Zahvaljujem se.
Pozivam se na član 104. stav 3. i kao što sam rekao, ovim završavamo krug replika i molim za razumevanje za to.
Ima reč uvaženi ministar Aleksandar Vulin.

Hvala ministre.
Uvaženi gospodine Milićeviću, po kom osnovu, molim vas?
(Đorđe Milićević: Malopre sam pomenut direktno.)
Izvolite.
(Aleksandar Martinović: To nije osnov za repliku.)

Zahvaljujem.
Mislim da sam bio više nego korektan, pozivajući se i na sam član …
(Samir Tandir: Replika.)
Mislim uvaženi kolega Tandir, da sam prekinut i sada od strane gospodina Milićevića, pozvao sam se na pravi član.
Molim i vas za razumevanje.
(Samir Tandir: Samo jedna rečenica.)
Izvolite.

Gospodine Tandir, mislim da je to, to. Hvala.
Poštovani narodni poslanici u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu do 15.20 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Zahvaljujem.

Uvažene kolege narodni poslanici, u ime građana Srbije koji žive u slabo nastanjenim brdsko-planinskim i prevashodno rubnim i pograničnim područjima Srbije, prvi put sam 13. jula Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu za brigu o selu postavio pitanje da li je izvodljivo da se u tim, za našu zemlju strateški i bezbednosno ključnim područjima formiraju nove tzv. seoske opštine i da tako ti građani dobiju mogućnost da u većoj meri odlučuju o vlastitim potrebama i opstanku i razvoju svojih lokalnih zajednica?

Iz Ministarstva za brigu o selu odgovoreno mi je da se i prema sadašnjim tekstovima Zakona o teritorijalnoj organizaciji i Zakona o lokalnoj samoupravi nove opštine mogu osnivati na teritoriji na kojoj živi i manje od 10.000 stanovnika kada za to postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi.

Iz tog ministarstva najavljena je inicijativa za izmenu i dopunu ta dva postojeća zakona, ali i mogućnost pokretanja inicijative za donošenje posebnog zakona o selu.

Pošto iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu na direktni deo mog pitanja da li i na bazi postojećih zakonskih rešenja i bez izmena Zakona o teritorijalnoj organizaciji moguće ući u proces osnivanja novih opština odgovoreno da je za obrazovanje nove opštine neophodno da se utvrdi predlog za izmenu i dopunu Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Devetog septembra sam tražio objašnjenje, jer član 11. stav 3. Zakona o teritorijalnoj organizaciji, kao i član 17. stav 2. i član 18. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi sugerišu upravo suprotno.

Sada sam dobio razjašnjenje da izmene i dopune zakona nisu ograničavajući uslov da bi inicijatori pokrenuli inicijativu za osnivanje novih opština, već da eventualne izmene zakona slede nakon što se ispuni sva valjana procedura, pa se tek na kraju ozakonjuje osnivanje, ukidanje ili promena teritorije opštine.

Zadovoljan sam i činjenicom da je novo objašnjenje iz ovog ministarstva na tragu moje tvrdnje iz prvog mog poslaničkog pitanja. Devetog septembra sam od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu tražio i dodatni odgovor na sledeće pitanje. Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji u Srbiji 30 lokalnih samouprava ima status grada, a grad na svojoj teritoriji može da formira posebne gradske opštine. Zašto se sedišta tzv. gradskih opština po pravilu uspostavljaju u urbanim sredinama, a ne, recimo, u većim selima, koja takođe pripadaju teritoriji tih gradova?

Ohrabruje dodatno objašnjenje koje je iz ovog ministarstva stiglo i na ovo moje dodatno pitanje. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, naime, podseća da je obrazovanje gradskih opština fakultativnog karaktera i vrši se po proceduri koju je grad samostalno propisao svojim statutom, a zakon ostavlja mogućnost da se sedišta gradskih opština uspostavljaju i u većim selima.

Mislim da smo, uvažene kolege narodni poslanici, svi mi, a pogotovo vi koji dolazite iz manjih sredina i slabije naseljenih područja naše Srbije, svesni da ukoliko se najhitnije ne stvori opšte-društveni i opšte-građanski front za spas sela bauk puste će da nam opustoši mnoge delove Srbije.

Zato je moje dodatno pitanje danas upućeno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ono glasi – da li su u ministarstvo stigle neke inicijative za formiranje novih opština i, ako jesu, iz kojih postojećih opština su došle i dokle se stiglo u proceduri, kada je reč o nekim starim inicijativama koje je ovo ministarstvo nasledilo od svojih prethodnika? Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Zukorliću.

