Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja konkretno Ministarstvu ekologije, pošto dolazim iz kraja gde je životna sredina veoma lepa, gde ima stvarno velika šansa za razvoj i turizam i svega ostalog.

Moje pitanje se tiče konkretno grada Niša, pošto znamo da u prethodnom periodu 2010. godine, tadašnje Ministarstvo ekologije je opredelilo 20 miliona dinara za rešavanje problema otpada, ostataka u kompleksu Elektronske industrije u Nišu.

Inače, Elektronska industrija u Nišu je formirana 1948. godine. Znači, 70 godina ima do sada. Do 2000. godine elektronska ima blizu 25.000 radnika, ali posle 2000. godine, dešavale su se loše stvari, gde je počelo da se gubi, da nestaju radnici, da nema posla, ali u kompleksu Elektronske industrije u Nišu ostale su loše, otrovne hemijske supstance u bilo kom agregatnom stanju, da li je tečno, da li je vazduh, da li je čvrsto agregatno stanje, to sve nije dislocirano. Godine 2010. opredeljeno je 20 miliona dinara da se to dislocira i do današnjeg dana to nije urađeno.

Mislim da to stvarno nije dobro, jer za sve građane koji žive u tom delu, te hemijske supstance mogu praviti štetu i biti loše i za životnu sredinu i za sve one koji tamo žive i mislim da bi trebalo što pre to rešiti.

Mene stvarno interesuje zašto to tada nije urađeno, gde su ta sredstva koja su opredeljena?

Inače, načelnica okruga Draga Spirovska je na inicijativu određenih građana ponovo potencirala da se taj problem reši, jer smo svedoci, privatizacija je urađena kako je urađena. Tamo je to ostalo nezaštićeno, ta hemijska supstanca i taj otrovni materijal i bilo bi dobro, ukoliko postoji mogućnost, da zajedno sa načelnicom okruga sa Dragom Spirovski, koja se stvarno trudi da na svaki način obezbedi što bolje uslove za život svih građana na teritoriji nišavskog okruga, a i samog Niša, da se obezbede sredstva u budžetu za 2019. godinu i da konačno se dislociraju te otrovne supstance koje štete životnoj sredini, a i svim ljudima mogu štetiti koji tamo žive. To je jedno pitanje.

Voleo bih da mi se odgovori šta je sa tim novcem koji je dobije 2010. godine, da li je upotrebljen, gde je upotrebljen i zašto nije urađeno?

Pošto ovih dana u mom kraju odakle ja dolazim ima velikih požara, veliki problem, moje pitanje je Lovačkom savezu Srbije, pošto imamo dosta naših lovaca koji su aktivni u zaštiti životne sredine, a konačno sada je urađen izbor u Lovačkom savezu Srbije, čestitao bih novom rukovodstvu, Bratislavu Ćirkoviću, kao predsedniku Lovačkog saveza Srbije i pozvao bih ga da, zajedno sa svojim Lovačkim savezom, učestvuje sa svima nama u gašenju požara, u zaštiti životne sredine, jer je svima nama bitno koji živimo tamo na jugoistoku Srbije. Bratislav Ćirković je iz Niša i sada je predsednik Lovačkog saveza Srbije da zajedno sa prethodnim predsednikom, zajedno rade na tome da se učestvuje u gašenju požara, da se pomogne našim ekipama koje su na terenu i da zajedno sa šumarima, sa ljudima koji rade u šumi, da radimo svi zajedno, da se spasimo, što se kaže, jer je stvarno veliki problem kada je požar, a sada je kod nas to velika vatra.

Još jedno pitanje i podrška Lovačkom savezu Srbije da se uključi u svim ovim stvarima, da štitimo našu životnu sredinu i da se zaštitimo od požara i neželjenih dejstava vatre i svega ostalog. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman vezano za član 2. oko problema klizišta, a gde je klizište tu imamo potrebe da radimo i neke druge stvari.

Rekao bih neke stvari konkretno vezane za problem koji se dešava sada na Staroj planini, tu je sada i ministar, da obavestim prisutne, požar koji je sada već treći dan tamo, da ljudi rade punim kapacitetom, da su tamo sada i helikopteri koji gase požar, da je uključeno preko 20 vatrogasaca iz Svrljiga, Niša i okoline i Bele Palanke i Pirota. Požar se polako lokalizuje, što znači da je to dobro. Ekipe koje rade na terenu, vatrogasci su stvarno efikasni, oprema je vrlo dobra, ali imamo veliki problem, a to je zbog velikog dima i mraka koji dolazi, pa ljudi moraju polako da se sklanjaju i sutra se mora nastaviti sa gašenjem požara.

Inače, požar preti da upali borovu šumu, bukovu šumu i da se proširi, jer je tamo veliki vetar i veliko nevreme, a za sve nas koji tamo živimo, ta šuma je vrlo bitna i normalno svi zajedno želimo da to zaustavimo na najbolji način.

