Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća gospođo Paunović, uvažena potpredsednice Kovač, uvažena ministarka, narodni poslanici, građani Republike Srbije, od 6. februara, kako smo se okupili u ovoj Narodnoj skupštini, upravo ova tema lebdi nad ovim domom i očekujemo, ako ne rešenje, onda odgovore na pitanja koja su pred nama.

Uvaženi građani Srbije, trenutno nije tema ni da li smo za, ni da li smo protiv, kao što me je pitao uvaženi gospodin Jovanović, Ćuta. Ovde se radi jednoj mnogo bitnoj stvari, a to je da o svakoj temi koja je bitna za građane Republike Srbije vodimo odgovoran dijalog.

Ovo nijednog trenutka, niti može da preraste u naučni skup, niti to treba da bude, da svako izađe sa plejadom svojih profesora, svojih naučnika i onda pokuša da zaspe iz rukava onu drugu stranu sa podacima i pomisli da je pobedio u diskusiji. To građane Republike Srbije uopšte ne interesuje. Ministarka Đedović, mislim da je dala dobre odgovore na pitanje koje je predlagač stavio i predložio.

Ono što je za nas kao partiju koja u svom fokusu ima najstarije, a onda i poljoprivrednike i radnike Srbije, to je da zaštitimo njihova prava, da zaštitimo njihov način života i, naravno, da im obezbedimo zdravu životnu sredinu.

Pominjući da su ovde 126 poslanika koji čine ovu našu osnovnu koaliciju SNS-PUPS, Socijaldemokratske partije lobisti Rio Tinta pokušava da proda kukavičje jaje. Niti smo mi lobisti bilo čiji, niti nameravamo da budemo. Kao što je rekla uvažena Marinika Tepić - za svakog čoveka ovde glasao je neko, tako i za nas, kao poslanike vladajuće koalicije i vrlo se dobro zna koji je taj broj.

Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Cilj, kao i uvek, bez prestanka za poslednjih 100 godina, to je podela srpskog društva. Podela srpskog društva, da li smo se delili na Karađorđeviće i Obrenoviće, da li smo se delili na četnike ili partizane, danas se opet delimo kao po nekoj matrici oko pitanja litijuma. Podele oko ovog pitanja nema. Trenutno se ništa ne dešava i čuli ste nadležnu ministarku koja je vrlo jasno i decidno rekla da naredna 22 meseca se ništa neće raditi, i to je upravo stav na kome mi, kao poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, zasnivamo svoj stav. Taj stav kaže - hajde da čujemo prvo struku, da čujemo naše naučnike, da čujemo ljude koji su zaduženi za sve ovo, a ne da ih mi ovde prenosimo i prevodimo iz skupštinske klupe i titlujemo njihove nastupe. Imaju oni gde da kažu, šta i kako vide ovu situaciju. Naravno da ni jednog trenutka neće se ulaziti u projekat, i to je i Vlada Republike Srbije bila jasna i nadležna ministarka, dok ne budemo sigurni oko pitanja zaštite životne sredine i onog što je još bitnije - pitanja zdravlja ljudi.

Uvaženi građani Srbije, ulazimo u jedno novo političko vreme. U tom novom političkom vremenu bićemo u situaciji svaku i najmanju stvar da dovedemo u pitanje. Ne smemo da se zavedemo raznim bajkama i pričama da može da se zaradi bez rada i da može da se živi bez posla. Upravo napredak Srbije od 2012. godine govori da samo zalaganjem možemo da ostvarimo, prvo, fiskalnu konsolidaciju, a onda i ovo danas što imamo, a to je da, pre svega za naše najstarije, da penzije prate plate, da radnici mogu da računaju na redovna i sigurna primanja i da Srbija ide u pravcu stalnog napretka.

Građani Republike Srbije, moramo da znamo da je dijalog danas prva i najbitnija stvar, da vodimo dijalog i o pitanju litijuma, i o pitanju Kosova i Metohije i svih onih drugih segmenata koji su bitni za naše društvo, da izađemo iz stalne podele, da izađemo iz stalne priče levi i desni, već da znamo šta je interes naše Srbije.

Uvaženi građani Srbije, vi dobro znate da ovo pitanje neće da se reši danas na Narodnoj skupštini, niti će se rešiti, niti će se rešavati. Znate da postoji predlog i o referendumu. Neki opozicioni prvaci su predložili izbore, pa imamo upravo ovo vreme od 22 meseca da donesemo odluku kako ćemo da odgovorimo na ovu situaciju, ali ni jednog trenutka niko iz vladajuće većine ne govori da je nešto rešeno i da je gotova stvar ili se mi ne razumemo.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Ako budem morao da budem portparol i drugih političkih partija, to će mnogo duže da traje. Zadržaću se samo na svojoj.

Svaka poslanička grupa ima pravo na svoj stav i treba da ga iznese.

Hvala na ovom zvoncetu, predsedavajuća. Vrlo je bitno da se čujemo. Naravno da imate glasove, pa svako pripada nekoj političkoj partiji, ima svoj politički stav, neko je za, neko je protiv, neko je za ovo što pričamo sve vreme. Hajde da čujemo struku. Hajde da čujemo one stručne ljude koji se bave zaštitom životne sredine. Hajde da čujemo i taj medicinski tim koji je sastavio ministar Lončar. Nekako je to otišlo na drugu stranu. To je pravi i hrabar potez Ministarstva zdravlja.

Mi smo i tu došli u situaciju da brojimo krvna zrnca i da razmišljamo o tome kakvi su ti naši medicinski radnici u tom timu. Hajde da im damo šansu da na svojim forumima donesu odluku i kažu da li je nešto dobro zdravlje građana Srbije ili nije. Ono što je najbitnije jeste da vodimo dijalog, a ne da 126 poslanika većine može danas o nečemu da odluči ili ne odluči.

Uvaženi građani Srbije, molim vas da vrlo pažljivo posmatrate i pratite ovu našu sednicu i da budemo sigurni u jednu stvar. Ni jednog trenutka, ni naša politička partija, ali ni vlast kojoj pripadamo, neće se poneti neodgovorno prema vama ljudima koji ste za nas glasali. Interes svih penzionera, poljoprivrednika, radnika Srbije, PUPS je naravno u srcu, i zato se borimo i bavimo da građanima Srbije bude bolje, ali ni jednog trenutka da uperimo prst u onu drugu stranu i kažemo – mi volimo Srbiju više od vas ili mislimo da vi imate monopolsko pravo na priču o zaštiti životne sredine.

Niko nema monopol i nema pravo da više voli Srbiju od jedne ili druge strane. Ova Srbija je Srbija svih nas ovde i samo dalja podela upravo pomaže svim onima koji su nam i unutrašnji i spoljni neprijatelji da mogu samo u svemu tome da likuju.

Za kraj, ništa nećemo rešiti jalovom raspravom i tako što se budemo dobacivali sa jedne strane i druge strane, već hajde, kao što smo i u prošlosti razgovarali, da se ponovo razgovara, a naravno da će na kraju stručnjaci, oni koji se pre svega bave zaštitom životne sredine i naravno oni koji su u medicinskom timu, doneti svoje zaključke i prezentovati Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Juče je to slikovito opisao gospodin Srđan Milivojević. Rekao je 1% pameti, 99% provizije. Kod gospodina Jovanovića je to sada sve jedan potpuno drugi vrednosni sistem. Kod njega je 90% pokvarenosti, a 10% istine.

Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Gospodin Jovanović želi kao i uvek ovde da ima svoj šou, a taj šou će da bude takav da će on da uperi i kaže i on odredi da li je neko za nešto ili protiv nečega.

Ovde u Republici Srbiji još uvek se pitaju građani Srbije.

Ja se izvinjavam što se obraćam lično, ali obratili su mi se lično. Hvala predsedavajuća. Ostalo mi je još vremena. Samo strpljivo. Pokrenuli ste lavinu. Hajde da razgovaramo. To je upravo ono što smo hteli – dijalog. Ali, nemojte vi da isključivo one koji pričaju o jednoj temi u pravcu kako možda vi razmišljate označite kao sve sveto na ovoj zemlji, a one na suprotnoj strani označite kao protivnike, neznalice i da oni nisu nikakvi naučnici.

Nisam to ni očekivao od vas. Hajde onda da se razumemo. To je upravo suština dijaloga. Tako je, hajde da se saslušamo.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Moramo da dodamo – a ne rat. Jel tako? Tako je.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.

Predsedniče Vlade, potpredsednici, uvaženi ministri, narodni poslanici, pre svega, građani Republike Srbije, upravo ovaj rebalans budžeta nije posledica toga, kako bi rekao naš narod, da mi presipamo iz šupljeg u prazno, već dobro pripremljene i dobro osmišljene ekonomske politike koje u narednom periodu namerava da sprovodi Vlada Republike Srbije.