Sledeći je predsednik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Gospodine Markoviću, izvinjavam se, samo na vreme obratite pažnju, potrošili ste već, ajte još minut.

Zahvaljujem se na izlaganju, gospodine Markoviću.
Reč ima uvaženi gospodin Pavle Petrović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Petroviću.

Reč ima uvaženi poslanik Dragan D. Marković. Pravo na repliku.

Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženom predsedniku poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija Draganu Markoviću Palmi.
Sa ovim završavamo ovaj deo diskusije.
U skladu sa članom 87. Poslovnika…
Reč ima gospodin Nebojša Perić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima Dragan Marković Palma.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Sada smo se stvarno svi sporazumeli.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87, određujem redovnu pauzu.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, zbog vremena koje imam kao predstavnik poslaničkog kluba, pričaću danas samo o izveštaju Agencije za energetiku i izveštajem Fiskalnog saveta. Gospodin Stošić je sveobuhvatno pričao o svim ostalim izveštajima i te izveštaje ćemo podržati i možemo da kažemo kao narodni poslanici da stojimo iza njih.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ posebnu pažnju u ovom izveštaju obratila je na mere zaštite energetski najugroženijih kupaca, tj. onih kategorija stanovništva koje su zakonski stekle uslove za umanjenje mesečne finansijske obaveze za korišćenje energenata.

Kao veoma pozitivnu tekovinu koju je zakonodavstvo predvidelo za ovu kategoriju stanovništva smatramo to što je pored opštih normi koje se odnose na zaštitu svih kupaca električne energije i prirodnog gasa zakonom prepoznata kategorija energetski zaštićenog kupca. To je širi pojam od energetski ugroženog kupca, jer obuhvata pored kupca koji ostvaruju prava iz oblasti socijalne zaštite i kupce koji ne moraju da budu iz ove kategorije, ali im život i zdravlje mogu biti ugroženi obustavom ili ograničenjem isporuke električne energije ili prirodnog gasa. Uostalom, o neophodnoj pozitivnoj diskriminaciji tj. zaštiti te kategorije naših građana, mi iz PUPS-a smo posebno govorili nedavno kada smo na dnevnom redu našeg parlamenta razgovarali i diskutovali o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača.

Finansijska sredstva za zaštitu energetski ugroženih kupaca se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije uredbom o energetski zaštićenom kupcu kojom je utvrđeno da status energetski ugroženog kupca ostvaruje kupac iz kategorije domaćinstva, samačkog ili višečlane porodice koje žive u jednoj stambenoj jedinici sa jednim mernim mestom na kome se meri potrošnja električne energije, odnosno prirodnog gasa, a koje troši maksimalnu količinu električne energije ili prirodnog gasa u skladu sa ovom uredbom, kao i domaćinstva u čijem članu zbog zdravstvenog stanja, obustavom isporuke električne energije ili prirodnog gasa može biti ugroženo zdravlje ili život.

Status energetski ugroženog kupca kome zbog zdravstvenog stanja obustavom isporuke električne energije može biti ugroženo zdravlje ili život stiče se podnošenjem odgovarajuće medicinske dokumentacije jedinicama lokalne samouprave. Operator distributivnog sistema električne energije ne može obustaviti isporuku električne energije ako član domaćinstva energetski ugroženog kupca koristi medicinsku opremu neophodnu za održavanje zdravlja za čiji rad je neophodna električna energija.

Prema evidenciji nadležnog ministarstva o broju porodica koje su korisnici socijalne pomoći i korisnici dečjeg dodatka sa stanjem u decembru 2020. godine, ovaj broj se kreće oko 250 hiljada domaćinstava, za koje se može reći da se nalaze u situaciji energetske ugroženosti.

Međutim, ukoliko bi se ovom broju dodali pojedinci sa najnižim penzijama, samostalni i hranitelji porodica, primaoci tuđe nege i pomoći, kao i kategorije koje su najčešće i najviše izložene riziku od energetskog siromaštva, onda bi ovaj broj pojedinaca i porodica bio znatno veći i moglo bi se reći da se kreće u rasponu od 300 do 400 hiljada domaćinstava.

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" će se i u budućnosti zalagati za donošenje takvih zakonskih odredbi koje će što je maksimalno moguće zaštititi upravo kategoriju energetski zaštićenih kupaca. Mi ćemo podržati ovaj vaš izveštaj.