Ovim sadašnjim gestom i učešćem helikoptera sa strane Bele Palanke, bilo bi dobro, ukoliko postoji mogućnost, da helikopteri sutrašnjeg dana dopreme vodu do vrha Svrljiških planina da bi naši vatrogasci mogli lakše da dođu, da gase požar, da bi se sve to zaustavilo.

Mislim da ovo što sada radimo, ovi zakoni, to je vrlo dobro, da ne kažem to je odlično za nas, formiranje d.v.d društva za gašenje požara i za sve ono što je potrebno, a ujedno, uvaženi ministre i potpredsedniče Vlade, hteo bih još jednom da vas pozovem da obiđete naš kraj i da obezbede jedan terenski auto za policijsku stanicu kod nas u Svrljigu, jer je to neophodno da mogu da dođu naši i policajci i vatrogasci do svakog dela naše opštine, a i van nje. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici MUP, podneo sam amandman sa akcentom na kom govorim uvek na nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za opštine kao što su slični mojoj opštini, Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka, i veći broj takvih opština.

U svom amandmanu sam stavio akcenat vezan za problema klizišta, ali sada bih nešto više rekao konkretno za problem koji se desio juče i danas u mom kraju, u opštini iz koje ja dolazim, gde se desio jedan veliki požar. Što se tiče svih nas u Svrljigu i u tom delu našeg regiona, imali smo dosta takvih požara koji su bili veoma problematični, veliki, 2007. godine. Sada se desio jedan takav veliki požar koji je počeo juče u 10,00 časova, gde su vatrogasne jedinice bile na terenu, počeo je u Beloj Palanci, tako da su sada Svrljiške planine i deo Zelenog vrha, gde se požar širi prema Staroj planini i širi se velikom vrzinom. Zbog suvog rastinja, zbog nepristupačnog terena vatrogasno-spasilačke jedinice su na terenu, stalno su mobilne, aktivne su.

Sada sam hteo ovde u Skupštini da obavestim vas, predstavnike ministarstva, predstavnike Sektora za vanredne situacije, pretpostavljam da će opština Svrljig da uvede i vanrednu situaciju, zato što je stanje alarmantno, zato što ima veliki broj ljudi koji su ugroženi, ugrožene su i životinje, zato što taj deo naše opštine i jugoistoka Srbije veoma je dobar za ispašu stoke, tako da je sada takva situacija da su sada već četiri ili pet ekipa na terenu, naših vatrogasaca spasilaca, i mi smo angažovali dobrovoljno vatrogasno društvo iz mog kraja i želimo svi zajedno da pokušamo da lokalizujemo taj požar koji se širi velikom brzinom.

Sve su to stvari koje su za nas koji živimo u tom kraju vrlo bitne, i mislim bilo bi dobro, ukoliko je to moguće, da nadležno MUP, u okviru svog delokruga rada i Sektor za vanredne situacije da se obezbedi jedan helikopter koji bi mogao da učestvuje u gašenju požara zbog toga što naši vatrogasci spasioci nemaju mogućnosti, jer su to stvarno velike kosine i nepristupačni tereni, suvo šiblje, rastinje počelo da gori, bukova šuma. Inače, naš kraj je prepoznatljiv po toj šumi, po kvalitetu, po zdravoj sredini. Ali, stvarno je bitno za sve nas da uspemo da lokalizujemo taj požar, i bilo bi stvarno dobro, i pozivam vas iz ministarstva iz sektora da se angažuje neki helikopter da pomogne našim ljudima da ugasimo taj požar da se ne širi i da ne pravi veliku štetu. Hvala još jednom .

Ministre Kuburović, uvaženi saradnici iz Ministarstva pravde, MUP, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS, ali u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Pošto smo svedoci svih onih loših stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu, naša mala opština iz koje ja dolazim, opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opštine uvek su bile u velikim problemima kada su bile teške situacije, kada su bili požari 2007. godine, 2010. godine kada su bile poplave, kada je bila suša, kada je bio grad, kada je bila zima. Sve se to dešavalo u našim malim opštinama.

Zato ću ja ovde govoriti o tim stvarima. Jeste, imam malo vremena, ali napomenuću samo nekoliko stvari. Vrlo je bitno da sad ovaj zakon usvojimo. Vrlo je bitno zato što smo mi, kao lokalna samouprava, kada sam ja bio predsednik opštine do 2014. godine, imali organizaciju Regionalnog štaba za vanredne situacije i kada je sa nama bio gospodin Predrag Marić, gde smo svi zajedno učestvovali u svim tim aktivnostima gde je bilo i gašenje požara 2007. godine, 2010. godine odbrane od poplava, zaštita od zime, od velikog snega. Stvarno je bila velika potreba za formiranjem dobrovoljnog vatrogasnog društva. To je nešto vrlo bitno. Mi smo to uradili i o tome može da kaže i gospodin Marić. Imali smo i jednu akciju gde su naši ljudi, koji rade u tom društvu, koji su bili aktivni, pomagali našim vatrogascima.