Kada smo birali Vladu Republike Srbije, setiće se i predsednik Vlade, gospodin Vučević, upravo smo pričali da svaka naša ekonomska politika mora da ima političko utemeljenje. Zato i jesmo kao poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, podržali da na čelu ove Vlade bude predsednik najveće političke partije u Srbiji, Srpske napredne stranke, zato što će to upravo da da tu političku osnovu, a onda posle toga sledi i svaki dobar ekonomski program.

Kada pričamo o ovom budžetu, neminovna je jedna stvar. Imamo veće prihode nego što je to planirano i to je egzaktna stvar, 6% više. Ovaj rebalans upravo ima za cilj da raspodelimo taj višak para koji su upravo građani Srbije svojim marljivim trudom stekli i uplatili u državni budžet.

Samo onaj ko je zlonameran, ko misli loše svojoj državi, može da da kaže da ovaj budžet nije razvojni. Naravno da je razvojni. Ali, moram da pohvalim, primetili smo jednu stvar kod svih predstavnika Vlade koji su danas govorili, nijednog trenutka nema nekog zavaravanja da je ovo najbolji rebalans, da mi živimo u bajci. Daleko smo mi od bajki i ne želimo da živimo u bajci. Upravo je ovo druga stvar. Za nas i građane Srbije je najbitnija stabilnost. To moram da istaknem i podvučem. Mislim da je to u konačnici negde kada se podvuku izjave i predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, upravo to cilj, da imamo stabilnu ekonomiju koja ima jedan rast koji je normalan u situaciji geopolitičkih previranja i da nijednog trenutka ne krenemo putem nadole.

Ono što je bitno da istaknemo jeste da poljoprivrednici, oni koji hrane našu zemlju i da će izdvajanje upravo za poljoprivredu biti 20 milijardi dinara. Stigli smo dotle da je budžet za poljoprivredu značajnih 7,3%. Da li može više? Pa, uvek može više, ali je to i u ovoj situaciji ekonomskih kretanja izvanredna stvar.

Ono što je bitno za većinu građana Srbije koji nas prate danas je upravo nastavak infrastrukturnih projekata. Tu moramo da pohvalimo i zalaganje i energiju ministra Vesića, a zajedno pod pokroviteljstvom predsednika Vučića i predsednika Vlade Vučevića, koji su i u ovom mandatu prepoznali da je to nešto što je najbitnije za građane Republike Srbije.

Upravo ta brza pruga Novi Sad-Subotica, brza saobraćajnica Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor, mogli bismo još puno da nabrajamo, ali ovo neka budu projekti koji su ovog trenutka možda najbitniji i najinteresantniji.

Ono što je najbitnije jeste da u narednom periodu nastavljamo ka dugo zacrtanom cilju skok u budućnost, gde ćemo imati da do 2027. godine imamo 955 kilometra novoizgrađenih puteva. Nažalost, mi u Srbiji uvek ćemo da kažemo – pa, podrazumeva se, kada se dobro radi, podrazumeva se. Kada rastu plate, podrazumeva se, kada rastu penzije, podrazumeva se. Nije tako. Upravo ovaj sastav Vlade, na čelu sa predsednikom Vučevićem, koji ima odličan spoj i pravog političkog programa, ali i pravog ekonomskog programa, može da iznese taj program za 2027. godinu.

Ako je nešto neminovno u budućnosti, to je da će ljudima biti najbitnije zdravstvo, obrazovanje i bezbednost.

Upravo dodatnih 20 milijardi dinara koje izdvajamo za zdravstvo pokazuje o odgovornoj i mudroj politici Vlade Republike Srbije da shvati šta su prioriteti, šta je ljudima i građanima Republike Srbije najbitnije, 20 milijardi dinara, ali moramo da istaknemo, kao što je sada i rekao ministar Siniša Mali, upravo ukidanje lista čekanja na zdravstvene preglede, što se tiče i skenera, i to je ono što je najbitnije da upravo ta primarna zdravstvena zaštita bude svima dostupna i da svako može da vidi njen napredak i u kom pravcu ide.

Ono što je za nas iz PUPS-a – Solidarnost i pravda i poslaničke grupe izuzetno bitno, a vezano za Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste da smo do pre samo 12 godina za prvo dete, i to svi građani Srbije treba da znaju, dobijali samo 32 hiljade. Danas je to 500 hiljada i kažu da, ako je politika apstraktna, brojevi nisu apstraktni i upravo vrlo jasno i direktno govore koje su promene trenutno u Republici Srbiji.

Ministar Mali je spomenuo i naš odnos u odnosu na druge zemlje u Evropi, ali moramo da kažemo da stopa rasta od 4,3% od januara do jula ove godine i da kažemo da je trenutno samo Irska ispred nas i da to nije nešto je dato, što se podrazumeva, već da je posledica rada, zalaganja i truda svih građana Republike Srbije. Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 8,2% i najniža je u našoj istoriji. Opet, niti se podrazumeva, niti je bila, a opet mnogi tako vide, jer možda, po njima, ne ide dovoljno brzo i neke stvari se ne odvijaju onako kako su zamislili.

Ono što je za partiju koju ja zastupam, a to je partija koja se pre svega brine o najstarijima, o poljoprivrednicima, o radnicima jeste upravo rast i povećanje penzija i, kao što smo rekli, ne čeka se januar, već decembar i iznosiće 11%. Upravo švajcarska formula, plus, plus, kao što je nazvao i predsednik Vučić, i podrška našem dugogodišnjem stavu da penzije prate plate, govori o jednoj sveobuhvatnoj socijalnoj, aktivnoj socijalnoj politici.

Između ostalog, moramo da pohvalimo i ono što je u budžetu izuzetno bitno. To su javna ulaganja i ono što ministar Glišić radi u vezi vodosnadbevanja i prosto je otvorio tu priču. Mislim da u prošlom mandatu to ministarstvo nije na taj način pristupalo problemima, ali danas na jedan aktivan način možemo da vidimo promene u tom sektoru.

Za kraj, uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, ono što je najbitnije jeste upravo taj skok u budućnost 2027. godine i prosti zacrtani ekonomski ciljevi. Znamo koji su naši spoljnopolitički ciljevi, koji su naši unutrašnji politički ciljevi ali i naši ekonomski ciljevi, ciljevi ove Vlade pod rukovodstvom predsednika Vučića su vrlo prosti i oni glase 1.400 evra prosečna plata i penzija od 650 evra. Da li je to nešto najbolje što ćemo doživeti? Pa naravno da nije. Da li je to nešto oko čega sada mi ovde treba da skačemo i da se radujemo? Ne, ali je realan pokazatelj da ova zemlja ide napred i da samo onoliko koliko budemo radili imaćemo i uspeha i prosperiteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsednice parlamenta, gospođo Brnabić.

Uvaženi ministri, predstavnici nezavisnih republičkih institucija, narodni poslanici, pred nama je 60 tačaka dnevnog reda, a možemo da ih svedemo na dve i da kažemo da je ta treća pod Razno.

Prva i koja je najbitnija jeste upravo ova naša deklaracija o zaštiti nacionalnih prava srpskog naroda, možemo slobodno tako da kažemo, gde god žive i upravo ta deklaracija je suština ovog našeg okupljanja danas ovde.

Druga tačka dnevnog reda za određene narodne poslanike je priča o litijumu i valjda ponuda da oni nama ponude neku svoju deklaraciju sa tim pitanjem.

Moram da se zahvalim i gospođi Ireni Vujović i predsednici parlamenta što su na pravi način obrazložile situaciju i dobro podvukle da to danas nije tema, a i da nema razloga da to bude tema sve dok se sve stvari ne ispitaju na jednom naučnom, ozbiljnom i stručnom nivou. Do tada nema ni razgovora, ni pregovora, niti bilo kakvih populističkih priča, kao što ni ova naša rezolucija ne sme da bude poziv na neki jeftini nacionalizam, demagogiju i populizam, već ozbiljan tekst i ozbiljna deklaracija da se zaštite interesi srpskog naroda gde god on živi.

Upravo ova deklaracija ima za cilj jednu stvar, to je da mi Srbi prestanemo da se delimo i na Karađorđeviće i na Obrenoviće i na partizane i na četnike, da prekinemo sa svim podelama pa ako hoćete i to je ova neka podela koja lebdi u vazduhu, to je ta podela oko litijuma, već da svi znamo šta je naš državni i šta je naš nacionalni interes.

Ovo je nulta tačka, ova naša deklaracija je nulta tačka i početak jedinstvenog nastupa srpskog naroda svuda gde on živi i bori se za svoja prava, u Srbiji, u Republici Srpskoj, na KiM, širom dijaspore da znamo konačno i ustanovimo i podržimo, da znamo koja su naša obeležja, koja je naša himna, koji su naši interesi i da možemo iz ovog teksta svi zajedno da stanemo.