Što se tiče Izveštaja o radu Fiskalnog saveta, pre svega bih se osvrnuo na današnje izlaganje uvaženog kolege Veroljuba Arsića. Mogu da kažem da je u svoje dve ili tri diskusije uspeo da uradi ono što je malo ko uradio za ovih godinu dana, a to je da na pravi način zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim i da se u nekim trenucima niste razumeli, vi kao predstavnici Saveta sa njim. On je pričao o životu, pričao je o realnosti, a čini mi se da ste u nekim trenucima vi više pričali o brojevima. Iz tog razloga poslanička grupa PUPS - "Tri P" stoji iza svakog njegovog danas iznetog stava i na tome mu zahvaljujemo.

Ali, da se bavimo samim izveštajem. Pravilno vođenje fiskalne politike i te kako utiče na naš svakodnevni život. Kao što znamo, misija Fiskalnog saveta je da oceni kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike.

Opštim fiskalnim pravilima određuje se, prvo - ciljni srednjoročni fiskalni deficit i drugo - maksimalni odnos javnog duga prema BDP-u. Opšta fiskalna pravila određuju da bi ciljni godišnji fiskalni deficit u srednjem roku trebalo da iznosi 1% BDP-a. Drugo opšte fiskalno pravilo određuje da dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, ne bi trebalo da bude veći od 45% BDP-a.

Prepoznajući ozbiljnost zdravstvene, a zatim i ekonomske krize izazvane pandemijom Kovid-19, Fiskalni savet je na samom početku 2020. godine ukazao Vladi Republike Srbije i široj javnosti povećano zaduživanje države u cilju efikasnog saniranja zdravstvenih i ekonomskih posledica i smatrao je opravdano i da je najvažniji zadatak budžeta u 2020. godini finansiranje troškova borbe za živote i zdravlje građana Srbije.

Fiskalni savet je podržao Vladinu odluku o jednokratnom privremenom povećanju budžetskog deficita i javnog duga, čak i u slučaju da bude relativno veliko, pod uslovom da Vlada ova sredstva potroši racionalno i odgovorno.

U Izveštaju Fiskalnog saveta za 2020. godinu je navedeno da su od pozitivnih budžetskih tendencija iz prošle godine izdvojili to što javne investicije u infrastrukturu nisu smanjivane pod naletom krize. Podaci pokazuju da su javne investicije tada zapravo i znatno povećane - 10% na međugodišnjem nivou. Glavni razlog, kako navode članovi Fiskalnog saveta, za povećanje javnih investicija leži u vanrednim troškovima za nabavku medicinskih aparata, izgradnju i opremanje specijalizovanih kovid bolnica, dok su investicije u saobraćajnu infrastrukturu zadržane na relativno visokom nivou.

Tokom 2020. godine Vlada Srbije se svim snagama trudila da pomogne i pojedincima, ali i kompanijama, da što lakše prevaziđu period krize izazvan pandemijom korona virusa Kovid 19. Vidimo iz Izveštaja da je Fiskalni savet bio na stanovištu da bi idealni program bio taj koji bi targetirao budžetska sredstva na nivou ukupnih prihoda domaćinstva. Ovaj sistem koji se u javnosti kolokvijalno naziva socijalnim kartama, bio bi u stanju da objedini sve registrovane prihode svakog domaćinstva i da zatim najsiromašnijim domaćinstvima nadopunjuje prihode do određenog minimalnog nivoa.

Kako se PUPS od svog osnivanja prvenstveno bori za prava onih kojima je najpotrebnija pomoć društva da mogu da dođu do nivoa života dostojnog uslovima 21. veka, smatramo da bi upravo uvođenje socijalnih karata doprinelo da se taj cilj i ostvari.

Po pitanju eventualnog rasta penzija, Fiskalni savet je ocenio da bi umereno povećanje penzija moglo da se nastavi u 2021. godini, s tim što bi to moralo da se uredi u postojećim sistemskim okvirima, nadogradnjom švajcarske formule.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, uz sve uvažavanje mišljenja Fiskalnog saveta, mi u PUPS-u smatramo, a to smo i javno izneli, da bi najpravednije bilo da se penzije uvežu sa rastom plata, sa sadašnjih 50 na idealnih 100%. Za to smo dobili podršku predsednika Vučića koji je izjavio da ne može da obeća da će penzije pratiti rast plata baš 100%, ali da će se truditi da to bude što bliže toj cifri.

Stav PUPS-a je da bi za početak trebalo da se odredi granična linija do koje penzije mogu da padaju u odnosu na plate, a potom da se uradi usklađivanje švajcarske formule i time stvori mogućnost da penzije rastu u skladu sa rastom plata.