Vrlo je bitno za sve nas u ovom zakonu, ja sam policijski sin, meni je otac bio policajac, i za mene je vrlo bitno da policajci, da ljudi koji rade na bezbednosti naših građana imaju mogućnost da imaju veću platu, da onaj ko mnogo radi ima veću platu. Normalno, ne smemo zaboraviti one ljude u policiji koji rade na upravnim poslovima, oni ljudi koji rade sa našim strankama, jer su ti ljudi vrlo bitni u sistemu MUP.

Još jednom, mislim da je sve ovo dobro što sada radimo. Mislim da je potrebno da u narednom periodu još više stavimo akcenat na te male opštine, na te male sredine, na ta d.v.d društva, da ona mogu biti aktivnija i da se tim društvima obezbedi čak i oprema.

Mi smo iz lokalne samouprave obezbedili opremu za d.v.d društvo. Ta oprema je sada kod naših ljudi. Očekujemo da zajedno, uz još bolju edukaciju, uz pomoć naših vatrogasaca, radimo na poboljšanju uslova, jer opština Svrljig, opština Bela Palanka, te male opštine imaju veliku teritoriju, brdsko-planinska područja i stvarno treba bolja organizacija.

Ujedno bih sada, pošto ministar Stefanović nije tu, podsetio njegove kolege saradnike…

Samo da završim, izvinite.

… kada ste bili kod nas, u Svrljigu je otvorena policijska stanica, novi objekat. Tada je obećano da se obezbedi jedno terensko vozilo, neki džip ili tako nešto, baš zbog potrebe da se zaštitimo od teških stvari, da dođemo u svakom trenutku do svakog našeg sela, do svakog našeg građanina.

Još jednom, hvala. Ja ću kao poslanik USS glasati za sve ove zakone, jer mislim da je neophodno da ovo usvojimo, jer je to potrebno građanima Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Postavio bih jedno pitanje baš iz delokruga naših sredina. Pošto smo imali skoro zakon, gde je bio naš ministar ekologije, gde smo govorili o problemima ekologije, ja bih sada postavio pitanje Ministarstvu ekologije i nadležnom sektoru za vanredne situacije. Konkretno, tiče se demontiranja radioaktivnih gromobrana koji se nalaze na teritoriji grada Niša.

Inače, svedoci smo da veliki broj naših građana ima dosta zdravstvenih problema, svedoci smo da ti problemi ne znamo od čega dolaze, ali mi bismo želeli da znamo. Pošto znamo da je 2009. godine donesen Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja, u okviru koga je bila odredba da se do kraja 2014. godine moraju demontirati svi radioaktivni gromobrani, imam informacije da su u tom periodu, 2009-2010. godine, bila obezbeđena sredstva iz budžeta Republike u budžet grada Niša da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani. Kao što znamo, to do sada nije urađeno.

Prošli su svi rokovi, verovatno su sredstva potrošena nenamenski, a i dalje su gromobrani prisutni. To su stvarno radioaktivni gromobrani koji su veoma štetni i bilo bi dobro da Ministarstvo ekologije ili neka druga institucija iznađe mogućnost da se obezbede sredstva za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana sa teritorije grada Niša i okoline, jer mi želimo na taj način da obezbedimo zdravu životnu sredinu, da obezbedimo sigurnije zdravlje ljudi, a s druge strane da to bude urađeno što brže i da na taj način svi mi koji tamo živimo, živimo slobodnije i da živimo sigurno.

Inače, ja sam se malo i raspitao, naknada za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana košta blizu 300 hiljada dinara i to rade samo kuće, recimo kuća „Vinča“, Institut „Vinča“ bi to mogao da uradi i ta sredstva bi trebala da se obezbede.

Nadam se da ću imati što pre informaciju šta je urađeno sa tim novcem koji je bio obezbeđen za demontiranje tih gromobrana u periodu 2009. godine i konačno da obezbedimo sredstva i iznađemo mogućnost da se ti gromobrani demontiraju, obezbedi sigurnost i ono što je potrebno, a ima ih blizu 30-ak. Ima ih i na stambenim objektima, ima ih i na privrednim subjektima koji su neki u stečaju, pa se ne zna ko je vlasnik, zato što ih ima 10 ili 12 koji su možda kupili neki objekat gde se nalazi taj radioaktivni gromobran. Baš zbog toga, možda, i ne mogu se ukloniti, jer bi to trebalo da urade ti privredni subjekti gde se nalazi taj gromobran ili vlasnik zgrade.

Zbog toga mi moramo obezbediti ponovo sredstva da se ti gromobrani dislociraju, pomere, da se stavi gromobran koji nije štetan, koji nikome sutra ne može praviti štetu. Siguran sam da ćemo imati tu mogućnost da to uradimo što pre.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je u prethodnom periodu pokušavala više puta. Ja se još jednom njoj zahvaljujem na inicijativi, jer se ona stvarno svim srcem zalaže da se obezbede bolji uslovi života za sve građane na teritoriji Nišavskog okruga.