Upravo moramo da se složimo oko jedne stvari, a to je da upravo kada podržimo jednu ovakvu rezoluciju u budućnosti moramo da podržimo i naše institucije. Institucije, institucije, institucije. To je ono što dolazi posle ove deklaracije i posle zaštite interesa srpskog naroda.

Te institucije su naravno u Srbiji krhke zato što tek 30 godina baštinimo demokratiju u pravom smislu. I upravo zbog toga moram da skrenem na trenutak sa teksta deklaracije i da kažemo da ako imamo jednu zdravu instituciju, jednu dobru instituciju, instituciju koja na pravi način obavlja svoj posao, to je Državna revizorska institucija. Čestitam gospodinu doktoru Dušku Pejoviću na izveštaju za 2022. i 2023. godinu. Mislim da na najbolji mogući način su pokazani pokazatelji. I kada neko kaže – pa za šta je bitna državna revizorska institucija, pa upravo je bitna zbog tih predloga, zbog te kontrole i onda na kraju građani mogu da vide upravo kako se upravlja sa njihovim sredstvima, sa parama poreskih obveznika i da imate pravu jednu krvnu sliku na kraju da znate šta se ovde kod nas dešava.

I upravo taj izveštaj jeste zbog toga zato što imate finansijske efekte tog izveštaja. Ono što je za nas izuzetno bitno iz Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, to su ti socijalni efekti revizije i legislativni efekti revizije, a to je šta su predlozi i kako može u budućnosti da se popravi stanje.

Ono što je za nas izuzetno bitno jeste da cela Državna revizorska institucija na jedan izvanredan način obavlja svoj posao i to je najbitnije, a to je prevashodno zato što ima ono što možemo da kažemo prvog među jednakima, a to je gospodina Pejovića, koji na pravi način obavlja svoj deo posla.

Mi iz poslaničke grupe PUPS-a svakako ćemo podržati reizbor uvažene gospođe Jorgovanke Tabaković. Smatramo upravo to da ako hoćete da gradite institucije, morate da imate kontinuitet, kao što i ova Vlada, možemo slobodno da kažemo posle odličnog vođenja Ane Brnabić, odlično je danas vodi danas Miloš Vučević, ima kontinuitet, tako i Narodna banka Srbije mora da ima kontinuitet. To je upravo ono što se kod nas uvek desi, mi kad imamo malo problema, odmah odlučimo da promenimo ili kažemo da promenimo trenera ili da promenimo glavnog čoveka. Upravo treba da imamo i strpljenja i poverenja, to je najbitnije nešto u izgradnji svih institucija. Ponavljam, 30 godina demokratije je tek, potpuno je normalno da imamo i nekih problema u funkcionisanju, ali to su institucije koje trenutno na jedan izvanredan način obavljaju svoj posao.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije, imam obavezu upravo kada pričamo o deklaraciji koja je danas na dnevnom redu da istaknemo jednu stvar, a to je ono što mora da bude naša vodilja u budućnosti, to je upravo jedinstvo, jedinstvo srpskog naroda. Ne smemo da dozvolimo da nas ni oni sa strane, ni oni iznutra zavade po bilo kom pitanju. Da li će to biti danas pitanje litijuma, a sutra neko drugo pitanje izuzetno bitno za razvoj Srbije.

Moramo da razumemo da država Srbija poslednjih 12 godina ima jedan izuzetno brz razvoj, da imamo jednu industrijalizaciju na svim nivoima, da imamo dolazak stranih investicija i da smo premašili četiri milijarde, da radimo na jedan nov, brz i zapažen način i da upravo svi oni koji su očito i u okruženju, a možda i šire, upravo kao što je to govorio gospodin Martinović prethodnih dana, im ne odgovara upravo takav ubrzani razvoj Srbije, mi moramo takve stvari da primetimo i da prihvatimo i da budemo potpuno spremni da će postojati oni kojima takav ubrzani razvoj Srbije ne odgovara.

Uvaženi građani Srbije, molim vas da nijednog trenutka ne padnete pod uticaj onih raznih glasova koji očekuju i žele da poruše Srbiju ovakvu kakvu stvaramo poslednjih 12 godina. To je Srbija koja treba da bude po meri običnog građanina, običnog čoveka koji želi da radi, da zarađuje i da bude po meri upravo onoga što danas kažu u Americi, a to je da bude po meri radnog čoveka. Sa takvom jednom kampanjom i Donald Tramp ide u Americi, mi se toga stidimo, upravo je to poenta, da Srbija bude po meri radnog čoveka i upravo naša politička partija se za to zalaže, a to je da zaštitimo svakog pojedinca koji živi od svog rada, a penzionera koji je zaradio pošteno svoju penziju.

I za kraj, želim da istaknem da poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije u potpunosti će stati iza prve i iza svih ostalih tačaka dnevnog reda, jer upravo našim glasovima pokazujemo tu želju da damo mali doprinos našem političkom jedinstvu i našoj sveopštoj dobrobiti.

Zato glasamo za sve predložene tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine.

Ovo je možda više za povredu Poslovnika, ali je replika potpuno na mestu.

Uzmete odjednom i kao rafalnom paljbom napadnete tim koji tek treba da bude izabran, da vodi Vladu Republike Srbije. Gospodine Jovanoviću, nisam vas prekidao. Nema mesta da se prekidamo. Polako, trajaće ovo, jedan, dva, tri dana, koliko god bude trebalo da vas ubedimo ovde da je tim Miloša Vučevića trenutno najbolje za Srbiju.

To je gospodine Jovanoviću. Nemojte da se spuštamo na nivou da prebrojavamo krvna zrnca i utvrđujemo da li je neko muško ili žensko, hajde da vidimo kakve imaju stručne i moralne kapacitete. To je smisao ove rasprave. Vi vrlo dobro znate jednu stvar. Da je predsednik naše političke partije kandidat za ministra zato što je ovo koaliciona Vlada. I sutra u budućnosti, vi ste mladi, kada dođete i vi u priliku da vas biraju za ministra, pa i vi ćete valjda biti deo neke koalicije. Ja možda za nju neću glasati, ali neću se ovako ponašati. Zato, hajde da pokažemo jedni drugima razumevanje.

Napali ste određene ministarke, upravo kao što kaže uvažena Sneža, samo zato što su pripadnice ženskog pola. Napali ste gospođu Đurđević Stamenkovski. Ona je ovde bila vrlo hrabra u klupi i znam da bi vam prva odgovorila. Nemojte da koristite tu situaciju zato što neko ne može da vam odgovori. Hajde da sačekamo poslednji četvrtak u mesecu, jednog meseca, pa ćete postavljati pitanja, pa ćete da dobijete odgovore.

Da li se slažete sa mnom oko toga?

Razumećemo se u narednom periodu.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.

Uvaženi mandataru, kandidati za ministre, pre svega, svim građanima Srbije da čestitamo 1. maj i da kažemo ono što je bitno, a to je da moramo da štitimo interese svih onih koji su svoji minulim radom doprineli stvaranju i rade za ovu našu Srbiju. Tu mislim na poljoprivrednike, tu mislim na radnike, a pre svega mislim na penzionere koji su stvorili sve ovo što mi danas imamo, sve što koristimo, sve kvalitete ove zemlje stvorili su naši penzioneri. Njih je preko milion i 600 hiljada i oni danas mogu slobodno da kažu da njihove penzije prate plate i da je to ono zašta se PUPS od svog osnivanja i borio.

Uvaženi gospodine Vučeviću, kažu da je ovaj danas 1. maj malo postao i simboličan. Možda je to tako, ali ja bih voleo da upravo ovaj 1. maj ili sutra ako budemo birali ovu Vladu, upravo ovo bude jedan novi datum u novijoj srpskoj istoriji kada ćemo da podvučemo crtu i krenemo u pravcu narodnog preporoda, jer smo, možemo slobodno da se složimo, pobedom 17. decembra okupili jedan najširi društveni državni pokret koji je pokrenuo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i mislim da vi imate čast i priliku da prvi formalno pokrenete priču i da nosite sada Vladu ovog novog, možemo ga nazvati, pokreta, ali svakako jedne nove naše nacionalne ideje oko koje treba da se okupimo. Da li će vam biti lako? Naravno da neće.

Voleo bih da taj naš novi nacionalni konsenzus o položaju i budućnosti Srbije podržimo svi i ova naša široka koalicija koja danas, sutra, treba da izabere Vladu, ali i opozicija koja je ovde danas sa nama, pa ih pozivam da i oni to podrže. Tu su i najveće političke stranke opozicije i njihovi predstavnici i gospodin Đilas, i gospodin Jovanović, i da kažemo - hajde svi da stanemo iza jedne jake Srbije i za prosperiteta i da upravo svi pokažemo da smo dovoljno odgovorni tako što ćemo izaći na te izbore 2. juna.

