u Nišu gde zajedno sa svojim Kabinetom obilazi i Niš i jednu veoma lepu opštinu, odakle dolazi kolega Ignjatović, opštinu Gadžin Han. Vrlo brzo, tačnije u petak biće i 100 dana Vlade, gde sam veoma zadovoljan zato što će ta sednica Vlade biti održana na jugoistoku Srbije. Voleo sam da to bude u Svrljigu, ali biće u Lebanu. To je isto dobar znak, jer Vlada Republike Srbije daje veliku podršku jugoistoku Srbije i to je za sve nas koji tamo živimo velika i dobra stvar.
Zahvaljujem se dr. Orliću.

Samo bih rekao nekoliko stvari konkretno vezano za neki period 2008. godine, bili su neki izbori, lokalni izbori konkretno. Tada sam ja u Svrljigu vodio političku partiju Ujedinjena seljačka stranka gde smo dobili najveći broj glasova, gde smo mi sa Radikalnom strankom i sa Novom Srbijom, koja su tada bila opozicija, vlast je tada bila DS, pokušali smo da napravimo većinu. Napravili smo većinu, ali Upravni sud je poništio sve one odluke izborne komisije, sve ono što je bilo u skladu sa svim zakonskim propisima. To je bio pokazatelj kako je rađeno u tom periodu.

Godine 2009. reforma pravosuđa, takozvana, imam iz familije čoveka koji je tada bio sudija, vrlo kratko vreme posle toga u toj reformi pošto se on prezivao na neki način slično kao sudija koji je bio tada ispred SRS, bio radikal, taj čovek je razrešen i normalno, on je kasnije posle 2012. godine vraćen da bude sudija. Taj čovek sada radi u sudu, a ima takvih na stotine i stotine koji su časni i pošteni i koji su ispaštali zbog te reforme pravosuđa.

Sada bih rekao nekoliko stvari koje su konkretno bitne za Niš, za okolinu. Evo današnjeg dana, tačnije danas u 12,30 minuta naša predsednica Vlade Ana Brnabić bila je u Nišu, gde je na sastanku sa direktorom Naučno-tehnološkog parka, sa gradonačelnicom, gde su bili privrednici, je dogovoreno da se uradi još jedan objekat kojim će moći da se proširi Naučno-tehnološki park, da će moći da se obezbedi još mesta, jer Naučno-tehnološki park u Nišu je nešto što zaslužuje veliku pažnju. Tamo je veliki broj intelektualaca, mladih ljudi koji čine motor, pokretač razvoja jugoistočne Srbije a i cele zemlje.

Još jednom velika podrška svima vama. Ministarka vama želim uspeh u radu, a siguran sam da ovo sve što radimo radimo u interesu svakog čoveka, bez obzira da li no živi u Svrljigu, Nišu, Prijepolju ili bilo kom drugom mestu.
Zahvaljujem se predsedniče Skupštine, dr Orliću.

Kao prvo bih sa ovog mesta, mesta poslanika i predsednika Ujedinjene seljačke stranke dao punu podršku našem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, za sve ono što je započeo da to mora nastaviti, a tiče se svih nas, tiče se mira i stabilnosti za našu zemlju Srbiju. To je ono što sam hteo da kažem.

Nekoliko pitanja koja se tiču isto svih nas, bez obzira da li živimo u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Subotici, Novom Sadu, nije uopšte bitno, tiču se zdravlja ljudi.

Kao poslanik sam prethodne godine podneo zahtev za zakon o hitnoj pomoći. Dostavio sam zakon i očekujem da ćemo na tome raditi. U razgovoru sa prethodnim ministrom Lončarom imali smo i radnu grupu koja je radila na poboljšanju zakona, pripremanju zakona i sada tu je sa nama ministarka Danica Grujičić, kojoj stvarno dajem veliku podršku i očekujem da će ona imati i mogućnosti i vremena da poradi i da određene sugestije na Predlog zakona koji sam dostavio, zakon o hitnoj pomoći, baš zbog toga što taj zakon o hitnoj pomoći daje mogućnost da svaka lokalna samouprava, svaki dom zdravlja ima potrebu za Službu Hitne pomoći.

Svedoci smo da teritorija opštine kao što je moja, odakle ja dolazim, Bela Palanka da ne ponavljam to su opštine koje su veoma velika teritorija, dosta velika populacija starih ljudi, razuđenost je veoma dominantna, tako da je neophodno da u svakom trenutku može da se stigne do svakog pacijenta, bez obzira da li on živi u Svrljigu ili nekoj drugoj opštini. Zakon o hitnoj pomoći je neophodan i ja bih apelovao i pozvao i ministarstvo da se u to više uključi, i da nastavimo na radimo poboljšavanju i damo mogućnost da se taj zakon stavi u funkciju, da dođe do nas do Skupštine.

Jedna od bitnih stvari jeste i to je jedno od pitanja, tiče se isto zdravstva, na teritoriji jugoistočne Srbije imamo Klinički centar u Nišu, Klinički centar koji ima stvarno veliki broj kvalitetnih doktora, profesora, medicinskih radnika, svih onih koji u svakom trenutku pružaju mogućnost da se naši ljudi tamo leče, ljudi sa jugoistoka Srbije. Direktor je sada naš poznati profesor doktor Zoran Perišić, ali Upravni odbor tamo nije kompletan.

Pitam, nadležno Ministarstvo zdravlja, kada će se popuniti sa članovima upravnog odbora zato što ima tri člana Upravnog odbora koja je predložila Vlada i svi ti ljudi nisu iz Niša ili okoline, to su mahom ljudi odavde iz Beograda, jesu stručnjaci, jesu, ali to su ljudi koji ne osećaju probleme nas koji živimo na istoku Srbije.

Moje pitanje je, kada će se popuniti Upravni odbor sa još dva člana koje daje kolektiv, odnosno Klinički centar u Nišu? Dati su predlozi prethodnih godina, ti predlozi su dostavljeni nadležnom Ministarstvu, do dana današnjeg ništa nije rešeno. Bitno je za sve nas da svi koji tamo živimo na teritoriji jugoistočne Srbije u Nišu koji se tamo lečimo, da Upravni odbor bude kompletan, da ljudi koji sad treba tamo da uđu, koji su radnici kliničkog centra oni osećaju probleme svakog čoveka tamo zaposlenog u kliničkom centru i osećaju potrebe svih nas koji tamo dolazimo. Mi smo svi pred Bogom, a između Boga i nas, to su doktori. Tim ljudima dajemo podršku, ali sa druge strane moramo imati kompletne organe koji upravljaju kliničkim centrom.

Jedana od bitnih stvari za mene jeste i to, i o tome se već govorilo o tome, da u Nišu treba da se formira, da se uradi nova opšta bolnica kojom bi se rešio problem čekanja i kojeg ima dosta, naših ljudi koji čekaju na listi čekanja za određene stvari koje treba u medicini da se rade, i potreba da se tamo odradi opšta bolnica. Siguran sam da naša država ima sluha za to. Siguran sam da to može biti završeno za vrlo kratko vreme, kao i kovid bolnica u Kruševcu, ali bitno je da to što pre bude urađeno, da bismo obezbedili što bolju zdravstvenu zaštitu za svakog čoveka koji živi na jugoistoku Srbije, da može da se leči u svakom trenutku, da mu se završe sve one potrebne operacije za koje ljudi čekaju. Hvala, još jedno, ja očekujem da će to biti urađeno, za dobrobit svakog čoveka i svih nas.