Hvala, uvaženoj koleginici.

Sledeći na listi, predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, doktor Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem uvaženi narodni poslaniče.
Sledeći je prof. dr Jahja Fehratović. Profesore, samo kratko, imate 3 minuta, da obratite pažnju na vreme. Hvala.

Hvala, profesore Fehratoviću.

Reč ima uvaženi narodni poslanik i predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Zahvaljujem vam na izlaganju.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Pešić.
Sledeća na listi, uvažena narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Jevtović Vukojičić.
Sledeći je uvaženi narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku.
Sledeći na listi predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, Viktor Jevtović.

Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku Viktoru Jevtoviću.
Ovim govorom završavamo prvi deo sednice. Zahvaljujem se i predstavnicima Visokog saveta sudstva.
Nastavljamo posle redovne pauze. Hvala.
(Posle pauze)

Uvaženi potpredsedniče Orliću, uvaženi ministre, uvaženi narodni poslanici, na proleće nas očekuju redovni predsednički, beogradski i izbori u još nekoliko lokalnih samouprava, kao i vrlo verovatno vanredni izbori za poslanike za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Otpočeo je i proces primene svega onoga što je s ciljem poboljšanja izbornih uslova dogovoreno u dijalogu između vlasti i opozicije, uz posredovanje predsednika Republike, odnosno facilitatorsku ulogu predsednika Narodne skupštine i predstavnika Evropskog parlamenta. Najveći deo dogovorenog tiče se pre svega zadovoljavanja interesa i obezbeđivanja što ravnopravnijeg položaja političkih stranaka, kako vlasti, tako i opozicije.

Naše glavno pitanje ima i prethodno pitanje Vladi Republike Srbije – da li će se, u cilju sprovođenja dogovorenog u dijalogu, posezati sa eventualnim izmenama u delu izbornog zakonodavstva, kao što je to npr. učinjeno prošle godine kada je izborni cenzus spušten sa pet na tri posto, takođe ozakonjena, pa kroz izborni proces 2021. i realizovana pozitivna diskriminacija manje zastupljenog pola u parlamentu?

Ako je odgovor pozitivan, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ smatra da bi trebalo da se izmeni i dopuni izborno zakonodavstvo u smeru obezbeđivanja prava osoba sa invaliditetom, da budu birani i ravnopravno zastupljeni u najvišem predstavničkom zakonodavnom telu na državnom nivou, ali i organima lokalne samouprave. Pojedini zakoni delimično regulišu prava osoba sa invaliditetom, ali pogotovo u izbornom zakonodavstvu postoji prostor za unapređenje.

Članom 40a stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika definisano je da na izbornim listama mora biti 40% manje zastupljenog pola i da među svakih pet kandidata po redosledu na listi mora biti po dva kandidata manje zastupljenog pola. Iako je procenat osoba sa invaliditetom u ukupnoj populaciji mnogo veći, ovo zakonsko rešenje je veliki napredak u odnosu na ranija rešenja.

Prema studiji Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, osobe sa invaliditetom u Srbiji još uvek nisu dovoljno zastupljene ni u ekonomskom ni u društvenom smislu. Da se podsetimo, osobe sa invaliditetom se definišu kao one koje su u većem riziku nego opšta populacija u doživljavanju ograničenja i prepreka u obavljanju specifičnih aktivnosti ili ograničenja u društvenom učešću.

Probleme osoba sa invaliditetom prepoznale su i UN koje su, u skladu sa načelom društvene uključenosti i jednakih prava osoba sa invaliditetom, 2006. godine donele Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, čime je uspostavljena namera da se način posmatranja invaliditeta suštinski izmeni, a shodno tome i svi pravni sistemi politike i planiranja vezana za tretman, prava i položaj osoba sa invaliditetom na nacionalnom nivou. Republika Srbija je još 2007. godine potpisala ovu konvenciju, čime je ona postala deo srpskog pravnog sistema, a usvojila je i Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da trenutno u svetu živi više od jedne milijarde ljudi sa nekim oblikom invaliditeta, što čini oko 15% ukupne svetske populacije. Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu od diskriminacije posvećen je posmatranju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U Srbiji se rukovodi procenom da osobe sa invaliditetom čine oko 10% ukupne populacije u Republici Srbiji, između 700 i 800 hiljada ljudi.