Gospodine Vučeviću, čitao sam pažljivo i slušao sam vaš ekspoze, ima punih 65 strana, i moram da vam kažem u svakoj stranici mogu samo da prepoznam jednu reč, a to je najbitnije - odgovornost. Nema nikakvih ishitrenih odluka, nema ničega što će nas dovesti u situaciju da se posvađamo sa nekim, upravo odgovornost, odgovornost o nacionalnoj politici, odgovornost u bezbednosnoj politici, odgovornost u zaštiti manjinskih i ljudskih prava, odgovornost u socijalnoj politici i, naravno, odgovornost u kulturi i svemu onom što je bitno za srpski narod i državu u celini.

Znam da je na vama da kažete kako Srbija ima puno prijatelja, ja sam možda mlađi, pa i naivniji, ali moram da se vodim sa onim što je rekao De Gol, a to je u ono vreme da Francuska ima interese, da i mi kao Srbi imamo samo interese, da mnogi naši poznati međunarodni prijatelji su nam okrenuli leđa, a da upravo ova Vlada pred sobom ima jedan izuzetno težak i složen zadatak, a to je da u periodu geo-ekonomske političke krize sačuva svoju državnost i nacionalni interes, a da pri tom napreduje i da raste u ekonomskom smislu.

Ono što je najbitnije i ono što je najvažnije u ovom trenutku jeste da pokažemo jedinstvo. Naš nacionalni interes više nego ikad je napadnut rezolucijom koju pokušavaju da proguraju u UN, članstvom tzv. Kosova u Savetu Evrope. To su sve bočni, pobočni udarci na našu Republiku Srbiju, a upravo sa ciljam zato što vi, kao i ja, dobro znamo da njima ne prija ovih 12 godina uspešnog rada i svega onoga što je pokrenuo u svom prvom mandatu Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije.

Hvala, gospodine Jovanoviću, kao i uvek to jeste za aplauz. Da, da, gospodin Jovanović Ćuta. Znači da sam inspirativan. Hvala vam puno, kao i ja na vas.

Uvaženi narodni poslanici, upravo je to suština. Hajde da pronađemo najmanji zajednički imenitelj, da se razumemo, sporazumemo i da shvatimo jednu stvar koju je izvanredno rekao mandatar, a nadam se uskoro i budući predsednik Vlade, a to je da mi drugu otadžbinu nemamo. Kada odavde šaljemo ružnu sliku, šaljemo ružnu sliku u inostranstvo i svi vide naš prljav veš, umesto da se hvalimo i da pokažemo šta su naši uspesi.

Žao mi je što trenutno nije tu ministar zdravlja, ali moramo da istaknemo i mi kao poslanička grupa PUPS-a da je za nas izuzetno bitno i drago mi je da se na mesto ministra zdravstva vraća Zlatibor Lončar. Zlatibor Lončar je bio poznat kao čovek koji se nije previše pojavljivao na televiziji, ali je zato izuzetno puno radio i uradio. Upravo klinički centri koji su napravljeni ovde i u Nišu pokazuju svrsishodnost politike koju je pokrenuo predsednik Vučić, što se tiče jedne sveobuhvatne zdravstvene politike.

Ono što je za nas iz Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije bitno jeste da se pokrene priča o neophodnosti formiranja palijativnih centara gde ćemo zbrinuti sve one osobe koje su u najtežoj životnoj situaciji, koji imaju samo jedan problem u životu, a to je problem svog zdravstvenog stanja. Kada je čovek bolestan, nijedan drugi problem mu nije više važan, bitno mu je samo da ozdravi.

Nažalost, one osobe koje su došle do trenutka da im je neophodno palijativno zbrinjavanje nemaju drugi put sem put koji je tužan, ali je na nama kao državi da im omogućimo dostojanstvo. To je upravo suština aktivne zdravstvene i aktivne socijalne politike.

Uvaženi građani Srbije, kao što znate, za ovih 12 godina, ono što je izuzetno bitno i što kao da pre te 2012. godine niko nije ni obraćao pažnju, a drago mi je, mnogi poslanici su to spominjali, upravo je priča o našoj infrastrukturi. Tada je neko zaboravio, a samo su znali da nam mere koliko nam je brz voz, onaj od Niša do Beograda i o tome pravili šale i šalili se oko toga. Danas kada imate realne rezultate oni samo mogu da napadaju lik i delo određenih ministara koji su za to nadležni, a znate zbog čega? Upravo zato kada napadate nečiji lik i delo lično to je zato što nemate argumente. Vidite, do 2012. godine u Srbiji od vremena SFRJ izgrađeno je ukupno 596 kilometara puteva. Kao što je rekao mandatar, matematika je neumoljiva a u periodu do 2012. do 2024. godine, znači za samo 11 godina, izgrađeno je 468 kilometara puta.

Vi sada možete da kažete ne valja ni Vučić, ne valja ni Vesić, ne valja ni Vučević, ali ovo su egzaktne stvari. Brojevi ne lažu. Brojevi su jasni i govore da Srbija, što se tiče putne infrastrukture napreduje brže nego za prethodnih pre toga 60-70 godina. Mislite da je to malo? Mi se uvek uhvatimo i pričamo samo o tome da li je jedan ili drugi čovek ministar. Svi znamo da je okosnicu ove ideje nosio predsednik Aleksandar Vučić, a da na jedan izvanredan način danas vodi i rukovodi time gospodin Goran Vesić.

Moram da vam kažem, gospodine Jovanoviću, ako nas sve budete počeli da tapšete nećemo nikada završiti. Nije za aplauz samo zato što je to istina što vam ja govorim, a vi meni morate da verujete, mi se dobro razumemo, pa naravno. Verujte matematici.

Ono što je za nas najbitnije jeste da ne gledamo šta je završeno. Prošlost je prošlost. Hajde da gledamo ono što je budućnost i da upravo kada vidimo da tu nisu urađene stvari kako treba, upravo onda kažemo da možda ministar Vesić ili budući predsednik Vlade Vučević ne valjaju, ali ja znam da će oni da odrade ove stvari.

Pazite, projekte koji su pred nama, auto-put „Miloš Veliki“, deonica Pakovraće-Požega, do sada, vi se sećate pre nego što je napravljen taj auto-put o njemu smo mogli samo da sanjamo. Auto-put Sremska Rača-Kuzmin, Moravski koridor, deonica Košev i Preljina, Dunavski koridor, Fruškogorski koridor, brze saobraćajnice, Šabac-Loznica i Slepčević-Badinovci, brza saobraćajnica „Osmeh Srbije“ itd. Sada da sam počeo da vam čitam sve pojedinačno malo bi bilo i više od 20 minuta da pokažemo sve i da objasnimo koliko je Srbija napredovala u svojoj putnoj infrastrukturi.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kadrovska rešenja svake Vlade, pa i naše Vlade su izuzetno bitna. Mislim da nikada broj nije problem, da li ih ima 30-32, moglo je da ih bude i više, bitno je šta će ljudi da rade. Znamo da iza svakog ovog čoveka i žene stoji rezultat i stoji njihova izuzetna biografija koja ih kandiduje da budu deo tima koji će u budućnosti predstavljati Republiku Srbiju i voditi Vladu Republike Srbije kao kolektivni organ koji mora da sprovodi našu nacionalnu politiku.

Istakao bih jednu stvar koja je izuzetno bitna, a to je ostanak na mestu ministra finansija, gospodina Siniše Malog, koji je ovog puta dobija i političku funkciju. To je mesto prvog potpredsednika Vlade. Sve počinje i sve završava, ali vi to dobro znate, bez novca nema ničega. Upravo taj Trezor, ta je tek finansijska matematika neumoljiva.

Mislim da pre nego što su predsednik Vučić i ministar Mali uopšte spominjali rast BDP-a, ovde su se o tome uglavnom bavili na nivou apstrakcije. Nikoga to nije interesovalo, pričalo se samo o zaduženju, pričalo se o dugovanjima, pričalo se o raznim drugim stvarima. Ovde vi imate evidentne stvari da Srbija ide u jednom pravcu koji je eksponencijalan.

Imate rast plata, imate rast penzija. Ono što je za nas iz PUPS-a izuzetno bitno, a to je da ova Vlada pokuša i da otvori najširi dijalog. Gospodin Vučević je ovde dao realne zadatke i to mi je mnogo drago, a da onda zajedno sa gospodinom Malim pokrenemo i otvorimo priču o socijalnoj garantovanoj penziji i da upravo pokrenemo tu priču i otvorimo zato što znamo da ima skoro dve stotine hiljada ljudi koji neće i nikada neće ispuniti uslov da odu u penziju, a imaju preko 65 godina starosti, da su u jednoj teškoj situaciji. Pre svega, to su naše bake, sestre, žene sa sela koje nose domaćinstva u Republici Srbiji, nose naša seoska domaćinstva i mislimo da Republika Srbija sa socijalno garantovanom penzijom njima može da se oduži.

Ne bih dužio preterano, uvaženi gospodine Vućeviću, ekspoze je bio i jeste izuzetno napisan i zahvatio je sve oblasti onoga što mogu slobodno da kažem realnog i pravog ljudskog života.