Još jedno pitanje moje jeste – kada će se demontirati radioaktivni gromobrani koji se nalaze na teritoriji grada Niša, na teritoriji Nišavskog okruga i da se proveri šta je sa tim sredstvima koja su u prethodnom periodu plaćena i gde su otišla ta sredstva?

Još jednom se zahvaljujem. Siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada to rešimo, imamo zdraviju budućnost za sve nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici građani Srbije, ja sam podneo još jedan amandman kojim želim da dam značaja u razvoju nedovoljno razvijenih područja, jer smo svedoci da veliki broj opština na teritoriji jugoistočne Srbije ima potrebe da se u njih više ulaže. Ovim zakonom dajemo mogućnost da firme koje proizvode određene građevinske proizvode imaju sada i mogućnost, a i šansu da usaglase određene svoje akte i da oni mogu da funkcionišu ne samo ovde kod nas u Srbiji, nego mogu da rade i u zemljama EU.

Inače, što se tiče ovih građevinskih objekata i materijala kojim se oni grade, za sve nas je vrlo bitno, jer tu je sa nama ministar poljoprivrede, mi ćemo sada graditi veći broj objekata u našim seoskim područjima. Taj materijal mora biti kvalitetan, a ovim zakonom dajemo mogućnost da proizvođači tog materijala imaju obavezu, a i potrebu da bude što kvalitetniji materijal da bi se radilo i gradilo u tim našim nerazvijenim područjima, u našim seoskim područjima. U okviru zakona koji ovih dana treba da izglasamo dali smo mogućnost da se lakše dobiju dozvole u seoskim područjima, da ti ljudi imaju mogućnosti da lakše dobiju dozvole.

Ima veliki broj naših firmi, konkretno firma u Svrljigu, koja proizvodi betonske pragove. Govorio sam prošli put o toj firmi, ima još firmi koje rade žicu, koje rade armature, kao i u Nišu gde ima veliki broj firmi koje rade građevinske proizvode. Te firme će sada imati mogućnost da svoje proizvode šalju i van granica Srbije i da ti naši proizvodi budu kvalitetni.

Inače, izgradnjom železničke pruge u Svrljigu i Knjaževcu, prema Zaječaru, za nas će to biti veliki podstrek. Firma koja kod nas već proizvodi te betonske pragove želi da obezbedi po nabavnoj ceni kako bi se taj deo pruge završio, jer je to bitno za razvoj poljoprivrede.

Inače, izgradnjom pruge od Niša prema Boru, prema Prahovu biće za sve nas sutra mnogo lakše da bi se radilo i funkcionisalo. Još jednom pozivam sve kolege da glasaju za moj amandman i nadam se da ćemo imati mogućnost da privreda i poljoprivreda u jugoistočnoj Srbiji bude još bolja i jača.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, ja sam podneo amandman na član 1. sa akcentom na nedovoljno razvijena područja, pošto dolazim iz takvog područja. Inače, donošenjem ovog zakona daće se mogućnost da se usaglase svi naši zakonski propisi za kvalitet naše robe, građevinu.

Svedoci smo da je naša tendencija da se razvija naše građevinarstvo kroz ulaganje u infrastrukturu, da li je to železnica, da li je to putnički saobraćaj ili neki drugi saobraćaj, ali ovo je vrlo bitno baš zbog toga što ćemo sada imati mogućnost da se olakša pojedinim našim preduzećima koji rade te proizvode.

Inače, ja sam iz Svrljiga i tamo kod nas u Svrljigu ima firma koja radi baš betonske pragove, koji se ugrađuju sada u celoj Srbiji, ali i van granica Srbije. Tako da tu firmu zovem „Indija-Svrljig“, ja ovim ne promovišem tu firmu, već želim da kažem da kod nas postoji firma koja upošljava preko 350 radnika, koja stvarno radi kvalitetne betonske pragove i sve osnovne elemente koji su potrebni u železnici.

Inače, ta firma kod nas postoji od 2006. godine, to je Mašinska industrija Svrljig, koja je radila te iste proizvode za železnice. Ova firma stvarno daje veliku mogućnost, koristi sve materijale i sirovinu iz našeg kraja, iz našeg okruženja, upošljava naše ljude. Što znači da će ovakvim zakonom postojati sve veća mogućnost da se upošljavaju ljudi, da budu kvalitetniji proizvodi, a ujedno moram da kažem da ova firma ima sve potrebne ISO standarde i HPO sertifikate, što je znak da ona izvozi svuda, u svim zemljama EU, izvozi i van granica EU, izvozi u Rusiji, a svuda učestvuje na tenderima i radi vezano za rekonstrukciju železničke pruge.

Inače, ta firma koja kod nas radi je zainteresovana i ta firma želi da potpomogne da se uradi rekonstrukcija pruge koja se radi od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, Prahovu, a i prema Boru. Znači, ta pruga je za sve nas vrlo bitna, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije.