Iako se sa članovima Fiskalnog saveta kada je reč o načinu usklađivanja penzija u odnosu na plate, poslanička grupa će do kraja odlučiti kako će glasati. Mogu samo jednu stvar da kažem na samom kraju - neki su rekli da će glasati "za", neki su rekli da će glasati "protiv", a ja samo jednu stvar znam, uvažavajući izuzetno gospodina Bojana Dimitrijevića, da će ga sada sigurno zvati na sve sastanke Saveta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, uvek je teško govoriti posle uvaženog kolege Starčevića kada iznese ovakve stvari i hvala mu na tome i uvek pokazuje da je nadareni govornik i da se vrlo dobro priprema. Hvala mu na tome.

Pred nama je danas Predlog odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Reč je o budućim sudijama osnovnih sudova u Majdanpeku, Novom Sadu, Senti i Surdulici, kao i budućih sudija u prekršajnim sudovima u Beogradu, Zaječaru, Kraljevu, Pančevu, te Privrednom sudu u Kragujevcu.

Mi iz poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ hoćemo da verujemo da je Visoki savet sudstva na najbolji način, pravedno i objektivno vrednovao stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata koje nam je predložio da ih po prvi put izglasamo za sudijsku funkciju.

Takođe se nadamo da niko nikada više neće posegnuti za onakvom katastrofalnom, kvazi reformom pravosuđa, kao što je bila ona iz 2009. godine kada su sudije i tužioci birani po političkoj i partijskoj liniji, a ne prema kriterijumu dostojnosti za obavljanje sudijskog ili tužilačkog poziva.

Zato, kao stalni alarm i upozorenje kako ne treba da se radi, moramo imati na umu činjenicu da je ondašnja neuspela reforma pravosuđa Srbije, odnosno sve nas građane samo u novcu koštala više od 44 miliona evra. Toliko je naime isplaćeno za plate neizabranih 836 sudija i 75 zamenika tužilaca za te dve godine koje ti ljudi, voljom visoke politike, nisu imali pravo na rad. Reč je o 579 sudija osnovnih sudova, 152 sudije viših sudova, 70 sudija privrednih sudova, 11 sudija Privrednog apelacionog suda, 24 sudije Vrhovnog suda i 75 javnih tužilaca i njihovih zamenika. Ostaloj šteti koja je tada učinjena pravosuđu, pravdi i pravu da i ne govorimo.

Ako se uskoro usvoje predložene promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, Visoki savet sudstva kada bude birao neke nove sudije, više neće imati obavezu da o tome pita zakonodavnu vlast, tj. nas poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukoliko ustavni amandmani i Ustavni zakon budu usvojeni onako kako su na zahtev iz EU predloženi i izvršna, ali i zakonodavna vlast se potpuno povlači iz tela koje će birati sudije, a menja se i način izbora javnih tužilaca. Sudije se više neće birati u Narodnoj skupštini, već će to raditi Visoki savet sudstva, kao što ni tužioce neće na predlog Vlade birati parlament, nego Visoki savet tužilaca.

Kako će sve to izgledati i hoće li od svega toga biti više vajde za pravo i građane gladne pravde, znaćemo tek kada i ako ove izmene budu stupile na snagu.

Nama ostaje samo da se nadamo da ćemo u Srbiji 672 godine posle donošenja Zakona blagovernoga cara Stefana, tj. Dušanovog zakonika, moći s ponosom i zadovoljstvom da konstatujemo da su članovi 171. i 172. tog zakonopravila Srbije srednjeg veka i danas više nego aktuelni.

Istakao bih, pogotovo ovaj član 172. kojim je srpski car još 1349. godine olakšavao posao ondašnjim sudijama, oslobađajući ih straha i obaveze da sude po volji carevoj, a što bi i danas morao da bude postulat prava i pravde, sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako piše u zakoniku, a ne da sude po strahu od carstva mi.

Kada se iz odlučivanja o izboru sudija povuče i Narodna skupština Srbije, taj novi pravosudni car će postati i ostati Visoki savet sudstva. Na njemu će biti teret i odgovornost za ostvarenje principa i zakonitosti i obaveze da se sudi isključivo po pravdi i zakonu.

Uvažena potpredsednice parlamenta, uvaženi predstavnici VSS, uvaženi narodni poslanici, u danu za glasanje mi ćemo podržati izbor novih sudija i njihovo stupanje na funkciju. Zahvaljujem.