Ono što je najbitnije za običnog čoveka koji nas sada gleda, nije bilo nekih apstraktnih, čudnih stvari koje ne može da razume čovek. Ovde je sve bilo izuzetno jasno. Svaka tema je otvorena i zatvorena na pravi način. Za nas je najbitnija ona stvar, da imamo na čelu Vlade čoveka koji je par ekselans politička ličnost i tu ću se složiti sa gospodinom Pastorom da je izuzetan kvalitet to što je budući predsednik Vlade i predsednik najveće političke partije u Srbiji. To nosi jednu izuzetnu odgovornost i mislim da u narednom periodu to upravo kada vidite sa kakvim se izazovima suočavamo može da bude presudno.

Vi znate i političku težinu dok niste postali evo sada u narednim danima predsednik Vlade šta znači govoriti politički i raditi politički, ali sada na vama je jedna državnička obaveza i mislim da, evo, niko u svom mandatu nije imao deset prvih najtežih dana. Vi ćete ih sada imati negde do 18. maja. Mogu slobodno da vam kažem da poslanička grupa moje političke partije će vam uvek biti i na usluzi i na pomoći.

Znate da građani Srbije, da radnici, da poljoprivrednici i na kraju penzioneri najviše daju ovoj Srbiji, a od nje ne traže ništa. Traže samo da njeno rukovodstvo hoda visoko podignute glave i da neda interese Srbije nikad i ni za šta.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moram da repliciram. Čuli ste da kažu da koristimo preoštre reči, i predstavnici SNS i PUPS-a, kada kažemo da je napad na aktiviste fašizam, nacizam i da je to jedna čista provokacija.

Uvažena Ana Brnabić rekla je kako je izgledalo obeležavanje vrata predstavnika SNS i uvaženi kolega Jovanov.

Meni zameraju što sam prekjuče ovde rekao i što sam pomenuo onaj gnusan, tužan komentar za našeg predsednika Gradskog odbora, Vladimira Goatija, decionista. Pa, šta je to nego jedan totalni primer antisemitizma, jedna sramota za ovu politiku i za to što se zastupa? Kakav je to način? Na kom smo mi nivou?

Onda kažu – mi govorimo stvari koje ne stoje. Šta je to nego ogoljeni antisemitizam, politika od 1941., šta je to, o čemu mi ovde pričamo?

Uvaženi građani Srbije, znate u šta nas ovakva retorika vodi. Hvala puno.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući profesore Radenoviću, vidim da se i sadašnja predsednika Vlade, a buduća predsednica Skupštine isto spremila da replicira, pa hajde da ovo bude moj uvod, pa će onda da sledi njena jaka replika.

Pre svega, profesore Radenoviću, želim da vam čestitam, pokazali ste jednu izuzetnu ozbiljnost, posvećenost i temeljnost u radu na ovako jednom složenom i odgovornom mestu.

Ovo je Četrnaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije i za ovih 30 godina videli smo svašta, ali smo i doživeli da ne dozvoljavaju da ijednu reč izgovori kandidat za predsednika Narodne skupštine, mislim da se to nikada do sada nije desio i ovlašćeni predstavnik najjače političke partije u Srbiji.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije, ovo su izuzetno složena geopolitička vremena i moramo da znamo u kojoj smo situaciji. Građani Republike Srbije su glasali 17. decembra i mislim da je neophodno da pomenemo i jasno kažemo da su izbori od 17. decembra bili slobodni, pošteni i regularni. Da smo ih svi priznali govori da smo danas svi ovde u skupštinskim klupama. Da li će glasati neko za Anu Brnabić ili neće, to je već stvar njihovog političkog opredeljenja. Vidim da se već pojavilo, kao što kaže i uvaženi kolega Jovanov, da li se neko stidi Ane Brnabić, mi se Ane Brnabić ne stidimo. Glasaćemo sa zadovoljstvom za njenu kandidaturu, kao što smo glasali dva puta da bude i da vodi Vladu Republike Srbije…

(Aleksandar Jovanović: Sa zadovoljstvom?)

Gospodine Jovanoviću, mislim da vama nisam upadao u reč. Hajde malo parlamentarizma. Je li tako? Toliko bar možemo da se razumemo.

Uvaženi građani Srbije, kažu, kada je teško, treba da se izabere najbolji kandidat. Upravo ovde ova lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, koju su činili i SNS i SDPS i PUPS – Solidarnost i pravda, zato će glasati za Anu Brnabić.

Sada bih se dotakao i ovoga što je rekao uvaženi kolega Jovanov, da li je ovo što se dešava sada posle izbora fašizam ili nacizam, možda on to od mene bolje zna da objasni, ali znam jednu stvar – da ne treba da radimo dalje na podelama i da se delimo, sem prema političkim idejama i programima. Uvažena kandidatkinja za predsednicu Skupštine pokazala je kako su obeležavana vrata predstavnicima, članovima, simpatizerima SNS, koji nemaju veze sa politikom, sem što su glasali za ovu našu listu.

Ali moram isto tako da istaknem i još jednu stvar, a to je da na političku scenu uvodimo nešto što je pojam totalne diskriminacije, da nekoga unižavamo i ponižavamo zbog njegovog seksualnog opredeljenja, da juče u jednom listu, koji sebe smatra izuzetno ozbiljnim, izađe komentar da je naš predsednik gradske organizacije, uvaženi profesor Vladimir Goati cionista. Ako to nije antisemitizam i ono što se radilo od 1941. do 1945. godine u okupiranoj Srbiji, ne znam šta jeste. Na nama kao narodnim poslanicima jeste da umirimo diskurs, da pričamo o idejama, da pričamo o programima.

Uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, zašto ćemo podržati Anu Brnabić? Podržaćemo Anu Brnabić za predsednika Narodne skupštine, kao što smo glasali za nju da bude predsednik Vlade, upravo zato što je ona na jedan izvanredan način zastupala i branila interese Republike Srbije. Isto tako ne mogu da se složim sa ovom konstatacijom šta bi bilo da Ana Brnabić sutra upravlja našom vojskom. Radila bi to na izuzetan način. Ona je pre svega patriota i svi znamo da je mogla da odluči da ne bude danas u ovoj sali, verovatno da se nađe i na nekom lakšem mestu, ali ona je odabrala da vodi Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Stavimo po strani naše razlike, naše podele, hajde da radimo u interesu Republike Srbije, hajde da radimo za sve građane Republike Srbije, da se ovih 16 poslaničkih klubova bori i takmiči ko će bolje da predstavi svoje ideje, od desnice do levice, ali da znamo da je Republika Srbija jedna jedina.

Da oni koji su podržavali Kurtija, moraju da shvate jednu stvar, i stavljali potpis na njegov tekst, a to je da sa tim svojim potpisom, ne rade oni za nezavisnost Kosova, oni rade na formiranju velike Albanije. Upravo zbog toga i jeste predlog naše koalicije, predsednika Aleksandra Vučića da Ana Brnabić, kao neko ko ima izuzetan lični kredibilitet i integritet zastupa sve narodne poslanike u Republici Srbiji.

Za kraj, uvaženi narodni poslanici, neće ovo biti lak mandat, na nama je da se izborimo, na nama je da radimo da 2027. godine ugostimo učesnike Expo-a, da radimo i uvedemo ono što je za nas najbitnije, a to je novu socijalnu politiku u Republici Srbiji, da pronađemo najmanji zajednički imenitelj, da svim građanima Srbije bude bolje, a ne više da se delimo i da kažemo jedna strana je protiv Srbije, druga strana je za Srbiju, moramo svi da budemo za Srbiju.

Želim još jedanput da čestitam svima koji su usvojili mandate i kažem – Srbija ne sme da stane. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice, uvažene kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje se odnosi na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav. Ono je u tesnoj vezi sa predviđenim investicionom ulaganjima za 2024. godinu, a posebno sa očekivanim rebalansom budžetom koji nas očekuje posle formiranja nove Vlade Srbije.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav bio je i ostao najveći investicioni projekat u SFRJ. Ukupna dužina kanala je 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara. Bio je i treba da bude kanal probuđene nade. Sistem služi za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, plovidbu, ribarstvo i turizam.

Trenutno sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav se navodnjava oko 50.000 hektara, a njegov potencijal je deset puta veći, odnosno projektovanje za navodnjavanje oko 500.000 hektara i za odvodnjavanje milion hektara. Bez navodnjavanja nema visoko produktivne poljoprivrede.

Mi iz PUPS-a smatramo da u vremenima velikih ekonomskih izazova ovakav kapitalni investicioni projekat i projekti imaju puno opravdanje, a sve u cilju stavljanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u funkciju.

Zbog toga, moja današnja pitanja su usmerena ka Vladi i resornim ministarstvima i ona glase da li Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva razmatraju mogućnost revitalizacije i stavljanja u funkciju hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav?