Očekujem da ćemo mi u narednom periodu konačno sledeće godine, dogovorili smo se, da se krene sa rekonstrukcijom te pruge, imamo i pokazatelje da se to radi, došli su neki akti kod nas u našu opštinu. Inače, uvažena potpredsednice Vlade, profesorka, ja bih vas pozvao da dođete kod nas u Svrljig, da zajedno obiđemo i tu firmu koja proizvodi te betonske elemente potrebne za železnicu, za prugu, da obiđete i sve ono što je urađeno kod nas, a urađeno je dosta, regionalni put prema Staroj planini, lokalni putevi, a sve to zahvaljujući inicijativi našeg predsednika Vučića i Vlade koju je on vodio, a sada i naše premijerke.

Inače, pozivam sve kolege poslanike da glasaju za moj amandmane, da damo podršku nerazvijenim područjima, jer ćemo samo na taj način imati šanse da razvijamo našu Srbiju. Hvala još jednom.

Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS. Ja ću, kao i do sada, govoriti o konkretnim stvarima vezano za set ovih zakona. Što se tiče Predloga zakona o ozakonjenju, u tom delu, iz kraja iz koga ja dolazim, urađeno je većim delom, obišao sam svu imovinu, sve zgrade, svi objekti u Svrljigu, a to je urađeno i u okolnim opštinama i mislim da ćemo u okviru ovog zakona imati mogućnost sada, i ovo potenciram baš zbog toga što veliki broj objekata koji se nalaze na seoskim područjima, nema mogućnost da se uradi sve ono po zakonu, zato što je to imovina koja se vodi na pra-pra-pra bake i deke, a zbog toga ti ljudi imaju problema sa ozakonjenjem. Očekujemo da svi zajedno nađemo mogućnost da se obezbede adekvatna sredstva kojim bi se olakšalo tim ljudima da ozakone svoje objekte.

Nešto što je vrlo bitno u Zakonu o planiranju i izgradnji, za mene je isto velika stvar to što je po prvi put data mogućnost da se olakša našim poljoprivrednim proizvođačima, ljudima koji rade, koji grade na svojim imanjima, na poljoprivrednom zemljištu, grade svoje ekonomske objekte za staje, za sve ono što je njima potrebno, tu je sada data mogućnost da tim ljudima bude olakšano i oni će imati mogućnost da to lakše urade.

Ja bih sada govorio o zakonu vezano za istraživanja o nesrećama, vezano za železnički saobraćaj, vodini saobraćaj i vazdušni saobraćaj, s tim što bi stavio apostrof i akcenat na železnički saobraćaj. Ja sam u prethodnom zakonu, u kojem sam govorio o železnicama, govorio o pruzi koja ide od Niša, Svrljiga, preko Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu i Prahovu jedan krak, a drugi krak ide prema Boru i Majdanpeku, gde u delu te pruge, na osnovu svih onih istraživanja koja su rađena prošle godine, imamo dosta nesreća, baš zbog toga što je ta pruga u veoma lošem stanju, što je ta pruga, što se kaže, vrlo nestabilna, gde je tu vožnja vozom bila planirana u jednom delu pruge od Knjaževca prema Zaječaru, 95 kilometara na sat tada, sada se tu ide 50 kilometara na sat, dok od Niša preko Svrljiga, prema Knjaževcu ta pruga je bila predviđena na 65 kilometara, a sada se tu ide 10, 20, 30 kilometara. Baš u tom delu pruge bilo je dosta tih nesreća, iskakanja vagona. Konkretno, 2017. godine novembra meseca, šest vagona su iskliznula u Negotinu.

Maja meseca 2018. godine, na delu pruge od Knjaževca prema Svrljigu, iskliznuo je vagon cisterna, isto maja meseca iskliznuo je vagon cisterna, septembra meseca, isto ove godine, iskliznula cisterna, isto u Matercu, tako da, to su sve situacije na kojima moramo raditi da tu prugu što pre rekonstruišemo. Ja se nadam da ćemo rekonstruisati tu prugu, popraviti tu prugu i siguran sam da ćete vi kao…

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ja sam dao još jedan amandman vezano za član 2, a moj je interes da što više radimo u malim sredinama, u malim područjima, i na životnoj sredini, i na privredi, i na poljoprivredi.

Konkretno, pošto dolazim iz Svrljiga, predstavljam taj deo tih malih opština koje imaju kapaciteta. Imamo zdravu životnu sredinu, ali treba se tamo ulagati, pojačati kapaciteti.

Hteo bih da kažem nekoliko stvari, i to sam govorio ranije, vezano za kolektore, koje trebamo uraditi u tim malim opštinama, za otpadne vode, što je vrlo bitno zato što je veliki broj tih naših malih opština, pa i veći gradovi imaju vodovode koji imaju azbestne cevi. U tom delu treba više da radimo, da obezbedimo sredstva i mogućnost u tim našim malim opštinama, u gradovima gde su još azbestne cevi, da te azbestne cevi promenimo, da te vodovode promenimo i da to bude na najbolji način, da ti ljudi mogu da piju zdravu vodu.