Sva istraživanja naglašavaju da je položaj žena u ukupnoj populaciji osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji vidljivo nepovoljniji od položaja muškaraca, što znači da uz sve neravnopravnosti i nepovoljnosti statusa osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji žene sa invaliditetom su dodatno u nepovoljnijem položaju u pogledu obrazovanja, ekonomske aktivnosti i opšteg ekonomskog i društvenog položaja.

Ukupan broj birača u Republici Srbiji je nešto viši od šest i po miliona, iz čega zaključujemo sa osobe sa invaliditetom koje bi mogle da budu birane u organe lokalnih jedinica samouprave ili u parlament čine 12% biračkog tela. S obzirom na sadašnji broj od 250 narodnih poslanika, ukoliko bismo želeli da osobe sa invaliditetom budu odgovarajuće zastupljene u ovom najvišem državnom domu, bilo bi potrebno i da među poslanicima bude barem isti procenat osoba sa invaliditetom, tj. da u skupštinskim klupama bude 30 osoba sa statusom osoba sa invaliditetom.

Moje pitanje za Vladu Republike Srbije jeste da li bi izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnoj samoupravi bilo izvodljivo da se odredba o većoj zastupljenosti osoba sa invaliditetom u organima zakonodavne vlasti i lokalnim skupštinama uvrsti u izborne zakone već za izbore koji nas očekuju početkom naredne godine? Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Uvaženi ministre, dobar dan još jedanput i dobrodošli, vašem uvaženom saradniku, takođe, uvažena potpredsednice Kovač, uvaženi narodni poslanici, aktuelni zakon donet je ne tako davno 16. aprila ove godine, a na snagu stupa uskoro, već 17. oktobra, i zato je veoma bitno da pre nego što zakon počne da se primenjuje bude promenjen stav 3. u članu 49.

Pre donošenja ovog zakona muzejska delatnost nije bila regulisana posebnim zakonom, već Zakonom o kulturnim dobrima koji je ipak bio samo opšti propis koji uređuje zajednička pitanja zaštite svih kulturnih dobara. Zato su Zakonom o muzejskoj delatnosti uređeni uslovi i način obavljanja, te struktura i organizacija isključivo muzejske delatnosti, kao i delokrug i način zaštite rada muzeja, kao i korišćenje i obrada muzejske građe i vođenje muzejske dokumentacije.

Razlog za donošenje izmene zakona jeste neophodnost usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi, a u delu zakona koji reguliše uslove koje treba da ispunjava direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja. Tako je u Zakonu o kulturi utvrđeno da kandidati za direktora ustanova kulture, dakle i direktori muzeja, moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi uopšte.

Na drugoj strani, u Zakonu o muzejskoj delatnosti u članu 49. stav 3. je bilo utvrđeno da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada baš u muzejskoj delatnosti. Ovom izmenom Zakona o muzejskoj delatnosti nedoumica se reguliše tako što se odredba člana 49. stav 3. menja u skladu sa rešenjem iz navedenih odredbi Zakona o kulturi, a čime će se ubuduće u praksi izbeći pomenuti problemi u pogledu primene različitih zakona u postupcima izbora direktora muzeja.

Svi ostali uslovi za izbor kandidata za direktora ustanove utvrđuje se statutom konkretne, u ovom slučaju, muzejske ustanove. Ova izmena Zakona o muzejskoj delatnosti koju ćemo, nadam se, svi podržati glasi – direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja može biti lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture.

Važno je još jednom podsetiti da je upravo ovaj saziv Narodne skupštine proletos prvi put u našoj modernoj i parlamentarnoj praksi izglasao jedan ovakav krucijalni akt, kakav je Zakon o muzejskoj delatnosti, koji na najdirektniji način pravno utemeljuje one elemente srpskog, državnog i nacionalnog identiteta, kakve su naše nacionalne i državotvorne istorija i tradicija.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije, kao partija koja poštuje tekovine svih naših narodnooslobodilačkih ratova, ponosna je što je deo vladajuće koalicije u Srbiji u godini u kojoj je predsednik Republike Aleksandar Vučić, zajedno sa patrijarhom srpskim gospodinom Porfirijem i članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, dogovorio izgradnju svesrpskog svetilišta, velikog memorijalnog centra u Donjoj Gradini u Republici Srpskoj gde je nekada bio kompleks ustaškog logora Jasenovac.