Moje drugo pitanje je takođe vezano za to, ako jesu, da li postoje preliminarni podaci o iznosu neophodnih ulaganja, kao i o vremenskom periodu u kojem bi se to sprovelo?

Moje treće pitanje je kakvi bi bili ukupni društveni, privredni i finansijski efekti oživljavanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav? Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću, uvažene potpredsednice, uvaženi potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici, mi iz PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, imamo posebnu obavezu da skrenemo pažnju javnosti i narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije na činjenicu da smo upravo u ovom domu usvojili Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Napominjem, da navedeni zakon pruža realne mogućnosti za oživljavanje socijalnog preduzetništva kao trećeg sektora privređivanja pored javnog i privatnog i to kao njihovog neophodnog korektivnog faktora što smatram civilizacijskim iskorakom. To je imperativ 21. veka.

Socijalno preduzetništvo koje je namenjeno poslodavcima koji nemaju potrebu, a ne retko ne žele da ih zaposle. To su osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, ratni vojni invalidi, romska populacija i pripadnici drugih marginalizovanih grupa. Svi oni žele da žive od svoje zarade. Zarada da, milostinja ne, oni su u tome potpuno jasni i izričiti.

U skladu sa navedenim želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a posebno Ministarstvu finansija – šta razmatraju kao mogućnost da merama pozitivne diskriminacije u sferi poreza i doprinosa, što znači, umanjenje PDV-a, ukidanje poreza na dobit, svih finansijskih obaveza i republičkih i lokalnih osim doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje dovedu u jednaku startnu poziciju, aktere socijalnog preduzetništva kako bi bili konkurenti i poželjni na tržištu?

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu finansija – da li je spremno da razmotri mogućnost da se formira jedan potpuno novi podsticajni fond za razvoj socijalnog preduzetništva, a sredstva tog fonda bila bi bespovratna i služila bi za pokretanje različitih privrednih aktivnosti, od malih i mobilnih reciklažnih centara, samostalnih preduzetničkih radnji, preko socijalnih zadruga do malih preduzeća, biroa i tako dalje? Prema našem mišljenju, sredstva koja bi odgovarala u ovom trenutku i bila bespovratna iznosila bi do 15 hiljada evra, bila bi namenjena za opremanje poslovnog prostora, za nabavku alata i opreme kao i malih proizvodnih linija neophodnih za funkcionisanje navedenih privrednih subjekata socijalnog preduzetništva. Samo na takav način socijalno preduzetništvo može istinski da zaživi.

Mi iz PUPS-a, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije spremni smo da aktivno učestvujemo u definisanju, ali i u razradi predloženih mera uz napomenu da smo upravo od 2008. do 2012. godine to praktično i realizovali.

Ističem da su određene projekte socijalnog preduzetništva, uključujući i formiranje Centra za socijalno preduzetništvo realizovani uz punu podršku tada ambasade SAD-a, ali ono što je još najbitnije, uz finansijsku podršku SAD-a. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću.

Mi iz PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, imamo posebnu obavezu da skrenemo pažnju javnosti, narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije na činjenicu da se prilikom svakog novog povećanja iznosa penzija povećava razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera.

Primer koji ću navesti najilustrativnije svedoči u prilog prethodne tvrdnje. Povećanjem od 20% penzioner koji prima 100.000 dinara dobiće penziju od 120.000 dinara, dok onaj sa penzijom od 10.000 dinara dobija svega 12.000 dinara.

Pre navedenog povećanja razlike između navedene veće i one manje penzije iznosila je 90.000 dinara, a posle povećanja od 20% ta razlika se povećava na čak 108.000 dinara.

Potpuno smo svesni da su penzije stečeno pravo i da nisu svi penzioneri uplaćivali podjednako u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Taj Fond predstavlja jedan uhodani sistem koji ne dopušta da se penzije arbitrarno menjaju. Upravo zbog toga jedini način da se pomogne penzionerima sa najnižim primanjima, a da se pri tom ne ugrozi funkcionisanje Fonda PIO jeste uvođenje tzv. 13. penzije.

Podsećam, to je inače davnašnji stav PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, reč je o posebnom vidu socijalnog davanja u okviru nove savremene socijalne politike. Posebno naglašavam da ta sredstva za tu namenu ne bi se izdvajala iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, već iz blagajni lokalnih samouprava, a u opštinama i gradovima koji nemaju dovoljno sredstava za te izdatke država i državni budžet bi obezbedili neophodan novac.

Na osnovu Poslovnika Narodne skupštine i svega ovoga, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo u sklopu jedne nove socijalne politike razmatraju mogućnost uvođenja tzv. „trinaeste penzije“ za penzionere sa najmanjim primanjima?

Mi iz PUPS-a smo spremni da aktivno učestvujemo u definisanju i razradi ove nove socijalne politike kako bi ta trinaesta penzija zaživela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine Orliću, uvaženi gospodine Dačiću, ministri prisutni ovde, šta bih vam rekao? Ne radi se ovde o podsmešljivim stvarima da li je neko u PUPS-u, jeste ili nije, ovde se radi o klasičnom primeru diskriminacije i napadu na dva miliona naših stanovnika koji su pošteno radili i otišli u penziju.

Njima smeta Slavica Đukić Dejanović zato što ima preko 65 godina i smatraju da ona ne treba da radi, a Slavica Đukić Dejanović mnoge može da zameni. E, sad, u ovoj Skupštini ima očito puno glupih, a ovih ostalih, to će morati Slavica Đukić Dejanović da proceni i da da dijagnozu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Orliću.

Uvaženi potpredsednici Parlamenta, uvažena predsednice Vlade, uvaženi potpredsedniče Siniša Mali, uvaženi gospodine Vesiću, ministri, pred nama je danas 30 tačaka dnevnog reda, od kojih je 26 posvećeno predlozima zakona i sve one su podjednako važne i pokazuju širinu i dubinu reformskih procesa koje naša država nastavlja da sprovodi.

Najpre pozdravljamo Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata koji je podnela Vlada Republike Srbije, jer je reč o izrazito solidarnom i socijalno osetljivom zakonum koji predviđa da se nezakonito izgrađeni objekti priključe na elektroenergetsku, gasnu i grejnu mrežu, kao i na sistem vodovoda i kanalizacije, a čime će se omogućiti da lica koja u njima stanuju ostvare niz svojih prava koje spadaju u korpus ljudskih prava i koja su kao takva zagarantovana Ustavom Republike Srbije.

Naša zemlja nastavlja da se kreće putem aktivnih evropskih integracija i čvrste saradnje sa institucijama EU, o čemu svedoči Predlog zakona koji se tiče sporazuma Evropske komisije i Republike Srbije o načinima primene finansijske pomoći koju naša zemlja dobija od EU kroz instrumente za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja.

Ova sredstva biće od izuzetnog za nastavak oživljavanja seoskih područja u Srbiji, a što je multisistemski projekat od prvorazrednog državnog i nacionalnog interesa koji je Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletara Srbije pokrenula pre nekoliko godina u svesrdnu podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića i ove Vlade Republike Srbije i izuzetno nam je važno i meni lično da istaknem da Vlada Srbije i ministarstvo uveliko rade na preporodu sela Srbije.

Valja ukazati na neke od najvažnijih projekata. Pre svega mislim na program dodele seoskih kuća sa okućnicom.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega uvaženi građani Srbije, useljeno je skoro 2000 kuća širom Srbije. Posebno naglašavam da je prosečna starost ljudi koji su konkurisali i dobili kuću ispod 30 godina starosti. Ističem da se radi o gotovo šest hiljada muškaraca i žena i blizu tri hiljade dece, što posebno raduje i ohrabruje. Iznenađuje podatak i vrlo je dobro da ga svi čujemo, a to je da je trećina njih prešla iz grada u selo.

Ne manje bitan uvaženi narodni poslanici i uvaženi građani Srbije je program oživljavanja zadrugarstva. Od 2017. godine osnovano je 1.100 zadruga, a do tada se gasilo sto godišnje. Izuzetno je bitno da sada u ovim sudbonosnim danima za naše ljude na Kosovu i Metohiji ukažem na to kako se oni na pravi način ohrabruju da ostanu i opstanu u svojim selima i domaćinstvima.

Primer toga je zadruga u Zubinom Potoku, osnovana pre Drugog svetskog rata. Država Srbija je pomogla bespovratnim sredstvima nabavku opreme za više faze prerade. Zadruga je zbog te pomoći došla do tri nova proizvoda - voćnik sokova, voćnih namaza i pakovanja meda.

Zadruga u Zubinom Potoku svoje proizvode izvozi u Ujedinjene Arapske Emirate, ali uvaženi građani Srbije, i u zemlji Evropske unije. Istovremeno naglašavam da su po bilansu uložena sredstva doprinela rastu poslovnih prihoda od čak 40%, kako sa ponosom ističe direktor pomenute zadruge Rade Utvić.