Inače, Svrljig iz kojeg dolazim, mislim da je ¾ vodovoda odrađeno, promenjene su azbestne cevi, ali ostalo je još malo. Ima tih azbestnih cevi i u Nišu i u još nekim opštinama, a i u našim mesnim zajednicama ima tih azbestnih cevi.

Kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke i čoveka koji živi na jugoistoku Srbije, čoveka koji je izabran sa liste SNS, mene interesuje isto i grad Niš i sve oko grada Niša i region Nišavskog okruga.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je veoma aktivna i onda mogu da kažem sigurno da je ona sada neki svetionik u tom kraju zato što je veoma zainteresovana i za životnu sredinu.

Jedno pitanje koje sam hteo da postavim i vama jeste i vezano za gromobrane, pošto imamo na teritoriji grada Niša, Aleksinca i u malim opštinama još nekim blizu 30 gromobrana koji su radioaktivni, pa moje pitanje - kada ćemo moći te gromobrane da pomerimo da se dislociraju, da se uklone gromobrane, zato što je to veoma štetno za sve građane i u Nišu i u Aleksincu, a i drugim opštinama gde ima takvih gromobrana?

I, još bih vas pozvao da obiđete Niš, da iznađemo mogućnost da se ti gromobrani uklone, zato što je to jedna od težih stvari i grad Niš i neke male lokalne samouprave to ne mogu odraditi i ne mogu izmestiti i zato što tu treba određeni postupak, velika ulaganja i ja mislim i voleo bih da vi dođete što pre u grad Niš da zajedno sa našom načelnicom okruga iznađete mogućnost, da se nađe način da se ti gromobrani uklone i da na taj način pojačamo kapacitete i razvoja životne sredine i zdravlja naših ljudi, jer mislim, pre svega, zdravlje je u prvom plavu.

Imamo šanse za razvoj iz tih naših malih sredina kroz određene aktivnosti svih nas, promocije zdrave hrane, zdrave sredine. To je ono što sada trebamo koristiti. Ali, pre toga moramo ovo rešiti. Rešiti vodovode, azbestne cevi, pomerite gromobrane i normalno raditi na ljudima da što više čuju informacije i da znaju kako i šta treba da rade. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman na član 1. vezano za Zakon o zaštiti životne sredine, gde sam uvek mojim amandmanima govorio da stavim akcenat na razvijena područja, na brdsko-planinska područja, na životne sredine kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, grad Niš i okolina, jugoistočna Srbija je stvarno prelepo mesto za življenje, gde je priroda dala sve, gde mi tu prirodu moramo sačuvati.

Ja sam na konto toga uvek govorio, a i sada bih voleo, u okviru ovog amandmana, jer stavljam akcenat na zaštitu životne sredine, na ekološki potencijal tih naših sredina. Mogu sigurno da kažem da ekološki potencijal u našim sredinama, gde je Niš kao centar jugoistočne Srbije i okolne opštine, ostvarimo veliku mogućnost što se tiče turizma, razvoja turizma, ali na konto toga, mi moramo mnogo više staviti akcenat na životnu sredinu.

Mi imamo velikih problema kao lokalne samouprave na jugoistoku Srbije, velikih problema sa budžetima, zato što su to mali budžeti, a ulaganje u životnu sredinu jeste jedan veći poduhvat. Konkretno, veliki broj naših malih opština, kao što je opština iz koje ja dolazim, Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština, nemaju mogućnosti da obezbede sredstva u okviru svog budžeta da odrade određene projekte sa kojima mogu sutra da apliciraju prema projektima EU i na taj način da obezbede sebi sigurno bolju i lepšu životnu sredinu, gde mogu sutra konačno i da se ljudi bave i turizmom, da nema tu deponija, malih deponija u našim selima, da se reše problemi naših reka. Recimo, reka Timok, koja prolazi kroz Svrljig, koja je stvarno prelepa reka, u delu ispod Svrljiga nemamo kolektor za otpadne vode, tako da imamo započet projekat, ali nemamo dovoljno sredstava da taj projekat završimo, a konačno, i da taj projekat realizujemo.

Mislim da bismo mi imali potrebe da se u okviru ovog ministarstva obezbedi više sredstava. I, moje pitanje prema vama, uvaženi ministre, je da li će u narednom periodu vaše Ministarstvo imati mogućnost da izdvaja više sredstava za naše male sredine, da kroz te projekte koje mi sutra možemo da realizujemo, da obezbedimo bolju životnu sredinu, a samim tim, veliku šansu za razvoj seoskog lovnog turizma i ostalih vidova turizma.

Inače, opština iz koje ja dolazim, Bela Palanka, Gadžin Han, to su opštine gde je stvarno lepa životna sredina, lepa priroda, ima Stara planina, koja se nalazi u delu moje opštine, ima Suva planina, koja se nalazi u delu Gadžinog Hana. To su stvarno lepote koje su izmišljene za uživanje. Ja vas pozivam, sve kolege poslanike, da stavimo akcenat na razvoj takvih sredina, na razvoj takvih malih opština, na razvoj Niša, jer smo svedoci da grad Niš stvarno ima kapaciteta. Radi se i ulaže se u Nišu. Konačno, kada sve to bude urađeno, sa razvojem malih opština, naše poljoprivrede, naših sela, brdsko-planinskih područja, biće i razvoja, siguran sam, naše zemlje Srbije.