Radujemo se što ćemo već za dve ili tri godine moći da pohodimo Muzej grada Beograda u njegovom novom monumentalnom prostoru na uglu Resavske i Nemanjine ulice.

Očekujemo da će se vrlo brzo obistiniti obećanje predstavnika našeg najvišeg državnog rukovodstva i da ćemo na Savskom trgu u zgradi bivše železničke stanice iz 19. veka, iza spomenika osnivaču srednjovekovne srpske države Stefana Nemanje, dobiti muzej srednjovekovne Srbije.

Zdušno stojimo iza inicijative za izgradnju memorijalnog centra svih srpskih žrtava genocida tokom 20. veka koji bi bio naš „zid plača“ poput onog u Jerusalimu i u kome bi bili poimenično upisani svi pobijeni i izginuli naši sunarodnici od Prvog, preko Drugog svetskog rata, pa do ratova iz 90-ih godina 20. veka i koji bi istovremeno bio memorijal i muzej i edukativni centar da pokolenja koja dolaze nikada ne zaborave žrtve svojih slavnih predaka.

Zato još jednom ističem značaj Zakona o muzejskoj delatnosti koji je u jednom svom delu definisao i tzv. „pokretna kulturna dobra“, muzejske predmete i registrovane elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom, a delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa kao delatnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Inače, muzejsku građu prema ovom zakonu čine muzejski predmeti, predmeti ili grupe predmeta koji samostalno ili zajednički imaju posebno svojstvo od značaja za upoznavanje društvenog, istorijskog, umetničkog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvoja, prirode i njenog razvoja, bez obzira da li se nalaze u muzejima organizovani u odgovarajuće zbirke ili izvan njih.

Muzejska građa je zaštićena zakonom bez obzira na to u čijem je vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalazi.

Takođe, zakonom je predviđeno da se organizacija i koordinacija rada muzeja u Republici Srbiji obavlja kroz poslove muzejskog saveta Republike Srbije koji se osniva pri centralnoj ustanovi i kroz mrežu muzeja koju čine centralna ustanova, matični muzeji, teritorijalno nadležni muzeji i drugi muzeji iz evidencije muzeja.

Naš Narodni muzej je ta centralna ustanova zaštite muzejske građe, koja pored ostalog vodi centralni registar i registar kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja u Republici Srbiji, utvrđuje kulturno dobro od velikog značaja, predlaže dobro od izuzetnog značaja koje proglašava Narodna skupština Republike Srbije i učestvuje u izradi Strategije razvoja ustanova zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji.

Dok na drugoj strani matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti vršenju muzejske delatnosti, stručnoj osposobljenosti zaposlenih, kao i raspoloživom muzejskom dokumentacijom i opremom za rad.

U cilju efikasnog čuvanja, korišćenja i prezentacije muzejske građe, svi muzeji se povezuju u jedinstveni informacioni sistem za muzeje u Republici Srbiji.

Na kraju, da podsetimo građane, a i sve nas zaboravne, da smo prošlog aprila članom 90. Zakona o muzejskoj delatnosti izglasali obavezu Narodnog muzeja u Beogradu da kao nezaobilazan čuvar istorije i tradicije srpskog identiteta već za godinu dana, dakle, do 17. oktobra 2022. godine promeni svoj dosadašnji nedorečeni naziv u ime kojim ćemo se svi ponositi, a to je – Narodni muzej Srbije.

U danu za glasanje poslanički klub PUPS „Tri P“ podržaće ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem se ministre. Zahvaljujem se narodni poslanici. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem uvaženoj narodnoj poslanici.
Predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, uvaženi prof. Marko Atlagić.
Izvolite.

Zahvaljujem, profesore Atlagiću. Mislim da je bilo neophodno da ovo svi čujemo, zato sam i imao u potpunosti razumevanja. Hvala i narodnim poslanicima na tome.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi na listi govornika je predstavnik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja Samir Tandir. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženom narodnom poslaniku.
Sledeći je predstavnik poslaničkog kluba JS, uvaženi magistar Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi Justina Pupin Košćal. Izvolite.