Napominjem da upravo ova zadruga u Zubinom Potoku pokriva više opština na prostoru naše južne pokrajine. Trenutno ima 47 zadrugara i više od 400 kooperanata. To je primer kako se praktično pomažu seoska domaćinstva koja su udružena u zadruge. Tako se popravlja kvalitet života ljudi.

Moram da istaknem u svemu tome i značaj Nacionalnog investicionog plana Srbija 2025 koji je predvideo pet milijardi evra za izgradnju pet hiljada kilometara regionalnih i lokalnih puteva, tri milijarde za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže južno od Save i Dunava, ali tri stotine miliona evra mimo budžeta za kupovinu traktora navodnjavanje i komasaciju.

Sve ove mere čine seoske sredine daleko privlačnijim za život, posebno mladih bračnih parova sa decom i siguran sam da ćemo uz pomoć ovih sredstava dobijenih u okviru pretpristupne pomoći od strane EU još mnogo toga uraditi za oživljavanje sela Srbije.

Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se plaća novčana pomoć i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci i porodici sa decom su od posebnog značaja za našu zemlju i njene građane i u potpunosti usklađeni sa socijalnom i populacionom politikom koji proklamujemo i mi kao politička partija.

Na osnovu prvog od ova dva pomenuta predložena zakona svako dete rođeno u Srbiji, rođeno 21. novembra u 2006. godini i nakon toga dobiće pomoć od 10 hiljada dinara, gde posebno pozdravljam odluku da se u dobijanju ovog vida pomoći uključe i oni koji prošle godine nisu ispunjavali uslov da dobiju pomoć jer su imali 15 godina.

Drugi zakon je ne samo progresivan i značajan sam po sebi, već je, mogu slobodno reći, i revolucionarnog karaktera. Podržati majke preduzetnice, što ovaj Predlog zakona predviđa, predstavlja vrhunski patriotski i državotvorni čin jer bez majki i dece nema i ne može biti naše Srbije.

Činjenica da će ovaj zakon dati mogućnost očevima koju su u radnom odnosu da koriste pravo na odsustvo sa rada kako bi negovali dete majke preduzetnice tri meseca nakon rođenja, te da će za to vreme dobijati i platu i posebnu naknadu govori o visokom stepenu senzibiliteta koji upravo ova Vlada Republike Srbije pokazuje prema majkama, deci i generalno porodicama Srbije.

Sjajnu i ohrabrujuću vest predstavlja i to da će majke preduzetnice od sada nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta imati pravo na odsustvo u trajanju od dve godine.

Dozvolite mi da se pozdravljaju upravo ova dva predloga zakona u ime poslaničke grupe koju predstavljam osvrnem i na naša programska načela koja se, mislim, i naslanjaju na ove zakone.

Tu pre svega mislim na socijalno preduzetništvo kao treći vid privređivanja koje obuhvata ljude za kojima poslodavci nemaju potrebe ili ne žele da ih zaposle. To su osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, ratni vojni invalidi i romska populacija. Ti ljudi imaju pravo na dostojanstven život, na rad i zaradu dostojne čoveka u 21. veku.

Država mora da pomogne konkretno, bespovratnim finansijskim sredstvima, da se oni nađu u sopstvenom poslu od najjednostavnijeg preko zanatskih radnji širokog dijapazona, do biroa velike složenosti, a to znači milostinja ne, zarada da.

Želimo da ovaj civilizacijski iskorak koji smo postigli kroz usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu i njegovim izmenama, zajedno sa svim konstruktivnim činiocima, bude samo prvi takav u nizu izgradnje još solidarnijeg i još humanijeg društva u kome svi želimo da živimo.

Ova plemenita misija izgradnje društva sa humanim likom po meri i potrebama čoveka 21. veka mora biti sveobuhvatnog i sistemskog karaktera i zato će PUPS nastaviti da se zalaže za socijalnu garantovanu penziju, da svi oni koji sticajem okolnosti nisu stekli uslove za penziju, a imaju navršenih 65 godina života, dobiju tu penziju u iznosu ne manjem od 100 evra. To su ljudi koji su svoje živote, svoj trud, svoj rad decenijama stavljali na raspolaganje našoj Srbiji i imamo veliki dug prema njima, jer kvalitet njihovog života u trećem dobu će biti mera naše solidarnosti i socijalne odgovornosti.

Posebno naglašavam da mi iz Partije Ujedinjenih penzionera poljoprivrednika i proletera Srbije ostajemo dostojni u stavu da je neophodno i uvođenje i trinaeste penzije. Ona je namenjena pre svega penzionerima sa najnižim penzijama, a to je jedini način da se koliko-toliko ublaže sada već očito drastične razlike između najvećih i najmanjih penzija. Da budem potpuno jasan, trinaesta penzija nije penzija u klasičnom smislu, već poseban institut jedne nove aktivne socijalne politike za koju se svi ovde borimo i zalažemo.

Država mora razmišljati u buduće i o trinaestoj plati za zaposlene u javnom sektoru. To je praksa koju su uveliko počele da primenjuju mnoge privatne kompanije u našoj zemlji. Zašto bi rad i zalaganje radnika u javnom sektoru bilo manje značajno od onih u privatnom? Naprotiv, reč je o ljudima na čijim profesijama počiva ova država, odnosno, bez kojih ona ne bi mogla da opstane, a kamoli da funkcioniše normalno. Oni zaslužuju nagradu za lojalnost i posvećenost svojoj zemlji zato što svaki i svaka od njih predstavljaju državu u malom, svakog radnog dana, a neretko i preko tog vremena.

Što se tiče izbora za ministra prosvete, naša Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije - Solidarnost i pravda podržaće predlog da prof. dr Slavica Đukić Dejanović bude izabrana za ministarku prosvete. Prema profesionalnoj biografiji i karijeri gospođe Đukić Dejanović jedino je moguće uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, odnositi se sa maksimalnim poštovanjem i uvažavanjem. Ako je neko tri puta bio biran na ministarsku funkciju, ako je neko redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ako je obavljao i niz drugih izuzetno odgovornih funkcija, poput direktora Klinike za psihijatrijske bolesti, to samo znači da ta osoba ima sve stručne, a ono još i bitnije ljudske kvalitete neophodne za obavljanje ovako složenog posla u današnje vreme koje veoma izazovno posle svega što se desilo. Ubeđen sam da će profesorka dr Slavica Đukić Dejanović biti na visini zadatka i da će sa njom na čelu domaći prosvetni sistem dobiti na dodatnom kvalitetu.

Sve ove ostale tačke dnevnog reda imaju veliki značaj, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, s obzirom na njihovu brojnost kao i ograničenog vremena koje mi stoji na raspolaganju, istaći ću u načelu važne kvalitativne promene koje će one sa sobom doneti.

Sa predlozima zakona koji se tiču vazdušnog saobraćaja, železnice, interoperabilnosti železničkog sistema, energetike, infrastrukturnih objekata od posebnog značaj, naša zemlja nastaviće da se kreće u pravcu saobraćajne i infrastrukturne modernizacije koja je neophodna za hvatanje u koštac sa kontinuiranim usložnjavanjem života i rada u uslovima gotovo svakodnevnog napretka koji naša civilizacija ostvaruje.

Predlog zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca su za našu ekonomiju od vitalnog značaja, jer privreda koja je poslednjih godina beležila neke od najviših stopa rasta na evropskom kontinentu iziskuje radnu snagu. To nikako ne znači da nećemo nastaviti sa zapošljavanjem domaćeg radno sposobnost stanovništva, jer to najbolje dokazuje stopa nezaposlenosti koju smo spustili ispod 9% početkom ove godine. Ipak Srbija je deo globalnog sela i globalnog tržišta i uvoz radne snage predstavlja deo naše realnosti sa kojom se moramo suočiti. Zato je važno da imamo što bolje koncipirane zakone u toj oblasti, poput ova dva.

Što se tiče izgradnje i dodeljivanja stanova pripadnicima snaga bezbednosti Republike Srbije, to je nešto što se podrazumeva, to je aksiom naše državne politike i predlog poput zakona koji se tiče ove materije treba hitno usvojiti i insistirati da se na rešavanju stambenog pitanja onih koji su čuvari reda i mira, ali i mirnog sna naroda Srbije radi permanentno.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovde bih zastao i u ime nas iz PUPS-a i u ime našeg poslaničkog kluba posebno skrenuo pažnju na ohrabrujući stav i spremnost Ministarstva za briga o selu da se u okviru programa dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom poveća starosna granica od 45 godina pa naviše. Na taj način bi bilo omogućeno da određene kategorije naših ljudi koji su dali nemerljiv doprinos u odbrani zemlje mogu da konkurišu. Tu pre svega mislim na naše heroje sa Košara. Na taj način bi oni koji nemaju krov nad glavom bili u prilici da ga steknu. Na sve ovo nam je upravo i ukazao naš kolega iz SNS, borac sa Košara, narodni poslanik Ivan Antić.