Srbija je nešto najlepše u svetu. Mi to moramo čuvati. Priroda nam je dala sve, čuvajmo prirodu i, uvaženi ministre, molim vas, odgovorite mi – da li ima mogućnosti da se više ulaže u male sredine za projekte kojima se rešavaju problemi u našim životnim sredinama, u našim malim opštinama? Hvala još jednom.

Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga vezano za bazu za poljoprivredu baš zato što je poljoprivreda nešto što se tiče nas koji živimo na jugoistoku Srbije, velika šansa za razvoj tog dela.

Pitanja su usmerena Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu – da li je u prethodnom periodu, pošto smo svedoci da je blizu naše granice sa Bugarskom, Rumunijom, prisutna afrička svinjska kuga, da li su kod nas pokrenute određene aktivnosti koje bi sprečile dolazak te zarazne bolesti za koju nema vakcina?

Ja sam u toku prethodnih desetak dana bio sa prisutnim direktorom u Veterinarskom institutu u Nišu, dr Milošem Petrović i kolegama veterinarima koji su imali inicijativu da formiraju krizni štab i gde je sada veliki broj veterinarskih stanica, koje su prisutne u tom delu jugoistoka Srbije, spremno i aktivno obilaze teren i prate situaciju vezano za afričku svinjsku kugu.

Inače, to je zarazna bolest. Kao što sam rekao malopre, nema vakcine. Ukoliko, nedaj Bože dođe, do nas u Srbiju, to je samouništavanje svih svinja. Zato ja pitam Upravu za veterinu da li će imati mogućnosti da se kroz neki budžet obezbede sredstva za veterinarske stanice koje će biti aktivne u praćenju stanja kod nas, vezano za svinjarstvo, a normalno i za ostale vidove stočarstva? Da li će biti neka mogućnost da im se obezbede sredstva da rade na terenu, da obilaze i da aktivno prate stanje?

Inače, mogu i jednu stvar vrlo bitnu da kažem, da Veterinarski institut u Nišu, na čijem čelu je direktor Miloš Petrović, jeste, to svima kažem, najbolji institut u Srbiji, gde se pokazao veoma aktivan, moćan i snažan kada je uspeo da zaustavi zajedno sa svim veterinarima u Srbiji, na jugoistoku Srbije, kada su uspeli da zaustave širenje nodularnog dermatitisa, to je krgavost goveda.

Znači, to je zarazna bolest koja je bila prisutna kod nas 2014, 2015. godine, kada su naši veterinarski radnici, nije bitno da li su veterinari, da li su tehničari, bili svuda na terenu, radili na terenu i uspeli da zaustave širenje te zarazne bolesti, koja je stvarno bila veoma aktivna, ali na konto toga Uprava za veterinu i naši veterinari su dobili i veliku pohvalu iz Brisela zato što su uspeli da se spreči širenje zarazne bolesti u ostalim delovima Evrope i na Balkanu.

Znači, velika podrška veterinarskoj struci, mislim da bi trebalo da bude još više, jer svedoci smo da bez jakog stočarstva nema ni razvoja poljoprivrede, a bez veterine nema nam sigurno ni zdravlja životinja, a gde nema zdravlja životinja nema ni zdravlja ljudi.

Pozvao bih sve nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da u narednom periodu stave veći akcenat na ljude, na veterinare, na veterinarske stanice, na veterinarske ambulante, koje rade ovako na suzbijanju zaraznih bolesti, da im se obezbede sredstva za gorivo, prevoz za prevoz, da mogu da odu na teren da vide, da obiđu, a vi svi znate ili veći broj ljudi zna da veliki broj opština na jugoistoku Srbije, kao što je moja opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine koje su veoma razruđene, gde je staračka populacija ljudi prisutna i gde je veterinarska noga treba da kroči do svakog domaćinstva. Ima jedna kuća i naredna kuća, sledeća kuća je na recimo tri kilometara, pa zbog toga pitam, da li će Uprava za veterinu imati mogućnost da obezbede sredstva za veterinarsku službu, za veterinarske radnike?

Inače, jedna stvar što je urađena veoma loše, a to je privatizacija veterinarske struke, veterinarske službe u Srbiji, koja je urađena 2000. godine. To je nešto najgore što se moglo desiti u Srbiji. Najgora privatizacija koja je urađena.

Zato, ja još jednom pozivam Upravu za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, da se stavi veći akcenat i obezbede više sredstava, a po mogućnosti ovo što govorim možda će nekim kolegama posebno biti smešno, pozvao bih Upravu za veterinu da pokuša da promeni pravilnike. Inače, da neki stočar iz Svrljiga ili iz Bele Palanke želi sutra da proda tele, a kod nas je praksa u našim malim opštinama, malim sredinama, da se tele prodaje na tri-tri i po meseca, najviše četiri meseca, taj čovek koji bi želeo da proda tele, on to ne može da uradi pre tri meseca, već mora da sačeka da se tele vakciniše od plavog jezika, da se uradi revakcinacija i tek posle četiri – četiri i po meseca taj čovek može da proda tele.

U međuvremenu, to tele poraste, izgubi cenu, zbog toga je to velika šteta za te naše poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji, da bi tako ostalo mi moramo zaštiti životnu sredinu, mi moramo čuvati ćivotnu sredinu. Svedoci smo da lokalne samouprave, kao što je moja opština Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Knjaževac i ostale opštine, nemaju dovoljno sredstava da mogu to same da odrade.

Imamo veliki broj deponija koje moramo rešiti, imamo te lokalne deponije koje mi rešavamo iz budžeta, ali to je veoma teško. Recimo, opština Svrljig iz koje ja dolazim ima započet, ali nije završen projekat rešavanja otpadnih voda. Da bismo uradili konačno taj projekat i da bismo rešili problem otpadnih voda i da zaštitimo našu prirodu naš Timok i sve oko Timoka, inače Timok je reka koja prolazi kroz Svrljig, mi moramo obezbediti sredstva.

Nadam se, uvaženi ministre da ćete vi sa vašim ministarstvom i naša Vlada obezbediti u narednom periodu više sredstava u budžetu vašeg ministarstva i da zajedno svi radimo da te male lokalne samouprave iz svojih malih budžeta, zajedno sa budžetom Republike Srbije zajedno sa evropskim sredstvima da radimo na tome da rešimo sve deponije, da rešimo problem otpadnih voda i da naše opštine ostanu najlepše, najlepše u svetu.

Inače, ja predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS, i stvarno mislim da Vlada Republike Srbije na čelu sa našom Anom, sa našim predsednikom Vučićem, daje veliku podršku razvoju malih sredina, razvoju naših malih opština, razvoju jugoistoka Srbije. Jedna je stvar najbitnija, priroda nam je dala sve, mi je moramo sačuvati. Zato pozivam sve kolege poslanike da glasamo za predlog ovog zakona i za sve predložene predloge, jer mislim da ćemo na taj način imati mogućnost da ojačamo naše opštine, da zaštitimo našu prirodu, da obezbedimo zdravlje svih naših građana u Srbiji.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam još jedan amandman na član 2. kojim želim da stavim akcenat na nedovoljno razvijena područja, na razvoj istih područja, jer mislim da život u tim područjima ima budućnost kada se stavlja veća pažnja, kada se više ulaže, a konačno, evo danas, gospodin Vučić, predsednik, otvara dve firme koje će zapošljavati više hiljada ljudi. Te firme će imati mogućnost da zaposle visoko kvalifikovane stručnjake, tako da je to pravi potez da se ulaže, da se radi i da se na taj način obezbede uslovi, da se povećaju penzije, da se izdvajaju veća sredstva za ostanak ljudi u našim područjima.

Konačno, mislim da ulaganjem u privredu, ulaganjem u poljoprivredu gde će naši poljoprivredni proizvođači, ako se ulaže i daju veće subvencije u nerazvijena područja, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, kao što je opština Bela Palanka, Aleksinac, Sokobanja, Knjaževac, Babušnica i ostale opštine na jugoistoku Srbije. Verujte mi, tamo će ljudi imati mogućnost da se ozbiljnije bave poljoprivredom, da od te poljoprivrede mogu da plaćaju sopstvene penzione dohotke i da od te poljoprivrede mogu da žive, da stvaraju svoje porodice i da tamo imaju mogućnost za budućnost.

Još jedna velika stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije jeste ulaganje u privredu. Evo, očekujem da ćemo do kraja oktobra meseca imati mogućnost za otvaranje jedne nove firme u Svrljigu, što će biti uz podršku Vlade, uz podršku Ministarstva privrede, uz podršku Razvojne agencije Srbije, gde će se otvoriti 105 novih radnih mesta. Firma je već u postupku, uzela je prostor, radi na tome, radnici su pošli na obuku, tako da će to biti jedna firma. Još jedna firma iz Bugarske je uzela prostor, kupila prostor i ona će kod nas stvarati nova radna mesta sa ciljem da se radi i u poljoprivredi, da se ulaže u poljoprivredu, u zdravu hranu.

Velika šansa za sve naše opštine, koje su na jugoistoku Srbije, jeste zdrava sredina, zdrava hrana i jedna stvar koja je bitna – priroda nam je dala sve. Mi to moramo koristiti ulaganjem u tu prirodu, ulaganjem u poljoprivredu. Imamo šansu da razvijemo naša sela, penziono osiguranje će u narednom periodu imati mogućnost da se menja za poljoprivredne proizvođače, da ćemo tada dati veliku šansu razvoju poljoprivrede, privrede i razvoju jugoistoka Srbije, a samim tim i cele Srbije.