Apsolutno bez trunki rezervi podržavamo i predloge zakona koji se tiču sporazuma o zajmovima u funkciji razvojne politike, zelenog rasta i zelene tranzicije, jer je održivi razvoj, odnosno razvoj koji će uskladiti naše neograničene ljudske potrebe sa ograničenim prirodnim resursima koje imamo na raspolaganju jedini razvojni put kojim se možemo i moramo kretati u budućnosti. Plodnu zemlju i zdravu životnu sredinu koju su nam ostavili preci moramo kao takve preneti našim potomcima.

Poslanički klub PUPS – Solidarnost i pravda podržaće u danu za glasanje i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banka Inteze, a za potrebe finansiranja projekta izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac i Loznica. Reč i najvećem infrastrukturnom projektu u ovom delu Srbije i jedan je od 10 projekata brzih saobraćajnica i autoputeva čija je realizacija u toku. To znači da će se npr. od Šapca do Loznice putovati pola sata umesto dosadašnjih sat vremena. To je potpuna promene slike tog dela Srbije. To je signal za privlačenje novih stranih investicija, to je argument više da mladi ostanu u Podrinju, Mačvi i Sremu.

Isto važi i za predlog Zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Novi Sad za potrebe finansiranja projekta brze saobraćajnice na potezu Požarevac-Golubovac, odnosno dela tzv. Dunavske magistrale.

Ova saobraćajnica ukupne dužine od 68 km povezaće ovaj deo Srbije, podstaći investicije, ubrzati sveukupni privredni razvoj, ali i bitno osnažiti uveliko prisutan turistički razvoj celog Braničevskog okruga.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, zbog svega ovog navedenog u danu za glasanje poslanička grupa PUPS-a će glasati za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Kovač.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega uvaženi građani Republike Srbije koji nas prate putem prenosa, utisak je da su u današnjoj raspravi izneti politički zahtevi iza kojih stoje providna politikantska očekivanja. Ti stavovi su u celosti argumentovano i razložno osporeni od strane vladajuće koalicije i pre svega, mogu slobodno da kažem, predsednika poslaničkog kluba SNS-a Milenka Jovanova. Doprinos tome dale su i moje kolege iz poslaničkog kluba PUPS-a – solidarnost i pravda, Ilo Mihajlovski i Dragan Marković Markoni.

Kada je reč o samom ministru Gašiću, ne vidim potrebu da posebno stanem u njegovu odbranu, on je tu svoju odbranu izvanredno izveo do kraja prethodnih dana i mogu slobodno da kažem i profesionalno i na mnogo bolji način nego što bih ja to uradio.

Dozvolite mi ipak da budem ličan. Ministar Gašić mi nije ni drug, pre svega zbog generacijske razlike, a ni lični prijatelj, ni po srodstvu, ni po poslu, ali ga poštujem kao čoveka i poštujem ga kao izuzetnog profesionalca.

Ne mogu da ne primetim da su u napadima na ministra Gašića iznošene i izrečene stvari koje se ne mogu nazvati primerenim ni odmerenim, a pogotovo ne proverene, i to su iznošene stvari sasvim lične. Stoički je sve to podneo ministar Gašić. A sve ono što je doskorašnji direktor BIA po prirodi posla znao ili mogao da zna o drugima, sačuvao je za sebe. Time je očuvao svoj integritet, ali i ugled službe na čijem je čelu bio.

Uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, šta reći o toku ove naše sednice? Kažu da ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zver pokaže svoj trag. Pitam se da li je ova naša sednica neka vrsta snežnog pokrivača gde smo i mi narodni poslanici ostavili svoje tragove? Kakvi su nam tragovi, oceniće istorija, a pre te istorije oceniće i građani Srbije na nekim budućim izborima koji su pred nama.

Jedno je sigurno – ne postajemo bliži. Naprotiv. Da li je u pravu imperator Dioklecijan sa svojom tvrdnjom – Izuzetno je opasno na silu objediniti ono što je samo po sebi podvojeno? Da li smo mi zaista toliko podvojeni, i to sada i ovde, kada se nalazimo na jednom od najsudbonosnijih raskršća u našoj istoriji, a valja nam odabrati pravi put? To naše sudbonosno raskršće je naša južna pokrajina Kosovo i Metohija.

Da bismo našli taj put, neophodna nam je jedna stvar – jedinstvo. Kako do tog spasonosnog, nasušnog jedinstva? Samo kroz debatu. Nema nam druge. Jedan pametan čovek u ovom gradu davno je rekao – Bez debate nema jedinstva. Debata pre svega znači da započnemo dijalog. Da li ga je u danima iza nas bilo? Nije. Umesto dijalogu, prisustvovali smo kanonadi paralelnih monologa, kako reče poznati sociolog kulture.

Elem, slobodna debata, istinski dijalog, kritično mišljenje i nezaobilazna valjana alternativa. To je sve imperativ za nas iz PUPS-a. To je jedini način da prevaziđemo podvojenost a da stignemo do suštinskog jedinstva. Tim našim jedinstvom jedino se uspešno brani Kosovo i Metohija, a to je danas tema svih tema. Brane naši ljudi, njihova imovina, lično i porodično dostojanstvo, ali i ono izuzetno važno, čuvaju naše svetinje na Kosovu i Metohiji. Ali se time sprečava čak i sama pomisao na neki novi egzodus našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

To jedinstvo o kome govorim potrebno je i zbog svih naših građana u svim ostalim delovima Srbije. To je preduslov za nastavak ubrzanog privrednog razvoja i podizanje životnog standarda svih građana. To naše jedinstvo je neophodno da bismo izgradili moderno društvo socijalne pravde, da bismo uneli jedan novi sistem koji će doneti i socijalno garantovanu penziju ne manju od 100 evra, 13. penziju koja će se isplaćivati u svim skupštinama opštinama i lokalnim samoupravama gde za to postoji mogućnost. Ta nova socijalna politika i taj naš novi dogovor, to naše jedinstvo koje treba danas da pokažemo, zaštitiće osobe sa invaliditetom i marginalizovane društvene grupe. A to u praksi znači da i konačno otvorimo treći sektor privređivanja socijalnog preduzetništva.

Na kraju, puno je posla pred nama, a izuzetno mnogo toga je već i urađeno. Otvorena su brojna radna mesta. Ljudi su dobili posao. Izgrađeni su putevi, komunalna infrastruktura, bolnice. Posebno izdvajam da je finansijska pomoć građanima najstarijima, ali i najmlađima stigla i stiže kada je najpotrebnija.

Naravno iz svega ovoga sledi da u danu za glasanje mi nećemo glasati za smenu ministra Gašića i ako ne možemo oko drugih stvari da se složimo, ajde da se složimo bar i budemo jedinstveni oko ovog mog pozdrava, a to je živela Srbija i živeli naši građani na KiM. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažene potpredsednice, uvaženi narodni poslanici, mi iz PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, imamo posebnu obavezu da skrenemo pažnju javnosti, narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije na neophodnost uvođenja socijalne garantovane penzije.

Danas u Srbiji u gradovima, a posebno u selima Srbije postoji ne mali broj ljudi koji imaju više od 65 godina, a nisu stekli uslove za penziju, niti će ih ikada steći, a to je pored određenih godina života i najmanje 15 godina radnog staža, među njima je najviše žena i to žena sa sela.

Reč je o ženama koji su ceo život radile, rađale, podizale i vaspitale decu i bile stubovi naših porodica. Danas kada su u poodmaklim godinama i ne mogu više aktivno da rade, nemaju imovinu niti bilo koji drugi vid prihoda.

Uvođenje socijalne garantovane penzije u iznosu ne manjem od 100 evra, po uzoru na zemlje iz okruženja, omogućilo bi svim tim ljudima da dostojanstvenije žive.

Takav vid socijalnog davanja postoji u više od 100 zemalja sveta, a iznos tog davanja, kako rekoh, u zemljama u okruženju je ne manji od 100 evra. Uvođenja socijalne garantovane penzije bio bi kvalitetan korak napred koji bi Srbiju uzdigao na nivo socijalno najodgovornijih zemalja u svetu.

Stoga postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i nadležnom ministarstvu – da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo u sklopu nove socijalne politike razmatra mogućnost uvođenja socijalne garantovane penzije u iznosu ne manjem od 100 evra, a kao posebnog instituta socijalne politike?

Posebno naglašavam, kao posebnog instituta nove socijalne politike jer to znači da se ta sredstva za tu namenu ne bi izdvajala iz PIO fonda, već iz državne blagajne. Mi iz PUPS-a smo spremni da aktivno učestvujemo u definisanju i razradi ovog socijalnog davanja kako bi socijalna garantovana penzija konačno zaživela. Zahvaljujem.